Skip to main content

Full text of "Racunari Magazine 1995 07"

See other formats


PERSOHALNlX 


d| unarstvo 



racunan 

T -K. jul/avgust 1995. cenalSdin. 


110 


• Borland Delphi 

• OS/2 na 4 MB 

• Test stampaca u radu 

• PC EXPO '95. 


MREZE 



/via;/ • TCP/IP • 3D Studio 
Programiranje • UPS 

DODATAK: Instalacija 
NOVELL NETWAREv3.ll 



NAJBOUl 

KVALITET 

NAJPOVOUNIJE 

GENE 


A 

eurosalon 

Cvijiteva 22 tel: 751-343, 761-175 
Bulevar revoluctje 28 tel: 335-643 




SADRZAJ 


TEMA BROIA 


Mreze 


Dok su komsije u mraku (2) 57 

Bronko Nik/tovid 

UPSuredaji neophodan su dodataksvakom mrelnomserveoj, a sazre- 
li su ?ak do zasebnog uredaja na mreii sa kontrolom preko modema. 
Pogledajmo 5ta se od njih mo2e o&kivati. 


Kako se dopisivati na Netivore-u .... 60 

Zoran Borievii 

Razmera poruka jejedan od najvaSnijih segmenata mreimh operativnih 
sistema. §ta moiSemo ofiekivati od programa koji se bave ovom oblaSdu? 


Vise ruku posao cini 64 

Vladan Aleksii 

Uvodenjem mreinog renderinga sa pojavorri trade verzije programskog 
paketa Autodesk 3D Studio mnogim konsnidma olakSan je 2ivot. Manje 
deiuranja - viSe spavanja. 


U mrezi... po prvi put 67 

Oe;on Vest'd 

Qipper u mreii? I to je mogude uz malo truda. 


Sta je to TCP/IP 70 

Slobodan R. LJubiSii 

Ukoliko svakodnevno dolazite u kornakt sa mrefama, verovatno ste viSe 
puta Culi za terrain TCP/IR Da li ste se ikada zapitali Sta on predstavija? 


U paukovoj mrezi 75 

Predrof Kneievid 

Koja su pravila ponaSanja kojih bi trabala da se drii svaka lepo vaspitana 
aplikacija u nekom mreinom okaiienju ? Prepoznavanje mre5a, pristu- 
panje fej'lovima, zakijuiavanje slogova - terra su ovog teksta. 


raianari 


■4- 


JUL/AVGUS7 ■9S. 


SADRiAj 


RUBfMKE 



Racunard<a higijena 9S 

Fbkreiemo rubrku kO)a it se Uvn nekirr ele- 
mentarrum postupdrns pn odrlavarja perifenia i 
samog raiunara. Ovoga puta ctxa^emo ker- 
indla fik-jet Stampa£a. 

CDiskograflia .97 

Ov^ put Pemo cCradovaii Pitacce istanPanog 
ukusa; predstavljamo vam vinaki atlas i ^kspnava 


Zanemanvii sjv« perfonnanse. unapre<}en)a. 
oblik I boju. da li ste se ikada zapitali kako se lesD- 

Raeunari i elektronika S2 

Moie I bez flomastera - upotrebne vaS rapjnar 
kao alaiku pr ptufaktovanju Stampanih plo^ 

Neito staro, neito novo, nesto pe- 
boljsano 88 

Wen Cent 

1b neftoje novi ptden i2 Pakardove kuPe. pod na- 
avom SR ZrtaP^ promtna konsriPke okoline c 
oeito poboIjSane perlomtanse novosii su kofiin 
se moie pediPiti ova) StampaP. 


Sa rajsfederom u 2 1 . vek 113 

DcrdeCnjfi, Drasan fe-cnoni 
ko 2na ko)! put na own prosonma postak 
smo svedoo pobede neznaria nad napretkotn. 
Kakva budupnost oPekue miade arbilekie u sw- 
tu u kojem ft poznavanfe raPunara preduslov za 
zaposki^. kadauirtstitua|iko)atneOadaiaipi\iii 
diplomu zabranjufu upotr^ ove alalke^ 


PROGRAMIRANJE 

C ili asembler (I): Linkovanje ... .78 

InaiSiyiP 

Rsi nastavak serje o epomizadf programa. uz kon- 
kretne savete kako dobic kraPi c eAst<|> zvririi 


Unix servis IIS 

UfeOu/e: iofioi flefberski 

Ovaj put dofxftimo skn^ove za protnenu tspisa 
imena spisa u mala dova i prkazivanje Zdienog 


Me«tpSc6dP 

Ne moJe svako pnuSt# mrrfu - pcstoje li jedno- 
stavniia 'bSenia za piMzivar^ sde tafunara? Jedan 
cd naSna le kcmunkaoia preko senjskcg pona. 


Izlog knjiga 119 

Iz novih izdanja koje vam predsladjamo mod Pats 
da rtauQte ksuol Basic ili ttbid. lao i da se irfor- 
miiete kako |e moguPe zaradd uz pomoP raPunara. 

Bajtovi licne priixsde 120 

Urerkte.'VMiPzM 

Pitalice 123 

LI'eA)e:&>aniUmpi( 

Skola jezika C-t-d- 127 

Janio Stmenowp 

Sezambilten 128 

Urvdli;ar Derm Astonowp 

Sezam file 130 

j»an fiukifC 


HAROS^R 


SOFTVER 


Ovo nije antika 38 

Sazrtape Sta teste a ba nije. ita mo2e a ita re 
moSe i kako radi ncm i mnogopommtani Borian* 
dov program, oazvan Oelpbi. 

IBM ante portOS/2 4S 

Und Oukayoc 

Grafifld operalivni sistem na 4 MB IWM-a! Ma 
kolko neverovatno zvuPalo. i to le moguPe - liP- 
no smo se uveidi u isonitost iBM-ovetvrdnje. 

Malo novosti, mnogo nade 84 

Goran Aknptt 

Corel korporaoja se pitpr^ma da izbad na trbite 
novu wsmju svog paketa CorelDRAW! namentenu 
VWndons 95 ptatfcxmi. Ekskhizivno smo pregleda- 
ii ranu beta verziju kc^ ptuia inlomiaciie o nevi- 
nama koje Pete rta lesen mod da konsttte. 


Sporo ili jeftino • odluPrte sami . . .13 

Rekli ste da pojaPate svo) nardverski potencijali U 
nadi da Pemo vam pomod pn izbonj. lesbrali 
smo neke komponente koje se trenutro mogu 

Koja vam je poslednja cena? 21 

NonoO AAuaU 

Ako vaAe finarts^ske moguPnceti ne doseZu cenu 
neke od komponenp iz pretbodnog Planka. da li 
ste razmi9)ali o nabavd pdovnog hardvera! zlavi* 
nic smo u domad raPunarski budjak i provenll da 
li je sadriaj kantara vredan painje. 

“Ne moze brie - jurime 30!' 

fioOcn frdonC 

Overclociang )e u rtarodu popularan nafin za ubr- 
zavanje kompiutera. FVednosl i msu aanemadji- 
ve. a ni problemi. Zato podidape par saveta. 


KOMUNIKAClJE 

Internet za mase 91 

kdtmRmbP 

delete li da se ukl|u0te na informacioni autoput! 
Ako se joS nisle odkjpili za vozilo. moida je pravi 
izbor Triys VWidons Socket. 


MACINTOSH 

Jedan Mac. hiljadu itampaPa ... .98 

Epson matiiPni StampaP povezan na AloPrntosnl 
Da I to moie. fieSenje je ftnerftint. proizvod 
kanadske Tirme GDI Sc^bvorks. 


uGni stay 


Crno na belom 50 

BcOon feutoni 

Barem dvaput godiSnte vrili srrx) veliki uporedni 
test bampaPa. a skoro da mte pr^ao nrti ledan 
broj u kojem nrsmo pomenuli neki novi rnodel. 


Hope li knjiga prezhreCi? 112 

WnrCeue 

Muibmeplja svakim dancm ulazi 9ie vde u n^ do- 
move. Oa N Pe dod trenuiak kada Pemo potice sa 
kriigama zamenn potama a CD ROM-ovma! 


OdnosISOC-ailSOC-r-l-a ...101 

lorto Berbeok 

joi jedan tekst iz senje o novom siandardu jezjka 


Apsolutno korisan z^ssoluf izam . 1 07 

W/onWmX 

..Hi kako 'pobePi* s okvira Paskal pnagrama i leg- 
tirmo PaPkab po memonf. Tekst takode sadrii 
jednoslavno reienje za pioblem uianPann inter. 
apt njtina koje BP klasiPno ne podriavs. 

Tri boje; RGB^dj 124 

Upoznajmo naSn furtoonsanja VGA i razrrxxn- 
mo neke od osnova programrranp. 


RAZNO 

Tri dana juna 18 

Ibmslix RMiipP 1 Wan CeK 
I ove godine. u Njujorku se poPetkom jurta 
odriao Puven PC E>^. izvebaP prenosi 
par ubsaka sa cne martifesiaaje. zadnjenAi detaljv 
ma a praledh dogadanja koji nsu bik dostupn 


Odgovor na svako pitanje 25 

Integnsan pakeb softverz kos se nude za WrxiMS 
platformu predsBv^ snaian ala u nikama cebil|- 
nog projeidanta infciTTuaonog saema. Na pnme- 
ru pakra Mcrosdi Offee pokijaPema da deC- 
niSemo elemente koji vode tzv. mtegnsanim 
i^enjima u inkirmacionim sstemma preduzePa 

Pretvorite podake u strateske iiifor. 
maeije 30 

Na koji napin prc^udiu informaoje i dab ih prawn 
Ijudima! Da li su Mmseft Queiy i Excel dovoljn 
da viirte poslovne analize. ili je to samo prvvid? 


CrTALAm SERVIS I U 


NASLOVNASnWNA 

WijarVladanAleksiP 

Igiiml^ i raimnka Studn TESC 

firzkOa M. C. 

bMjsjemt u Dism nz SivMn p sptii t ni u ifizrt. 


J(JL/A«;USr'95. 


' 5 - 


radunari 




70 linijski ofset raster 



Skanirano i rasterizovano u Studiju Te§ic 



Original Bitstream YU fomovi 
Usluge skaniranja 
Snimanje slajdova 
Priprema za Stampu 
u visokoj rezoludji 




Studio Telic | 
11000 Beograd I 
KopaoniCka 51 i 
Tel; (011) 51 50 71 | 
Fax: (011) 51 93 53 I 



0^ Bmew^voK MSta 17, 
I lOOOBtocrad 




Jrednlk ipscQalnlh Ixdania: ^sna (tos>£ 
TthnkU urtdnHc Radoie 
d rakrtkc 2an>o Betetti, ]ovar BUart. VlMa 


RMUhd)!: Gcnn AWnpt^, LUa Murwiap£, J|or 


St7u£nisindnlci:MiIv>ArUrTw. ZonnP. BriaC.Mun 
Cet^, Dejap }ekMd. Hljan )cwanovid, 0a^ j^novtd. 
Mkar Nikckd SrOan Pamd, Ivar ^nrovt^ Ivan Saji. 
VlaOmir SafnencMi. 1^ Zon^. 

GnMka ob[Bunn|e MM OjFM 


Fms slof: LhT«trvda stuOo Beofid 

Uit$a radahc^: 

Bul.viiTaoseMMa I7/HI, IIOOOBMe^ 


lledakc^fmGrtniig; (01 1)653'740 
tetnofi BXZ-o. (0 1 1 ) 65 1 -793. 6S3-KS 
Qpft) pcs>3w pfcMmqno.' (01 1)652-405, 651-666/277. 
ftetMin^gifawnte (011)650494.647-553. 
Prriptau: (Oil) 650528. 651-666/226. 

Z4 dc^Dvore i adonr^:^ o ogaSMrjj )M4 S4 na te* 
Mm 011/653-748. tes 011/648-140. iT»4em 
01 1/648-422. 


SEZAM 

OH /646-432<l5 llnlfa) 

Vladan4leksa!(valol 
Slstam adffliflinratorl; 
Oe^ F6slanovt6 (Oejanr) 
Zoon ^a06( (221V06C) 
Sekretarka: 

Jaiena Bl^oievid 


2&aa <aporeno( pranoleraa kfaau prtfco Darke, amtrnopnK- 



P relistavajud pre nekoliko meseci stare brojeve "PC Mogaz/ne', 'S/te', 
"PC World" iz redakcijske dokumentadje. s/u&_;rio smo otkn/i da neko- 
liko uvodn/to za temu imo iskijudvo ■ lewju iegj. LogiJno. U Engleskoj. 
zemiji u kojoj je tradidonaino, kako neto reie, r\ajgori deo zime upravo teto, 
nlje teSto zom/s/fti s//X3te Londonce kako na iznenenadnim mediteranskim 
wodinomo pokuSavaju da osmisle vaipnu koncepdju rt/dunorstog lasopisa. 
Jedinu olaiimajutu okolnosi predstadjaju im, verovatno, kakvi takyi kJima 
uredaji. Ali, opet, kad (ovek pomisli da jedr\om mora da napusti sve^/nu 
sluSbenih prostorija / zakorad u pakao gradsk/h ulica... Ni Njuprianima, iz- 
gfec/o, nije niSta bolje, dm se toliko iaie. 

Nama Beogradanima, ved ogaglalim na prijatnih 38 u hladu, mno- 
go p hide - pakao u redakciji, pakao na ulid, pakao na trifidtu...W 2 fno p da 
nema naglih promeno temperature, one so za srce najgore. Bern, u takyom 
prirodnom i zdravom okmfe/iju pripremili smo vom d^roj na vrio povedo- 
oom faroju strono, Jto ste svototo primePli. Sto se sve nclazi o fi/e/ou nemo 
potrebe da vam unopred najavijupmo: iskreno se nadamo da dete, kad ste 
ved kupili "Raiunare", pronodi vremena da ih podrobno ISditote. Mi demo Pi- 
P slobodni tek da vam preporodimo jedan od mogodi/i redosleda poteza za 
njihovo Sto priptnip konzumiranp: dak/e, izvadite lubenicu iz fiilidero, isec- 
kajte p na kocks (da bi vam rote kasnip bile stobodne^, stowte tanjir pored 
sebe, zovo/rte se u hladovinu i - prihvaPte se svog om;/^nog raiunarskog do- 
sopisa. 

Prethodna preporuka p, updno, i dobar nadn da se moto opustite 
predpredstojetubumupsen.pr, oto ste misW/ do je sodo vn/de, prevorifiste 
se. Oto je tek pod^vanp atmospre za ono Sto sledi krapm avgjsta i poste. 
Ko p izSao normalan iz svih dosadaSnjih od/ogonjo, /mode priliku da konod- 
no op^ porde istonje nazvano VWndows 95, pr p premipra ;stog zakazana 
za 24. avog meseco, o sodedi po press motenjo/o koj; nom od Majkrosofia 
stiie gotovo snok/' druff dan, kaSnpnp v/de nede bid. Treba li dodaP da su u 
sveianoj pratnji napvipne i nove veaip svih najvainijih p/ogromsk/b paketa, 
prekropne prema him ove i nekoliko narednih sezona, toko do de bit/ pravo 
dodo ne pojavi li se i kakva nova kozmet/dko linija za muSkarce "Wn 95' Hi 
fcompot/b/7no Cznojudi Gejtsov pos/ov^i dob...j. IBM, sa 05f2 i navokupiprxm 
totusom, pok, si^mo neie somo sedet; u loii I opIaudiraP. Budite sigumi da 
ni mi netemo spavaP. Dakle, ohiadite lepo to iobenico dok jod /mote sk3faod- 
nog vremeno i - uiivajte. Citamo se u septembm... 


mbrc^va: 


2a aefflQiB den trofeva: 58 4n, jec 
lOS dm. ikCMaiut): 0 8 B/GZ 40e02-6C 
Za liic atra n ii ¥B:Segbrw\^ 96DQ4. tedadaestbfE 
«ve. 176 cm dDvurv rVin 0 8 »/OZ 4t»0/-62O- 
/4l0l-fi2070/-W03i77 


Obaa«zna nazndia poaiv 


Na osnovij m8l|erfa Mimtaietva za nauku i telmc/oz^ 
RapvMke Sitae brc, 413-00- I9&95-0I od 07, rjna 

ry ocAes Doreza na promet preazvoda kao puOlikaciia 



VIodan Aleksit 


]iJL/ AVGUST '95. 


7- 


radunari 


Vest/ 


HARDVER 

Multimedijo 


PCMCIA kompatibiina multimedlja 
"za poneti" 



naravno, mogude konstiti i na desktop rafu- 
nanma na poslu ili kod kude. Ima|udi u vndu 
da te i/gradnja CD-ROM uredaja u p/^/w- 
snik relativno zahvat, a s obzirom na to 
da je cena ProMedIa Player-a 49$ dolara. 
mogude je ultedeti ukoliko se uredaj po po- 
trebi konsti na viSe radunara. 


Multimedija 


Beildni joystick nove genet^cije 

RrmaAlech |e proizvelabeli&ii dtojstik 
novog ergonorrskog dizajna. Wireless Ban- 
dit predsta/Ija set za dva igrada. pn demu Pi- 
vaju elimimsani prodlemi preplitanja kablcwa 
dva dJojstika i guranja oko ekrana momtora 
u2anj borbe. Novapalicaza igre(akosejoS 
uvek moie take nazvati) omogucava igradi- 
ma da se smeste u poziciju kpja im omogu- 
dava najPolju komrolu pokreta, Domet 
upravljai^ )e desetak metara, 

Sto je za danainje velidine 
monitora viie nego do- 
voijno. Instalaci|a uredaja 
izuzetno 


na • beiidni pnjemnik se pnkljuduje na dio|- 
stik port I peseta na neko vidijivo mesto, 
da bi senzor mogao da pnma komande sa 
konzola. U svaku od konzola du dve AAA 
batenje. Kretanje i pucanie se vr* pomodu 
5est tastera, a na konzoli se jo5 nalaze i dva 
turbo tastera c auto-fire prekidad. Uz 
Wireless Bandit set dobija se i pucadka >gra 
Alortof kbrnbot. Cena kompleta je 59,95 
dolara. 


Pt’ifeiijsU uredoyi 


Kolor hampad, faks, skener i fotoko- 
pir uredaj u jednom 

Firma Lexmark JntemoMnol podela |e sa 
isporukom novog mutnfunkojskog uredaja 
ko|i obiedinjuje kokjr Stampad, leielaks, ske- 
ner I fotokopir uredaj po ceni od 849 do 
899 dolara. Svojevrsna hdra (mrtolo&o bi- 
de sa mnogo glava) pruia usiuge nekotiko 
uredaja po relativrra pnstupadnoj ceni, Ovaj 
uredaj, Medley, teiak je oko 7,5 kg, radi u 
rezoluaji 300 dpi i Stampa 3 strande u mi- 
nuti u monohromatskom reiimu rada ili fid- 
nu stranu u kolor reiimu u 1 6 miliona boja 
za 2,5 do 7 minuta. Kada radc kao faks. 
Medley moie da radi u 14.400 bps reJimu, 
da pnmi u memonju i saduva za sianp do 60 
strana, a nnoJe i da Ul;e poruke u ;edno) se- 



sijl na 50 lokacija. Medley moie da radi sa- 
me u monohromatskom rejimu skeniran^a, 
1 to u rezoiud]! 300 dpi, a prepoznate 256 
nijansi sive boje. Uredaj poseduje rnagaan 
za 1 50 listova papira, a mo2e da Stampa i na 
kovertama, transparentima i karticama, 
l.e,inTior* je na IriiJte izbacio tri modela: 4c, 
4>; 1 4s*, koji se medu sobom razlikuju same 
neznatno i po perfbrmansama i po ceni, 


Periftrijski uitdoji 


Tabla za ertanje 

Crtanje skica na personalnom radunanj 
samo pomodu miSa ill kuizorskih tastera 
standardne tastature izuzetno je naporan i 
neprecizan posao, Samo oni koji su probali 
da ertaju ovako pnmitivno nvogu da potvroe 
da je na ovaj nadin nemogude iskazati svu 



kreativnost koju dczvoljava jedna najcAidnija 
olovka. Rrma CalComp se uhvatila u koStac 
sa ovim problemom i na triilte lansirala ta- 
blicu za crtanje DrawingSlace II. T^ica se 
prcNZuodi u tn fbrmata, sa prostonma za cr- 
tanje dimenzija 6 puta 9, 1 2 puU 1 2 1 1 2 pu- 
ta 8 inda. Najmanja tablica je duiine 1 1 .2. 
Sinne 1 0, 1 , debljine 0,3 inda. a teika je oko 
pola kilograma. DrawIngSlate II ima osedji- 
vost do 2540 tadaka po indu i preciznosi od 
0,01 inda. Crtanje se obavtja pomodu dve 
deblje beJidne olovke (od kojih je jedna ose- 
tljiva na jadinu pnbskanja, a (koga nije) ik po- 
modu jednog od dva beiidna mi5a koji dda- 
ze uz DrawingSlate. jedan rrtS ima 4, a dnj- 
gi dak 1 6 tastera. Za ra^iku od drjgih tabli- 
ca koje konste olovke bez napajanja. ovde 
se konste aktivne olovke koje se napajaju iz 
dve batenje za rudni dasovnik. a imaju i 
leiiSte za druge dve koje sluie kao rezerva. 

Uz OrawahgSlaie se dobijaju i drajven 
kof povezuju uredaj sa AutoCAO-om iN 
emuliraju miSa pod DOS-om ili IMixtavs- 
om (p^rJavajudi WnTAS standard). Od 
kontrolnog softvera se dobija > Wndsus Tb- 
Wet Marvger koji sluii za kalibraoju 256 m- 
voa pntiska olovke. dodelu makroa za 18 
hot^i-ova (tadaka na tabki koje su ekvrva- 
lentne hotkey kombinacijama unetim pomo- 
du tastature] ili dodelu odredenih delova ta- 
blice pojedmim aplikacijama. 

Cena prva dva manja modela je 280 
amendkih dolara. a najvedeg 425 dolara. 


Sklodiilenye podaiako 


CD-ROM uredaji Sestoscruke brzine 

Rrma Plextor je u svelu poznata po izra- 
di veoma kvalitetnih CO-ROM plejera, 
meduOm. ttog cene, kod nas nije bla pn- 
sutna. Oni koji vole brzinu, sada de imati 
razloga da je bliie upoznaju. Plextor je ko- 
nadno predstavio prvi plejer Sestostruke br- 
zine pod logidnim nazivom 6Plex. Svtjjim 
karaktenstikama se phbliiio stanjim IDE dis- 
kovima, tako da sada omoguduje brzinu pre- 
nosa od 900 KBA. jedino So je brzma pn- 
stupa jo4 uvek pritidmh 142 ms. Za mzliku 
od nekih luksuznijih modela ove febnke koji 


radunart 


JUt/AVGUST'W 



Vesti 


imaju I fitav I MB bafera. 6Ptex ie iTiab sa- 
me ietvrtinu Sto je svakako posledica 
sniiavania cene kqa )e i pored toga prilidna I 
krede se oko 400 fiinti Sto ;e donekle razu- 
mljivo ako se zna da je red o SCSI ;edinid. ali 
za sada samo u intemoj verziji dok se 
ektstemi pnmercl uskoro odeku|u. Uz ewaj 
skupi prazvod se dobija i dvogodiSfija garan- 
cija kt^ nesumnjivo govori o kvalitelu sa- 
mog uredaja. Ako se ptete Sta te vam CD- 
ROM plepr Sestostruke brains u vreme ka- 
da se ve6na muttimedifalnih CD aplikacija 
prilagodava doublespeed uredajima, ne sme 
se zaboraviti da su mnoge poslovne aplikao- 
je predvwderw da rade direktno sa CD-a, pa 
ovakvo ubrzanje godi. Upravo je zato Plexor 
samo godinu dana poste predstavliania svog 
Quodspeed modela (inaie jednog od prvih 
Jetvorobrzinaca) triStu ponudio i 50 posto 
brio varijantu. 


Novi uredoji 


Prst umesto miSa 

Ukoliko niste sredni kada jurite miSern 
po stolu AjBs fleonc tvrdi da ima reSenje za 
vas. Novi ureda) ko)i zamenjuje miSa )e Gli- 
dePoinc, ko]i |e u suStini sliian minijatumom 
senzorskorri ekranu. Upravljanje kurzorom 
se izvodi klizanjem vrha prM po osetljivoj 
povrSini. KJikt^je po objekbrna izvodi se 
jednostavnim lupkan;ern po povriini ili bira- 
njem jednog od tii tastera. Dva tastera su u 
potpunosti ekvivalentna tasterima miSa, a 
Iredi taster je mogude isprogramirati. Prevla- 
deitje objekata (drag & drop) izvodi se po- 
meraniem prsta nakon dvostrukog lupkanja, 
pn demu se prst posle drugog udarca ne po- 
diJe sa povfjine. Rezolucijau kp) 0 | GlidePo- 
int radi ]e 400 tadaka po indu. S obzirom na 
to da uredaj nema pokretnih delova. treba- 
lo bi da pouzdanije radi od klasidnog miSa, 
barem po tvrdniama samog proizvodada. 



GlidePoint se prodaje u verzijama za 
senjsku vezu PC kompanbilnih radurwa. za 
PS/2 I za Mocincosh radunare. a radi uz po- 
mod standardnih drajvera za miSa. 


TiiiJte 


NEC preuzima kontrolu nad korpo- 
raeijom Pacard-Bell 

japanska korporaoja NEC je sao^ltila da 
u avgustu preuzima 1 9.99 odsto akeija ame- 
ridke korporaege fbcord-Bed za 1 70 miliona 
dolara. Japanski hardverski gigant je ovtxn 
kupovinom uspeo da obezbedi kontrolu 
nad korporacijom Pxard-Biell sa kojom ved 
ima zaklljudene dugorodne ugovore o stra- 
teSkoj saradn|i i zajednidkom investiranju u 
razvoj. Ovom kupovinom NEC bi ieleo da 
udvrsti svoju pozidju na amendkom triiStu i 
da istovremeno obezbedi eksWuzivni pristup 
softveru za navigaeiju. koji dobija od amerid- 
kog partnera u zamenu za CD-ROM ureda- 
je I memorijske dipove. 


Sk/odiitenje podotako 


Novi ■pi8i-briSI“ CD-ROM 



Najveda prednost CD-ROM-ova je ni- 
ska ceria c veliki kapaotM. a mana nezgrap- 
nost pn pisanju i nemogudnost bnsanja i po- 
novnog ptsanja na slanm diskovima. Izgieda 
da se u dogtrfno vreme nazire reSenje - 
Philipsje u saradnji sa firmama IBM, Hewlett- 
Pochard, Sony. Motsusfvw, 3M, Ricoh, Mrtsu- 
txsN, Olympus i Mitsumi krenuo u razvijanje 
novof standarda CD uredaja. koji de uz za- 
driavanje kompatibilnosti sa stanm CD zapi- 
sima omogudiB njihovim vlasnidma da na 
njih snimaju. sada izbrisive. podatke, S obzi- 
rom na to da su na rarvijanju ovog standar- 
da angaiovane najmodnije lirme, moJemo 
bit sigumi da de ovaj standard svakako brti u 
prednosti nad eventualnom konkurenajom. 
Standard je nazvan CD-E (CO-£rosabte). 

Ni proizvodadi foppy diskova se ne pre- 
daju I ne tele da se odreknu svog dela tiiiSta 
ved. naprotiv, pokuSavaju da produce iivot 
ved odavno pretesnom medi|umu. Kompa- 
nije 3M. Compop ’ Matsushrto krenute su u 
razvijanje vlasWog modela od 3,5 inia koji 
de bm kompatibilan sa starim formatima, ali 


de omogudiB skladiJtenje 1 20 MB podataka, 
dakle 80 puta viSe od dartaSnjih standardnih 
modela. Jedina nepoznanica je cena i hode ii 
ovaj prpjekal usjoet da izbe^e sudbinu ra- 
nijih floptical modela. 


SOFTVER 

Grofika 


Corel dobija modnu konkureneiju 

Brilanska firma Xoro je nedavno pred- 
stavila svog nvala Cord Draw! programu 
koji ga u mnogim segmentima prevazilazi. 
Osim Sto omogudava ertanje slobodnom 
rukom i nudi velik broj gotovih alata, paket 
ukijuduje I veoma znaiajnu viSestepenu 
kontrolu transparentosti koja se rnoie pn- 
meniti i na bitmape. Takode ima i besko- 
nadnu undo lunkciju, koja je veoma kon- 
sna. Znadajan adut ]e i brzma izvrSavanja 
pre^rama koji je u jxitpunosti 32-bitan. Ta- 
ke je alat za ki^binovanje viSesiruko brii 
od konkurencijel kao i operaoja obnavalja- 
nja ekrana koja je dak za 20 sekundi bria 
nego kod konkurenaje. Program je narodi- 
to brz kod deste operaaje rotiianja i popu- 
njavanja objekata. Ako vam je kod Corela 
smetalo Sto premena boje jednog objekta 
izaziva joonovno ertanje cetog erteSa, onda 
je Xara Studio vaS spas, bududi da se sve 
promene boja deSavaju u realnom vreme- 
nu, bez dekanja na dosadno iscrtavanje ce- 



log lista. I sama popunjavanja povrSma su 
znatno kvalitetnija, s obzirom na to da su 
ukljudene fraklalne strukture i gradijenti. 
Ukioliko vam je jootrebno, moiete otvonti 
i viSe pogleda na isti oteJ, Sto nam je kod 
Corela desto nedosiajalo. U paket su 
ukljudeni True fontovi, dip-art sliCice. 
fiHen za Corel, Illustrator i Freehond fajlovi. 
kao I neki speajalni efekti. 


JL;1./AWSUST'95. 


■ 9 ' 


raiunart 



OMrotimi Salem 


Warp prihvata Visual princip progra- 
miranja 

Nakon 5to su vizuelni programski ]eziQ 
f'oscft Visual Basic i Sortond Delphi ste- 
< veiiku populamost, u IBMu su iMdeli da 
3' Rrodajr njihovog operativnog sisterria 
OS/2 Warp pnliino dopnneo takav alat, pa 
su pnonuli na izradu prcgrama Bart koji de 
Dili kompalibilan sa Miaoso^ Vfsuul Boac- 
om, a radili pod ISM VWj/p-om. Kato su kod 
ovog operatrvnog sisiema mreie u centnj 
painje, ovaj fszik de imau posebno dobro 
reSenu podrftu za c/ient-server arhitektunj, 
kao c pnstup D8/2 bazama podataka. 


Inlegrisani pekeii 


Kancelarii’a u balonu 

Izfteda da su integnsani paketi sa poja- 
vom OLf 2 0 slaodarda postali veoma po- 
pulami. Zato se i Corel odiudio da triiStu 
predstaw Windows 3.1 CD Office. Sa- 
drtfade. nekada veoma popularan, 
Wordstar tekslprocesor all, razuml|ivo, u 
prozorsko) verzji. Spreadsheet program, ko- 
j' de se nalazrti u okviru paketa, p5 uvek nije 
Oobio ime, all /e zato odabrana baza poda- 
Uka Alpha 5.0, lako Corel Droivl ili barem 
Show nede biti ukijudeni u ova) proizvod, na 
CO-u de postojati mnoStvo klrpart slidca i 
fotografija, Ipak, moramo pnznati da de Co- 
da konkurenta koji prodaju svqe verzije kao 
Perfect Office (Aovell), Smart Suite (lotus- 
l&M) I Microsoft Office (Mcrost^r). Jedan 
od aduta )e ved pripremljena verzi)a za 
Wrxtows 95, koja de se pojaviti kra]em leta i 
koja de konstlti sve prednosti novog opera- 
tivnog sistema. 

Corel se ne zaustavija same na ovom 
delu triiSta. ved snaino prodire i na seg- 
ment zabavnog i obrazovn^ softvera. Ta- 
ke je u pnpremi 50 naslova, medu kojima 
se istide defiji CD Wild Cards, kao i naslo- 
VI za ne$to stanje poput: Adventure with 
Edison. Jump City 3D i Corel Al Movie 
Guide koji treba da nadmaSi program Mic- 
rosoft Cinemania. 

Ako ste pomislili da je ova firma pot- 
puno zanemania program ko|i joj je doneo 
novae 1 svetsku slavu, varate se. Uskoro de 
iriiStu biti predstavijen i na)poznati)i Corel- 
ov paket Corel Draw 6, koji de se istovre- 
meno poiaviti za Wndows 95 i IBM OS/2 
Warp Kako odgovorni ijudi tvrde, sada de 
imati mnofo manje bagova nego ranije bu- 
dudi da se. zahr^jujudi Microsoft-u, nije 
Jurilo sa predstavl;anjem nove verzi|e, ta- 
ko da je program konadno dobro istesti- 


ran Onima koji namerava)u da uzmu neki 
od CAD paketa, Corel preponjduje da sa- 
dekaju krai leta kada je planiran izlazak 
CAD programa kO]i de, u odnosu na kon- 
kurentske proizvode, nudli neka nova 


SAJMOVI 

Compute* 


VaSar novih procesora 

Compute* tradicionalrto predstavlja sa- 
jam radunarske robe "Siroke potroinje", ali )e 
ove godine doneo mnogo novina, pre sve- 
ga u dornenu procesora i OS podrSke. 

Na sajmu je konadno predstavijen i 
AiVD 486 DX4- 1 20, kojim ova firma pono- 
vo baca akcenat na takt od 40 MHz kO|i je 
ujedno I veoma praktidan, jer do maksimu- 
ma koristi VLB m^stalu. 0«aje joS same da 
se vidi kako se procesor ponaSa na delu. 

Mnogo veda ncMJSt je Cynx-ov M I kO)! 
le, napokon, pnkazan Jirq javnosti i kOji, po 
svemu sudeb, ima problema sa pregreva- 
njem bududi da je instaliran u ogromnom 
hladnjakLi. Medutim, za one nestrpijrve vedje 
obezbedena isporuka prvih primeraka, dok 
se krajem jula odekuju vedi kontingenti. Po 
navodima febnka, ovaj procesor jeza 30 po- 
sto brtSr od Intel flentium-a, 5to je svakako do- 
bra preporuka. Osrm toga, Cynx M t )e, za 
razifku od Nex Gen 586, pn-to-pin kompa- 
tiblan sa fbnoom-om, lako im se artiiteWure 
znatrx) razlikuju (o tome ste ved mogli da 6- 
taie u "Radunanma" broj 99), Do sadaje naj- 
vedi problem bila sama izrada procesora, ali 
)e taj posao prepuften Ifl/H-u. IflA-l je dobio i 
pravo da siavija svoje ime ria procesore. 

lako de se AMD KS pojaviti tek podet- 
kom sledede godine, ved sada postoje dva 
konkurentska Penvum klona, koji su zapode- 
li medusobnu borbu; Ne* Gen je snizio ce- 
ne svojih Nx506 procesora od 8 do 30 po- 
sto, kako bi ostao konkurentan u druStvu ja- 
dih uredaja. 

Intel le zbog klonova nnorao da najavi 
novi Pentium na 1 50 MHz za tredi kvartal, 
kaoimodelena I67i 180 MHz ko)i de bit 
raden tehnologijom od 0,35 mikrona. Uo- 
stalom, Pentium na 120 MHz se i pojavio 
kako ta pc^mo prazninu nastalu kaSnje- 
n)em modela na 1 50 MHz. 

Kada smo ved kod modnih procesora, 
ne smemo zaboraviti m PowerPC senju ve- 
like aJijartse. IBM je konadno pnkazao finalnu 
beta verziju OS/2 za PowerPC 60 1 , kqi ra- 
di sasvim zadovol|avajude. Time ova senja 
RISC procesora ved predstavlja pretnju Inte- 
lovom 80x86 car^tvu. Na sa)mu je pnkazan 
1 PowerPC 604, koji )e u zavrjnoj fezi test- 
ranja i koji je daleko modni|i od Pertium-a, 


a po svemu sudedi i od najavljene Intel-ove 
uzdanice - procesora P6. 


DOMACA SCENA 


Infdfal '95 

Budva, septembar,.. 


U BucM de se i ove godine, od 24. do 
30, septembra, odrJati Festval inlormati&ih 
dostignuda - INFOFEST '95. Organizaton 
su Wodo republike Cme Gore, preko svogSe- 
kretan/aio za rozvo;, a suorgamzaton firme 
fliznis Link i Metro marketing studio iz Beo- 
grada. Imajudi u vidu znadai ove mamfestaci- 
je za u^<^lreden)e infbrmacionih cehnoiogija 
i za ukupni dnjStveni razvoj. u organizaoju 
se ukijudilo i Savezno ministarstvo za razvo), 
nauku I Jivotnu sredinu. 

Za razliku od sajamskih marnfestaciia, na 
kojima mogu udestvovat svi zainteresovani, 
INFOFEST je, kako rnu same irne kale, ma- 
nifestadja festrvaiskog tpa, 6je je osnovno 
obeleife prethodna selekcija kvairteta. Na 
festvalu udestvuju na)bol)e Itrrne i ppjedino 
sa jugoslovenskog mformatidkog prostora 
koje odabere Strudni odbor na osnovu kon- 
kursne procedure. 



Druga spediidnost INFOFESTA u od- 
nosu na ostale infdrmatdke skupove je 
kc»Tibinovan)e razlididh aktvnosti organao- 
vanih u nekoliko festvalskih formi. Ove go- 
dine posetioQ de modi da posete izlolbu tri- 
naest odabranih informatiSrih reienja iz 
oblasti aplikacija Now INFD-svet • takode a- 
loibenu prezentaciju deset fimti 6ji razve^ i 
Stepen prisustva na triiitu imaju uzlazm 
trend, fiodonorski ornCxjent - jc^ jednu iz- 
lolbu, I to titiSne ponude telekornumkaoo- 
ne opreme, elektronskih komponent. kan- 
celanjskog nameStaja i opreme, pratedeg i 


raCunari 


I0< 


tUUmU5T95. 




potro4nog mateniala, na kojoj te brti pred- 
sUvIjeno 26 izlagaia, kao I izlo2bu peinaest 
najboijih autorskih radova odabranih na ;av- 
nofn konkursu. 

U toku f^iv^a odriauafe se i Kornponij- 
do dan ■ speofiJan oWik prezentiranja fstin 
vodeie jugoslovenske informative kuce, IN- 
FOFEST tnbina koja de, uz uieSde meduna- 
rodnih rnformatidkih autoriteta, imati elemen- 
te seminara, kao i Oknjgli slo kpji de svakog 
fesovalskog dana obradivati po jednu kljudnu 
probtemsku oblast, na osnovu uvodnih izlaga- 
nja domadih i stranih eksperata. Naravno, ne- 
deizostaL ni pratedi kultxjmisadr2aji, 6|i jedlj 
da animiraiu posetece i stvore Sto bolju at- 
mosferu za realizaciju ciljeva INFOFESTA'95, 

Strudni odbor de u svakoj festivalskoj ka- 
tegonji dodeliti odgovarajude nagrade i pn- 
ananja. Fbred odabranih firmi odekup se jo5 
oko hiljadu registrovanih posetlaca, a festtval 
de, pored organizovane medijske najave i 
ogdlavanja, pratiti i novinari. 

Direktor INFOFESTA'95„ gospodin Mi- 
lan Mrvalpvid I predsednik Upravnog odbo- 
ra Festivala gospodin Branimir Gvozdeno- 
vkI, slaiu se u oceni da je prvi INFOFEST, 
odrian septembni proSle godine, pokazao 
punu opravdanost svcjeg postcjan|a, kao 
mesta na kojem se centralizovano prezentu- 
jo informatidka dostignuda, razmenjuju ideje i 
s^ledava jugbslovenski informatifid potend- 
(3l, AmtHient Budve, festK/abkog i tunstiVog 
centra Jugoslavi|e, dub Mediterana i pro- 
duieni dofiuljaj leta, daju FesDvalu posebnu 
far. Stcga nije dodo Ito p moto INFOFESTA 
- Pravi l|udi, pravo mpsto, pravo vnjemel 


Projekti 


Prvi doma6 CD-ROM u oWasb kulture 

U sredu, S, jula. u Narodnom muzejo u 
Beogradu, predstavijen je mulbmedipini 
projekat "Kultuma baicina Srba", Nosioci 
ovog propkia su Zovod zo medunoradnu no- 
odnu, pfosvetnu, kutwmu i tehnidku sorodn/o, 
Labiyaronjo zo ralunonlaj tehnku Insdtuto 
zo nuk/eome nouke - Vfndo i preduzede Om- 
nis Tbjp kao producent. Izdavanje CD- 
ROM-a se odekuje tokoin oktobra ili no- 
vembra. 

Fb ovom prqektu bi trebalo da se na- 
pravi izbor iz celokopnog fdnda utnetnidko- 
istonjske baStine Srba od ranog srednjeg ve- 
ka do polovine dvadeselog veka. Osim kla- 
sidnog pregleda kulture, bide pnedstavlpna i 
kuftumo-iston)ska dobra, pregled fondova 
muzeja i manastirskih nznica. U selekciji od 
oko 1 000 najznadajnijih eksponata, udestvo- 
ju strudnjaci iz EUK^afskog muzeja, Noiod- 
nog muzep, /stonpfcog muzeja. fiepuWrdfag 
zovodo zo zoStrtu ^jomerato kofturB, Muzejo 
pnmenjene umetnosti, Arhiuo Srtnje, Aluzejo 


srpske piovosiome cdie i MuztkotoSkog insb- 
tuto SANU. 

Sam CD-ROM projekat de objedinrtl 
pnkaz teksta, kolor slika, video segmenata 
kao I reprodukovanie stereo rvuka, Tekstovi 
de brti viJejezidni, 


Skupovi 


TrecaYUEDI konferencija 

Jugoslovenska asoci;acija za elektronsku 
razmenu podataka organizuje 5, 1 6 , decem- 
bra l995,godine, u Beogradu, Trecu 
YUEDI konferenciju, sa temom elektron- 
ska raznnena podataka i etektronska trgovina 
(EDI/EC - Becvonic Data lntercf>onge/Elec- 
trooic Commerce) u svetu < Jugoslaviji - stanje 
I perspektive, 

Fbzivaju se autori da pniave radove u 
kojima trebaju da obrade relevantne aspek- 
te primene EDI/EC, a posebno rarvijenost 
telekomunikacione infrastrukture ujugosla- 
viji 1 svetu za primenu EDI/EC: stanje i 
pravce daljeg razvoja standardizacije EOI- 
ia, open-EDI-ja i EDIR*CT-a; softwra za 
EDI/EC: kvaliteta EDI aplikacija: postojedeg 
servisa za primenu EDI/EC: pravnih pitanja 
vezanih za EDi/EC; sistemi zaStite u prime- 
ni EDI/EC: ekonomske implikacije pnmene 
EDI/EC: primene EDl-ja u saobradaju, tr- 
govini, turizmu, zdravstvu, industriji, driav- 
np) upravi i drugim privrednim i vanpri- 
vrednim granama: marketinga pnmenom 
EDI-ja, kao I ostala pitanja ko)a su od zna- 
daja za predmet Trede YUEDI konferencije. 
U toku Trede YUEDI konferenaie, pred- 
videno je organizovanje izIoJIbe hardvera i 
softvera i muWmedijalne prezentacije har- 
dverskih i softverskih reSanja za pnmenu u 
EDI/EC, Ovime se pozivaju firme da se 
blagovremeno pnjave za izlaganje svojih 
prcHzvoda i prezentaoju usiuga, 

FYe, utoku, I posle Konferencije planira- 
no je da se organizuie viSe okruglih stolova I 
panel diskusija na kojima bi se neka od nave- 
denih pitania detal|no obradila. 

RadovI se prij^juju, a apstrakti dostavlja- 
)u do 1 5. septembra, Fbtiebno ih je poslati I 
u Stampanom obUku i u elektronskoj fonm, a 
za detaijno uputstvo I propozicije treba se 
obratili YUEDI asodjadji, FtoJeljnojedostavi- 
t rad I u hipertekstu, bududi da de se Zbomik 
radova distnbuirati r na disketarna Zbomik 
radova u hipert^otu bide instaliran na WWW 
serverima u jugoslavi|i i svetu, Auton de oba- 
veStenje o prihvatanju apstrakia rada od stra- 
ne redakoonog odbora dobid do 10, okto- 
bra. Rok za predaju radova je 25. oktobar - 
radovi pnstigi nakon navedenog roka nede 
bd ftampani. all ukdiko budu dostavijeni u 
elektronskoj formi do 20. novembra bide u 
elektronskom Zbomiku u hipertekstu. 


Udesnd Konferenoje plada^u koozaciju u 
izncsu od 200 dirtara. ukdiko uplatu izvr^ do 
1 995-09- 1 5. Clanovi YUEDI asoa(ao)e im^ 
popust od 25 posto. Sve dodatne inkormaoie 
mogu se dobib od YUEDI asoataoje. Kneza 
MilcSo 20. Beogrod, teiefbn 01 1/324-90-28 I 
na e-mail adresi yuediOosmeh.Sxi bgac.yu. 


Skupovi 


10. YUINFO-TEX '95 

Jugoslovensko udruienje za radunar- 
stvo, infbrmatiku, telekomumkacije, automa- 
tizaciju I menadlment^URIT) je od 21 do 
24. |una, u hotelu "Lepenski vnr" u Donjem 
Milanovcu, biganizovalo '10. YU INFO- 
TEX '95". Na samom skupu odrjan je na 
zanimljivih predavanja iz raznih oUasti mfbr- 
matike. Ftokrivene su sledede teme; 

- informaooni sistemi c mulbmediia 

- radunarske mrefe. telekorrunik^je i EDI 

- sistem naudno-tehnoloSkih mformacija, 
javne baze podataka i Internet 

- razvpj sofciera raoftversto femienjenrg 

- projektovanje informadonih sistema • me- 
tode I alat 

- radunan u proizvoOnji i ISO standardi - 
CAD/CAM, CIM 




YU Cinemania 

U toku ]e pnprema muttimediialne en- 
ciklopedije jugoslovenskog Fima pod rad- 
nim nazivom "Kinotron 995" - naravno, na 
CD-u. U sastav ulaze pnkazi svih filmova 
bivie i sadainie Jugoslavije. kao i biografje 
I FImograFje FImskog kadra sa istih prosto- 



nji broj filmova i ljudi , ostaje viSe prostora 
za multimedijalne delove. Iz tog razloga de 
gotovosvifilmovi biti predstavijeni barjed- 
nom slikom, a veliki broj njih i zvudnim 
isedkom. Najaktuelniji FImovr bide predsta- 
vljeni video insertom. Izlazak na triiSte 
odekuje se krajem godine, a tra2e se i 
sponzon. ■ 


JUL/ AVGUST 95. 


II 


raiunari 





Ml ZNAMO SUSTINU! 


I 

ISC INFORMATION SYSTEMS CONSULTING 
Beograd, Lomina 36, tel, 011/659-506, tel/fox. 011/681-949 

UOJ QS U CrTAlACKOM SEDVISu 




HARDVER 


Nabavka 


Sporo ill jeftino ■ odiucite sami 

Do$ao je £as za nabavku ra^unara, a vl ste u nedoumici koji ra^unar uzeti, od koje firme... <^ujete da cene 
staino padaju, pa se pitate da li bi bilo bolje da sacekate jo$ malo... Pod usiovom da ste se odiudili 
za nabavku PC raiunara, ovaj tekst ce vam pomoci u vezi svih ovih picanja. 



SaSa Krstid 

Ftodrazumeva se da znate da jedan PC, u najuiem smislu le re- 
6, sa£ir)ava|u: 

1 . ulazna fedinica (npr. tastatura) 

2. centralna jedinica. koja obraduje uiaz i lalje iziaz 

3. izlaznajedinica (npr. monitor) 

Ono Sto vidrte pnlikom kupovine su tastatura, ku65te i moni- 
tor. Praktidno i ne znate ita se knje u kuciStu. a upravo tu su giav- 
ni delovi raiunara od kojih zavise i brzina i kvalitet i (najieSie) ce- 
na. Unutra se nalaze: matiina ploia (na kopj su procesor i me- 
monja). jedmice diskova > disketa, kao i kartice utaknute u matiinu 
ptoiu (video kartica, kontroler diskova i disketnih jedinica, I/O kar- 
tica I joS poneka koja ne spada u standardnj opremu). U daljem 
tekstu dete proiitati opise nekih od komponenata, kao i na 5ta tre- 
ba obraliti paZnju pnlikom kupowne. 

Buduo da )e matiina plo& ustvan sire raiunara od kojeg zavisi. 
izmedj ostalog. i brzina i stabilnost celog sistema. malo viie iemo se 
pozabaviti rtjome. 

MAMA ploia 
Trenutno je na)povol|ni]i od- 
nos cenai^rformanse ploia 
sa 486DX4/I00 MHz pro- 
cesorom. fenpum na 90 ili 
1 00 MHzjeokotn putasku- 
pl{i, a oko 60% brii (u ope- 
racijama koje ie$ie konste 
antmeniku ledimcu), dok le, 
sa druge strane, 486DX2 na 
66 MHz jedva20%jeftiniji, a 
50% sponji, Take 
486DX4/I cio predstavl)a tre- 
nubno pravi izbor. 

Za kog proizvodaia ovog 
procesora se opredeliti - Intel ili 
AMD ? Intel ie oko 35% skuplji, ali za- 
toima l6Kintemogkela,5iogaiini 10% 
briim od AMD-a koji ima 8 K. To potvrduje i 
l,£indnMfk SPEED test koji Intelu "da" 364, a 
AMD-u 334. Postoji i ENHANCED plus verzija AMD 
procesora sa WftirE BACK Semom mtemog ke5a. Ovi proceson 
imaju u nastavku oznake dodatak VSB", dok standardna WRITE 
THROUGH vari]3nta ima VST. Sve novije ploie imaju i diampere 
kojima se ovo odreduie. Entionced plus AMD proceson su |ci5 
uvek retki, mada predstavljaju pravi izbor, Po stranim oglasima se 
uveliko nude i AMD DX4 proceson na 120 MHz, kO|i su i dalje 
{eftini|i od Intela na 1 00 MHz, tako da i njih treba imati u vidu - 
mnogo je veil problem naii DOBRU i STABILNU matiinu ploiu 
(ko|a se na naiem trii^u teiko moie naii). 

ted "dobra" podrazumevam ploiu kO)a radi pouzdano i stabiino 
na svim takiovima i sa svim procesonma za koje je predvidena. kao 
I da raOi bez ikakvih stanja iekanja bo 33 MHz. a preko toga najviie 
sa jednim. Ovo obezbeduje dobra artirtektura i brz kei od 1 5ns. u 


protivnom performanse sistema trpe i prakoino se pomStava brzina 
dobijena prelaskom na biii procesor. 

Znaii. vaSa nova matiina ploia bi trebala da izgleda ovako: 

- sposobna je da pnmi DX4 procesor, znaii da rnora da ima 
pretvaraisa 5 na 3.3V 

- ima najmanje 256 K kei memonje 

- ima ZIFF (Zero Insemon Force) pot)noi)e procesora za brzu i 
laku promenu procesora (u sluiaju zamene za veiziju na 1 20 MHz) 

• u BIOS-u postoji moguinost unoJenja parametara za 4 didia 

- ukoliko planirate veia prcArenja. mora da ima imegnsane kon- 
trolere i I/O Imije, iime biste oslobodili jedan slot 

- po mogudnosti da bude "dobra* 

Sto se tie standarda, VESA ili PCI. za koji se odIuCti! PCI je 
moderniji, savremeniji, msu ga projeklovali tamo neki Tapranci ne- 
go Intel, kartice su manje...a brzina’ Moie se reci da se tu VESA 
LB joS uvek hrabro bon i da se neda tako lako. pogotovo u siste- 
mima gde je takt ploie 50 MHz. PCI ie jedva progutati ovib 50 
MHz - ustvan, sve ftoje preko 33, dok danas sve VLB kartice ra- 
de bez problema na 50 
MHz. Problem na naSem 
tfiiStu le u tome Sto se 
teSko mogu nail VLB gra- 
tiike kartice sa boljim iipo- 
vima; npr iluzorno je trairti 
OEM VLB karlu sa Cirrus 
5434 ill 53/864 iipom. Je- 
dino giganti poput Dia- 
mond, ATI, Herku/es . 
ostaju vemi svim standar- 
dima, pa i ISA-i, i prave 
kartice u svim vanjantama, 
a to koSta... U naielu. tre- 
ba se blago onjentisati ka 
PCI standardu. alt iz gre 
ne treba skroz izbaoti ja- 
kogigraia VESA-u. 

Ovom pnlikom sam, u 
moru drugih, odabrao pet 
matiinih ploia. za koje 
sam dobio preporuke. Sve 
se (jedna malo teie) mogu 
nail I kod nas. Ukoliko ne pronadete jednu od ovih, uzmrte ne- 
ku sa stiinim moguinostima. Dve su VLB, tn su PCI, od toga PCI 
imiaju integnsane konlrolere za HD na ploii. a dve od njih iak 
imaju I dodatm kontroler za flopi i multi I/O veznike. Ovo reSen- 
ie je za svaku pohvalo. jer nema (inaie ieslih) proWema oko ne- 
slaganja HD kontrolera i same ploie/BIOS-a, a bez problema ra- 
di I opeija BlOS-a "32-bitni prenos'. Takobe, Stede se i utiinice 
potrebne za kontrolere i multi I/O karocu. Praktiino, samo utak- 
nete PCI video karticu i raiunarje 'READY TO RUN" Moidaje 
malo nepnjatna situaeija ako neSto "erkne", jer ne moie da se za- 
meni, ali je i u tom sluiaiu dovoijno diamperom iskl|uirb laj dec 
I staviti novi u slot. Uz ove PCI ploie dobijafu se i diskete sa draj- 
venma, a jedna je iaki doSla u vanjanti sa FLASH ROM-om isoft- 


lUL/ AVGUST '95. 


13 


radunari 


HARDVER 

Nobovka 


verom za njegovo programiranje. Ali. o ovome mato v/5e reii ka- 
sni|e. 

VESA 

Da krenemo sa VLB ploiama. Jedna je pnliino standardna, druga 
le prtliJno nestandardna. Prva je sa SiS iipsetom i nosi 6jdnu 
oznaku RIBIN4860VS, ImaWtoAMI BIOS, 4 podno^jaza72-pin- 
sl<e memonjske module, 3 VLB slota ] sve green funkcije. Ono Sto 
tneje odmah zanimaloje da li ploia dozvot|avaeWemi takt od SO 
MHz u kombinaciji 50X2, DA! Sa AMD DX4/IOO VST proceso- 
rom, dostignut je Norton Si index 2 1 6, 2ahval]ujudi broj ke? me- 
mon]i od 1 5ns I inaie dobro projektovanoj arhrtekturi, ploSa je ra- 
dila veoma stabiino, bez nepnjatmh situacija ni u DOS-u ni pod 
Wfodcuns-om I proSla inaie standardnu BURN-IN proceduru - 2- 
3 sata DOOM-a, par sati 3DS-a, Stampanje kompiikovanih doku- 
menata iz Coref-a i slika Iz Photo Sty/er-a, itd„ U BIOS je mogude 
uneti parametre za detiri diska, kao I ukljuili LBA mod, I perifen- 
je (CL5429 1 Vision QD6580) su dobro podnele VESA takt od 50 
MHz, Sto znadi da, ako vam uz radunar prodavac isporudi ovu plo- 
du (u Sta dete se uverit po uputstvu), u kombinaci)i sa ovom gra- 
fidkom kartom i kontrolerom, budite bez brige jer ste dobili stabi- 
lan I proveren proizvod. 

Slededa VLB ploda nosi oznaku OCTEC DCA-2, Ovo •DCA-2‘ 
znadi Dynamic Cache Architecture i to |e upravo ono po demu se ra- 
ziikuje od svih ostalih, Naime, ploda umesto klasidnih DRAM memo- 
nja od 70ns konst nsodemi EDRAM od 1 5ns koji je praktidno u ulo- 
zi keS meiTion)*, Ploda “vkJi' celokupan RAM kao ke? memonju i ra- 
di sa njim bez ikakvih stan|a dekan^a - npr. nikada nisam video ravno- 
memije XT indekse u A-ioni/est-u. Ono Sto pomaks razodarava )e 
maksimalan takt od 33 MHz, pa DX4/IO0 mora daradi posistemu 
33x3, Sto pov<a6 Si od 1 96 Kako kale sam protzvodad, na vedem 
taktu bi nxjrala da se ubacufu stanja dekarv, a za sada ne postof bria 
memonja od 1 5ns (barem je nema u prodaf), Samu memonju je 
OOtpisalafiimaftjrritrDn, Mismo imali 12 MB ove memonje, Narav- 
no, postoje I podnoijaza dodatnu klasidno 72-pinsku DRAM, kojase 
ponaSa baS kao obidna memonja (u made sjajnom MR BIOSo se na- 
vede bfzma i keSa i DRAMa), Mogude je stavill najwSe 32 MB keSa i 
64 MB DRAMA, Sto daje ukupno 96 MB, Natavno, preporuduje se 
samo tad sa keSom, made se sistem (mtdo) usporava, Sada se ptate 
da ii ova memonja od 1 5ns radi na drugim plodama? Obllk je identi- 
dan standardnom 72-pinskom SIMMu, ali NE RADI. To je 
prava 32-bitna memorija predvidena da radi is- 



SHIFT-ALT-k, kao i udi u SETUP saCTRL-ALT-ESC, Sa CTRL-ALT- 
DEL resetuje se radunar, dok se sa CTRL-ALT-ENTER resetuje uz 
pitanje da ti ielite da butirate sa Hopija ili harda. Ima joS dosta sitnica 
koje iivot dine lepSim, a bodo6 da ovo nije pravi test, ved samo pn- 
kaz, ostaje da zakljuOmo da je ovo kona^ pravo reSenje, Klasi^ 
DRAM se polako izbacuje iz upotrebe, a sudedi po uputstvu od 
stotinjak strana i kopijama ameridklh testova, ova ploto u distim me- 
morijskim testovima "Sije" ftntium na istom taktu od 100 MHz na 
"c*i&ioj" plodi sa 256K keia, Za sada se ne praw PCI vanjanta, ved 
samo VLB, a ako )oS ima oznaku 'plus' znadi ima i mtegnsan EIDE 
kontroler na plodi, Oni koji idu za Singapur, mogu je na6 u firmi 
Soyia systems, inade zastupniku firme OCTEC, u SIM UM skveoi 
#03- 1 I - U Beogradu postoji par firmi koje ove plode nemaju u ce- 
novniku, ali imaju na lagenj i prodaju iskljuSvo ljudima koji znaju Sta 
kupuju. a kojima nije brtna (mala) razlika u ceni. Ako je i nadete, za- 
drJite je - ja ved jesam, 

PCI 

Prelazimo na PCI plode. Dve su sa UMC, a jedna sa ALI Spovima. Sve 
tn imaju na integnsane kontrolere za hard disk, a dve dak i za flo- 
pi, kao c I/O mterfejS - senjski, paraleini i GAME. Krenimo od UMC-a. 

Jedna ptoda nosi ozn^ MB 842S-50UUC. Poseduje Aisord BI- 
OS i kompletno UMC dipove ukijudujudi i EIDE HD kontroler i I/O ve- 
znike. Na plodi postoje 3 PCI 1 4 ISA 1 6-bitna slota. I4e! je 1 5ns, a plo- 
da ispunjava i sve ost^ potrebne preduslove. a plus imajoS i FLASH 
ROM - ROM sa mogudnrfdu promene sadriaja. To je opciona SQvka 
koja slu2i da se brzo I lake promeni BIOS, ak sarrx) ako je od iste fir- 
me (Avvord u ovom sKjdaju). ftimodu programa UUCFLASH, koji se 
dobija uz ptodu, mo2e se u jednom pckezu iskopirab na disketu sadii^ 
Bt05-a I vratib nazad - npr. odete kod druga koji ima noviju plodu. 'sb- 
rete" BIOS i isprogramirate vaS FLASH tm sadriajem. Kbiko je ovo 
konsno mje potrebno pominjat - nema slodanja starog ROMa. m le- 
mljenia, nije potreban ni EPROM progiamator Ovo pnogramde je 
*$101x40' u faji od 1 23 K I sadiiaj MR BlOS-a sa Octec plode. ali pnli- 
kom pokuSaja da se umesto AMomb ubaaMR doSlojedogreSteipo- 
ruke 'NOT AWARD BIOS' - ao je i odekivano, jer su neke opoje u 
SETUP-u sWjudivo CHIPSET zavisne. 5a ovom piodom modete rmr- 
ne du5e dekMi rove verzlje BlOS-a sa novim opdjama. 

Kako sama ploda tadi? Rekao bih odlidno. Norton 5i = 2 1 6, nor- 
malnosaekstermmtaktomodSOMHz, U SETUP-u smo imali pojed- 
no stanje dekanja za upis/ditanje DRAM-a dokje zaSHAM blaaktivna 
2-2-2-2 burst 5ema (sa 3-2-2-2 i 3- 1 - 1 - 1 index je 1 98, dok sa 2- 1 • I • 

I rie radi). Medutim i ovde. kao i ked vedine PCI ploda, postpji opoja 
u SETUP-u kojom se 'Steluje" brzina PCI busa i keja nije najsrecniie 
reSena. Ona glasi “H05T-T0-PQ dock", a ponudene opoje Su; I ; I i 
1:1/2. Jasnoje Staznade -u ovom ski^u, PCI moie dat^ ih na 25 
(So je pre^xiro) ili na 50 MHz (Sto je prebtzo). CL5434 sa 2 MB je 
te4ko "gutala* 50 Mhz • pri BOOT-u raijnar 'pit' n^oloko puta be 
slike. a onda krene s nekim dubretom po ekranu. Diarmnd Steofth 64 
DRAM verzija sa S3 864 d'pom je radlla OK. ali ona koSta popniidno. 
Zaldjudak je da na 50 MHz kvalitet komponent mora da bude daleko 
iznad proseka. Spomenimo i to da je int^nsani UMC PO kontroler 
radio bez problema na 50 MHz. Preiaz na 25 MHz PCI takt ne pre- 
ponjdujem, jerjeutomsludaju \edadaranegomera'.^, ako v^ PCI 
penfenje ne trpe SO MHz, lepo siavite plodu na 33 MHz p3x3) i 
HOST-TO-PCI hi. Dodajmo da i ova ploda, kao i ostale. pcxfilaia 
sve mogude procesore i sve mogude napooe, Sutjdrtivni utisak je vr- 
lo povoljan. Ovo piiiem na njpj, dok modem u pozadim 'vrt' SEZAM. 

Slededa ploda imaA.1 dij^. Utiso su dijametrainosi^jrotni, Re- 
kao bh - razodaravajudi. Nismo dobli uputstvo za plodu. pa nemo 
mogli da vidimo oznaku. Inade je na samoj Stamp ispsano znaderje 
svih d2ampera. Ops: btaon Hampa. /kMI BIOS, sve integnsano, 3 PO 


raiunari 


14 


jUL/ AVGUST ■95. 


HARDVER 

Nabayka 


I 4 ISA slota, kontroler za hard i I/O veznike, potpisala je (irma 
V\W3end. Ke5(ebr2ifie 15ns, medutm.ovdenefto Wpi". Plodajebi- 
la najsponia u grupi sa indelaom od svega 1 32. Ako se setSate, ALI plo- 
& nemaju podeSavanje stanja fekanja. nego pndeve SLOW, NOR- 
MAL. FAST I FASTEST. Ovajehtela same sa NORMAL, asatMtoSme 
brihm bi se smesta zagla'/ila. DRAM je bio 60ns NEC. Njega sam ko- 
nsbo u svim testovima - oSgledno lo5a arfiitddura, fto me mab iudi, 
imajud 0 seianju pro4logodiSn]o senju AU ptoda kote su se sa DX2-66 
procesonma pokazale kao najbolje. Ako ikako mo2ete, ovu plodu za- 
obidite, )er|e malloce spora. 

I za kraj - 9ag. PCI ptodafiime UMC sa mttgnsanim HD EIDE PCI 
kootrotenDfn lirme QDI (Wswi QD8580). Nosi oznaku UD4e6GRN. 
Da li vam se ikada dogodllo da, dok ddbte plodu. unapred znate da fe 
b(ti najboija; BIOS je potpsala lirma Phoen/x. Mo2e se red da je pravo 
osveienje. Ploda se bez problema probudila na (50 X 2) MHz I sa de- 
fault BIOS vrednostirTia dosoga Si index 2 1 6. i prethodna. UMC 
pksda. po ledno stanje dekanja sa DBAM-om i 2-2-2-2 sa keSom. 
Medutm, ono 5to ovde odulevijava )e Ws«3n PCI kontroler ko)i bez 
problema postiie i 1 0 MBA, mereno Cwetest-om i DHD-om. jedina 
zamerka bi se odnosila na smanjene mcgudnosb za proSirenja. |er 
osB|u prazna samo dva l6-bitn8 1 jedan B-brtm ISA slot (pored 3 PCI 
slota). PloSa ukupno ima 4 PO 1 4 (3 + 1 ) ISA slota. Jedan 1 6-bitni ISA 
)e zauzet multi l6 karScom sa Bopi kontrolerom, dok je jedan PO za- 
uzet graiidkom kartom. Situaa)a sa taktom PCI rnagsti^ je i ovde 
identi&ia - opap su l:i i 1:1/2. Fbnovimo; ako vam PO grrfikakar- 
ta ne radi na 50 MHz, bolje smanjite takt ploie na (33 X 3), nego da 
PCI spuStatena2S MHz. QO//sion kontroler sedobrosnrfaona 50 
MHz, a da II de video karta - zavisi od vas i dubine vaSeg diepa. Jo5 
(edna stavka; i takt ISA magstraje se podelava pnema PCI taktu opa- 
pm PCITOISA DIVIDER. Ponudeno je /2/3/4/. /8, Znadi, sko stavite 
25 MHz PCI takt, najbrfe ISAvrednostje 12,5, fto moje, alii ne mo- 
ra. da bLde dovol]no. Ukdiko na 50 MHz sBvite /2, bide veselo. 

Za kraj: ovu plodu topio preponjduiemo. Ako ne nameravate da 
se rnnogo Jirite, a hodete PO. uzmite lyj, a ako vam pdan ISA slot 
vi5e rnnogo znafi, uzmite UMC 


Tollko o mabdnim plofema. Sada malo red! o nafbitnijim masovnim no- 
saSma podataka • diskovima. U proSlom broju "Radunara" mogii ste 
proditan fianak o EIDE diskovima izmedu 730 MB i 1 .3 GB, pa ako ste 
odlu6li da lopite disk ovog kapaoteta, vredeb b< se podsetiti. Ukrat- 
ko: po brzini. Comer CFABSO dobio |e ocenu *preporuka', dok su Ok 
iza njega Quontom i Wtetem Ogitol. Ne bh preporudb kapacitet ma- 
njiodSAO MB, aako^ipak2elite, trebalobi potraiib didrog Cbmer- 
a (iz CBA senje), Quontum-a iz LPS ili Lgfiong senje, kao i WO Conor. 
Maxam taman pohvalismo da se popravio, kad u meduvremeno, 
amedu ova dva bro)a, pdan od tesoramh 1 ,2 GB pnmeraka ispusti 
duSu - tadnip, motor p prestao da se vrti. Sli&iih primera p tab i sa 
strane. rekll tasmo, stara Moxtor-ova bol]ka. FVeko Sezama saznasmo 
da p r pdan Quantum od 540 MB, iz najnovije RrtboU senje, oOfo u 
vednaloviftaposle svegadetindana. Itako, fto se tide pouzdanosti di- 
skova, na nafem triftu nema nekog pravila. 

Ako je vaS prodavac (svesno ’) uvezao senju jeftinih i netestira- 
nih diskova, namenpnih ovakvim triiftima kakvo p naSe. spasa vam 
nema. Ovog puta je to Afoxtor, a slededeg mofe biti npr. Seogote 
(ovo ne kaiem sludajno). jedino reSenp moge bib redovan BACKUP 
pau sludaju da disk otkaie, zamenra ga(podrazurnevase dap uga- 
rantnom roku). U principu, va2i pravilo da, ako disk izdrii piva dva 
meseca, izdrJade i ceo garantni rok, pa i duie. Kao vek trajanp na- 
vodi se prosedna cifra od 7 godina, fto baS nema logike. ako se Ima 
u vidu febndki podMak za srednje vreme izmedu kvarova (MTBF) od 


oko 250.000 radnih sati (28.5 godina). Ubedljtvo najduii MTBF ima- 
ju IBM I Micropolis (500.000), Conner CfA. Quantum, Seogote i 
Woxtor po 300.000, dok Conner CPS. %csu i WD imaju po 
250.000. Na&iost, prva dva se kod nas teSko (ili mkako) mogu na- 
6, verovatno opet zbog viSe cene. Iz^nte samo poznaru i prove- 
renu firmu. sa kojom imate dobra iskustva (vai i za proizvodadi i 
prodavca). 


Video podsistem 



Ovde se stanje na naSem tnfiltu bitno popravilo Jedino ogranide- 
nje predstavija vai bodiet. Mo2e se nab sve fto se poieti. od naj- 
jefbnijih ISA karticado nvonstrumakaoftosuMotroxMGAimpres- 
sion PLUS ill ATI ultra pro TUHSO. Ako se odiudite za karticu iz vi- 
soke klase. ne bi bilo loie da proditate test iz proilog bfbja. Ovde 
demo se pozabaviti onim 'narodnim' karbcama, u kiasi od oko 
ISO DEM. 

U lew-end VESA LB taboru, izbor je slededn CL5429, Tndent 
9440 AGi. S3/80S. kao i stanje verzije ovih dipova (koje ovde ne- 
demo pominjab) i joi par dnjgih, ne bai rasprostranjenrh (SPEA 
CRT..). Sve ove karuce dolaze senjski sa jednim MB memonp, 
kojl obezbedu|e TrueCotor u 640x480, kao i HiColor u 800x600. 
OEM verzije ovih kartica sa 2 MS nemaju TrueCbWr u 800x600, 
Po brzini su sve nekako ujednadene - ako jedna podbaci u npr; 
CAD-u, ista povude u obradi teksta. Ovo nip test karbea, te zato 
ne prenosimo brzinske rezultate, ved samo iznosimo svoje su- 
bjebivne utiske posle par dana rada sa njima. Moj lidnr redosled bi 
glasio; CL5429, Trident 9440, pa tek onda S3/805. Ova postednja 
je moida i najbria. ali ono fto kod nje malo razodarava su softver 
I drajven, a usput. ima i suienu sliku u 800x600 sa 65 K boja na 
vedini ( 4' monitora. Kada se slika rain (ukoliko monitor to do- 
zvoljava). onda je slika. kada se ‘izade’ u DOS. preiiroka. jedino 
reienje bi bio neki 1 5" mcfriitor sa mogudnoidu pamdenja modo- 
va (npr. Philips I5A). Ova kartica je problemabdix) raOila i na 50 
MHz, tako da je preporudujemo samo uz upasovan i opbn-iaJno 
pre-podeien sistem. Ako je kupujete posebno. ne bi bib loie da 
je prvo probate kod vas. 

Tndent se dobro namudb da osveti obraz ukaljan 
modebrn 9400 (9420) i rekao bih da p 
uspeo. Istakao bih dobar softver i 


JUL/ AVGUST '95. 


15 ' 


HARDVER 

Nabavka 


tueinog ekrana u WIN, So je svojstveno same dosta skupljim karti- 
cama. Ono So me pomalo zabnnuio je odbijanie ove kartice da ra- 
dc sa jednom od dve teSirane VLB ploie, sa onom prvom "SiS" - sve 
ostale kanice su sa ovom plodom radile bez proWema. Nije kralj br- 
zine. all je aato slika statxina u sv<m modovima. pa osCaje da aakijud- 
mo da je Tndent ostao ono So je i bio - zlaina sredma. 

CLS429 je unapredena verzija popolamog 5428 a. zahvaljujud 
imeamom memonistom adresiranju, donosi ubrzanja od oko 1 5%. 
Drajven su pnlidno svefi, nose oznaku I.Ob. a pnmeden je i mail 
(bezopasan) - u DOS prozoru u WIN nema leksta dok se mS 
ne pomen malo (?). AJi, zato je tu odliian program WinMODE koji 
omogudava. izmedu ostalog, joS i da se odredi velidina memonje za 
keiiranje fontova Ova kartica mi se dim najstabilnija u radu - nije )e 
zbunio ni 50 MHz VESA takt Primetno (e i poWjSanie kvaliteia 
fWHDACa (ko]i )e inaSe integnsan u samom iipu). a to se odraiava 
na kvalitet bpia i brzrnu rada. 

U pnncipu. ne radi se o nekim drastidnim razlikama izmedu 
kartica u low-end klasi. Cene su uiednaCene, a ono So bnne je jo5 
uvek visoka cena SOJ memonja u siudaju da hocete da proSrle 
karticu na 2 MB. Tada bih pre preporuio kupovinu nekog gotovog 
modela sa 2 MB, poznatije firme, koji ima i mogudnost TrueColor-a 
u 800x600 (npr. ATI Wbndersa A1oc/i32 iiporn), Razlikase, u tom 
slufaju. svodi na nekih 50-ak DEM, So je povoijno, imajuci u vidu 
brojna pobol|Un)a koja donosi renome pozerate firme (EEPROM, 
bodatni softver, ]o5 kvalitetniji RAMDAC, viSa frekveneija osveiava- 
n;a ltd.) 

Sto se ude PCI standarda, skuacija je mnogo povoljnija. Cak i 
naj)eftini]aCL5430 kartica je boljaod CL5429, asvega 10-20 DEM 
skuplja. CL5434 za daljih 20-ak DEM nudi i mogudnost proSirenja 
na 4 MB, 64-bitni bus i dupio vedi hardverski kursor, a daje i True- 


Color u 800x600 (2 MB). Tu su joS i 53/864 (DRAM verzija), 964 
(VRAM), kao i novi 764 i 868. Sve su ovo modemi 64-b(tni iipovi 
koji pravu snagu pokazuju na PCI m^istrali (val|da ih zato i nema 
mnogo u ISA i VLB vanjantama). Spomenimo |o5 i Tseng Lobs 
£T4000/W32p, 32-bitni dip, ko|i sustize u performansama 64-bitnu 
bradu pre svep zahvaljujudi memonjskom preplitanju (INTERLEA- 
VING). a ko|i postoji samo u verai|i sa 2 MB U DOS-u, ET4000 
(w32) je neprikosnoven kralj brzine, So je oduvek i bio. Cena je 
rta nivou CL5430. Za OEM verzi)e (ili nonome kako ih neki naziva- 
ju), ko]e su ujedno i najrasprosranienije, cene svih ovih kartica se 
krecu oko 1 50-200 DEM, plus 80 za drugi megaba)t. 

Sto se tide monitora, pnprema se mega-test svih mogudh mo- 
nrlorako)! se prodaju kod nas. Ado tada, ukdiko hodete 14'. biraj- 
te monitor ko)i )e sposoban da radi non-mteriaced u 1 024x7B6, So 
povladi I br2e oWeiavanje slike u 8(X}x6(X) (72 Hz VESA standard). 
Cene I S' monitora su pnlidno pale, pa vredi razmslib i o n|ima. 2a 
oko 250 DEM razlike. dobijate ind viie, ravan ekran, eclge-to-e<Jge 
sliku, digitalne kontrole. kao i rezoluO|u 1280x1024. Kod nas se nu- 
de KFC, Philips. GMstar. Doewoo i jol piwieki. Nijedan od njih nije 
loJ. naprotiv. svi su izuzetno dobri - PWips dak ima i ugradene zvud- 

Ovo le bio pnkaz trenutnog stanp na naSem trJiSu, sa poseb- 
nim osvrtom na matidne plode. Leto je uveliko, roba sporo pn- 
fliie, a dilen se Jale i na smanjenu prodafu. U vedmi radunarskih 
lirmi je kolektivni godi§n|i odmor a mi samo da i^sebmo. kra) ju- 
la |e, temperature su Sravidne, pa nede biti naoomet ako svog l|u- 
bimea dasite dodatnim venblatorom u kudiSu. 

Autor je Sef tehnike u rodi/u ’(4)do". Moiete go kcntakurati no 
email odresu funk/@co.sezom.yu 


^ SurmagrafMcs 


SUMMAGRAPHICS: 

* pea ploteri do AO formats. 

* ink-jet kolor ploteri do AO formala. 

* bubJe -jet prinler-pioteri do formata A2. 

* grafidke table do A0+ formata. 

VIDAR: 

* Profesionalni skeneri AO formata. 

SOFTDESK: 

* imaging software i baza grafidkib podataka. 



Sununajel 2series 
ink-jet color ploter 


kma Xf 


O. SOFTDESK 

Softdesk Imaging Group 


[/I/Hka 24. Beograd TEL: 011/663-182, 01 1/664-934 FAX 011/664-934 


jOTAUdraWSERVlSU 



BIS BANKARSKI INFORMACIONI SISTEM 
IPS INTEGRALNI POSLOVNI SISTEM 



Funkcionalnost, 
fleksibilnost, 
prosirivost, 
po men 
korisnika, 

Integracija 
sistema: 
kompletna 
resenja 
po meri 
korisnika 



yus 


ynicposys 


Progress* 


INFORMATICKI IN2INJERING d- 0 . o. Novi Sad 

21 299 Rakovac, Beo6inski put bb 

Tel: 021/611-366, fax: 021/20-544 

Poslovnica Novi Sad, tel: 021/52-550, fax: 021/22-515 

Poslovnica Beograd, tei/fax: 011/444-9730, 444-9099, 

444-3675 

Poslovnica Zrenjanin, tel/fax: 023/36-997 



COMPAa 


JISuClTMlUtllOUSEaVlSU 


SAJMOVI 


PC Expo 95 


Tri dana Juna 

Svake godine, u drugoj ill trecoj nedeiji juna, u Njujorku se odriava PC EXPO. Po prvi put “RaCunari" dono- 
se Izveitaj sa ovog, za rafunarsku industriju, jako vaznog dogadaja 


Tom/stov- Midi, Milan Cetit 


Ova) sajam, lako po poviiini na kojoj se deSava mnogo manji od 
COMOEX-ai sli4nibd<^adaja, nije niStamanje zna&jan. Zatn dana 
kolito iradicionalno traje. desili su se w vaini dogadaji leta u rafu- 
narsto) rndustriji, najavlju|u6 bumujesen, Inate, nasajfnu je bilooko 
4000 izl^aia. a dnevna peseta je Pla oko sto Kilfada. Na ovaj sa)arn 
mofete da udete samo ako ste stanji od 1 8 godina, a i tada morate 
da imate nekakav profesionaini status, makar se proglaali za samo- 
stalnof konsultanta. Da )e namera otjanaatora da owe prvenstveno 
bude skup raiunarakih profesionalaca, svedoii i cena dnevne ulazni- 
ce od 30 dolara. mada (e motiv za ovako visoku cenu bo i ekonom- 
ski. Naravno, kontrola nije btia nepropusna, tako da se u gomili epak 
mofao videti po koji bnejdfet 



Veliki dogadaji 

■n pofetak sajma objavijen je "posao veka' u rafunarskoj in- 
IBM-ova kupovina Latus-a, "teSka" 3 milijarde dolara. O 
ovonie su pnialp svi na sajmu osim IBM-ovih ljudi koji su samo mu- 
dro dutali. Izneradenje je i to fto se na Eapo-u pojavio i predsednik 
lESM-i, all m on rvje davi) mkakve komenta/e o ovom dogadaju. Ko- 
kko je ova kupovana ozbiljan dogada), govon malo ozbilpija analiza 
onoga ito je IBM njome dcOio 

Prvo. dobo /e mogudnost da za svO| operative sisiem - OS/2 
rarvija pandan AlicrDseft-ovorn Offee-u. konstec kao osnovu t«LS- 
ov SmonSuite. ftobo) kof IBM ieli da ostvan sa OS/2 podrazumeva 
da bude podrian osnovmm pakelom softvera. Smortiifte je sasi/im 
dovoljan za pofetak, jer ionako preko 50% triiSta softvera oeSazi na 
programe za obradu teksta i ta- 
belame kalkulacije - Lotus je bio 
prava kompanija za pos^nje 
ovog dija, jer |e njena reputacija 
da proizvodi mnogo doradeniji p 
profesionalnp)! softver od Micro- 
safea. Tako je verovatnije da te 
bit prihvaden od dela trjiita ko- 
|i do sada nikako nije pnhvatao 
Wrxtows, a to 


imaju velikp 
deSavanja 

dustrijp. 
Medutim, naj- 
vedi IBM-ov dobiti 
ovom kupovinom je 
Lotus-ov paket Notes. 


Ovaj softver omogudava razmenu poSte, pisanje dokumenala, kom- 
petnu evidendju o svim dokumentpma i njihevim revtzijama na ceks) 
mre2p i, Slo je na/vainije, prvoklasno indeksiranie svih (ntormaoja u 
svim dokumentima u srsiemu. Pntom Notes radi bez problerna u 
mreiama sa hpljadu i vite PC radunara, Sto ga dni edealnim za velika 
osiguravajuda druStva, banke i ©stale linansijske institucpje. Kohko je 
ova) softer boiji od svih dnjgih govon i zvanidni podatak da )e 
proJIogodiSnje Notes tripSte bilo Teie" od mi|p)aide ddara. Na svpm 
ptatibrmama (Wpidows, NT, MoptOS, OS-2 i Un/x) Notes postojp kao 
klpjent, dok senrer verzija za sada postoji samo za NT. Za oddcivan je 
da de se sada pojaviti i OS-2 verzija servera. 

Dnjgi va2an dogadaj bio je potpisrvanje ugovora pzmedu App/e- 
a p Nove«-a. Ovim ugovorom |e Novell dobio prava da korisB Open 
Doc ■ Apple-ov odgovor rpa Alpcrosoft-ov Olf . Ugovor su potpisalp 
predsednio obe kompanije tnjdedi se, slidno IBM-u, da ne prave ve- 
|pku ppompu oko cele stvari. Znadaj ovog pjgovora j^Tednak, ako ne i 
vedi, od poveztvanja IBM-a p Loiuso, )er je njime koptadrpo formrarta 
prava anti-AIpcrosoft koalicija. Nju dine IBM sa ijotus-om, Apple i No- 
vell, kao p jol neke manje firme, Pravcp detovanja ove kpoalicije mogu 
se nazret ved sada - IBM i Apple de i dalje forsptab ftpwerPC 6p. iako 
)e oSgiedno da IBM )<oS dugo nede odustat od proizvodnie Intei ba- 
zpranih radunara i softvera za rtjih. IBM-ow radunan sa PowerPC pro- 
cescKom de, kada se pojave, verovatrip modi da rade pod najrpovi- 
)om verzpfom OS/2 i Ap^e-ovim ModlS 8.0, Novell de p dalje radrt 
Networe za sve piatforme, air de se badt p na daljp razvoj V^W fbr- 
(to-a za OS/2 i a svi onr de podrfavaU OpenOoc. Defimtiv- 

00 nam predstpjr vruda radunarska jesen. 

Stari igrai u novom ruhu 

Iako je PC Expo posveden isWjudivo PC radunanma, Apple se pc^avpo 

1 ovde, doduSe kao proizvodad PC softvera i hardvera. ProgrWn ko- 
ji je Apple doveo na ovaj sajam je QupckTpme VR /or VWndows, softver- 
ski paket za krerranje urtuol reolpt/ cAruienja. Iako pod VMnp*p»s-om 
pma problerna sa radom, prvenstveno zbog 'nepogreSivth* drajvera, 
njegove mogudnost su impresivne. NajvaJntji deo paketaje Swcher, 
program ko)i sluti da Od serije fotogratia napravt trodimenzponaino 
okruJenje. Nadin na kpjp on radi je jednostavan; potrebno je da se 
okruienje koje se pretvara u 3D snimi fbtoaparatom sa jednog me- 
statako da se poknje svrh 360 stepenr - Ito u snpmama ima vtSe pre- 
klapanja, todeSD rnodel bit prepoznrji. Istotako, mo2ete da pravite 
snimke iste ptjstonje sa viSe mesta. narodito ako ielite da omogu6- 
te kretanje kroz 3D okruienje. Ovo sve zvudi jako jednostavrvo, zli 
tek kada shvaWe kolikp posao on ustvan obavija, mof«e da v>dite svu 
vrednost ovog programa. 

Svoju po)avu Apple je iskoristo da predstavp p svpj najnovijp radu- 
nar Po^rMac 9500, Namenjen je da zamenr model Quodro 9S0. 
kojp )e bio najjada Apple-ova rnaSina za obradu gralike. a pokrede ga 
najnoviji Motorolpn fbwerPC 604 pnxesor na frekvencijama 120 ' 

1 35 MHz. Ovo je prvi Apple-ov radunar koji konst iskl)udiw PCI ma- 
gpsoalu (na plodi se naiazp 6 PCI konektora). Osim ovraga postoje dva 
SCSI pnterfejsa - intemi SCSI-II i ekstemp obidan SCSI, tako da mogu 
da se koriste p stari)r uredaji kqp nemaju SCSI-II pnterfe|s, U zavpsno- 
st od modela. diskovi se kredu od 1 .2 GB navp$e. P^duje jedan 


radunari 


18 ' 


jut /AVGUST '95. 


S/MMOVI 

PC Expo 95 


twsted pair Ethernet prikljuiak i jedan univerzalan, kO|i se uz odgo- 
vara|u6 tonvertor pnlagodava b(lo ko|ot vrfti mreJnog pnkijuika. 
Novost je I rnemohja, kc^ mote da bude najviSe 768 MB - da bi 
ovo bikj mogufe, PoMerMoc 9500 koristi nove DIMM (DouWe (n-k- 
fie Memoty Alodule) merrorije, kod kojih na jednom modulu moie 
da bude najvite 256 MB RAM-a. Ova impozantna maSIna trebalo bi 
da bude oko dva puta brte od dosada najbrteg AswenMoc modela 
8 1 00, koji je radio sa 60 1 procesorom na 1 00 MHz. Prvi testovi po- 
kazuju da je u aplikacijama ko|e irrtertzivno koriste matematida ko- 
pTOcesor (kao Sto je MathermCKo) oko 3 puta brJa od PC lafunara 
sa 1 20 MHz-nim flentium-om. 


PmasMr 

Ipak, najviSe pateje na Apple-ovom Standu pr^vukao je ^tampad Ap- 
ple Color inser Witer 12/600. Ovo dudo tehr^ke je kdor laserjki 
Sampad idrmata A4, koji konsp najnovijuConon-tMJtnehaniku. Kva- 
litet otiska se pribllteva vrhunskoj ofset Starrp.Stoznadl daje iziaziz 
njega boiji od onoga fw mote da postlgne vedina domadh Itampa- 
nja. Odriavanje je maksimalno po)edno5tavl|eno, isk su i kasete sa 
tonerom take ottikevane da je nemegude zameiw ih greikom. Uz 
konidenie najnervije Adobe tehnobglje za kompresiju kc4or slika. 

1 2MB memorije, koiiko ima standardno ugradeiio. je dovoijno za 
Stampar^ pure A4 kolor strane u maksimalnoj rezoludji od 600 dpi. 
Ceoa erve maSine je 6900 dolara, Sto je mar^ od vedine konkuren- 
dje. jedino su ©VIS Nvxgcsiai i HP Color Loser Jet u osnovnim konfi- 
guraojama ne§to jeltiniji, ali imaju manje memonje i nema|u sCan- 
dardno ugraden ft)stScnpt modui. Medubm, ako felite da ga kupite 
moradete da sadekate, jer je pobairija tolika da je Ppple rasprodao 
proizvoditju za tn meseca unapred. Napominjem da je cena otiska 
oko 5 centi po strani. $to je ubedijivo najjeftinije dak i medu laserskim 
itampadima. 

Koiiko je Color Loser Waiter supeiioran u odnosu na konkurenci- 
ju svedodi I dogadaj ko|i se desio posiednieg dana sajma pred samo 
zatvaranje. Na Stand Apple-a doSla je teria koja, prema onome Sto 
joj je pisalo na Identriikabonoj kartici, radi u HP-u na razvoju laserskih 
Swpada I zamolila Apple-ove sluibenike da joj dozvote da na krat- 
ko pogieda unutraSnjost Stampada. 

§to se cmo-belih laserskih Stampada tide, nekoliko firmi 
(Le«nork, Xante, GCC i Iziser A4aster) je predstavilo svote 1 200 dpi 
modele • Lexmor* je imao samo A4 rriodel, doksu osali predstavili 
A3 n%a9ne. Svih ovi Stampadi su dostigli kvalitet dcrvol)an da se kon- 
ste u pripremi cmo-bele Stampe za nevine i knftge. Cena otiska na 
foliji je viie nego dvostruko nila od osvedjivada sa fKmom, a rezolu- 
oja od 100 linija uz 256 nijansi sivog u potpunosti zadovoljava potre- 
be niTvinske Stampe. Xante i Loser Master su predstavili i svoje I BOO 
dpi A4 Stampade koji verovatno predstavijaju vrhunac kp)i je mogu- 
de postidi u tehnologiji koja konsu toner Xonte je ipak neito bdji i 
postite 1 50 linija sa 2S6 nijansi sive. medutim, problemi odriavanja 
izuzetno fine niehanike I neophodnost redovnog Siden^a ih dine jo5 
uvek previSe kompUkovanim za normalnu eksp4oataa|u. Verovatno 
demo morati da s^kamo jc^ koju godinu dok se ne otkione dedije 
bolesti I ovakve nn^ne postanu dovol|no pouzdane. 

Posle pojave fbstScnpt dodatka za HP-ov ploter DesignJet 
6S0C, doSo je do otvaranja potpuno novog trliSta. Rotrainja je 
porasla, pa su i ostaii proizvodadi potenli da izbace Al i AO ink 
pnnter-ploter Sa rezdueijama od 300 do 720 dpi i cenama od 
8000 dolara za A I modele pa sve do 1 5000 dolara za AO mode- 
le sa 24 i viSe MB memorije, u igru su se ukljudili i ColComp i Ho- 
uston Instruments. Prvenstvena piimena ovih malina je u izradi 
malihsenja plakata sa cenom od 8 do 10 dolara po kornadu: use- 
njama do 200 komada su znatno isplatijiviji nego jitampa, a daju 
sasvim zadovoljavajude rezultate. 



Brziijeftini 

Najvite painfi na sajmu pnvukla le senja backup uredaja firme Io- 
mega. Ovaj poznaP proizvodad traka i izmenijivih diskova |e naja- 
vio svoj novi marketmSki pnstup • 'Cena backup uredaja ne sme 
da bude veda od 1 0% cene radunara ko)em je namenjena’. Ste- 
deci ovu filozofiju na trSrilte je izbacila tn uredaja: Dftto uredafe 
m^netne trake kapaciteta 420 i 850 MB i izmenljive diskove Zip 
ijaz. Ditto uredaj tepaciteta 420 MB bi trebao da ima ulidnu cenu 
od oko 100 dolara i cenu jedne kasete od oko IS dolara, dok bi 
verzija kapaciteta 650 MB trebala da ko$la oko 200 dolara. Zip tz- 
menljivl diskje ekstemi ureda) i radi se udve verzije: sa paralelnim 
i SCSI interfejsom. U paralelnoj verzi|i brzina transfera je 20 
MB/minuti. a u SCSI verziji 60 MB/minuti, Sa cenom lednog lOO 
MB diska manjom od 20 dolara, ovo je idealan bockup ureda) za 
kudu i male firme. 

Medutim, ptavi hit je bio Jaz Dnve, izmenlyvi disk kapaciteta 
I GB. I intemi i ekstemi model imaju ugraden Fast SCSI-H interfejs 
koji omogudava brzinu prenosa od 6.73 MBA. Sa sredrijim vreme- 
nom pretraiivanja Od 12 milsekundi, cenom intemog uredaja od 
oko 500 dolara 1 jednog diska od oko 1 00 dolara, ovaj uredaj moie 
normaino da se korist i kao jedini disk u sistemu. Stan problem koji 
se javlja pri radu sa vife operativnih sistema na jednom radunaru sa 
Jaz-om nestaje - svaki opeialivni sistem driite na po jednom disku i 
samo ih menjate po potrebi. 

Kv^itet I izuzetna upotrebljivost koje je Iomega ostvania 
ovim diskowma dovela je do toga da se oni konste i za namene 
koje ni sam proirvodad nije predvideo, Naime, ved su se pojavili 
hot-SMop disk-omo)' sistemi kapaciteta 9GB koji konste Joz disk. 
Cena ovih sistema je oko 6000 dolara, 5to je skoro dvostruko 
manje od dosadainjih, Da je potrainja za owm uredajima veoma 
velika govori i dinjenica da se na Zip i Joz diskove deka preko de- 

Na Incel-ovom Standu nastavili su tradiciju da zapoSljavaju Ipide 
koji lepo izgledaju, pnjatno govore i nemaju apsolutno nikieve ve- 
ze sa radunanma. Sve informacije koje su davali su hie veoma tad- 
no naudene napamet iz reklamnog matenjala koji ste lonako mogli 
da dobijete na Standu. Bilo kakvo tehnidko pitanje (npr. na kopm de 
frekvencijama radm P6 kada se pojaw) je jednosiavno ostajalo bez 
odgovora. Sam Intel i jt^ neki proizvo^i radunara (Gatewiy i Delf} 
predstavili su prve PC-je sa Asnoum-om na 133 megaherca, ali s 
obzirom na to da su 120 megaherene maSme ved nekoliko mese- 
o u prodaji. ovo nije privuklo nikakvu posebnu pa2n;u. Stotndeset- 
tro|ke su samo neSto malo brte od stodvadesetica, a u ostalim 
konceplima aj potpuno iste • medu strudnjacima je dak kruiila pn- 
da da se oba procesora proizvode na istoj proavodnoj Iraci, a da 


JULIAVOJ^rVS. 


19 ' 


raiunari 



S/^MOVI 

PCExpo9S 


se samo oanaka 1 33 stavlja na one kc^i pokaiu najbolje rezullate 


Diin posrce 

UopSte, Sto se procesora We, ceo sajam je protekao u iSfela- 
vanju pnacesora P 6 1 pofetkadistribudje Wndow 95. VWina izlaga- 
«a je na svoje PC-je instalirala beta verziju Win 95 • iako je sve iz- 
gledalo jako interesantno, medu stnjJnjacima je pret^adivalo 
miSljenje daje Alicrot^podbacio saovim proizvodom, OosadaSnji 
glavni adut Mcrosoft-a bila ;e kompatibilnost sa prethodnim verzija- 
ma. Sada se to pokazalo kao veliki proWem • Wn 95 bi trebalo da 
predstavija pravu multitasking platformu na tojoj afriikadie dobiiaju 
onoliko memonje koliko im operativni sstem daje, a ne ondiko ko- 
liko bi one htele. S c*zirDm na to da je ostavljena mofudiost da se 
stare 1 6-bitne aphkadje izvtiavaju u potponosti, njihova osobina da 
u potpunosti gospodare memonjom (ako iesto blokira raiunar 
Ov<^ problem ni|e posledica greSke u pisan|u programa, ved je na 
sistemskom nivou, take da je jedini naiin da je izbegnele to da ne 
pokreiete VMn 3, lx programe. 

Ovo nas dovodi do joS jedne interesantne stvan. Apple je na 
svom Standu jedan zid pokno kuojama svih komerojalnih programa 
kO)i su poani za ftwerPC procesor - ispostavilo se da njih ima goto- 
vo dirtjstruko vife od komerdialnih Wntfam programa. Ova po- 
raiavajuU iinjenica ]e posledica Alicrosi^-ove politike koja ga |e i 
uJinila tako omraienim u cek^' industnji - njihov nastup je lakav da, 
am se po)avi na nekom segmentu trIiSta, odmah teii da niskim ce- 
narra potpuno istisne konkurenoju. ili da dode u potpono dominan- 
tan poloia), Takav pnstup mo je doneo velike glav£*ol]e kada ;e ih- 
pravio verziiu 6.0 W»d fcr Mac ■ kod njene pO)ave Microsofi je na- 
pustio dotada§n)u praksu da za svako platforrrxj program razvi|a po- 
sebna ekipa i don^ ocMu da se pravi ledr^ wrzita programa kofa 
ne konsti ni )ednu speoAfrost operabvncg secema za key |e psana. 
Ovako je wird na swn raOjivanma izgedao SK>. ak je verz^ 6.0 za- 
to radiia dvostruko sponie od prethodne. zbog dega je bre^ preiaza- 
ka sa verzije 5. 1 na 6.0 1 novih tajpewna veraje 6.0 bio simbolidan. 
5 obzirom na to da je Wicrdsc^ na^redi proizvodaf sottvera za Apple 
radunare I da preko 5096 pro^ ocflazi baS na Wbrdjbr Moc, gubi- 
tak zarade (e bio ogroman. Oam toga. Mcrosi^ je na taj n^n izgu- 
bio glavni adut u borbi protiv ^jpte-ovog Open Coc-a, So je pretnja 
da te prestati da proezvodi softer za Apple radunare ako Open Ooc 
ugrozi OLE. 

U svetu radunara do9o je do male promene u pristupu kqi pro- 
ezvodad imaju prema kupcu, JoS pre godmu dana glWni u prtviadenju 
kupaca su bill brzina i cena. Sada |e glavni adut podrika. Naime, sta- 
tistike su pokazale da se za 2.5 godina, kdiki je prosedan vek radu- 
nara pre nego So se zamem sa novi]im, na podrSku potre* oko 
7000 dolara. U podriku ^sadaju obuka, prc&renja. newe verzije pro- 
grama I Mp-desK sluiba koja da)e savete za reSavanje tekudh pro- 
btema. Kako je suma za podiSoi veda od prosedne cene raduiiara, 
logidno je da |e podrSka postala va2ni;a od samog radunara. 

Od ostalih dogadaja iz sveta hardvera, vaino ;e napomenub da 
su cene diskova pouzdano nastavtie da padaju. Tako je sada cena 
standardnih 1 ,2GB diskova pala ispod 500 dolara. 

U svetu prenosMh radunara hit su postali PDA (ftisonol Data 
Assistont) radunari. Ove spravtce. koje su podele kao elektronski ro- 
kovnid, sve wfc po6nju da lide na o^ljne radunare. Ovome su naj- 
viSe dopnneli nova generaoja programa za prepoznavanie njkopisa i 
beidni modemi koji se isporu^ju kao opoje uz vedmu, dok sj kod 
dva modela ko)e proizvodi Motomh finade predvodmk na polju 
belidnih komunikadja) radio modemi ugradeni u uredaje. Verovat- 
noda prepoznawnja rukopisa nove generacije programa prelazr 
90%, So je sasvim dovoijno za komforan rad, pogotovo ako malo 


disaplinu|ete sveq rukopis, kada verovatnoda prelazi 98%. Sa radio ili 
celulaimm modemom, moiete da ialjete i pnmate e-mail pwuke * 
Ucsovegdegoddasenalazite. UztomoieKdavoditezabeleSkena 
sastanku i da ih, pre nego Sose vratite u kancelariju. poialjete sekre- 
tanci, tako da vas po povratku deka gotov izveSaj. 

Sto se tide klasidnih notebook-eva, tu postpje dve znadajrw no- 
vine. firma festubo, dijide pnmerverovatnoslediti i ostali, je sman)i- 
la napajania toliko da sada mogu da stanu u prenosni radunar bez po- 
vedanja dimertziia. Ko god date potovaosaradunarom. stalnoseza- 
petljavao u kablove i imao probleme sa prekidima nastalim usied 
previjanja kablova, le shvata znadaj ove inovaoje. Druga novma do- 
lazi IZ IBM-a ■ umesto da kupujete po pravilu skup i desto ^omazan 
LCD ekran za proiekoje, od sada mo2ete jednostavno da skinete 
pokiopac ispod ekrana na novim Tbinkpod prenosmm radunanma i 
da ga stavite na prqektor. Time su jednim udarcem ubijene dve rrxj- 
ve ■ nosite ledan uredaf manje i prolazite teibnije. 

Na podrudju monitora su se dogodile velii« stvan od kada je 
Sony-\a istekb patentno pravo na Tnniirsn tehnologi|u. ILazvp) tebn^ 
logije kc^i te Sonv odigledno kodio posledrijih godina preuzdi su osb- 
li proizvodadi. tako da sada imamo drasli^ pad cena katodnih cevi 
radenih Tnmtron tehnologi|om. a i neka va2na pobol|San)a. NEC je iz- 
bacio dva gigantska monitora sa dij^onalama od 32 1 3S inda. baz>- 
ranib na ovot 1 ehnologl|i - o cenama nije bilo govora. ali se mo2e 
odekrvati da de koSab oko 20 hiliada 

Multimedi|i je bilo posvedeno malo painje, prv^tSveno zato So 
te publika na PC £«po-u sastavljena od radunarskih profesionalaca. 
kSino je napomenuti da se ppiavio veliki bro] ne baJ poznaiih pro- 
izvodaia sa video karticama sa softvenma za Aw-end video editova- 
nfe. Cene ovakvih sislema pale su ispod 1 000 dolara, tako date ovo 
postalo pnstupadno dak i nialim lirmama i dorradnstvima. Ovi siste- 
mi omc^udavaiu da se sa jednim kvalitetnim video rekorderom i ra- 
dunarom radi montaJa i obrada video materijala u kvaktetu koji 
mede da da S-VHS standard. ' 


Na Incemetw niita novo 

Iako te zau z eo nafviSe izkdbenog prostora. pavilton posveden 
komunkaoiama mje pruiio nikakav poseban novitet. Nedutim. i u 
okvinj redovne ponude naSlo se nekdiko zaniml|ivih stvan. N^vedu 
painju privukli su ISDN modemi i telefoni. Za one koji nisu upudeni 
u terminologltu kaiemo da |e ISDN standard za digitainu teleloni|u • 
radi se o linijarre propusne modi 64 KbrtA. Iako ie njihova instaladja 
I konStenie skupite od obidnih limja. potra2n|a staino raste iz dva raz- 
lop: razgovor i slanie faksova na ovim lintama ne mogu bio omete- 
ni Simom, a brzina prenosa je nekoliko pua veda nego sa natbrim 
analogram modemima. Najjeltiniji modemi su oko 300 dolara, a na)- 
skupjji, ko|i mogu da koriste dve ili dean linije ido ISOO dolara, dok 
se cene ISDN telefona kredu izmeAi 1 00 1 200 dolara, Jedan od raz- 
loga povedane polrainte za brzim linijama |e drastidan pad cena In- 
ternet usiuga - kod nekih prov^dera cene se kredu oko 25 dolara 
mesedno za neogranideno konSdenfe. Sa ISDN linjorn mogude ie 
konsoti Netscope, Mosoc i ostale WWW bre»ser-e uz jedva pnmet- 
no kair^nte pnlikom pniema i najkomplikovantitih ekrana. 

Sve u svemu, ovogodiJnji PC Expo te bio natxten dogad^ima i 
pored kratkog lra)anja doneo |e dovoijno uzbodenia koja de, kako 
stvari stoje, potrajati celo leto i dobar deo leseni. ■ 

Ibmislizv PcMiCit je dipkmironi psibofog, a crenutno nxli ddkmrot 
no Cohjmbio unnerzitetu u NjufOnku. Zoposlen je too tonsuftont zo 
elektronsto izdovaSvo. 

Milan detrf je diptormrom moSnsk; inienter i uredruk Mteno 
‘PreselC. gosSa udruien^ CAOLM. Moiete go kontoktiraci na e-moil 
adresu: bo6by.quyne@s«orn.co.yu 


raiunari 


' 20 < 


JUL /AVGUST '95, 


TRZISTE 


Polovni raiunari 


Koja vam je poslednja cena? 

Ukoliko vam je budiet ra kupovinu raCunara isuviSe tesan ilt imate tu srecu da niste opsednuti kupovinom 
hardvera do poslednje pare u diepu i ako vam najnoviji Sescijumi zaista nisu neophodni. ne bi bilo loSe da 
prouiite mogucnost kupovine nec^eg polovnog. 



Na potetku treba ra6 da se raiunar dugotrainim korffienjerr re 
troii poput automobila ili sli£nih naprava s motonma i delovima koti se 
habaju. rdafu i trule, Stavde. nje reSca pofava da se reke stanje ra&inar- 
ske kon'ponente i konT^raoje pokaJu izdriljivijim od nekib novib. 
Ukoliko |e neki ra^unar ili deo radio besprekomo godinama, velika je 
veroiiatnoda da £e tako i nastavid ukoliko ga ne budete bacali. iudrali, 
potapali u vodu, izlagali vatn i lolim eltietninim innalaojama. ^Mrenaj- 
vrednijib delova ra&jnara su ‘6rta elektronika'. nepokretni su, nisu po- 
dlo2ni babanju i stoga ledin bitar uzrck r^ibovog kvara. nezavisan od 
vas, mo2e bitl eventualna fabndka 
greSka. a tako neSto se skoro uvek 
iska2e jdl dok |e taj deo non i pod 
garanoiom. Deo kO(i nosi najviSe n- 
nka |e hard disk (ima meharwbce 
delove, veoma je osetl|iv na udare. 
a treba da 6/va bitne podatke). ali 
uSteda koju dete ostvarib kupovi- 
nom korisi^nog radunara |e obidrto 
tolika da moitete sebi pnuititi )0S je- 
dan hard disk i gornilu didieta pn^. 

Sve )e to isuviie lepo i pnma- 
mlfvo da bi se pnda z^^la same 
natone. Nafvedi problem kod ku- 
pomre polovncg radunara )e u to- 
me ito se ta trgovina najdeUe od- 
vija na emom triitu. a to znadi da 
se pladanje skoro uvek vr5i u ne- 
madlam markama, poreklo robe je 
gotovo uvek nepoznato, a jedina 
garanoja u cekxn poslu je "red", 

\^no je istadi i da je ovakva loipo- 
[X’odata protivzakomtaj 

ntanje gaianeije 

Garanofa |e nefto ito se podrazu- 
meva kada radunar ili komponentu 
kupujete od neke lirme. firme 
vam za kupljenu robu daju radun i 
cbezbeduju besplatno servisiran^e 
ill zamervj nespravoih delova u ga- 
rartnom penodu (najdeide 1 2 meseo). 5 obzirom na to da su firms 
ko)e se bave sklapaniem radunara najdeide u rgpgudnosli da nasprav- 
nu komponentu vrate svom dobavf)adu. a i da izdrjavaiu servis |er 
odekivane troikove servisiranja svakako ugrade u cenu onoga ito ku- 
pujete, moiete tut sigumidaCagarancijavredi. ^kosterodeni baksuz 
I ako vam je lakie da odvojite nvalo viJe novea, a da uStedne 2rvce. sva- 
kako kupite radunar od neke jake i poznate lirme i nemofte dnaii osia- 
tak ovog teksta. le finme posluju uspeino dovdino dugo da moiete 
bitl sigumi da nede propasti i tako vas ostavtO na cedilu, bez garanoje 
I servisa. Takve lirme najdeide svoju snagu i dugorodne poslovne pla- 
nove demonstrirafu ve6m rektamama i tako zasenjuju slabiju kortku- 


Cenjkanfc 

Osnovno pravito - mkada ne sme da vam bude hitno! Od toga direkt- 
no Z3V&J kokko dele biti uspeSn u trgovini i da h dete uspeti da udante 


NeSto jeftinije (5 do 1 0 odsto) dele prod ako radunar kupite od 
neke male lirme ill od 'profesianalnih' $vercera i preprodavaca (nfh 
preteino nalazite po malim oglasima) Svi oni de vam lakode dab (fr- 
me I napismeno) •garancifj', Takva garanciia je u nekim (doduSe, let- 
kim) sludajevima prepu5tena milosti i nemilosti sudskih organa. Uosa- 
lom, od takvih "fimv i pojedinaca' dete radunar na)de5de kupn na emo, 
pa i nije logidno da odekujete piavnu zaStitu ako sie > sanv udestvovah 
u protovzakomtoi radnji. Treba ipak redi da se svi t radunan preieino 
sastoje od novih komponenu, ali to i mje neka prednost. Svakako tre- 
ba n^asit da postoji bitna razlika izm^ r^istrovamh firm i neregi- 
strovamh ^rcera* - regstrovane lirme su obidno pouzdanije, all mje 
posebno teiko registrovati lirmu. 
tako da je sve manje neregistrova- 
rah. Neke od tih manjih film rade 
sasvim pnstojno i vremenom po- 
staju po kvalitetu su im rav- 
ne, a im^u ride cene. Dalde. pailii- 
vo birafte od koga kupufete 

Kada kupujete polovan ra- 
dunar ill komponentu (putem m^ 
oglasa ill preko pnjaielja), cere su 
nde od S do SO odsto i ne moieie 
odekivap skoro mkakvu garanoju. 
Nije logdnoodekivati daje neko ko 
prodaje svo) kdr» radunar i ko ma 
nameiu da dobijern novae potroi 
za neSto drugo u stangu da vam da 
garanoju i da snosi nzike vaSeg ko- 
nSdenja. Uobids^eno je da se pn sa- 
moj trans*aji izvri detaljna prove- 
ra i tesOranje. lakode, podrazume- 
vasedasenepnodaje robasaskn- 
vemm fcvarovima. 1b je nepisano 
piavilo I uglavnom se polloije. jer 
onaj ko prodaje sigumo ne 2eli da 
mu neko zakuca na vrata \ trail pa- 
re nazad. Upravo zbog toga, pro- 
davo desto ostavijaju kupcu dan ili 
dva vremena da izvr^i provere na- 
kon kupovine i tek tada se trgovina 
moie smatrati zavr?enom. 

1pak, ima i onih koji za po- 
lovne radunare nude dak i gsdm 
dana garanoje. ^ to su najdeUe nakupc. Ijudi koji otkupljuiu radunare i 
komponente po veoma niskim cenama. sklapaju radunare od spravnh 
komponenti neisptavnih radunara i od prodaje zaraduju, TeSko je prodi 
dobro u cenjkanju sa njima, ak to su 'prol«ional6‘ koji dobro znaju ce- 
ne na emem triidtu ■ n^ vam naplatifi mnogo viSe nego Jto bi bebak), 
jer se njihova zarada nefrebm dekjm zasmva na jeftmoj nabavo. Kmxm- 
na od nakupKa je pnhvatijivo re^nje ako vam ra&nar treba hitno. 


JUI-/A«;UST'95. 


'21 


raiunari 


trziSte 

Polmni racunari 


1 0 ill 30 odsto, da h £e se koja stodna maraka, nakon obavliencg po- 
sla, nad u vaSem diepu ill ne. Na cmom triStii prncip ponude ■ po- 
tra2nje deKjje tako snafno I neposrvdno da dak utide i na »no cen|ka- 
nje. U cwoj drevnq ti-govadko) veSoni lAiek bolje prolaa oni^ ko p str- 
pt|iviji, ona) ko uspe da sakn)e da mu je do obavljanja poda stalo, a iptt 
da procen kada je bik> dosta zatezanja i da posao pr^ivati K odustane. 
Onaj ko prodaje je u najvedem broju sludateva pre spreman da popuSta 
ler, osan Sio se kupd ne nalaze 1^, zna i da cene radunarake opreme 
iz dana u dan pada^u i da je bolje da odm^ Itr^ufs malo I uzme gotov 
novae, nego da deka i najverovalrnje izgubi viie. SkOFO svaku cenu da(u 
umalimoglasmaprodavdsusprEnwdasmar^za 1 0 odsto ved pn pr- 
vom kontaktu, aza vSe trebaimaS umeda. sredei va()e daseispitapu- 
no makh cglaaa i ponuda. Ukoliko se vde potnxkte, uspedete da spusb- 
te cenu za nefcih I S do 25 odsto u odnosu na uobida)ene cene navede- 
ne u malBTi oglasma. Sve preko loga |e dudo, a duda se deJavaju retko. 

Pndldnu vrednost pckjvnog ladbnara je na|bk£e odiedrt sabirarjem 
cenan)egcvihkonTponend(cenestandariliihpofcM»hkonTponentiserrio- 
gjvtdeliuo^asima)ioduzimar)emnel8hdeseiakodstooddoit«jenogzbi- 
ra. SMc^D^ena tonfi^jradta mofa keSaa marie nego to ki^l^ njene 

kompc«nB:, jer feipoi mora bit u imeresu da we kup. u paketu, a ne da 
tura i kupuie deo po deo. \%oma je teSko nadi potovnu konfigjraoju koia)e 
onakva kakva vama treba, af ID se leSaa zaoienom neke fcomponen- 
te Hi nadogradnjoin. O tem log prtagotoania sve weme votSti ra- 
duna I nat^nafinpofetftfaziate ponude nakoienaidete.Svemai&iije- . 
dosiake. k^ i odelrane tn^eove, iskor^ kao ailment u 
Ukokko se ne razumete doiojno u hardver i cene' komponenti PC kom- 
pJtbinb radunara, nemcite se uzdat u sredu • potfaiite pomod nekog pri- 
jaiBia i ponucHe mu procenat od dobiO koju de za vas osMnb. 

Kvarovi 

Nakon obavijene trgovme, new vlasnik je prepoSen verovatnod . sop- 
stvenq sredi kada su u pitari)u kvaroM. LAioUco sie kup* ceo polowi 




ladunar verovatno ste dovoijno ukedeli da moiete da podnesete i 
troSkove kvarova. Kada odludujeie da li dete neito kupn, obave- 
,zno povedite r^na o tome koja je cena najskupl)K dela ko|i biste. 
zbog eventualnog kvara. moiali menjab. lako je ogromi^ verovatnoda 
da vam se nede niita u skonje vreme pcHwanti (eventualno da de otka- 
zati neki od jeltlnijih delcrva), budite ^iremni i na to da je mogude da 
dodete u situadju da vam strada neki slajpl|i deo - uiteda ko)u ostvan- 
te kupovinom polovnog radunara mora bio dovoljna da pokhje troiko- 
ve lakvog peha. Nempite sebe nikada doveso u situadju da vam na sto- 
Kj stoji pokvaren radunar - prodajte ga. Najskupiji radunar je onaj kp)i 
senekonsii izatoje bolje da takav radunar prodate I po nekoj mioi ce- 
rijerde mu, dok bude stajao, cenajo5va5e pasb, Di mogude je ppo- 
dai I pokyaren radunar Cnakupama') ili prodavaD ono Sto je ispravno 
(deo po deo), ak je mnogo bolje da t^ radunar popttrvite. zamemte mu 
neispravan deo I osposobitega, pa gatekonda prodate, Maravno. dak 
je I opravku radunara mogude obavid 'na emo' • kupovinom polovne 
ill nove komponente. 

Oelovi 

Nikako ne kupujte komponente koje su podele da se kvare, ah jri uvek 
rade. NaroditD se kbnite hard diskova sa k^m sektonma! Ima i lakvih 
diskova koji de jed dugo i lepo radio i pored nekoliko Mih sekiora ko- 
je mo2da ima od 'rodenja', ail se u tu sredu ne treba uzdat. Ukdiko 
kupujete konliguraaju u kojcj se nalazi i takav disk, slobodno u startu 
.Mjadite njegovu cerxi. Svaki hard disk mote da se pokvari i sioga iA«k 
duvajte rezervnu kopiju bitnh podataka i na netom drugom mestu - 
npr. na drugom disku. Sredom, cene hard dskova su toliko pale da se 
zaista Isjjlab Imao i rezervni j radunanj. Najrasprostranjeniji stan disko- 
vi od detrdesetak megabajta se mogu na6 za 60 do 70 nema&ih ma- 
raka. a diskovi od 80 mepbajta za 90 do 100 OEM - njihova cena se. 
u odnosu na kapacitet. nalazi u ravni cene prostora na disketan^ a 
hard diskovi su i|)ak zn^)no brii i pouzdanjl. Cene hard diskova su iz- 
razito nelineame u odnosu na kapacitet. C^ megabajta prostora dra- 
stidno jsada kod diskova vedeg kapaciteta. S obzirom na to da je hard 
disk deo kqi dete verovatno najpre kupovab ili menjas jer mu i cena, a 
i upotrebna vrednost (prostora nkad dovoijno], najbrie padaju, treba 
red da se za nekih ISO marakamote Icjpiti diskod 170 MB. zaotpri- 
like 200 DEM mo2e se nadi disk od 270 MB, a nekoliko meseo stan 
diskovi od 420 MB se mogu na6 po ceni od 250 DEM. Cene novih 
hard diskova od 540 MB se kredu oko 300 OEM. 

Bopi disk jedinice. mtlevi i tastature su delovi direktrio zloteni pr- 
Ija^ni I meharidkom delovanju konsnika, ali, uz jbailjivo oikovanje i 


raiunmrl 


> 22 ' 


;uE/Awsusr 95. 





trziSte 

Polovni raiunari 


pcwremeno 65&nje, nefe vam zadavati neke vehke bnge, a i ne toSU- 
jupuno. Kadakupu)etera£unar,obav«znolsproba)teove delove jerse 
po njima najlalde utvrdig kalcvom je Iconsn^ ra6jnar bio iz- 
loten, all se ne dafte zavarad s)ajeni jer nekoliko kapi alkohola I malo 
vate &ida fine! Ipak, morale bid spremm na to da ^ete bid pnnudeni da 
kupite novu tastaturu, a mo2da i miS. Kod nas se veoma teSko nalaze 
dobre tastature, a i mfevi po nekim pristopim cenama, tako da se. u 
usiovima intenzivnog konSienja, mogu iak smatrati i potniinofn re- 
born - zbog toga se nfihova cena najieife i ne uraCunava u cenu po- 
lovne konfiguradje. 

$to se mali£nlh ploia die, treba red da se oene 286 ploda sa jed- 
nim megabaftom memonie vei dosta dugo drie na nekih pedesetak 
maraka, eventuaino neSto man;e za neke sporije ploie. Od M do 1 20 
se nnogu na6 korridene 386 piode bez memonje. najniiu cenu imaju 
sponje SX plode, a najviSe su rezervisane za OX plode na 40 MHz sa 
1 28 KB cache memorije. Ove cene su pnbliine I sklone su promena- 
ma pn cen^car^'u, Za r^iku od pomenutih ptoda, tod 486 ploda se ne 
podrazumeva uvek da je u cenu uradunat i sam procesor, a cene tih 
plo&i I pnocesora su sklone promenama iz dana u dan jer se u ponudi 
deSde nalaze nove n^ polovne. Cene memonja u SIMM modulima 
su pnhino konstantne i drfe se otprilike na nekih 55 do 60 DEM po 
m^tabajtu. Ipak. mote se odekivati dadepodetidapadajuzbogsveve- 
£e populamosD ncMh 72-pinskih modula. 

Cene monitofa se kr^u do 1 00 DEM za monitore 'Hercules' d- 
pa (sa odgevarajudom kardcom), do 200 DEM za mono VGA (bez kar- 
dce). pa do 400 OEM za (S)VGA u boji. Ovo su naj&Sde cene za bo- 
Ije oduvane monitore, dok za neSto slabje cena drastidno pada. ''Jet od 
500 DEM naviSe mogu se nadi novi moritori u bqi. Ekran momtora )e 
jedan od retkih delova na kojima se zaista mo2e osebd dejstvo dugo- 
trajnog koriSdenja. Nikako ne treba irtvenod odi zbog novea • ako ne- 
mate dovoijno novea. bolje kupite kvalitetan mono monitor nego u 
bOji. KoriSdene VGA i SVGA gralidke karbee se mogu na6 po cenama 
od pedesetak maraka za slabije I loiije, pa do nekih stodnak maraka za 
neke sasvim phstofne. 

Cene standardnih ku6Sta su se spusdie epod 100 DEM za nova 
kudHIta, a polovna se retko prodaju prazra. 

Slaganje (locfcka 

Jedna od najvedih prednosd PC kompatibilnih radunara. pored verukai- 
ne kompaObilnosd Intelovih 80«86 procesora. je (a Sto ih je mogude 
gradid I nadogradivad prenna podebama i skiapad od delova razktitih po- 
zrtadh i nepozrratih proizvodada. Ova nfhova odkka vam garanPuje da 
vaS radunar nede preko nod post al benredan, jer skoro svaku rijego- 
vu kon^ionentu moiete zameniti drjgcfn. novijorn i bdjom, uklcpe je 
sa ostalim delovima vateg radunara, a svoju staru prodad onome tome 
orra mo2e konsld. Naravno. sve ovo va2i za siandardne. masovne 
komponente i radunare. a s onm Sto nije takvo se ne treba Igrad. Naj- 
vedu zamku pmdstavijaju pojedim modeli radunara vedih svet^h firmi - 
1 modeli su pravljen tako da ih servisiraju i nadograduju same te iirme 
I ne ponaJaju se bai druteljubivo prerre 'stranim tehma*. 3b naravno ne 
znadi da su d mcdell poq>uno be^Aedni, veddaimeenamorabidneito 
mtezbog rizika kpji le ved, jersedelovizanjihtete nalaze. Sredom. kod 
nas se retko nailazi na takvu 'egzodku', all prisutni su ipak neki staiiji XT 
I 266 modeli IBM. Olivetti, Daewoo i jc^ po nekih radunara. Naravno. 
ovo nije pravilo. tako da svaki radunar koji kupujete treba otvorid i pro- 
ven! standardnost njegovih komponend - pn tome se pod standard- 
noSdu podrazumeva masovna rasprostranjenost kompo^S tog dpa 
Ukoliko budete izbegavali ono 5to nije "no name" kompatWno, vaS ra- 
dunar dete modi skiapad i rasidapao kao figure od 'Lego' kockica. 

Koniiguradle 

jedna standardna (mmimalna) korrtiguraoja bi bio PC AT kompadbilan 
radunar 286 ploda i procesor na 1 2 do 20 MHz sa I Mb RAMa, IDE 



hard disk od 40 do 45 MB. Hercules monitor, kudBtem. jedan Dopi disk 
drajv. tastatura, eventuaino mS I. naravno. kudiSte, odgovarajude kard- 
ce. Ovakva konfiguraeija (sabente slobodno cene komponenl) nikako 
ne bi smeta bil pladena vite od 400 DEM, a sasvim je dovoijna za ku- 
canje Cekstova, vodenjeknji^pvodstvamanjefirTneillradnje, igranjele- 
trisa, komunldranje putem modema ltd. 

Ukoliko potelite da startujete I neki program kojizahteva 38641 )a- 
6 procesor, da odigrate neku igru koja izgieda lepSe nego letrrs ik da 
slartujete rieki Windous program manjih zahteva. mmiiTxrm bi 0(pr4ike 
bila 386 SX konliguradja sa 2 MB RAMa. diskom od 80 MB. mono 
VGA. jednim flopi disk drajvom i ostalim sitnoma. Ovakvu kondgura- 
oju ne biste trebali da platite viie od 600 DEM. 

Cene 386 OX konliguradja sa (npidno) 4 MB RAMa se kredu od 
600 do 1 200 DEM u, zavisnosd od toga da li je monitor u boji. kakva 
je graKka karvea, kokki je hard disk i, naravno, u zavisnosd od brzine. 
Ovakvom konliguraajom se sasvim prtstojno mogu raditi mnogi poslo- 
vi. a dodavanjem jcB 4 megabajta memorije Cak i neki Windows progra- 
mi prestaju ebbudu spon. 

U rangu 486 radunara je mnogo lakie odlufio se na nelto skuplju, 
aN s^umiju, sanjantu i kupkl ga newog. s garanajom i od proverene fir- 
me. Ipak, vet du2e vreme se mogu nad polovne 486-ice po cenana 
koje su ponekad bitno mte od cena novih. Nije lako defirvsau neku s- 
pidnu cenu Hi bpiinu 486 konliguiadju, all najteSde se cene kredu od 
1400 do 1900 DEM. 


Komentar 

Nakraju. treba ponoviti da je sve ovo uglavnom bgovinanaono, od- 
nosno da je probvzakonita. Cilj ovog teksta je bio mfcirmiariie o tie- 
nutnom stanju i obiiajima na emom triiStu - "Radunan* i aulor ovog 
teksta ne megu snosib odgovomost za vale postupke. Pokami raduna- 
ri msu za bacanje, pogotovo ne kod nas I motea bi bilo dobro da trgo- 
vina njima prestane da bude ‘cma’ da ovo ne bi ostala samo zerrkja se- 
Ijaka na brdevitom Balkanu. ■ 

Autof je rtx/itel; ernsje "PC Plus* no fiodo Hdex-u. Moieie go korr- 
tottrau no e-moil odresu ahen@sezam.co.yu 


jUL/AVGUST ■95. 


23 


radunar! 



486SX-33 




ciedeiom /cu^i/>u- i^^u/na^ P0KL0Ni&»5^«^EPS0N LX300 

BIT computers - bitno druga£ijii^^^B 



4 MB RAM memorije, 

850 MB hard disk, 

1,44 MBflopydisk, 

VLB FAST kontr. (8 MB/s), 
kolor monitor 14", 

1 MB CL542e 1 MB VLB, 
mini tower case. 
tastaturaCHICONYYU, . 
mli + pad, i 

instalacija: ' | 

' Ms-cx)s 6,2 jRar i 

'Wh3.1l jdQr I 

■ MS-OFFIC^^^ 


monitor kolor 14' 
disk sa 540 na 850 MB 100 
disk sa 850 na 1 ,2 GB 250 
nopy disk 5,25' 

RAM sa 4 na 8 MB 
FIAMsa4r«l6MB 
UPS 500 VA 
UPS 1 000 VA 
Epson LX30D 
Epson Stylus 8004 
Epson Stylus color 1280 




it 


Q. 

E 

o 

o 


I narodnog fronta 53, novt sad, tel/fax 021 369 191, tel 365 222 lok 179, 175B 

e se men|aju usied usiova na tiilitu. proverite Ih na dan odiuke o kupovini - moiete se prijatno iznenadtti. 


BROJUIuC'TUAOrOHi 





PROJEKTOVANJE 


MS Office 


OdgOYor na svako pitanje 

Cencraino mesto na triiStu poslovnih primena rafiunarskih sistema zauzima softver u formi integrisanih pa- 
keta. Ukoliko mislite da je re£ o marketinikom potezu. u pravu ste. All ako ste pomislili da je to jedini raz- 
log pojave ovih velikih kutija u koje je uredno spakovana gomila programa, grdno ste se prevarili! 


Dfogan Gcisti 



Pajava integrisaftih paketa 


ove porodKS, modctikovani do t« mere da se j potpunosv prblite proHem- 
ma u programima kO|ima su rumenten. Trenuino rrajiaia aktueKra ve’zifa Vi- 
sual SosK sstema ■ 3,0 flofe a onol. ko)a je valjano oiatana kompieirwn rai- 
voirwn sistemom za MS Office, sadrli sue Suj bi proieMam ciosios^ 5«ema 
mogao poMeti. Treba pomenuti i vrio vetiku pornxlu nezavisnih prozvodata. 
u koiO{ se moie prona6 veVki brof razvatnn Hsuof Bose biOliolefci a nztre 
posebi^ rtamene, od kofib $u rreke vrbunskog kualiteta. Ovo le bo dnj^ < 
va2ni)i razlog Sto je naS izbor pao na MKasoff Office. 

Upo tr epitemo i qxvxj, ah pnkladnu hazu *001)0609 |e vee poeela' Be- 
ta verzije novog VMndjus sislema, Visud Bose 4.0 pregrama (a do Irerutka kaOa 
budete ovo 6ah verovatno 1 bar nebh pro^ama buduteg Office pikea) vet su 
nam sDgle. a sa nrma 1 dobre vesD za konsmlce. Naime. novi Viswi Sane najzad 
podde I posledniu ramou - megute je pisaD sopsevene idase OCX pro b renia. t<a- 
slednio VW daiotefca, nete biD usko vezana za 'vehia' vfsuil Base - prema na^- 
vama, rovi VBA te poknb konip4etnu palelu Office grtjpe programa. a mob te 1 
nalokalnomnivoudakonsteovapro«ren)a.DaHe,otvoreiostkaoosobnapo- 
sknnb razvogndi sstema le sasvvn oCekivaro virunpa pnonlsL 


je sudA po bBirwTt polazatel|tma Sirom Sveta. nesumnjNo je da je upetfeba I 
tepsarvh paketa apikaqa ko|e rade pod VUnckus okruSeniem kl|ubi trend u dovTi 

nu pcelovnb pnmena rnkrciabftarskA bslema. Ova ptdOAU strategy 

pOT*i|o npr MS Office * ftr^ Office I 
dr o prppomo, ved o sbfiu pmpoTio! 


pnvtegtMnoi cem hup vBe programa 


koirpleirAg postovai^ 2a prorzvodata 
softveraovo znab afrmac^ [overenta 
koiemusepmta.! 



U pnb kipia sledi. posmatrademo 
Alhposdft OffirPS, kao triSno rr^uspeSrii). 

VISOffCT.uaklueIno, 


fbiterftpni 4.0 1, u proisonaincit verziji paketa. Access 2.0. 

vlpr^ prajekSna c orgatYzovarpj preduKca 1 Mod. pregram za Hekirorsku ko- 
murvkarc^u uruar mreie, deo pakra VMnetavs ffir Wsrit^oops (ftpiect |e pcisti{^ 
tohki trifiv usp^ ria amendkom kontmentu. da Microsoil verovatno nr ne po- 
mrSiK da ga irttgr^ u Office, Sio le wiika Swta) ffibsie razvota operaiMab ' 


rsi programa otvarafu prema konsnrku, po- 
se da le VSsuoi Bosk bio valiano odabram onije Biia Geitsa. vtsuoi So- 
la. le ugraden zasad u 



No, dokbve tonezazm, pozabaemo se riebm od vehke vazrvosb. ainse 
prervebegava, pa &k 1 medu protesionaloma • prmope na , rnetor&ma. kerv 
m povezanosP. PpkuSafmo da sleknemo pram uDsak dutme do kese se So 
usekonopirahprograrrvkciintasesvakodnevnpsluinioipokuiairnodapn- 
Iiopra)ek6vr«pristupi5tvonii»pla)brmun»)ke!(omieinofno6 0a — 
ffirno Kdbrmaooni setem t 
aidueinu vef7])u paketa 


Otekivanja, moguenosti. 
apethi 


razioge koji su ved pcmerxAi (kcfi fi 
razlog 9o5e In, detin, pet. . programa 
zapakufe u lednu kutiju 1 nudi pod rte- 
kim zaiednidkim imenomt ko|a ma^Cru 
bmvila bra Uj skup nedim Slo |e wSe 
od proslog zbira!) 

Nzfxe ireba bn nabste da u 
pcslcwnom okniien|u ktasbvom pro- 
gramran)U doiazi kit^. Nero vde ni|e 
raspoloten da zapoS^ava pregramera 
ko^ de bn prsprsvan da prerna zantevu 
ra nekotko daru ki neOeija (I) iaz<i)e programe kcf de od stnklno d(ftvsan4i lia- 
rrnh podaiaka davati ledirio stnktno dehmsane izlazne podatke. |edan savremen 
nenadier ieh da. kada lednom ved ima reiene elemenlame evidenoie. odabe- 
e podatke iz sistema po saswn slu^nom izboru, u unapred nepoznatc; tonn, 
Zeh lb bdmon, a ne slededeg detvrtfca ik posle godiirseg odmora. Svakeg petki u 
I 4jOO iek na svom stoki Itarrparv nedel|ni izveitaj o radu preduzeda kCf oDu- 
‘ ' ma und u rad sve^ saradrwa. Tre- 
nalozima kof je dao. a da praom ne bude zabpan go- 
ceduijz ria steSu. Hoce da VKk pmsek dve i«i|e kof de mu pokazad kakav 
le efekal ostvania nfegova proila poskbrna odhjka. nalrebno mu je da proradtra 
mo^jce posledice syih nzika kOf ga odeku)u u skoro) budu6x»ti. Nafzad. sve cw 
2eb da piap tto manie. Ovo je upravo p^ka u kotaf miegnsarii pakel aphkaep 
moie da dotivi svo) pun uzlel. 

Na lebradkom mou. ideja |e u prepMan|u mogudnosli propama za laPebr- 
na izradunavania (spreoc^beet), sisiema za uprai^nie letaaomm bizama podaa- 
ka (ROBMS). sistema elekironske po9e (e-mat), tefcst procesora. ptanera resutsa 
sslema 1 mnogh drugib pomodnih programa. Proparm su u san|u da vkde jedr* 


jUL/AVGUST ‘95. 


25 - 


raiunari 


PROJEKTOVANJE 

MS Office 


Onjge, I to ns nafin kcjeg krainii kcnsnk aocSit ne mora txli svesrai. i da kroz 

Qzmerxi obiekaQ nad kO|irna ladc da(u tel|«n obMc rezultata. Ako nad <Mm pro- 

gramma FI0901I I astern automatizaafc procesa do moa kOf konsnta moie de- 
Mniina ik pckpuno oskttxxM razrrv^ja o radu programa u odscai na raz- 
rr»S)an)e o posloynom proWemb kojl rejaya. Onda se mofe pwonti o rtegr- 
sanom reSer^u nfcurnaooriog sstema. u sejmentu a potpuno INTEGRISANO 
RESENJE le eraz tef fofsita projetdra tKn Mkroscftau dea|r«r»^ rfctmaootah 

sistema knaz Office ( po n(kiovo| defir«o|i to p poseboo reakzovana aptlkaclja 
ko)a korlsti rad dva ilf viie programa irttegrijanog pakeca programa 

Kop resurse treba obezbediti da la se obezbedUa pnprema. a kasnip i 
uspeJno konstPla mtegrisana reSenja? Polreban p bar pdan 386 iti 486 raiu- 
nar sa najmanp 8 megabi^U memonp, a poWKW p zbog udobnosl rmab i 
celih 16 megabzfta. Disked barem 420 megaba^tadeverovamoospeb da ap- 
sorbup sve zahleve pdnog konsruka na tokatno) maSmi. Ugtaimom. to su 
maine kop se daisas nalaze u starwardno) ponudi vebrw prodavaca. Softver 
p halapljw za diskom i za memonjom, Sto p trend kon se izgleda ne moie iz- 
bedi Treba nam mstakran Wndow sistem, poielpo u vefzi|i za radne gmpe, 
dime demo obezbediti podriku z^mdkog rada na vde rnabna. Napokon, 
govondemo o mreji raiunara a rad na popdinafnoi mabn demo bez om- 
zma posmatrati kao speojalm sludai mreie. Stampad treba da podrti graliku 
zbog fonlova kop nudi Wkidsws, a uspul demo i^ib i Stampe logoUpa, grali- 



kona, crteda. koiespondenap. Da li de to bib laserski iii neki hampad druge 
klase - u ovo| pndi p manp vaino. Vajno p da se laj Stampad moje detib 
czmedu wSe konsmka. Sto p lako izvesli kroz radnj gnjpu. Najzad, pojdjno 
p (vrto uskofo de tub i neophodrro) imaO CO ROM na bar pdnom radunanj 
radne grope. Osim Wockws-a za radne gnjpe, od softvera nam trebaju po- 
menub MS Office 4.3 Profesxmol i Msuot Sosic 3.0. takode profesonalna ver- 
£ip Nedemo insisbiab na prsustvu programa ftppct 4.0, ali demo gz pomi- 
npti u polikama kada nademo za sSodno. U uskjvima ekspksataciie radne gnj- 
pe. bko bi suKxlo odncali se blagodeu ePklronske poSte. pa demo program 
Mol podiazumevas kao pnsulan. Ovo bi, Sto se tide maten)^ne podrSke. bi- 
lo sve Sto p potrebno za razvo| mtegnsanih reSenp. 

Rtunfe povezanosti 

Kako de izgiedab i kokka de mreia ladunara biO potrebna, pitanp p van ove tk- 
skusip. Sipimo p da ladna grupa mode sasvm uspeSno bn admmdinrana od 
soar* pdncg doreka ako ma i viSe od deselak poveaarati radunara. One Sio je 
bkno pste sama nstituop povezanosb. Na gotovo svakom rwoo propWovarp 
»*irmacioncig sistema pormnp se I konsb neka pewtonost - podao iz drt pro- 
grama se poveZu|u kroz OLE (edged knbng onrt embedcWig); ladunan se povezu- 
p kroz radnti gnjpu ki neki sloJenigi vid mreie: ODBC (open dotobose conneem- 
rtk) p tennoiogip kO|om se raznoww podao sa razkditih sistema povezifj u p- 
dnstven proces oDmde. . Ppvezanost p presudn element s«ema i na tehnd- 
kom I nj orgamzaoonom nvou preduzeda. pa sioga predstavka k^ud progetaewa- 


nga nformaoanog astema (nagzad, pdna od osnormh deknoga u leonji sstsma 
pste da p sislem skup nekm uredengem povezanih eiemenata). LhaUn ste m- 
dek VISndms 93 Final Bets Utleox. imali sle pnlke da vidde kokM p palnp ovo- 
me posvedeno. Pialsa potvrdige valgancet evakvog razmSIganga - darias postqe i 
poslovni ststemi vezan u VWN [Md; cno netuork). kogi se megu pretezab i pie- 
ko celdi konbnenata. Mreia radunara odavno viSe rap neSto Sto pngsada saim 
gedrapg kancelarki... 

Pniiiti se prema fuberu 

Treba valgano razmska o uslovkna u kogana de knkoonisab aaepisano reSenp 
kop pUnrate da reahzujete. Lhek morale imab na imu da openSett u okruiengu 
kop rap Steblgivo prema resursana r^ursara. ^2an m ome na t u sramargv budu- 
deg raA SEtema p vezan za problem kjnkoonsanga radne gn^ie - dok se medu 
konsnidma dek pnsCup Stampa&na i ckrekrangumma. program se startegu sa lo- 
kakiog diska, dakle svalo kortsnik ima svogu ko^ pro^ama. UkoMto p postogxi 
Aril period u kogem su razn koosmo konsbk svop programe ekkudivo u lokalu, 
velSa p verovainoda da de se javiD razkke u podebvangima laznih pnmeraka pro- 
grama. Dogockde se moida i to da eabrane opop pri nstalacgi programa na la- 
zmm radurernu mreie nisu bile iste, pa da pnp^am ne rade pod isbm lekM- 
ma. Nagzad. mogudep da neki od Upnaia mreie uopBle nema nistakran nc.v od 
traienh pnp^ama i da ntegnsana apkkaciga zbog tega nge u slargu da se cviiava. 

Sa dnge sirane. rasplngawip ntegnsanog rrienga p loSa praksa. pogotoio 
ako angaiugete neki Ob skd^ programa za sporadi^ poirebe. reomo samo 
da biste u sislem uvek gedan ik dM pogleda na neku Semu. Ovo nas vraPa na pi- 
lanp potrebne memonp - u ntegnsanog aplikacf p m^ude drinsab da k de m 
pckrebni program bib otvorem sjt vieme od poCetii H de Cgglisianman po po- 
ZMj I zaivcaen odmah po izviSengu z^eva. Jasno, oro nee samo planp udob- 
nosb Aog brzine evrSavanja zabteva konsmka, nego moida i prunp nemogud- 
nosb izvrSenp ako pieoptereae restzse radunara. Prema tome, nedete ar- 
gaiovaa FburfOnt da taste prezenbrat cta-tr hstograma - denolpop da se ma- 
io potrudde I da pnkladnim podeSavangem to zavrite u Bacekr, u kome b h«to- 
giam I nastagu. Mio treba napravib gedarvpdn izveSlag na cenovu zvedene tabe- 
P. Opel p bovoigan £««), rid. 

vaian elemenat u propktovangu integnsane ^ilikaop nas dovodi do 
pianga pravknog izbora nosedeg programa integnsane ^ihkacip. Rasprava kop 
se ovde olvara de bn predmet pdnog od slededh tekst^ na evu temu. gerp 
ovo paanp od vkakvog znad^ za uspeSno propktovanp mtegnsanog re$ei>a. 
Ima pou^ da se zasad samopemenu, a kasrvp i detaigno elabonragu nivoiu 
pregdtovangu. progektn rnodek, atnbub integnsanog reSenp i karaktensbke 
programa u paketu Cyfice. 



IdenliOkacip problema po lazama u progektovarfj p vaina stvar u reaiizacigi m- 
keg propkta. MxTDSoft sugenra pogled na probleme po nivoma inl^nsanog 
reSerp, u okviru kopg bi trebak) da se determnSu svi tebnda elemern pooeb- 
ni za konadno izvodenp. Prvi p nivo korksniikog Interlagsa. meslo na kogem 
konsmk zadap instrukop prograrruma. marapuliSe podaoma, dobp rezuil^. 
Ovag nvop potpuno aSagntslan da bi konsnik dobio pied sobom prepoznpigiv. 
onptalan apkkaop knz ckploge. maske, rnenp. definisane tastere... Ni- 
vo prinupa podadma p prsi slededi u rtzu. Na ovom mvou se reizva obez- 
betSenp pnstupa podaoma u lokakiog aplikacigi ki z spoignib zvora. KarakiensWa 
ovog mvoa p da. lako p pmopplno *ispod baube'. konsnik u nebm sduaoga- 
ma moie (ukokko mu se dopusb) da sam konst uskrge bh veza. U oiu gnjgsu 
spadagu: 0(£, ODBC, MAfi (inessri^apgiiKaiun pngrorniTiirtg ntedkice, baen- 
p koga reiava pitarp otvoienoso razmene elektronske poSte u heteiogenim 
srednama, lo^ ekvivalent ODBC). Idqa p da zbog konzistentnoss ntegrsa- 
mb ^ikacip ovag nivo ipak bude transparentan za konsmlo. Fizidko obezbederp 
podaiaQ se reSna na nivou Izvora podataka. Ovde se delinAi mesa na kogi- 
ma su podao smeiteni ako da im se moie obezbedb pnstup kroz nivo pnstu- 
pa pcvWna Ovo p dosa labava deliniap, ak i progektm pn^ p odgow^ 
6 - osag two deiinA programe kogi mogu tab zvor podat^, Ik spolpe baze 
podziaks na udalgenom mestu kroz neku beterogenu mreiu. pegxit SQL Server 
ik OIViCLE sislema. Nagzad, nagnii nivo, kiagi u pram ost^ potpuno Iransparen- 
Un za konsnika sistema p nivo komunikadia. Misk se predsbodno na tebno- 
logp elektronske poSte, koga omogudava kretanp dokumenata. program a . 
obrazaca kroz radunarsku mreiu. Na ovom nivou se delnSu i mein server, 
poput transfera datoieka, gavrvh peruka, automatskih Catena prema konsnrku 6 
prema apkkaoji. VWekMS ovde nurk joS gedan kornunkaooni standard, a to p 


raiuaari 


' 26 ' 


;U(./AV<GUST-95. 





PROJEKTOVANJE 

MS Office 



jUL/ AVGUST '95. 


■ 27 ' 


raiunari 



PROJEKTOVANJE 

' MS OffiK 








n OLYMP 

^ (lettiilit 


11000 BEOGRAD 
JovanaDaje 10 
tel. 011/400-477 
fax 011/410-240 


( EPSON 1 

( EIZD ] 

f HRoland 1 

V. — tDlGIW. SBOUP J 


386-40 


486-66 


486-100 

LOCAL BUS 


Pertium-66 


Pentium-100 

PCI 

RAM 4MCi,i:aKb Code 
fUW3.5' 

H02nMb 
ncCNIROlB) t«w 
SASkSizcb 

9«*M0N0MCMK>R14' 

MHIOMR 

HSMUMI01 


RAM M>. 25M) CACHE 
FlOlWiS' 

HDAXMi 

VUiaCCMRCURSM 
SVGA 1W>\U 16.7 rriJx«i 
SVGACOICDUCMISRIl' 
MHIOWn 
UStASRAIOI 

RAM AMD. 2S6I4) CACHE 
FIORPV3.5- 
HOAXMb 

\UuCCMROL»32tiR 

SVGAIMiVUI67mMa 

SVQACO(0)M>IIO«I4- 

MNKTMR 

lASlAIURAIOI 

RAM AMB.512n> CACHE 
nomsff 

IGA2IM) 

VUuCONIRCUR32tt 
SVSA1I* 11416, Inn Dctl 
SVGA COO! MONnniA- 

unKrm 

lASWURAlDl 

RAMMvSIBbCACM 

FlC«V3.ff 

HD MM) 
■VEDEKMOIB 
POSVSACoaS3 
BGACOORMCMKIRIA' 
MMOAER 
lASWURAIOI 

1330 

2070 


2170 

2610 

3470 


Osnovne ploce 


Diskovi 


Kontroleri 

MB-386DX/40 170 

Ut5-486DX2/66 VLB 430 

MB-486DX2/60VLB 450 

MB-486DX4/100VLB 520 

MB Pentium 66 VLB 970 

MB Pentium 100 PCI 1450 

HD 270 MB 260 

HD 420 MB 320 

HD 540 /850 MB 350/520 

HD 1 G8 690 

HD 540 MB SCSI 450 

HD 1060 MB SCSI 940 


IDE 16 bit 30 

VLB 32 bit 50 

VLB cache-512 Kb Techratn 200 
SCSI ADAPTEC 385 

SCSI PCI 250 

SCSI PCI Buslogic 690 




Video karte 


•' V Monitori, kucista 


Ostale komponente 

SVGA 612 Kb 80 

SVGA 1MB 150 

SVGA VLB 1MB (2MB) 150 

SVGA VLB ATI Mach 32 280 

PCI S3 220 

PCI ATI Mach 32 650 

PCI DIAMOND Wiper 890 


Mono Monitor 14' 260 

ColorTatung 14* MPR II 600 

Color Daewoo 14* LR 600 

Color PHILIPS 15* 1160 

Color Daewoo 17' 1900 

MiniTower 120 

Large Tower *'0 


Memoriia 1/4 MB 70/260 

MemorijalSMB 860 

Tastatura 101 / Mil 50/30 

Fax-Modem 24/144 int. 140/220 

Fax-Modem 14400 ext. 280 

Mrelna Xerta 16/32 bit 70/200 

Strimer2S0MB 350 


EPSON 


Prlntefl 9-igli6ni 

LX 300 

380 

FX 870 

950 

FX1170 

980 

OFX 5000 

4720 

DFX 8000 

7990 

Pririteil 24-lgll6nl 

LQ 570+ 

760 

LQ 870 

1250 

LQ 1070+ 

1090 

LQ 1170 

1250 

INK- JET printer! 

Stvtus 800+ 

620 

Stylus 1000 


Stylus Color 

1280 

SKENERI A4 

GT-6500 

2900 

GT-8000 

4300 


HRoj^d 1 

Ploteri A3 
DXY-1250 2780 


Ploteri A2 

DPX-2500 10710 


Ploteri A1 

DPX-3500 11680 

GSX-3000 10980 

Ploteri AO 

DPX-4600 17620 

GSX-4000 12390 

Plotter-Cutter 
PNC-900 4490 




Elzin 


Monitor! 

F563 ir 2950 

T563 ir 3950 

F760i 21" 4950 

F780i 21* 6450 

Printeri 

LASERJETIVL 1440 

LASER JET IV+ 3280 

DESK JET 560C 1250 

DESKJET 1200C 2700 


•ROJ 12 U eiTAl>£lOU seMSU 


TEHNOLOGIIE 


Data Warehouse 


Pretvorite podatke u strateske informacije 

Poslednje dve decenije poslovne informatike bile su usmerene na izgradnju procedure za automatizaciju poslova, 
njihovo slepo pracenje i zapisivanje podataka. Ove funkcije razvijane su u industriju koja se tada zvala “obrada po* 
dataka". Devedesetih, informaclona tehnologita (IT), zamenjuje termin obrada podataka za poslovna lzra£unava- 
nja. Kao u£esnici ^obalne ekonomije i kao menadieri tehnologije, infomiatiiari se moraju usmeriti na strateiku 
vrednost informacija, suprotstavijajuci se njihovoj obiinoj obradi. 


Milan Nikotit 

Nsii«(no5iavr>i)e refer©, data >w'e«oose 
(magaon podaiaka) je velika Baza podataka kO|a 
fjva integn&ane podatke or^rxzaoje iz baza po< 
dataka kO|e su operaoone - dpift© iz or-line Varv- 
sakoonh sistema. Njudna ref ove definaie je ref 
ka)a se rtalazi u snoj data tiarebause • integritani 
Artvtekte dota worehouse-a moraju transfbrrrasat] 
• integnsati operapone podatke < mogufe podai- 
ke izvan oigariizaaie i onda ih sve smesoti u data 
warebouse, gde fe se kasrvje konstm kao strateiki 
alat za dorx^je poslovnin odkika zasnovanh na 
Cm ©formaojama. 


Orgamzaoje konste raf unare za Src* spektar po- 
sbvntb (unkcija, od prafenja proizvodr^ i kontro* 
le zakha do rafunovoz&tva. U vekkim organzaci- 
jama ove n-kormacije se smeitaju na vekke serve- 
re baza podataka, maSne koje raoe pod Oracle? 
ill SQL Server relaoonim Oazama. Har^rerska 
plattorma je ponefcad reiaDvno sartaardn desktop 
ra&iivar, u nekam dufaprvna SMP a MPP * bk 
RISC raftinan festo pod UNIX ooeraovnm sess- 
mom. a srefu se i mn-rafunan kao AS/40D r 
DPS7000, pa fak i ja6, 5 obzirom na trend otvo- 
reran sistema u dariaSnjq rafunarskoj leOnolo^ 
Caa se da riema vefib probtertta sa ©tegrac^om, 
pnstupom I anakzom, ak na pubj do idealncg 
reienja uvek se ispreG prprtekL 

Jedno od v<dl|Mh reienjaje dozvokti korisni- 
ku da pnstupa servenma baza t pretrajuje ih radi 
pouebrah mtormaoja. konsted prv tame razne 
GUI tgroplKOl user na/fxe) klijente - data dtp- 
per-e. Ovo je vizija koju su rscrlale firme kao Me- 
nas^, Lotus I Borland, Man poput AilicrDsolt Query 
omogufavaju konsraku da lake prrstupa bazama 
podaiaka u pozarira i dovlafi iti na svq desktop 
radi obrade i anabze. Fbnaslifete za irenutak da 
jeloideakioreienie. ah...Vremeodzivanezain- 
si samo od toga gde su podao smeiter^i. vef 1 od 
toga koliko podataka ima. 

Redakje upk kof u radu sa lokalnom bazom 
mete da utaon 436 maini sa dosia RAM-a i Or- 
zan, keiaaram dekom. Medutim. usko glo takveg 
pnsLipa je mre2a. Uvek kada gledate ptezertaoju 
kjierk^erverarhrtelture sa siravsfnm perforrransa- 
ma jpr^ls koliko se podataka nalazi u bazi, AIkto- 
?• A festo za prezentaoju wog koncejaa krxtsu ba- 
zuizdavafkihkufapodSQLServer-am Tojedobra 
mau baza, sa hpoteMbm podaoma o izdivafima 
. -ytiovim izdanjifna. Poeraaje u pojmuitioki -rma 
same nenoto relativno niakh slogovo, Icsi su 

j poreiSerta sa kokfinom podaiaka kof se 

vorsie u sivarrean radu. ZamisHe adada se u ba- 
r naiaze sve knjige zdaie u posledrifb pet godna - 
ita fe se dears sa perfcmarisamal Da ( te vas pn- 


loteno retanje zadiyvcAitil Odmab fete sbvan 
zaSto pcocf kbentterver tehnolosja i cteid vehki 
rafunar u ugkj, kqi ere to mete da odradi i vrta 
odgovor na desktop. 

Tafno je da klient/server radi na taj nafm, all 
Sta se deSava ako se postavi pitanje koje zaobila- 
zr ugradenu opbmizaciju uprza. Naizgled sa- 
vrteno legitiman jprt mo2e Orb velika gfavoboija 
za server • sav zadihan. on pokulava da da od- 
govor na postavljeno prtarte, avi. Mujufi sabma 
na odgovor, mttele u meiSuvremenu da lufka- 
le, Setkale ili gledate u prazan ekran i razmiSljate 
da li se vaS fjubimae zaglavio same zato ito je ob- 
uhvafena vefa kolifina podaiaka. Ako vas otkn- 
)U. verovatno it svaki vai sledeG pnstup bm 
sprefen porukom o zabranr pnstupa. ik fe pno- 
met koji vam bode dodel|en bin jeijva dovoljar 

Mete se pomslc da (to reien^ mete dovesb 
pametmja ^oit-end ackkaoja - na pnmer u Aecess- 
u, kep ma sioju sopstveru bazu Etmedu konsrvka i 
servera na dnigoj stram. jer 14111 ne mote u potpu- 
nc4b Ml reten r^ servenj 1 da je polrebna drxlana 
cuma obrada Access fe diMj6 pedatke na hard 
as sachem cB red pnxlem. par rrSona zapea 
■reoce se rnretem, Bo (X iXxesci do ugjtr^ 
OR, a ver^srv siod je ponica tpa ^mn ckslf. 

Zbog svega navedenog rtje ovenadujufa 5- 
rteniea da svaka dozvoB pnstupa baznm serven- 
ma. na koama se vrt on-line transakoona obrada 
ludma izvar rafunskeg centra, izaziva glavobotju 
onama u njemu. 1 da se ovakvi vpili uglavnom 
reiavaju na zahtev, po srstemu 'ako li je pckiiebno 
zairaii, a onda fe neko sa veitinom ptsanja Orac- 
le SQL upita vef to reiib’. Uz sve ovo fernk mo- 
ra tn realar 1 pnznati da je debar rad on-line 9- 
stema (vodenje bankarskih transakoja, na pnmer) 
mnogo brtniji od genertsanja par gralika sa trerxto- 
virna. kao 1 to da je baza koja se pretrateje, pre 
svega. namenjena rnasovmm unosima. 

Na kraju krajeva, fak 1 kada bi poslovna ana- 
kza mogla zaromo u svoje podatke. ona ne bi mo- 
gla elektrvno intormrsati moj proces oduGvanja. 
Neka menadter za malcprodaju odefe pokuSa da 
pokupi nrtadhodne inforTTuqie iz operacnncig si- 
siema koje trebaju da rnu pomognu pn do- 
rxstenju odiuke kc^ meseca treba da smanji ce- 
nu zimslah kaputa u nekom d^ zemlje. Ovo fe 
brb veiki izazov za alat (kao 1 za slrpljenfe anaktifa- 
ra). A onda, na pnmec odkjfi da vKk istu analizu 
samo za tenske vunene kapule. vekGne od 36 do 
42. 

Iz svega ovoga mote se izvesl zaldjufak da 
su rntarmaoje tu negde u organrzaoji, ak da su se 
uda^ od onh kojima bi zn^ile. a koji u svakom 
skjf^ donose odhjke. Na ervaj nafin vrii se de- 
gradaoia kvakieta donesenin odkAa. fak 1 kada 
menacto misli da zna sve 6n|en<e 0 onome o 
f emu treba da dcxiese odkiku. 


ioi jedno ibd vidijivrh reSenja je 1 implemerv 
tranje upita koji su reievantm za donoSenje odki- 
ka u toku pnmene ntarmaoonog reSenja. U ve- 
Mum organzacijama posioji ne koraka kor se e- 
vode pn mstalaoji softvera. Najpre se jau potre- 
ba. Iztepocrebe nastz;>edotaimentkD]i ugrubim 
ertama optsuje retenje. Onda se ov^ dokument 
daje kufama koje prave soRver 1 a toga se dobi- 
ja kradia lista sa mogufim reSersima. Iz te kste 
analiziraju se ponudena reier^ uporeduju - sve 
to irab izvesan vrerrienski penrxl. Na kraju, do- 
no9 se odkika na osncMi odnosa perlormarv 
seAmkoonatnostAena. Zasm se usposiavi korv 
takt zmedu orgamzacije 1 ponudafa 1 krefe se u 
razvoj dstema. 

Mote se uGnrbdajeovo'pravo rriestonako- 
jem treba imjrlementirab uprte koji bi zadovoljili 
anakzu polrebrxr za donoSenje odkila. medubm. 
kako je to vremensla zxnsan, subjekuvno ortenb- 
san proces, posutvljena pnaria mogu posiab irele- 
vanlna za vreme dok sistem bude izgraden, Treta 
imali na umu 1 to da donosioci odkika ne znaju ko- 
je podatke tele, ak znaju da su im potrefn 1 to sa- 
znaju lek u trtfiutluj kada su im pobebn: metea 
im siedefe nede^ nefe trebm. a sgumo neite ka- 
da se raspile tenter za soitversko reSenje. 



Neka n^ menadter maioprodaje tek da ofisti 
svof magaon od zimsluh luputa 1 da vidi koja od 
njegovih radrqi prodqe koju vrstu kaputa 1 po ko- 
joj cen. Tiprfi© operaaon sistem za obiadu po- 
njdtbma kupaca mote zaroniii u detafje po- 
njdfbina, all lu svakako nefe rub rstonju stanja. 
Opereaoni sistem se konstantno menjaju kada 
prtxiMC unese ncMi porurfitmu. Na sve to, 
mogufe je da se z tog lanca ne mogu dobro de- 
mograBki podao 0 kupoma. Mro da nefe saznac 
koja kategonja kupaca kupuje odredere kapule. 

Ako organizaaja ima data woelioifie, infor- 
macije o kupoma izvuferre su u inldrniaaoni 9- 
stem 0 kupoma koji je dobijen kao eksuaM a ba- 
za on-line transakooneg 9 stema mrtm pcrvezi- 
vanjima. take da fe inPormac^ o kupcu bib pred- 
stavtjena kao jedna iniegnsana stavka, A subjekt 
zvanKupo. 

Bez obira na ta da k je izgradnja data neze- 
nouse-a drgiTvana od sameg rukovodsna kao dec 
^avnog presekta. A je riorana samo od jednog 
odeienja u orgariizaci)i, ona mora adcwt^it j speo- 
lifne polrebe - uspefni data Morehoifie je an% koji 
je modekran kroz saradnju mnogih dnkaa. lAdju- 
fegud anakbfare I drz^nere baze KadanaprMdo- 
to M»nause model, deaden odiu&eu a kojfi fe 
od postojefih sistema - OLT baza (odelenj da h ba- 
za nad retaxxiom bazem), da polajpe grove po- 


raiunari 


30 < 


JUL/ AVGUST «. 


TEHNOLOGIJE 

Doto Worehouse 


dake za n^raoiu u <tolo Mi>eAoifie i «psu)U od- 
redene aplikaoie za izdwafar^ Bh pcadaoka z odgo- 
varqu^ ststema. Rsdao z spo^nih zvora, kao 
isu^vanta lirmi za markeOrg. na pnmer lakode se 
rriogu ukijudvaD u Morenoiea. 

U procesu ntegraoie odgcnvajudh rior- 
maqa Q razliGiih izvora. dok se doto vunAouse ^• 
di, <taafen morafu razraSiD razne drieme • da li 
ukl|u&i neke pod^ ki ne. po(e§kode ckto kcxwv 
d)a 0 imenovar^, kodrard^ strJdua i kzklah la- 
laktensDiia [rilatal ia • tako da sakuplfene irkdrrrao- 
ie rreiu znadenie. Kunsnik onda moie z Mo M>e- 
housa sislerna jednm Ncerri da prktvaD pzi ^i renu 
kdekcifu mformuia o odredenom subjetdu • na 
pnmer zimsknn kaputu. Dots tmdsuse sadrii ova 
n-fetmaoje knaz vreme, tip4y> penod od 5 do 1 0 
godma - za razliko od OLT sisiema kzf sadrie tran- 
sakoje za ne 'Ate od gcdinu dana. 

^ Sto je pnlazano na ska f , abas Moradotee 
predate kapiA mede sadriac bazu za kupce kofa 
Obfiti'rjfi kotakme i kreditne nformacie. etor^ 
pofuUbna ka|i se sasioji od mfbrmaoia iz Sdtema 
za ebradu ponidtbina i sisterna za pratenje pla6- 
n|a Fbred tega. u doto Aoredouse bazr kifiaca mO' 
gj se na 6 1 infdrmaaje o demografttom pototagU' 
nfermaqe o kreiitima. >11 inforTTiaoie z spolinih z- 
voia. Xonsttd cn^or/ ssKm, jednostavram upitom. 
menad^er mc^ dobfO sve patr^ne nformaoie za 
dono$er^ tt^bdje po5k3\ne odtoke. 


PiBAja v«iana a hardver t Mftver 

Ono Sto se mora razmotnO pn zgradry doas noe* 
botoe ukl)u6j)e i dzagn ststema i podataka, zbor 
softvera u bazu podaaka i alate. kao i zbor har- 
d<e>ske ptattonre na kogo) te sve to raditi. Kao i 
ovek. u pozadn svega ge pitange paia. odno- 
sno nalaienge opOrmalnag icSenga po nagboljog cen. 

Nakon zbora va2nib informacija, mora po- 
stogati mesto gde de isa biti smeitem. Neke orga- 
nzaoie na ovom mestu prare fatainu greiku, pra- 
yed posebne prostore za potreOne tabefe na ser- 
venma on-hne transakoomh sistema. Ako konsnik 


Izeira uprt koji de mod da zaglavi server, on de 
med da zajstavi i glavne on-lme transakoone ser- 
wse na lorn serveru. Osnovno ge odvogiti har- 
dver^ pgaddrrrKj na kogog de se naiaztti doto 
worebouse, tako da korisnio i ^udi z radunskog 
centra budu sigum da rad gednb nema ubcaj na 
pertormanse dn^. 

Izgradnga doto Moredouse danas je mnogo 
IdtSa. 5 obzirom na postogange paralekTe rrr^ile- 
mentacige RDBMS-a i SMP (syrnmelnc motopfO- 
cesor) ill MPP (mosivelg’ por^ processor) otvo- 
renrm pstemma raznih proizvodada. Kombinaoga 
paralelnog softvera i hardr«ra omogudava obradu 
sloieivh uprta velikom brzmom. 

Pitange scrftvera taltode ukiguduje zbor end- 
user alata za uprte, bi>o gotovog ili njdno pravige- 
nog I zbor alata kogi de se konstrti da odrf i doto 
worefiouse arbittfctunj. TreOa napomenuU da 
gednostavan prenos podataka tvge dovolgan. 
Razmotnmo scerrano u kogem konsnik kreira 
jprt koji dovlad 50 MB gxxtataka rra svoj disk; le- 
gendamim selecc * from vetika_tabela‘ SQL 
upitom. ito de svakog prolesionaica z radun- 
skog cenba pegoditi pravo u sree. V^fareboice 
de na ovag uprt krenuti da dampuge podatke kroz 
mreiu do desktop-a konsnika. a serven on-line 
transakoonib sistema bide zadovolgni Sto rvsu 
deo ovoga. Oa li su om uistnu izvan toga? Oa li 
su kortsTici «orefiouse-a na istom segmentu 
mreie kao i on-hrre iransakcioni serven? Ako je- 
su. a to ge skoro sigumo. dodi de do zaguienga 
mreinih kablova, te samlm bm i do zaguienga 
glavnih servera. 


Izgradnia ttrukture 

Izvon podataka za dots Msrehouse uktgudugu razne 
koiekoge pedataka a proilosti I sa setverskib sste- 
ma. Na std 2 dat ge pnkaz sstema kogl, reamo, 
rrxsie rbdili obradu gsortxfibma diga se baza nalazi 
na Ncsveil sen«nj, knjigovodstvo na UNIX m^i 
uradenou Fdit-uttd. Da bi se izgradla dntd wire- 
bouse, moragu se zvudi podaci a svih zvora. Ak. z- 


gadr^ efikasne data wsrebouse. koga de poskdtn 
kao pladcirma za donegenje odkio, mge u gedno- 
stavnom dump-irangu operaoenh baza u vekhi 
bazu. Svesn vekkih razKtosti medu rfma i nrogj- 
db anomakga u'srakog od zvomh b^ rnora se 
odradti veliki pesao diidenga podataka pre nego 
ito se krerte sa popubnzaogom dou worebouse-a. 
U suiDm, gtavm posao u zgradngi doto Morebouse- 
a lei u anahzi zvomib podataka i proosa: moragu 
se poznayati pnocea za eperaoone saemesao- 
Igem zapisivar^ poslovnih pravka bez grei^ 

Skka 2 pnkazuge genendku artvtekturu data- 
Morehouse dtoline. Metodoto (Meta podao). pn- 
kazani kao odvegena baza na sko, dgudnt je ele- 
ment dOto-wmbouse artwekiure; ona dura sve 
podatke 0 podaoma. mapragudi zvom i oign sk 
stem. Orode 7 baza smeita meod^ u tabelu t»- 
ze. Metadata usposl^/lgagu i«zu zmedu podataka 
sa zvora i olga. Om du^ mformacige o ogieraci- 
ontm podaoma (odakle dolaze. na pnmer). def- 
rveigu podataka u cignog bazi < transIbrmaoonuArv 
tegiaaoriu iogiku. 

Transktrmaoga i mcegrac^ prxlataka mo2e 
zabtevaO korraertovange vredross ili konvenova- 
nje podataka sa razmb pladatm i z razntb baza 

pnmer, kotona u Orocle 7 bazi za krtartsigske 
irkorm^ige moie M zvana lOJPAC, dok rsta n- 
formaoga u Dd2 d)L* sistemu moie rrrraO drugo 
ime. pa dak i definevu (reomo akanumenOa. 
umesto pnrodnog znalosvnog sonnga kako ge det- 
msana u Orocle 7 bazi). U ovom slud^u. da bi se 
podao irkegnsah u doto worebrtuse, mogu se kon- 
vertovaC ugedanod ovadva Bpa kako bise mo- 
gle ukiguditi nldrmacige 0 kupeu z oba tzvora. 

Kada se zvrii posiavka meiadaia. mc^ se 
krerHA sa izdvagangem podataka z operatTvmb 9- 
stema. zglancamh ik tsprasHgemb na nek rra5n 1 na- 
kon top krenuti sa sunward, sortHangem 1 or- 
ganzovangem pre ngihovog purgenga u dots More- 
bouse. Vedma posU u zgadnr doto Morebouse 
leb u prethodrsog anatzi cperacontb sKiema 1 po- 
dataka koge om sadrie. BazlidtO operaciom srsterm 
u organzaoji razvrgani su u razk&tim vremenskim 
penodima. pa ge vedma nekonzistentna u imeno- 
vangu 1 sbernt kisdiranga. Modelirarge podataka ko- 
gi de bib smeitam u doto Morebouse ge stoga nagkn- 
tidmgi deo celog procesa. 

Abd aa (riBlu 

Svakako se rrio2e na6 dosta alata za zgradngu do- 
co rMsrebouse-a. Mogu se u to konstd razm 
SE alac za razvoi imogalnks zataeva za doto Mate- 
house. Uz udeide anaUbdara za podriku odkj6va- 
r^, kao I dnjgih u orpnzaogi, molte se kortstna- 
sao grakdka mapia za ponudem model podAaka. 
Modmgi CASE alaC. kao Orode COE. rrxigu gene- 
nsab end-user aplikaoge zasnenane na kreranim 
mtormacigama 1 zapisma u toku procesa razvoga. 

Pravi izazov za usgseh Morehouse-a leii u 
eielcbvnosti ekslrabovanga podataka z tzvomh ba- 
za, iniegraogi tih podataka u data Morehouse 1 
odriavangu metadata kogi sve to drie zagedno. 
Ovo ge mesto na kogem treba skazab programer- 
ske sposobnosb ki izabrab odgoi«ragu6 softver 
kogi de zadovolgiD postogedu konfguraogu. Svaka- 
ko, softver treba da podrii dcstrahovange z ope- 
raoonih baza 1 odriavange metadata. 

Ono ito goi ostike ge pisange )Vom-end apkka- 
oge, one kogu konsrak itre tsg^ sebe kada se 
obrada doto Morehouse-u. )ako ge Cefko zabrab 



JUl/ AVGUST '9S. 


•31 


raCunari 





TEHNOLOGIJE 

Ooto Worehouse 



Rad M warehouse>ofn 

Svakako, svaJca or^antzaoja Jcofa u sleded mleni- 
|um 2eli da ude » zdrawn bankovnm la&jrcrri 
shvata stfaeSku vicdnost informaqa. Talc<« ofga- 
rtzaaie takode prepoznatu da su ngihcM OLT si- 
ztefni ^reman izvor za podalke kofe rrugu tran- 
stormisaQ u straCeiku mfooraoiu. u dote wora- 

ImplemeriQOja data-HOredouse aneegfi ru- 
le stie dofia nt tehmOd teSka. uzima|u6 u obar 
paraleldu sodversku artuteklunj i SMP i har- 
dveraki ocvorene stsleme. CXakvi stslem orrtc^- 
iava|u opradu ko)a ima doiene upite rieophodne 
za proces dontrfenia oAjka. 

PonovinKi, fundamentalrv izazov u dizafia- 
ran|u doto-woredouse admekture |e analiza po- 
stoie6d operacFonh podataka u or^arazaoii t 
mapiranie ah podataka u doto Aoradouse. Korn- 
pleksnost ovid zadataka a vekkom delu zavid od 
postoteiid sistema organpzaoie c od toga kako su 
dizaimrani da se sa posJom krene. Napomani- 
mo da poatO|i moogo ^ata za izdva|an|e poda- 
laka 12 marnframa radunara. kao i iz arlwiranih 
podataka. Alau trePaju da podrie i iransforma- 
cije I integraoiu podataka kao i upraviiar^ me- 
tadata. Ako se implememira kao deo IT infra- 
strukrure, doto woredouse fdo2e znada^tx) po- 
bolj^ti rad organrzaoie - 0bez P edunj6 stra- 
teSke inrormaoie kote da|u podovne trendove i 
potlovnemogudnoeb. ■ 

Autoro moiece tomokorod no e-mok od’esu 


MOC INTEGRISANIH INFORMACIJA 




Ron 

computers 


66u$ka 72 
267 


BEOGRAD 

YU biznis centar 

Bulevar Lenjina 10/Z 

tel/fax: 137-397, 145-192, 145-140 

RAONO VREME: 9-17h 


NOVI SAD 
SirlSka 42 

tel/fax: 021/414-000; 
tel:021/41 2-330 
RADNO VREME: 0-24h 


BEOGRAD 
Tadeuia Koi 
tel/fax: 186-1 

tel:1 86-355 
RADNO VRE 


386 40 MHz, 4 MB, 128K CACHE 1.620 

486 66 MHz, INTEL, 4 MB, 256K CACHE VLB .... 1.890 
486 80 MHz, AMD, 4 MB, 256K CACHE VLB .... 1 .890 
486 100 MHz, AMD, 4 MB, 256K CACHE VLB .... 1.900 
PENTIUM 90 MHz, 8 MB, VLB/PCI 2.940 


Osnovne konfiguracije ssdrfe; 

520 Mb HDD, flopi disk 1,2 Mb, tastaturu, mini tower kuCISte, 
monitor color SVGA 14', SVGA video k8rtlca5l2k, 2S/1P port 

DOPLATE 


HARO DISK 850 Mb 150 

HARO DISK 1Gb 320 

VIDEO KARTICA 1 Mb 40 

VLB 1MB VIDEO KARTICA 70 

OSTALA OPREMA 

EPSON LX-300 380 

EPSON LQ-100 410 

EPSON LQ-570+ 820 

EPSON STYLUS 800+ 690 

EPSON FX-1170 1.050 

LASERSKI §TAMPA6 HP IV L 1.490 

LASERSKI StAMPAC HP IV+ 3,300 

KUCiSTE MINI TOWER 110 

KU6iSTE MIDITOWER 160 

KUGiSTE big TOWER 200 

MATiCnA PLOCA 386-40 CACHE 128K 180 

MATI6NA PLOCa 486-66 CACHE 256K VLB BEZ CPU 190 

MATICnA PLOCA PENTIUM-90 SA CPU 1.290 

PROCESOR 4860X2/66 INTEL, 486/DX2/80 AMO ... 240 

PREOCESOR 4860X4/100 AMD 250 

HLAONJAK ZA 486 20 

HLAONJAK ZA PENTIUM 40 

VGA 16 BtTNA 512K KARTICA 70 

VGA 16 BITNA 1MB KARTICA 110 

VESA LB 1MB KARTICA TRIDENT 140 

VESA LB 1MB KARTICA CIRRUS LOGIC 160 

VESA LB 1MB S3 KARTICA 160 

PCI VIDEO KARtCA 1MB 180 


KOM8I KONTROLER 30 

VLB KOMBI KONTROLER 50 

VLB CACHE KONTROLER 0KB CACHE 220 

SCSI KONTROLER 360 

SCSI PCI KONTROLER 690 

PCI IDE KONTROLER SO 

iMbRAMMODUL 65 

4Mb RAM MOOUL 32 BITNI 240 

16MB RAM MODUL 32 BITNI 750 

TASTATURAKLIK101 50 

FLOPI DISK 1,2 Mb 5,25" 100 

FLOPI DISK 1,44 Mb 3,5" 80 

HARD DISK 520 Mb 310 

HARD DISK 850 Mb 460 

HARD DISK 1Gb 630 

HARD DISK 540 Mb SCSI 420 

HARD DISK 1.02 Gb SCSI 800 

VGA MONO MONITOR 260 

KOLOR MONITOR SVGA 14" LR/NI 560 

KOLOR MONITOR SVGA 17" 1850 

KOLOR MONITOR SVGA 20" 2800 

MiS SA PODNO^JEM 30 

GENIUS Ml§ .40 

KOLOR SKENER A4 HP II CX 2600 

ETHERNET KARTICA 16 BIT 70 

BNC KONEKTOR, TERMINATOR 5 

FAX/MODEM INTERNI 2400/9600 MNP 130 

FAX/MODEM 14400 INTERNI/EKSTERNI 190/280 

MUZifiKA KARTICA SB PRO 170 

MUZiCkA KARTICA SB 16 ASP 250 

CD-ROM 240 

KOPROCESOR 387/40 50 

TONER ZA HPIII / HPIIIP 200/230 

TONER ZA HPIV/IVL 290/200 

FILTER ZA MONITOR 30 

DISKETE 5.25/3.5 20/30 


ISPOBUKA ODMAH PO UPLATl 

CENE SU P0DL02NE PROMENAMA BEZ PREDHODNE NAJAVE 
GARANCIJA 12 MESECI, SERVIS OBEZBEDEN 


MIKROPROCESORI 


Oyerctocking 


"Ne moze brie - jurimo 30!" 

U mikroprocesorskoj tehnologiii jedan od najjednostavnijih puteva progresa bio je Overclocking, odnosno 
takozvano "navijanje” procesora na vecu frekvenciju od dozvoljene. Koliko prednosti a koliko mana donosi 
ova operacija, pokaza^e vam sleded tekst. 


Boban PetkoviC 

Na brdovitom Balkanu odvaikada je b4o problema kada je u p>- 
tanju modema tehmka. Jedini izuzetak Maje ve^ legendama kaSika 
na dvonj NemanjiCa, ali za kliwre. vozove, automobite, telegrafe i 
ostale novotanje obavezno je talo pcvebno izvesno vreme da bl se 
odomadli u ovim krajevima. NaiCeide smo se Vaditi' na Turke, ali I 
po njihovom odlasloj wek se naSlo raznih novih *jan|ICara’ da limiti- 
rqu uvoz na neku "magiinu" vrednost proizvoda (se6ne se iuvenih 
64K). da ga ograruCe na odnos I : I , ili uvedu neke druge oteiavaju- 
Ce okolnosti. Zbog toga je narod morao sam da se snalazi, u £emu 
je na)£e$Ce i ospevao. 



Od vremena fuvene “Galaksije' do danas, stvan oko nabavke 
kompjutera )0$ viSe su se pogoiiale. Sada su (u sankaje, )oS manje 
plate, zabrana prodaie devtza firmama, visoke takse ltd., a ko zna Sta 
de se joi dogodrO do tziaska ovog teksta. A kompjuterske snage, na- 
ravno, nikad dosta. Ma koliko |ak raCunar Imali. slotidete se da vam 
mje dovdjan. I osrednje ahtevan korisnik nekom mab ahtevnijom 
video tgrom mo2e vam dokazati da dak ni F^ntium nije svemogjc 
(pntom ima i bag!). 

Prvi konci 

Zato. ako voMe brTinu, a nemate baS preterano mnogo para, najbo- 
l|e reienje je merdodar^. Istorija povedanja brzine procesora dosta 
)e duga I pobnje ved samim uspostavipniem PC standarda, legendar- 
mm Intetovim procesorom 0088, koji |e u poietku imao brzinu od 
4,77 MHz, da bl je kasmje povedao na 10 MHz, Medutim, pravo 
'navipnie' podinje tek sa 286 mia$inama. Prvi modeli iSli su na 8 i 10 
MHz, ali su ubrzo usiedili taktow od 12 1 16 MHz. Nakontoga po- 
sao pnhvataju AMO i Haris, koji rade verzip na 20 1 25 MHz, no, 
cko su proceson bill j^o nestabilni, desto su 'pucali* u radu I pravill 
sve mogude i nemogude proWeme zbog neiiklaJenosti sa ostalim 

Iz isiog razloga i 386 krede na 16 MHz, da b posle preieJamh 
'dedijih bolesti’ krenuo na 20, 2S i na kraju 33 MHz, AMD ponovo 


■zaoknAiju' dfru na 40, all sveSki proevodadi hardvera nisu spremno 
dodekali WD-ov procesor na 40 MHz, Bko da je bilo potrebno iz- 
vesno vreme za proizvodn)u odgovarajude mabdne plode. Na podet- 
ku. dakle, ponovo problemi (koje su zk jezkd jedva dodeldi). ali se 
stvari ubrzo normalizuiu i crva se brzina pokazuje kao maleimalna. 
Zbog cene AMD-ovog procesora, prodavo nisu imali raduna da u plo- 
du na 40 Mhz ugraduju podfednako skup. ali sponji, Intelov paodan. 

Intel je uvek mao problema sa vismom cena svcjih procesora na 
podetku prodz^, takodaje i486 bio razvipn za33MHz, lakojezva- 
mdno saopSteno da de raid na 25 MHz. NacAOj na6nprevazi<Jenje 
zadarani trougao u kojem proceson ne mogu da pojefbne dok ne 
podnu masovnijedaseproizvode.dokpovedanjeproizvodniedirekt- 
no zavisi od prodaie. a ona od cena. I tako u krug. Ubrzamm izbao- 
vanjem verzije na 33MHz, sporija "detvorka' stete je uslove da po- 
jeltlri, all i da bude ubrzana na najbrib kIcA koji je konsOla npna 
mlada sestra. U naStm krajevima je ova pojava izdfeo koriSdena, ta- 
ko da su procesori 486 koji rade na kloku od 25 MHz isbnska retkost. 


Na mlazni pegon 

Kadasu se Ijudi uvenli da ovo navijanje funkdoniSe, vercnatnosu po- 
mislilr 'Zaflo to isto ne bi radilo i na dnjgim procesonma?* Vlasmci 
stanh Intelovih 386-tJca ubrzo su podpli da kopiraju AMD (tako da je 
rezultat u kradama I : I ) i podeiai^i klok na razlidite nabne da bi do- 
b* 40 MHz. Da. ak kako’ 

8tisto|i nekokko nadina da se to udini. Najelegantmji je, svakako. 
podeSavanje diampera na samoj ptofi. Postao je mcgud pofavom 
ploda koje mogu da rade na razliditim frekvencijama. u zavisnosti od 
nominalw brzine procesora. Ovako moiete da merjiate Przinu u 
okwru ved odabranih klokova. Multifrekvenojske plode najdeSde po- 
drSavaju 33. 40, 50 MHz kao i njihove duplirane i tnplirane Uokove. 
Neke stanje plode koje su se pojavile pre AMD-ove invazije po- 
driaraju taictcrve od 25, 33 i 50 MHz i pnlidno su nezgodnezaover- 
klokovanje zbog suienog izbora radnih brzina. §to je jc^ gore, po- 
stoje I oskudnije vanjante. Neke nisu m osposobljene diamperskom 
promenom takla. 7atin je kod njih ipak pcknebno zasukati rukave ka- 
da se overkJokuje maSina. 

Glavni "knvac" za ove brojke koje skazujenxj u MHz-ima je 
mala metalna kutija koja se naziva oscilalor. Za razliku od knstaJa 
kvarca koji su se nekada koristili u istu svrhu, danas su u upotrebi 
osdlaton u dipu koji su veoma preozni. a i jeftini. Sto je najvaimje, 
oni omogurtavaju pnomenu frekvencije putem diampensanja. Do- 
dute. to dczvoljavaju oni, ali ne i proizvodadi ploda. pa zato treba 
stari oscilator zameniti novim koji ima vedu udestalost na izlazu. Za 
svaki sludaj saduvajte i onaj stari, s obziromnato daovercfockingne 
radi baS uvek kako treba! All, ukoliko imate srede, vozidete se dva- 
desetak posto brie. I sami dete pnmetiti da je tu kutijicu prilidivo la- 
ke odvojiti sa matidne plode. jer je najdeSde pndvi^dena lako ^uda- 
judom piastkom. Na isb (odnosno suprotan) nadin vrii se i stavlja- 
nje novog oscilatora, tako da ovaj postupak ne iziskuje neko veliko 
znanje i veitinu. 

Doduie. ako ste rodeni baksuz (ill mazohista), posKiji i irede 
reSenje. Naravno, ukdiko se odkjdrte na njega i na kr^ uspete, tre- 
balo b vam dodelib barem orden rada sa zlatnim vencem (a mo2da 


raiunari 


' 34 < 


JUI./AVGLSr'95. 



MIKROPROCESORI 

Overclocking 


I neku neimencri'aru uli6cu). U £emu ]e stvar? U ovom sb£aju osd- 
latori se jednostawTO re zamene, nego se novi kristal prikijufi na uiaz 
za eksterm oscilalor. Moida I ne izgieda kao problemati&io nsSenje, 
alivenijle daje veomateSkootkriligde se krije laj ulaz. Pc*ose ne 
pominje u standardnoj knjiSd mati&ie ploie, bidete pnslljeni da obi- 
lazite svog prodavca barem mesec dana kako bi vam dao da pogle- 
date onu obimniju, servisnu dokumentaciiu, u kotq se tra2eni poda- 
tak mo2e nadi. Konadno, na red dolazi odabiranje kristala, len^jenje 
I posle svega ukdiko ploda radi, radi brie, all i ne mora da daje zna- 
ke irviXa - ukoliko nine propisno Izvrjill spajanje u krajnqj liniji ste 
doCkli Energy Star plodu koja radi naO MHz ali, naialost, nei nave- 
dim bfztnama. 


Konji za trku 

Videli smo kako se ploda mo2e poterati da potrdi. all sa kojim proce- 
sonma se moEe raditi? Sada kada smo se okura&li kaiemo da 
mo2e skoro na svim. same je pitanie da li vredi truda. Sigurrx) je da 
na 286-i6 nedele dobiti tolika ubrzanja da vam VWn<*>*s-i, ill WbnJ 
flsitbet 6.0 u grafdkom mo- 
du polet). A druge aplikaaje 
u tekstualrom reJimu i ne 
tralte neka ubrzanja I zado- 
voljavaju se ponudenim. 

Osm toga, I sami ste dull za 
njena brijanja na prevelikim 
frekvend|ama. Zato smatra- 
mo da se ovde trud ne ispla- 
b, mada bi se povedanje tak- 
ta sa 12 na 16 MHz sigumo 
moglo izvesti, 

Nasuprot 'dvolkama', 
procesori 386 klase umeju 
valjarto da potrde na susednu 
fiekveneju. Sa 20 se olako 
prelazi na 25, a sa 25 na 33 
MHz. Takode. mofete lake 
stavib Inul-CMj 386-tiGj na 
33 MHz u plofij koja je za 
AMO-a baidarena na 40 
MHz i, osim vede brzine ne- 
dete dcMi niSta drxjgo. Zna- 
di, sva unapredenja prolaze 
bez gtavobolja. Sem toga. In- 
td-ovi i Cynx-ovi koproceso- 
n klase 387 veomadobrotr- 
pe rastrdavanja sa 33 na 40 MHz, take da, cuzev male vedeg zagre- 
van)a procesora. nema nikakvih drxjgih problema. 

Medubm, Sta je sa AMO-ovim "Irtsikama* kpje se nominalno vr- 
te na 40 MHz? Da li bi podnele vede brane? Pre svega, jo! rksmo vi- 
dell plodu za 386 procesorkoji d2amperski podiiava SO MHz. Zra- 
?S, potrebna je promena oscilatora, kao !to ste i odekivali. All tu se 
javija i jedan dnjgi problem. Klasidni 386 sistemi veoma dobro pod- 
nose 40 Mhlz, all da l> de vala memorija, korttroler ill video karbea 
da se sloie sa dodavanjem gasa? Ke! kqi se isponjdu)e uz 386 plo- 
de je u najboijem ^ud^ 20 ns Ito je nedovolino za tako visok takt 
koji 1 486 prilidno nevoijno podnosi. Zato desto nastaje mnogo vi!e 
problenna od dobitaka. Uz to. i procesor ni)e ba! zadovoljan stalnim 
sprintom. lako i ovakva brzina mo2e da lunkdcxilSe, mi je ipak ne bi- 
smo preponjCIi zbog raznib kontraefekata. 

Trenutno je najpopulamije izvodenje overctocking-a kod 486 po- 
rodke procesora. Osim toga, oni nude i najSn dijapazon frekvendia 
- od fak 20 MHz (kod prvih 486 ploda) pa do 50 MHz, Medubm, 


kod njih se ved javija ozbiljan problem pregrevarita, o demu je pisa- 
no u 'Radunarima' 1 07. Zato je obavezno stavijanje hladnjaka i ven- 
tilatora na sam procesor, ukoliko ielite da ga ubrzate. U svemu dru- 
gom vaie slidna pravila kao za 386 procesore - sa 33 se ide na 40. 
a sa 40 na 50 MHz. Onaj jadnik na 50 MHz ne bi smeo da se tera 
biie, iz razloga opisanih kod 386-bca na 40 MHz Uostakxn, 60, * 
66 MHz, na koliko bi se mogto id, ved zahteva kompooente ko)e se 
dobijaju uz PENTIUM, a ni VESA local Bus nije ba! predviden za to- 
like brzine (dodute radi, ali nevoijno). 

Sto se DX2 procesora tide, kod njih je jedina razlika u tome fio 
se umesto osdiatora duple frekvenoje korisb podjednaka udestanosl 
all se ne konsb njen delitelj. Tako i 486 DX 1 0X2 konste npr. osola- 
tor frekvenoje 80 MHz. Inade, potonji se u podetku kod nas mogao 
nadi samo kao overklokovana vanjanta AMD-ove DX2 na 66 MHz. 
Medutim, kasnije su se pojavile i prave 'osamdesebce' koje ste mogli 
poterab i na 100 MHz, ali uz korildenje erkondiinau proslonji. Zna- 
d. procesor i sve ostab je radilo. ali na va!u odgovomost. Brzina je 
bilapribienaDXAna 1 00 MHz, jer on ima dupio v& Level I keime- 
moriie. Medubm. on se moie ubrzaU i na 120 MHz. So mnogo 
teice rad kod Intela, dok 
AMD-u desto ne poma2u m 
dodabna stanja dekanja. ved 
on jednosQvno posle par rm- 
nuta po6te da lyljavi'. Zato 
jfrAMD nedavno pnedstavio 
procesor sa nominalncim br- 
zinomod 1 20 MHz kOf eks- 
temo ide na 40 MHz, ba! 
koliko mole da izdrii i VESA 
Local Bus. ali ako Se smek. 
moiete |e peJerenub i na 
ISO MHz Kod nje barem 
nema vekkog problema oko 
zagrevanja. s obarom na to 
da se napaja naponom od 
3,3 volta. tako da i cwerMo- 
kovana ostaje popnkdrx) 'mr- 
tva hladna'. Fto nama. dobo 
od 25% se isplate ukoliko 
nemale preieranih kompkka- 
oja zbog toga. Ali palnjal ma 
koliko pcjeftinili. om proceso- 
h uo;^ msu jefbm. Zato ih 
je molda ^ bolje pnfuvab 
od maksimalnih brzina na 
100 MHz I ISO MHz. 

Sto se tide fentiuma.veiiko|e pilanjeSatrebaradrb. Molda jen^ 
niudriji odgevor • sadekab kraj godine da pcjelnni. pa onda eksfenrnen- 
Ssai. Uglavnom, sa 60 mole se bez problema dovesi na 66 MHb, jer 
je Intel i ovde primenb istu ’caku" kao i kod predstav^anja 486 proceso- 
ra. Medubm, treba se podseHb na to da se 66-0 VAia' I na nommalno) 
brzirk. Ne \en^ da bi se iko normalan usudo da speuje ruene kraj- 
nie gianice, s obzirtxn na to da i ovako dek^ da de se svakog dasa eto- 
pib. Sa onim !to radi na 3.3 votesituacijaie l^i!a. tako da se procesor 
sa 90 mole lako prebaoti na 1 00 MHz, pa dak i na 1 20 MHz. jedan do- 
m<»5 prodavac je dak nudio i Fenbum na 1 50 MHz ket predsav^a “de- 
beto' overkloiccvanu "stotloj”. Ovq potez p ipak pnkdno ro&n i ne h- 
smo preuzeli odgovomos za tako neSo. Pre bismo prte^Ji (ednom 
drugom F^nbumu kc^ je nonji protzvod pa se kod nas retko sre&. ali p 

zato kao stvoren za crrerklolcovarp , Verovatno I sami pogadate da p red 

o vanjanb na 75 MHz koji je izraden u 0.6 mJeronstot superskaiamc] 
tehnoiogiji. kap i rpgora bria brada, mcie se •terab’ do 100, a 'i are*, 
ako ste dovoljno stneli (ditaj bopb). L^avnem. cena nxj p pridno nila 



JUL /AVGUST VS. 


35 


raSunari 



MIKROPROCESORI 

Overclocking 


od Penouma na lOOMI-te, anamase6ridase radis^noo neStomdo 
nestal5ilr«(em, odnosno nefcvalitetnije uradenom procesoru. ne Bi 
bilo IdSe razmsitt o njemu, umesto kupcvati 486DX4, ukolite) to rno- 
0j(iiost doftd)aflfj. Intel je sa swjim procesorcxn ra 120 MHz jc* 
jednom pokazao svoju konzervativncst kada je red o radnom talou. la- 
te je model raden u 0,35 rt^ronsko) tehnologji toja podnosi i ve- 
detaWc>*e,ymestodaganominuienal50,f«ed5tawl|en|ekaol20rne- 
gahercm procesor Ipak, ne bmte se, raS prodaiaa de znali kako to 
daskonste. 

Dokodetejemo i AMD KS, pak moiemo da torisomo 

barem jedan 80x85 kompatibilan procesor u fertum Idas. Red je o 
NxS66 Ne* Gen procesoru koji ladi na 84 MHz. Kako smo saznak i on 
omogul^uspeSnoc^erkloko^flr^enabr^jneod90MHz,dok na 100 
nud> prilidx) nestabilan rad. UglavTxsm. kada laki podignete za 6 Mhlz 
dobi)ate perforrtwse za diaku Wje od Ftntioma na 90 MHz! Fbdaa 
vaie za VMndows, dokjeza DOS potrebrw powab procesor na 100 
MHz da tN se ctoroijno priWiiio (all ne sasvkn dcst^) Ffenftum na 90. 

r>9j uzete u obzir operadje sa potoetmm zarezom, poSto Nx586 
rema ugraden koprocesor nego se on ptedaje kao Nx5e7l Radi se o. 
iBiCMTO redeno, ^ntumu SX koji )e u potpunosd uraden u R/SC86 ar- 
hitektun zahva|ju)ud kojoj je zadilana kornpati^ 80x86lntelo- 
vom iainlijom proxesaa. Zato h bto veoma zanimljivo da ^ vidirno i 
u naSm krajevima. posebno kada se zna da je u posao sa Nex Gemm 

i IBM, a da su neki vilo cenjeni InWcw strudr^ pnea u cmj ima- 
kj, all perspelilMXj kompaniju. 

Problema ima 

Naravno. svemoraimat isirojudaigustranu. Dat pnpcesorinesme- 
tano rnogu da rade na tim, vedim, frdn^ncijama, sigumo bi im ona 
bila oznadena za nommalnu. Oxako - desto radi, all ponekad i ne. Sto 
proizvodadi selx ne smeju da dopusie. /atn se ceo oiraj 
moie pretvomi u zonu sumraka. Poneiad de warn se na nxxntonj o- 
nenaduiude brzo po)ar4)ivrab &^«na kompnmovana bRmapa y true 
color onoj paled - tkadmes-ipg'. ak to zr^ da van je laerdoc- 
kmg uspeo, pa da zaio ide brie, jednoaavno. neSto ne Sima. 

U demu je stvarteScoje red. pcfio uzroka ima mncgo, od nepn- 
lagoderxjst) vkto kartKS, pa do nedajboie K>plier>a procesoia. Kako * 
se proresor baS oopi od malog ubrzanji E, pa 'ode to take ponekad. 
Dodiie, ne top se bukvaino on lidno, >«d ZIFF podma^ koje r«je bad 
cKpomo na toWoi vreSnu. Osim toga, treba uzed u obzir da se ybfzava- 
njem piocesora ubrz»/a i video kartka i tentroler kqi se tatode v8e 
grejy, pa u kuiBtu post^ vrude kao u pakkj. Sve ove tomponente, u 
saradnii sa pnscesorom, urn^ da podignu ternperaturu unutar kudSta i 
za Stanh 20 % y odnosu na starje norrsnalne frekvenoje! Zato hMen- 
je poslaje popnSdno cttiano.paebnoatosekompiuterdiiinatavanu 
I ladi po 1 2 sad dnevno po temperatun u hladu od 30 1 kusur aepenl. 
Ne veaijem da bi ito od vas vote: da tipi tolite vrudny. Zato, ako vH 
dvret momak omeBa, ne giitt nas, mi smo vas upozonli. Naravno, na- 
vedem pnrner |e priKno drasddan. at ipak mogud. 

Ukoliko zahyhtali kompjuter ne radi Ispravno jedno od ^»so- 
nosnih refcr^a je i postavljanje ncMh star^ del^, kato za R4M take 
I za ke5 memoriju, Mnogi problemi mogy nestad, a osebdete pnialno 
ybizanje. Medubm, ako vaSa video karbcaspaday one lenje, kcjeor- 
ganski mrze VCtaranje'. onda vam preostaje ili zamera (uz prethod- 
no precizno odredvar^ krtvo), ili vradanje na staru frekvendju. 

Ponekad se bad naredbe osdlatora ne primaju dobro. Problem 
je narodito izraien kod novi>h 486 fkoda ko)e nemaju delitelj fre- 
kvencije. nego koriste jeftinije osdiatore. Njihw viove/orm je toSjeg 
kvaliteta, ataj nedostatak 'autoriteta'' de narolSto zasmetati kada po- 
kiJIate da 'ubedite* procesor da potrdi. 

Nije sav problem ni u komponentama i osdlatonj. I u samom 
procesoru moie da dode do grtike. Kada se podao kroz njega po- 



teraju brie, poneki I *zalutajy‘ u usputnim prolazima. dto sy zapravo 
greSke pn proizvodnji procesorakoje se na nominaincy frekvenciji ne 
ispdjavaju, ali pod piidskomelektronapopuste. Zatoi pndadaje;e- 
dan zaJudeni kompjuterista 'navio' 0088 na 1 50 MHz hladedi )e ted- 
nim freonom, izgl^ nedovoljno rashladena, pa podseca na 'zago- 
relu novinarsku patku*. Da je drastidno ybrzavanje procesora tako 
jednostavno verovatno bismo ved sada sa DX4 prestigli duvenu 
DEC-ovu Ally. Jeste da su y poslednje vreme procesori sve kvalitet- 
nrje izrade, ali ih joS uvek vr^u skiiveni protomi zbog to)ih nede 
da prorade kako treba. 

Sredom, ovakvi sluda)evi su retki. Novije geneiaoie procesora 
prevazilaze sve navedene probleme, tako da antthcking preponj- 
dujemo kao ispravnu soludju. On je ved tdiko postao uotndaiera po- 
java da hardverski pirad dak urezuju brii takt na Intelove procesore 
(kpji imaju vedu tolerarraju od AMO-a), pa ram treba bid pailjiv da 
ne biste dva puta overklokovali isd procesor, nakon dega moieie 
imad problema. Ovakvi procesori se kod nas jako retko sredu, tako 
da vedina kompjuiensta ved meseoma uiiva u vetru u kosi (od do- 
datnih vendlatora) i hitrosd svojih staro-novih procesora. Z^ i vi 
ne biste imali isd taj osedaj? ■ 

Autoro moiete kontakurati no e-mail irdresu botilonl@sezam.co.yu 


niunari 


36 ' 


JUL/AVGUSrVS- 




R2-D2, INDUSTRIJSKI PC 


PC kontroler za dvadeset prvi vek, na raspolaganju danas! 



INOVACIJA [U-D2 je standardni PC, optimizovan za primene u industriji i laboratorijama. Pripada novoj generaciji pol- 
puno otvorenih PC kontrolera i specijalno je dizainiran da korisnicima omoguci vrlo laku primenu, pa i programiranje bez 
znanja nekog programskog jezika. On je modularan i visoko integrisan. Moie da radi kao inteligentai PLC, sistem za 
akviziciju podataka, merenje i procesno upravljanje. R2-D2 je izvanredan za grafiiki monitoring, ali i kao podstanica u 
distribuiranom sistemu (DCS) ili veoma snaian RTU. Sve to simultano i u realnom vremenu! Kontroler je bazirari na ^ 
(66 ili 100 MHz) platform) i na standardnom PC hardveru a radi sa diskovima, monitorom i tastatnrom kao klasidni PC, 
ili bez diskova, sa RAM/ROM diskemulatorom ili sa PCMCIA. R2-D2 moie da radi kao tazvojru, grafifki i ulazno/izlazni 


sistem istovremeno, pa dodatni PC nije potreban. 


Na raspolaganju su razliciti A/D, D/A, i digitalni "EDI" (Electronic 
Design Interface') moduli, koji se instaliraju direkmona PC/ AT bas, 
§to rezultuje velikom brzinom rada. Sistem do 200 kanala se lako 
konfiguriSe Ako je to nedovoljno, preporuiujemo vam veci kontrol- 
er C-3PO- Danas, samo ED mo2e isporufiti integrisani modul za 
akviziciju podataka, merenje i procesno upravljanje za PLC. sve na 
jednoj plofi. To je sistem sa dva simultana DMA §to podiie per- 
formanse kontrolera kao nikad ranije. Ovo omogucava da imate viSe 
kompleksnih PID regulatora koji rade brzinom od 100 KHz. Ovakav 
modul naSa konkurencija ce imad tek kroz dve godine. 

EDI moduli su na register ruvou kompatibilni sa modulima od kom- 


panija BURR-BROWN i INTELUGENT INSTRU- 
MENTATION. U bilo kojoj konkurendji, R2-D2 pri- 
pada grupaciji PC kontrolera najviSih performansi. U 
poredenju sa kontrolerima sa niskom infeligendjom 
na bazi 8051, ili vec zastarelim 80186, R2-D2 ima 
toliko superiomije mogucnosti da se malo Sta moie 
porediti. Garantni rok je 3 a servisni rok je 7 godina. 
Tehnifka dokumentacija je na srpskom jeziku. 
Osnovna obuka prilikom isporuke je ukljufena u 
cenu kao i kompletni drajveri i DLL-ovi za C/C++, 
VISUAL BASIC i PASCAL za DOS i Windows-e. 
Isporuka je u roku od 24 sata! 


R2-D2 radi sa standardnim operativnim sistemima kao sto su DOS, Windows, iRMX, UNIX ili QNX. Samo ED za svoje 
module ima kompletne drajvere za superiomi POSIX kompatibilan QNX OS, prema POSIX API specifikaciji 1000.1 i 
1000,2, i prema nacrtu POSIX API standarda 1000.4 i 1000.13 za "Real-Time" primene. Takodje, R2-D2 se moze 
sa QNX OS u EPROMU- Podriani su "menijem upravljani ' softverski paketi kao Sto su CONTROLpro, VISUAL DESIGN- 
ER, industrijski ISaGRAF (IEC1131-3 standard), GENESIS, WmWorX itd. Medutim, poJto R2-D2 istovremeno mo2e da 
radi i kao standardni PC rafunar, na njemu ce raditi bilo koji softver za PC raSunare. 

U osnovnoj konfiguradji R2-D2 na 486/66 platformi ima cenu od 1.400 bodova. AmeriSki standard) za tajvansku cenu. 



Electronic Design 

DVE GODINE ISPRED 


Electronic Design 
Marsala Tblbuhma bb - Pejton 
11000 Beograd 
TEL; 011/450-480 
FAX: 011/444-74-59 


El EKTROMK DIZAIN 



SOFTVER 


Borland Delphi 


Ovo nije antika 

Premijerno vam predstavijamo Delfi, novi programski paket kompanije Borland, koji ima sve preduslove da 
postane najomiljenija alatka za razvoj aplikadja Wndows okrutenja. 



jonko StomenoMC 

U podnoSju plantne ^mas, na mestu gde fe 
ubo zrrofa F^ofii, btsg ^polon je osnorto svet*Sie 
1 prtxDaae r^a?»«no OeK, gde |e prorKao l|udma 

svog oca Zevsa. Na ei^leskom se ftrraaste u 
Deftra z<« ‘Orode c( Ddplt'. To leS c k^ui tejm 

se mofe objasnp ime Boriandovogpfcgran^- 

stcg paketa. Nimato Su^no, onma kof se to* 
raavoiem baza podaalca •ne *0r(x>* (ova ei'^leska 
frt zraS ■prorokO dofcfo poanato. finna log 
mrakmstoifTieripraizvodtatobeatiedijpkom- 
pleino r«Sen|e aa nukaoju sloiWi taaa podataka 
zasnovanih na rHaocnpm modetj [ROSMS - Rebli- 
pnd Doabase /VImigemeni Srsm) i jeak SQL 
(SPunuad Quwy Lxiguce). KonsteS ^»oli£an hi> 
nwoi 2 l»njiriiena.kompafii(aBorianci|evTioje(l- 
noaavrn data niniacki znan^ ol|r>3 trHte F^ihc^ 
novog pnMvoda. pirog nazwa BiykjnO Oeiva 
far Wrdcm 1.0. Oiama key "nisu shvatti vie' 
pokL^ava Oa da dodatm tr^ dia^nom Icgoa 
progran^ Oko glavp Alrodite rctiraju In rnegi- 
ra sk»a - S, Q i L. 

Pogled^tno. laia. kako Boftand tra2i »o- 
le mesto pod suncem na triSo sstema baza 

podataka. SorUndCN SQL server zo« se kxv- 

Bose. Nfktcv pragram. koym se u Mkidme 
ckruienfj kroraju i Stampiaiu zveil^ nasa* 
obradom podataka. zove se Aepcr&FWi Pro- 
gram,kDfS«mBortarxk)«amap*kaoirriact>ez- 
twduie unkkovani pnsbjp lazkOOrn baama po- 
dataka. zove se fioUid OctoPese Enpne. Ovk 
pragram obezbedufe Bortandovitn apkkaapma 
usk^ pnsucia ne samo podaoma ka)e obez- 
beduie neki vHki SQL server vei i onima na- 
stakm ■starwremensbm' prograframa kakvi su 
^odok I dBose. Program hjrtjdox t dfiose su, 
naiavno, vkasnitvo kompamje Borland. 

Borland (e, u svom povoyi. poSeo padtb 
svofu impenju zahvalpijud uspebu (uvenog 
programa Turbo Paskal. Turbo Fbskal |e bio 
neSto vtLe od obiCrxrg %skal prevodioca. To je 
tao program fcoji )e naiuspeimp obezbedrvao 
imegnsarto c4ini2en)e za komfbran razvo) veo- 
ma efikasrab programa. lako |e bio pravi pre- 
vodilac. q. proizradio na)elikasni)i mo^ iz- 
vrtn kod, Turbo Fbskal |e nudio sve Sto su do 
tada mogh samo interpreten. Medubm, od la- 
da se mnogo toga pratrenilo - 1 drugi praiz- 
vodaS su nauCki letoju i danas prakbino sir 
prevochpo. pa i oni za sundardnije jezike kap 
{to su C r C+ + , obezbedupj veditio pogodnosli 
nekada svpistvenih samo Turbo Paskakj Perscnalm 
ra£unan su. u mediMemenu. poslali daleko brb. 
Brznu kO|U je nekada mopo da posOgne samo 
Turbo l^skal dostizali su i mar^ efikasno konopra- 
rv jezici. zabval)uju6 modnom dekpvan(o otaine 
■grube site' i ^tronvati zahteva DOS-cne negrafid- 

A onda le dcSo vreme kada su graAdie okok- 

ne kotsafno odnele prevagu. (edan od odgorora 


sottverske Industrie na dotemie zabteve kof se sta- 
vtjaiu pred proizvodn|u Ma je i pnmervi ob|ektno- 
onrertDsarog diza/na. Bcriand je vodio veoma fvr- 
stu poMku. na dva kokiseka, ak sa istom ide]om. Za 
standardzovane jezike C I C+ + , svaki put kada b 
se promenio standard, protzvodk) je prevodioce 
kD|i su uvek vise pt^tovak standard nego StO|e to 
bio skiitai kod prevodoca dn^ prozvodat^. Sa 
druge strane. Turbo Paskal je I dalfe un^vedivan na 
osnovsj iskustava sa jezioma C i C + + . ak ne irtvu- 
fjd posbgnulu brarvj prevedenja. 

tmafud Turbo f^skal, Borland je imao prevodL 
lac krtf daleko brfe radi od sirh C Ik C+ + prevodi- 
laca. At. to je bka I jedria pednost ovog jezika. a 
glavna mana mu je bla da r^ tra savdardan kao C 
I C + + . Cii le Pro LgjolrebiO lezik u potu gde de rje- 
gove prednosD naprSe dod do izral^ Ni|e Mo 
ie9» ckkno p - progiamranie za VMncbits. 


Osnovna mana razvoia programa za VMndiMs 
pomodu lezka C je premzak nivo pragramrarya - 
psarie a^ikaota za mndiMS konsted 6ld|uCvo C 
mofe se poretkc sa nekada5r(im pisan|em pragra- 
ma u asembleru ka|e daje najveie slobcde. at |e i 
veoma teSko, it. u bol|em sluda|u, dasadno. Ko- 
nSdenje lezka C+ + i klasa key su razvili drug! pro- 
gramen da bi se izbe^ bavljer|e svim tnvi|alnosb- 
ma ibtndiaiis okru2en}a ponerro dovodi do dobra 
poznalog problema sporog prevodenia. Prevodi- 


lat. svaki put pn prevoderyj. prvo mora znova da 
pvikupija it genenSe nfonriadie o ved naprsamm 
klasama. Programen koji razvntaiu apkkaoie za 
VMndiviS ponovo mogu da pcpi|u kakjdckdek^ 
da prevodtac zavrb svO| deo p^. Ci C++ su 
nedbeini za prograrrvianie korneroialnh profeao- 
nalKh aplikaoia. at, od svib prcgiamera na ovome 
svetu. malo r^ pravs programe key de se proda- 
vffl nepoanabm kupcima i u vetkom broju pnme- 
raka. Mnrgo programa razvka se da bi se spuMe 
speotdrK potnebe firm keyma prcnvcdnia softve- 
ra nje osnovna de!alno9. 

Takirm pro^amma ge poDebna atraktivna 
sprega sa konsnikom. at ne i da se have “inn 
tr^imSdu* VMndpiSP. Gavni al| |e da razvoj bude 
Sto laid, brb i da SK> bol|e rezuAale - pouzda- 
ne programe koji de Sio manje oOtazivali u teku ek- 
ptpataofe. (bmenuti pragrami.npeciSdnrzapobebe 
Ikm. po pravku sluie za obradu pnrtoiakj 


Glj: programi za baze podataka 

Baze pedataka mo^emo grubo podeto na lo- 
kalne i ktientterver baze podataka. bid lokal- 
nh baza podataka svi podad koji se drje u ta- 
zi kotisle se na istom radunaru na komege i 
baza. Kod ktjent/Server baza se odreden po- 
dao nalaze na gednom ra&jnaru (server^ a 
rnogu ib drrekino konstm drugi radunaii (Uyerv 
P) key su povezani sa serverom nekom radu- 
narskom mrelom. PC raiiinan su relaiwx) 
kasno podet da konste pr ednos ti irrsegava- 
nga. pa su i^ajgxgtulamgi programi za baze po- 
dataka na PC tadiriarima (leomo. svi kogi ko- 
nste .DBFIotmazapisajpoptavtubdidiz^- 
rani samo za lokalne baze: zaim su preiinw 
lako da podrie i rad u mreb. at Aog jedno- 
stav+iosti svog papdetnog dtzagna mioda nisu 
prjhi gednostavno ideonstigrve mebareme za 
reatzGvange robusnb aptkaaga koge bi rraie 
mogudnost lakog unapredKrarga i emena. Dru- 
g problem pcpulamti pro^ama za baze po- 
dataka ge {to on. poprtMtj. ne odgovaragu te- 
ongskim i piakbBvn dospgiudima na po^ 
modetianja baza podataka. Za sada teor^ 
nag&tigi sistem modekranga baza fwiarairj ge 
reiaaon rnodel, a nagpopulamgi jezik za i^ite 
nad relaocnm modelom ge geA SQC nastao 
u kampangi IBM sedamdeseoh godna. zako- 
ri{denge na ryhovimvetkim raBjwrna. 

Delli je programski paket koy b trebalo da 
omogudi razvoj kvaktenh i elekinih programa za 
ikAidPMs, poseboo oriti kogi lade sa raznovrsnm 
bazama podataka. Nuef koriidenge n^kvattenyh 
korvxpata u proigamiraniu baza podaaka (Uyert- 
server artulektura. SQL), u pragranwangu za 
VUndMS (vizuet-io programrange) i u modemom 
pregramrangu uap{te (etgeklno-oi^eiaisar dz%n). 
Borland prb^ OeA u dve veraige. jeekia se zove 
Oeipiii dga ge prepayudena cena u Amend, u tie- 
nutku izdavarga programa. bla 495 dolara. a druga 


radunsri 


■ 38 ' 


JUL/MOJST '95. 


SOF7VER 

Borland Delphi 



U leftrnjq V«raji. smo probili, DeK dm 
prili&io v«liki bfcq prDgrarna smeitenih na CO 
ROM-u - razvqno c*^JieY^ Odf sa prevodo- 
cem zasnovanm na Objekmom ^skakj (Object 
ftscai, spedMno pr^rwii jezik Turbo ^skal), lo- 
kalri fnKrfiose server, generator izveSta^a Aepor* 
cSmnb u dve veraije (jedrra u kojoj $e razvijafj iz- 
veiU(i I dru^ ‘run-ortie'. kO)a skA same za gene- 
nsanje i pregled izveitaja iz prevedemh programa 
na Qb^ldnom telukj), ve^ pominiani Sortond Do* 
tiatese E>9ne. program Ckicobose Desktop za inter' 
aktivno kordberfe tabela u fbrmatima ddox, 
tootkw I ASCII I pnsgram Wndows SQL za inter- 
kativro kori^derie ban na lokakxxn kiterSose sen- 
veru. Tu su joS I pomodni prograrm za debag^* 
n|e prevedenib aplikadja na WndOM nivou 
VMnSi^ I WoSpecior, nekokko Ma|krosoftov»i po- 
mo6* programa n programiranie u Wndowsu i 
Acrobat fa iajer Aarene firme Adobe, program po- 
rm6j ko|eg je mcgjde na ekranu Ctao eleklronske 
verzije ki^ lu|e se dob-jaiu uz program, a kofe su 
I pnloiene. Na CD ftOM-u se nalaze i *otp*ora- 
hT dkeUortfumi svih apkkacifa koje program mstali- 
ra, 9o je pogodno ukoliko se dogodi da greSkom 
obniete ne§to a programskog paketa. a ne 2elite 
poncaro da prolazite kroz proces itave instalacije I . 
na loaju, dva AVI lajla sa kratkam reklamnim spoto- 
vana • anmaopma. Od Sampanb krifga u paketu 
se dob)^: Oe^ UserV Ctade, Delphi Component 
Mtner^ Cude, Delphi Ootobose Appiicction Oevekv 
perVGude. bocdl kiter&ose Serw User^ Giade i Re- 
portSotrth Creotiig Reports. 

Posle pregleda sadr2aja paketa kofi se prodaie 
pod imenom Detfi, oSgle^ je da Detii ne 
mo2erTX} tretirati lao jednu verz^ Turbo Fadra- 
la Ako le ved lokko n^l^eno kenSbenje prevodio- 
ca a raziot aplAadp koje konste baze podataka. 
moramop I poredrD sa ekwrvalenpma. Prvo pitarife 
le da k ge ova leAtmta veizfa dostogan korAurent 


baze podataka. I gedan 1 drt« irnagu rnogudsosl p - 
nerisanga sk^enb izveStaga. i jedan i dn$ mogj da 
koriste SQL upite. lb ilo ge gedan pram kcnrpagler a 
drug! mterpreter, u Ovakvim poredengima ne rnoje 
tab prevde tatno. U tipibram aplAacpma za obradu 
baza p o data ka vreme potroSeno za izvrbvange 
upredga&cg gezika. brio da se on nteiprebra A pre- 
vodi. je znab^ mange od vremena potrebnog za 

ka sa njma. Takode, s obzirom da se zatttvi stakio 
men^, za ovakve gxograme ge nagbonee da alab 
podrgav^ brz raziiog i lake izmene. 

UpuGtvo gasno kaie da tek (skupa) verzip O 
ent/Serier sadr* SQL links - dragreie za poveziva- 
nge sa udaggemm servenma podaaka. kao Slo su In- 
terBase. le^iose. Abcmsc^ SQL Server. Orocte i 
Infcrmi. 'OCiban* DeM rri^ da se poveie samo 
sa lokalnim podacima (veb pomeruDm ftmdta i 
dBase dalotekama) i podaoma sa Lokalnog Inier- 
fiose servera. Uputstvo tviti da je mogube povezi- 
vange i pomobu CX3BC protokola. at kale daseta- 
ko mole povezab sa podaoma nastdim program- 
ma Btrieve i Access. Upotsvo takode tvrd da se 
SQL upib nad lokalrtm bazama (ne rabunttud Lo- 
kalni mterSose server) reiavagu na rivou kligenta. 
Suprekno svemu ovome. Access dozovolpva po- 
vezivange i sa udalgeram SQL servenma. kao SCO ge 
Muptsaft SQL Server preko ODBC protokola. 
Ukoliko "obiban' Oe# ne mt^ m prdto ODBC 
mehancma da komunora sa udalgeram servenma. 
onda ge tek Ctent/Server vetzip pregtama Oelli 
prava konkurenop Accessu. 

Oblast u kc^ Acres ima sgumu premob u 
odnosu na Borland p vizudnost u radu sa bazama 
gxtdalaka - dok i gedan i drug! omogubavagu mzuel- 
no programiiange samog Wndonso, sartro Access 
ima rnogubnosb za vnzuelni dizagn baza; vizueta di- 
zagn upita, skban onom kqi ima Acces. posiogi tegt 
u slajpigog verz^ Borlandovog progama Degfi. 


lako p Magkrosoft tvorac VtfrxkMsa. zabudo. 
ono u bemu p Delfi bolgi od Accesso p pte svega 
snalrtga pCkWka progtaiTwangu WSnddivs aspekata. 
Acres se got uvek progiamna pomobu Acces Bq- 
zika kogi p. za sada. slaby pzik od kSsual BaSKa. 
upravo z^ programiranga na Wnrkws nivou. Rd- 
sledKa toga p da se lako mole zarraskb program 
kogi se na Delfigu svodi na samo gedan program u 
Obgektnom Paskalu. a rpAccesu se mora reakzo- 
vab pomobu Visual BasKa. Accesso i bak rpkog 
C-f -L prevoctoca. Razlogzatop: zahvalgugudS- 
rjernadaDeHi rrabisa prevodlac i speokBu po- 
diSku, u ngemu se rnogu razvipb i nox konOtie 
(dudatra elemenu gradbkog nteflegsa) koge se za M- 
suol Bosic megu razwgab samo pomobu C(+ +) 
prevotkoca. Ovu prednosL medubm, Del8 ^ 
kada se niora konslib punorn snagom - kod Acces- 
ssecelokupan razvog programa radi u slcmura- 
Skovanom okruiengu. dok pn radu u pttgamu 
Delfi nvorarno konstn nekotko razkBbh prograriva 
IZ istog paketa kogi su. bak. raztdto deagniran i ba- 
zran na razk&Dm konceckima rada. 

a’ gezik. koe se prevodi. ZahvalMu6 ngen%i aplAa- 
c^ lazMigene na OeUitu su pewnopgno robusrvp 
od onih razviganib u razram vangantama Nagkresor- 
tovilt Begzika - prevodtac uvek mole da olknp da- 
leko w5e gre^ o-pro^amu nego rttrixeter. 
CieSke kop prevoctlac olknp vidigive su u toku 
razvoga. a ked nterpretera se greike olkngu lek u 



kep programer np pnsutan. 


Komportente programa Delfi 

Kupovnom 'obiaiog' Oetiga dobpmo alzt kogm 
se VMnrtows apkkaop rnogu razvigai vizuelno. kao 
u Vizuelnorn Begziku, ik ovde p jezik u kogem se 
programra Obgekini F^skal. Sa cm itacom su bvr- 
sto integnsari alaU kogi. kada ih apibkaoga korsD, 
obezbedugu geckiostavan. u vekkog men vouelan 
razvq apl^p kop rade a gednokorsnOam ba- 
zama podataka. Ukokko ne ietmo da pranamo 
apfikaep za rad a bazama podataka, dovdgro 
nam p osnovno Oefipvo okrulenp a niegrsa- 
nim prevG^ocem i dib^erom. U tom stubagu Del- 
fi na ctsku zauzma nekih tndesetak mepb^ 
UtoiHco Wmo da razvtgamo aptkaop za rad a ba- 
zama podataka. na deku be rnorab da se nade oba- 
vezno I Borland Database Ergne (3,5 MB). Budu- 
6 da takve agAikacip mor^ da generij itampare 
izveStap, potrebno p mstakrab i fiepertSoMh (9 
MB) I a^triSmiih Run 1Vne (5.5 MB), Tnnaest me- 
p neophodno smo da bi w pnpremt i 
pregledali izveStagi - sebmo se da smo pre 
VSfincbviSo genensane izveitap mogb da raz^eda- 
mo piogrambbem cd samo bebn Plobaga Ovok- 
ka vHibioa programa. na srebu. donosi i snagu. Po 
nafim prtim utisoma. RepcrtVnnh p bar dosicpn 
lakmac generatoru izvefi^ kcgi postogi u Accessu. 
Run Time programa (fcportSoMh p advogen. pr 
konsnk kome prodate vaiu afikka^ razvpnu na 
Ddfigu, ma pravo da. lako np kipo Delli. ma na 


JL/L/ AVGUST '95- 


,39, 


radunari 




SOFTVER 

Borland Delphi 


svom rafunaAi samo fieponSmtfi Run Time, ne 



raiunari 


> 40 < 


jUL/A«;usr'95. 




SOFTVER 

Borland Delphi 


Meduom, ‘sMm inot* le Altico od idesinog, 
pirgolovu c»d« a razlo^ 90 prognmertno c*- 
knti da mu biQ od velike koria da zra sve o jezi- 
ku sa kofm r>di i rafinu gerenunia ajKtmtskih de- 
kwa koA jcj Mny momenatie kako tedckMati 
tiudu6«5t: na lea rrekno kada cm kaiem videde- 

mo mak) vile o Objektnom Ras^. 

Za poietak je doralfio da pometimo da aa- 
hviaiujud pmoOtnfi uniw ali i InformaQia za 
gf^ar^ formiJara, Dalti mo2e da nam garantjje 
staMnoa lokom izvrlavanja razvijenih aplJooja 
neostvad|ivu na jezioma k0{i se. makar dehnino, 
>n(erpmra|U (u kote spada i mnogo korikeni Op- 


Objekti i Paskal 

Obiekmi F^skal konSden u Oelli|u dedi ideje jezika 
C++, prhvata ih i ugradu|e naavof na&n kao de* 
mente svoga fezika. su uv«k red u 

modi, a kada se gmor o obtekoma u dandniem 
raduoaistvu, misli se na drt idatk™ fazkfiie stva- 
n Sa gledtiQ opemtivnih sistema. objekti su *2ivi 
enuieti' koji imafu svo) iivoini vek, svcfe podake i 
zaduler^ i k0{i prutaju odredene uskjge dru^ 
obfekoma. Orugi pogM na obiekK je onaj kqe 
nu^ programski jezio koji su poteldi iz procedu- 
nlrah fezika. Pnmer ovib ^ofadamh* jeaka Su vek- 
ki C++ 1 BorlandOA dedo Obfettni Paskal. U 
dim programskirn lezioma obiekb su, pie step, 
jezidk] konstrukti koji same treba da obezbede eli- 
kasni{i I eiepmni(i razvo) slolemb programa. Ovo 
naglaSavamo zbc% dinienKe da ovakvi obfekd u to- 
ku svog tivota, kada su lednom napia^ieni, nisu 
nezansm. wed mogu da se konste same kao deo 
programa u kofima su nastak. 

ObieMi kao deo lezika su odgovor na sve ve- 
du kompleksnosc u uprawl)arsu okniienfem kofu 
zahtewaiu modemi sstem. kao i na probieme raz- 
vqa slolenih sdiema kofe. po pravilu, ne razvija jt' 


dan dowek. |edna od n^odmn 'dobnb strana* 
obiekbab jezika. a ko)a se desto potenora. je ‘po- 
nowna skonstljrwosc' (reusoMt)'). kteja |e da od- 
redeni prognamen razvijafu delove programa, a da 
dnigi programeri konste te deiove u svojnn pno- 
gramima, Ti dek»i bi bebalo da mogu kasnije da se 
uitapiedu|u, ak da, <zmedu ostalog, pmgramen-ko- 
rsnkp to ne pnmeduiu - take se bar kale. 

Kako to, medutim, izgieda u pvaksi, I to bd na 
pnmeru Sortanda.’ Kada ;e Bodaind tzdao verziju 
4,0 Turta Paskala. korisnio koti su razvijak ide 
stolenije programe na starijim verzijafna nsu mo- 
gli vile da ib prevedu novom verzjom prevodnea. 
Piogram ko|i se dobijao jz nervu verziju, a kcf je, 
revDdrto, du&o da obezbedi automatsku konver- 
aju, bormakio,r«jer»dio,jef5uzabtevarTeckome- 
ne sorsa bile -siMle supblnB. Am verzi)4 3.0 m vBT- 
a|a 4.0 Turbo l^skala. dak. nsu uopite cmak 
obfeklna prc£tren|a. ved su tkli klasidni procedural- 
ni jeziol Sidan problerr izazvalaie i nekompatibil- 
non datoteka rsastdib prevedenjem unrtd u kasrk- 
(kn razliditim verzi)ama Turbo Paskala. 

U nowijo) Btonji. uvodenjem obfektno-orjen- 
bsanog prograrmranja, skdm problemi su se pc^- 
liudalekodrvnabfriijemobklui! Borland ie uz svo- 
je C+ + prevodoce. olkako onl podtlavaju tazvoj 
Vkfndsus apkkaci|a. podeo da isporuduje bibioleku 
Masa im (OCgien VtfndMS bb^. skradenica. ka- 
da se Cta kao red. ’sova') ko|a |e trebalo da pruS 
programenma 'orrtrtaT oko poziva t4flndo»vs siste- 
ma nskog mvoa. Lepa ideja k^ odgovara koncep- 
pma obtdnno or)emsanog prograrmranja. Ali, ved 
It verzna 2.0 taUioleke Idasa postala polpura ne- 
kompalbilna sa senom razvi)enim za verziju 1 .01 
Dok su dizafnen lezika C+ + dosta pazili da pnli- 
kom dodavai^ novin osobmaiezAa izbegavaiu ne- 
kompaPblnost sa postojedim kodom i u tome pn- 
bdnouspek, Bodand. p^lsvajud da dodaje nove 
mogudnosti koje se prospm pr^nvarjem postoje- 
dib bibkoleka ne Ci mogle posbdi |e. na nek na^. 
JrtvovBO postojede sorsove konsmka. osudivli ko- 


nsmke na ponovn razvoj eadh fvofh programskib 
sistema ostorjenih na Bodandove bPkoteke. uko- 
kko 2ele da konste brio Sta od novih mogudnosb. 

Ovo naglalavamo zbog toga Ito ta)^ pokbka 
Vtv ozMinost' ko)u nude Bodandervi proizvodi. 
lake Borland pred standarde sarrsd jezila. neomo. 
jezika C+ + Hi u skid^ programa kiterfiose lezika 
SQL prograrri koji su prsam za odredenu pMfor- 
mu. kada ib radite u Borlandown proovodma. 
mogu da zastate i bez promene platforme. Owne 
se u oekq men pooru prednosb koje bi >r<ade 'dvr- 
sti' jezia mogk da. na neki nafin. im^ u odnosu 
na jezike tpa Vizudnog Betzika za ka)e se nko ne 
iznenaduje kada se promene od verzije do verziie. 
7am nam opr«znost nalak da n Dei ne posma- 
tramo kao ndo epodakv spas za progamere. Sa 
drugs strarie, nadugestazedov Borlardwprstuo 
je, mofda. nelto zdraviji od ‘Bgiz* pnsttgw’ jer le 
dovoyto da pTogramer samo jednom naudjezik. 
dewo^ |ak za relavanje sdb prcblema I da nakon 

toga sa promenama u okruSeifj 4 reakaaop bM- 

oteka. same naud o norm bbkoedama Sto je da- 
leko lakSe od udenja jezika. B^zA nema snagu za 
relavarye sloieniph probtema. a najkonsnie pro- 
mene u jeziku se moraju udip skoro 1^ da je to 

U mrom bsnutku. takode. ne znamo ni kako 
te korsnSo defindane komponeme za Dei*pr°^ 
u Svolu'. duvene .VBX daioteke sa speojalrTi 
kontrolama za Vizuelm befzik su bkan deo Sarrra '4- 
zuelnog Bejzila - u korsriu bude ved ra^ene ‘re- 
iWse' I usmeravaiu ga na kupoviru novti i nosib 
kcmponenli b£ kao 90 bi kuposoo kasele sa ttue- 
kom ill video kasete. Flelaivna jednosavnos rpho- 
vogi^aAvanjaudrugepnagramemalaiezaposle- 
diojdasKlaiDeiiSviC++ prevodOa moraju da 
obabede podnStu za njti. Da li te se korrfionente 
za DeM kLpxa na so nafin' Da h se one, uop9e. 
mogj tako jednesevno koreobl Da t te Borland 
opet ponove gieSte nekorrpaubkncstr? Os^e nam 
da nolo saielomo I wlmo raziaai dopteja. 

VratmosesadanaObjektniPaslal.Zanvaliu- 
|u6svomvelteimuzarj.je^C+ + . nekadaj^ 
nostavan jezik postao je pnmetno ioienf. No, 
Objektm l^dol ima, u odniosu na prethodn e verzi- 
je jezika Turbo Paskala. i neka zanmljiva pojedno- 
stavljenja, koja postoje zalrvaljujufi pre svega vedoj 
snazi radunara na kojima te se prograrm mrgavao. 
na kojima konadno ne moia da se iitiuie elegan- 
dja iznizvanja zbog idtede nekokko orocesorbob 
nanosteundi urutar neke pette. Osm pojednosta- 
vljenja. tu su i novi el ement jezika kop doncee no- 
vs megudnosD i bovu snagu. 

iterujemo da programec koji fek da uspeino 
iskorsti moguteoso programa DiHii. mora da s^a 
dcrvoijno o objektnm aspeWma ervog jezAa. 1 ek 
kada ib razume. mote spravno da ketiso i bbko- 
teku klasa koju jedbos ta vno ne mote da aoCade 
pri razvoju aplikaoja. Ova brbkaceka Idasa zove se 
Msunl Component Lifirory (VCL), a automa&ki p- 
nerisani kod se mienzivno oslanja na nju. Piogram- 
ski kod ovib klasa dini dobar deo pravedene apHa- 
oje. zbog kejeg prevedem .EXE i .DU. program 
nastao u Deiju. popravku, rvjemaniiod 200loio- 
bajia (ii, ukolAo je programer spreman da pregra- 
mira za AinddAS samo na 'nqmtem' mvou A da se 
odiakne graEdkih e l e m e naB. pomodu programa 
Dei je mogute prazvesa i .EXE datoedee od sa- 
mo nekokko lelobqta!) U danaSrfm usiovima obi- 
dajenih podetmb dvesta kkobajU uop^ ne bi tra- 
bak) da izgieda pravekko. C++ apkboja u 



JUL/AW3UST7S. 


>4I 


raiunmrt 



SOFTVER 

Borland Delphi 


VWk(»«, kot»)efazvi|efa lu5rgde;^OVVLtiit)(i- DefI 

oleke. Ukode je pa ptwKj bv icAte. 'jhv 

Aplckicia ra7vi)eni DeKjem >ma ledrvj vecmi men 

zgodnu prednost i u odnosu na one nasule u Vi- 
juelncm Bepiko - .£XE flatoteW p potpuno sa- iajm 
moslalna: ne zdteva dodalne .Dll daloteke ruti den 
weajalne:.DLLeksiereipzaV'izjeln6ei2iknane zivni 

.VBX. RswO) apkkaoja za V\!n(fc« pomodp pro- prof 
grama DeK ima. sa drugs nrane, Uo veliku pred- strv 
rxMtnad razvcpmij)ezikuC++ idramaOdrsoi/B- navi 

6 j brzmu prevodenia. Za ovo |e zask^ din)er>ca C+ 
da se prenos mformadp iz drugh modula (unrto) da r 

riMh po samom prevodernu jednog modula raspo- dek» 
loilrve sve relevanlne mformaoje za dalp pre- vede 

vodenp I pcwezivanp, bez polt^ za njibovom 
pcnovnom cbradom. Programer ka)i su se oseda- 
l> spulani u Vizuelriom Bejziku ili Accessu de vero- 
vatno rado prei na Oelti. Dobide novu slobodu u 
izraftMrp, znafapo vedu sigumoa u isor»Tiost 
svcfb prcgrama i mogudnost razvo)a sopstvernh 
komponertp uizuelrie veze sa konsnikOT u samom 
DeKip. Odi^dep broj programera koji su raziaiali 
aplikacip za Wndcws u pziku C-f+ imade, ta- 
kode. neke dckxe razkjge da predu na now pz*. 

Ako pnmne da su tm se programi saslopli skoro 
iskijudivo od 'standardnih' elemenata veze sa kon- 
snkom ili od obezbedrvar^ imtaop nekib drugih 
elemenaia wdemb u tinSm prograrmma. Bkw pro- 
gramen de <»om da de aplikaop itxxIj da razwp za 
mnogo krade vreme. Ovo skradenp razve^nog q- 

kkisa Cade pceledo loga So VO. sadrli daleko wie 

•gotown reSenp’ od OWL-a a uz lo. Delf rpdi da- 
Pko pdnosBwvji nadn upctrebe brbkxeflali kom- 
ponenb Debar psdsotoSki moov Ode i osedap 
snage 'dvrstog' pzka kop ne nudi rupdai Bejz* i 
dramaodna Przjna prevodenp aoOa. nama dobro 
poznau i vremer:a Turtso Paskaia 

Programenma n»ak*m na Vasfrsp' rreiooe 
razuop apkkaop za VMndOM od znad^a de bo i <v 
Cormac^a da ctploge lizairvane idasdnm etilo- 
rom resursa Detfi ne razume, 5lo p i pnfo*io s 
obzirom da •formijlan' Delfiia obpckr^ i osobr- 
ne onoga So “pfavovemr programen za VWictaw 
nazKa/u osobinama ‘prozora sa okwnma' kop ra- 
zhkup od Dsobma 'drjaloga', air da iz .RC datoteka 



vedersh na dnjgom 
(kor*retno C++) 
jeziku. Najpdrxs- 
stavmp procedure, 

kop ne konsle mkakve biblioleace ruone, svedene 
na kod nalik asembliranom se moida. kao i pre. 
mogu povezau, ali programer p, u suSmi. osuden 
na Obpktni l^skal kada poCne da razvip apkkacp 
u prograrrxi Deiii To p razlog proov. Razl^ za je 
da re wzuelni zadao pdnostavnp retevaju u pro- 
gramo Oelli nego u klaadnim prevodooma. 

Neki noviteti jezika 

Autor ovog tekna, upoziud sa napov^ osdbma- 
mapaka C+ + , ugrademm i u postednp Borlan- 
dov C++ prevodilac, oslao p fedimran kada p, 
medu nowtepma (u odnosu na stanp verzip Tur- 
bo Raskala) kop donosi ObpUrs l^skal imppmen- 
wwi u Delfip. proniao ekvrvalente mebamzama 
veoma skoro isradenki u C + + , kao So p reomo 
taka (ezcepooTK). jeriai tor- 


Tehniiki detaiji implementacije prevodioca 


Ba5 kao I prethodne generaop prewxtoca. rp postoii podtSa za raztiSle rrprnor^ rrxxiele 
(tak su (C^ uvrti veoma bttni zbog pozralog ogtatvdenia kWidowso 3. 1 da apUacije psane za t^ega 
morap da konsle samo instrukqp top odgovatap procesonr 286), kao i pre, genensani kod od- 
govaratzv medtro memorpliom modelu u kcjem p za staiae podatke i slek na raspol^a^ swno 
64 ktobajta. Podsetmo se da samo apISaap razwpne u ovom modelu fk lot slabiim) mogu da ima- 
^ wSestruke instance u VMndiMsu 3. 1 . Na sreiu. za razUcu od prethorStih verzija Borlartoog Fiskala 


ih pfBvocWx genenSe 
u I Czvonzovanu vrstu obpkzta u Objekt 
ek pono vSe memorp • teonisto cgra 


“sfieselabelewrtuaWikjnkojaneborezat^iTai,. 

da obpku kci)i se krer^ dnamiOe (a to p pdra nafir za r 
nom Paskalu) trrte trv. fr fieop, pa ora, u zbiru, rnc^ z, 
nidenp samog Windowsa 3. 1 p oto Sesnaest megabaita. 

RpdtSa raziaom rtpmorjskm rrodekiB bi nepotrebro zafcornpkkcniala deap prBrixtoca to» bi 
postao glomazan popu orsh za C Ubedeni smo da p Borland epravno procenio da wfe r« crebada 
troS energpi na podr^ ov* zatarekb kcocepau - kompanp napsl)Lp da de se vet??a pol^odena si- 
semu Wndons 95 pci»n mesec * Ova nakon rzlaska samog sstema na triiSe. Od te verzip oiekip- 
mo da Pskorai ere preckwsti VWirt*«d 95, medu kcma p i •ravan' tndesetdwbtra memonjsta model 
(przw 386 toid).takoda(iimokonaa)omo6daztoot2wmona£uvene64Kbanpre. Ovuvenappro- 
garria. 23U5, doSsIpsaiTio sarno kao ■preUzno" ka praso|, pap onrna kof nern^ brtne polrebe rnoJda 
bdp da sarhMp novae nekokto meseo I kupe indestthcbnnu verzp, kada se (ato se?) popw 


zadaog apa. NeregulamosL naravno, ne mora da 
se dogodi na rwou kinkc^ u top) se nalaa try 
blok, ved I u proizvoijno] lunkcv kop se pozna iz 
bloka A, direklno fli indirekcno. konstrukt p 
umnogome nalik cry-catch konoruktu pzika 
C+ + . Sa dnjge strane, konstrukt 


p neSo So C+ + r^ema (vodite ra&jna dap ov^ 

konstrukt negde u domadZj radunarsto) Sanipi po- 

greSno prredstasHpn). Ovaj konsnid cbezbediae 
izwfavanp bloka 8. bez obzira da k p izvriavanp 
bloka A prekmuto zbog neke neregulamosu kopp 
nastupila prkkom izvriaranp bloka A (ik prazvcil)- 
ne fijnkep pozvane p ttoka A) ik ne. Op^ potpu- 

gadanp izuzetka p obpkal naslao p Uase kop pn- 
pada bpramip puzetaka, pa se npne megj preno- 
sib proizvoijne mtotmaop kop mogu da, neomo. 
saci^ uzroke izuzetka, a zahvalmudi hijerarhei 
setekcqa obrade puzetaka brb veoma razno- 

No. ovo p samo wb ledenog bn^ Til P|C8 

puno promena kop poiedavap eleganaiu ab|M- 
nog prograrmranp. Na korkama swh Borbidot* 
prinjdnikaza DeK, baS kao i na orvna pnn^ka za 
Borland C+ +. nalaze se lopo. kocka i paamitp - 
ukratko. tn objekia. Borland p i dalp svesen svo- 
p snage j tom polju. U posebnom okwru uz ov% 
dlanakpredSBvljarTXJvarr — ' - - ■ 


FVogiamer koji ne ieli da konsb samo VCd. 4. 
2eli da u odredenom trenutku rack sa VUndous 
kjnkc^ama nayii2eg ntvoa, radosno de otkrni da 
IMnttows API Orikne Rej^rence sadrb dddaracp 
Ctopklrsogh5kaUzapcpivanpVViri*«sA«(unfc- 
dp. Da bi se le funkcip konsale dovolfio p ridp- 
bti odgovorapxk unri. Konidenp ovih funk^ zab- 
leva I upekrebu strir^ova kof su dnjgabp defirzsa- 
m nego So tradioonaino radi Otajekira l^skal, pa 






Klijenti i serveri 

Borland tvrdi da de. ako su aplikaop na DeHiju 
koge rade sa lokalnim bazama podataka dobrm na- 
pisane. proces pnlagodavarp klipnt-server arhi- 


raiunari 


•42 


;U1./AVGUST‘9S. 





SOF7VER 

Borland Delphi 



tfikiun {na enginkom nazvan ^ufisizin^ ) biti pn- 
lk[rx> bezbdan, Takode, ponosi x jesftim r btblf* 
ole&an tnehammima kO|i podri<^ ovakvu v- 
hittktunj. Za viiekonsnOif ba2« podaBka jedan 
od naro6to artafainih koncapala je podrika "tran- 

Transakaje su mehamaam koji obeabPduie 
konstantnu staMiost baze podataka. ftxr^ za 
ri)iT\a moJemoBusUDvali najednostavnooi prime- 
nj. Radmo da imano labekj u kojoj vodtmo priho- 
de I rashode iednog konsnka i drugu u kojof vcd* 
mo pnhode i rasbcde drjgog korisrdia. Pretposa- 
vmo. dalfd, da le jedar komnik plaiio izvnnu su- 
mu dmgoTTi komndru. Nju ireba prcknjdfti u baa 
podataka. Zanvslimo, takode, da ae j procesu 
prokrfd^anta dogodt neSto nepropvideno, take 
da se pioces prokif23>ania pfdbne (neito se pre- 
purdo na natem raAtnanj, tk je nestak) stm^e, Hi... 
zanakte b4o kakav razlcg). U da )e prvo iz- 
nos skmut sa jednog ra&na pa nastao pmkd. po* 
sladka ie bib da pare skinute sa ;edi^ ra&ma 
‘ostaju u vazekiyi', U skAju da le prvo iznos upi- 
san oa dnjgi r^un, a uspelo skidanje para sa 
prvog, pojavtte se u baa viSe para nego ito stvar* 
no postok. Tiansakajc su mehanizam kO]i onemo* 
gufaia orakve neu^adite sibiaoie. On obezbeduie 
da se givpa modfikacia l^iela ik izviS u potpuno- 
sti >k uo(Ae ne izvrdi, dme se forsra kortsontna 
aiumost tabela. 

Apkkad)e kofe konste samo ugradene melo- 
de kontreSa za baze podataka mogu da se oslanfa- 
ju na atipkotnu kont/okr tmnsotaks koju Delfi 
obezbeftj^. Delfi implidtno 'zavriasa' svaku trarv 
sakajL posle modifikacije (cdnog reda tabeie. Ovo 
kcollikte j mnsZi svodi na mrimim. ali mole iza- 
zvab optereierje mreie. Drogi prtstup o razvojij 
aplikaoia le osianjan^ ne ekspkotnu kontrok; aon- 
sohz/o. kod kofe su osnovni metodii Stortlionsoc- 
un, Commit I RakBock. koieprogrameronda mo- 
ra eksplotno da poziva. Napomenimo joS )ed- 
nom da )e za korRdenje khfenl-server aplikaci|a 
potrefcno nafcavtb skuplju Idijent-server veraju 
programa Delfi. 


Try... Finally .. Ertd. 

Autor ovog teksla ne mo 2 e da sakriie svoie ado- 
voljstvo posle kratkog rada sa ovnm programom. 
Navilao na probleme na koie nailazi u razvoju 
VUndyss apkkaoja tradkionalnijim alabma. cstao je 
odidevljen bezbolnoUu razvoja ;edrtostavnih 
idAndbns apkkaoia pomodu programa Delfi. Nesa* 
rrv da se apikao|a bite priMidi, nego je i daleko 
lalde kreiiat potpuno st^idnu apitkaciiu kofa Ce, 
bar Sto se tde vizutfnog aspekta, lalde posQb 
atraktivnijaod 'klasi 6 x}'(^'k-r-)programiranib. Da 
k de i programen rtvnkli na Vrzuefni Bepik predi na 
Deki ■ ostaje da se vidi. Ni oni vde ne mogj da iz- 
begnu neiieino ravrkavar^ na ivek sa meder- 
ram obfekrum aspekDma svih jeaka. kofe je Vizu- 
efn Be^ uvodm do skora 'rra m^a vrata', a sada 
I drekmo. Izbor ostaie na piogramenma. Pretpo- 
stavljamo da de mc^jdnost razv>jan)a tobusniib 
apfikaoja sa bazama podataka i brzirta u razvoju 
apiikaoja za konfiden^ baza podataka iz iMndms 
okru!^ bib glavni razlog pnbvatanja piogranv 
skog pakeia Oebi. Druga. moida dak i \«da grtpa 
konsrska pro^ama, bide svi oni kc^ su do sada sa- 
ryak da razi/i]u ‘obidrru* prevu (ne-Be)ztk) ^sdeavs 
apkkacju, a nisu keleii da se bore sa korr^kkacija- 
ma C-l- -I- prevodiiaca. I jedni I drug de otknb da 


Oebi neke, inade dosadne, elememe posla mode 
pretuonc u zadovdjstvo ekspenmentrsanja bez ve- 
Ikog napora i bez pesfedka..., a tadunare i itiimo 
da konsbmo tako da nam dopuste vedu kreabvnosi 
I 9asu nas od dosadib sirana poda. U razvQ|u 
VWrdMS aplkadja. korak na tu siranu je Bortandov 
Delfi. 


janb) Stomenowd ye diptorwoni mJenyer elefctroteh- 
nike no smeru Rodunordto teinka i mibmoPko. Tre- 


nutno se bovi rozvtyem skdenb opMooyo 20 
VWidiMSupmpDmskomyezdu C-s -h. Nfegoieeiek- 
ircnske odrese suyc»to®sezoin.cs.yu 1 jor)kD@go- 
Wi.etfbg.oc./u. 



JUl /AVGUST VS. 


'43 


raiunart 







1 


Mi il)lillll(l 

IS 

— '1 


i@ N 

1 



SOFTVER 


(8M OS/2 Warp 


IBM ante portOS/2 

Pftala baka decu: "Ko je razbio Prozore?" Deca su odgovorila: "Onaj VELIKI PLAVI tamo! Odjurio je brzi- 
nom Warp-a ka dikagu I do sada bi trebalo da je prozujao i pored njega!" "VIdecemo, videcemo... " reSe ba- 
ka i, besna. poce u sebi da broji do 640. "Bako, bako, a ita mu je ono "0'5 pola" na ledima?" "Kuku mene!" 
promrmija baki "OS/2 je stigaol" ... prestade da broji i poie da odbrojava. 


UroS Dokanpc 

A videieino i mi. Do kraja godine ill bar malko rarije. Do tada 
motemo da menmo... O IBM-ovom Wyp-u dosta je pisano. Ne- 
gdesugovonii daje nov, negde dajebrz, negde dajelep, negdeda 
se teiko instalira, ali nigde nsam mogao da prodtam KAKO se insta- 
lira, KOLIKO je brz (ill spor - kako vam drago), 5 ta je to novo So 
donosi sa sob^ I ZAStO ga toliko hvale (kude), a kako su izgiedi 
da. dtajud iasopise. dodem do odgovora na ;vo|a pitanja bivali sve 
manji, nije mi preostalo niSa drugo do da sam sprovedem "pnvatno 
iftraiivanie" i tako zadovoljim radoznalost. 

Napravimo presek. Operativni siSemi koji se konste kod nas 
(ne raSunaiuo OS/2) su DOS, VAndcms, Uni*. Unux, kMndaivs NT i, 
u poslednje vreme. VMndows 95. od ko|lh samo prva dva imaju do- 
vol|no veliki upon tr2iSa. Za ove ostale, aplikacife 
tesito nabavijaju, a i kada ih nabavite pitanje |e 
ko osim vas radi sa njima. Dakle, DOS ill 
WindcMS, Kako je DOS sam po sebi do- 
voijno zastareo i slu2i prete2no za Qedil. 
letemote i ignce (iast auzecima kao So 
su JD Studio ill AutoCAD) u kolu ostaje 
WndtMS. ZaSo da ne? Bide to lepo tak- 
miierje... 

Rogledaimo sada kako stvar sto]i sa 
korisnicima. Po nekom svom ubedenju, 

Sni mi se da jc^ uvek gro raiunaiske po- 
pulacije (kod nas!) ima A, a ne 8 MB 
FWM-a, a kako OS/2 radi samo na 386 1 
{a6m maSnama pretpostav<|ao sam da 
om koji ima)u 386 1 A MB BAM-a nede 
ni pokuAavati da instaliraju Warp (ili de ih 
biti jako malo koji de to udiniti, no po- 
driimo ih aplauzom). ftnuumi su i da- 
Ije retki, Sto zbog cene, Sto zbog b^ 

^es' da mi se bag nede nikad Ispoljiti. al' 
nedu da imam feleridan pnxesor!), pre- 
ostaju samo A86-k:e - zbog svega ovoga 
test I jeste raden na AB6-k;i na 66 MHz i sa A 
MB BAM-a. Sadruge strane. radunaosam daje lju- 
dima koji imaju 386 maJine jeftinije da daju 250 DEM za jo5 A MB 
RAM-a pa da predu na 8, nego 500 DEM za A86DX2, a razliku u 
brzini p^a bi baS ta razlika u memoriji, Da budem jasniji: OS/2 sa 
386 na AO MHz 1 8 MB fWA-a trebalo bi da se ponaSa slidno (ili dak 
I malo brie!) kao i OS/2 sa A86 na 66 MHz i A MB BAM-a. Jeste da 
je 366-ica sponja, ali ima I mnogo manje swop-ovanja na disk. 



ma. Konkretno, ono 5to popnlidno moie da ubije ielju za poslom je 
npr. dugo uditavanje aplikacije. predug rgndenng, dekanje na pnelom 
teksta ltd., pa sam pokuJao da izmenm razliku u brzim izmedu rada 
pod "dstim" V^^^do^«-om i Dm istm VWndows-om kada se startuju iz 
OS/2. Bitoje raznihgovoffcanjadaje malosponje, da je mnogo spo- 
nje. daje isto, daje brie, daje st^lnije .. ovde sada imate brqke. 
pa prosudite sami, FSiljiv dilalac (ima Ir takvih!) de zapaziD u samom 
startu da test nije potpuno korektan. jer se ne ispituju OS/2 aplikao- 
je jxxj OS/2 sistemom, a Windows apiikacije pod VMncto« sistemom 
nego Window programi pod Window-om i Window program pod 
OS/2, koji prethodno podie Window-e. No. ne odajavajte jorerano 
IBM je kupio kilus, pa je samo pitanje dana kada de se u OS/2 ver- 
zi]i pojaviD sve ono Sto je prwednom konsmku potrebno za posao 
a Sto "pendien" vet imaju. ^ 

PiWi je trenutak da mstaliramo i OS/2 1 dobijemo odgovor na Pi- 
tanje.. (nijeA2!) 

Instalaeija OS/2 ili kako uloviti slona 

Za OS/2 Vam je potrebno: 

1 . CD-BOM (ill bar Cvele koji ima CD- 
,»ROM) 

2. lAprazmh I.A4 MB drsketa za OS/2 
(ill opet Cvele koji ima iste) 

3. ]oS 7 praznih I M MB disketa za 
OS/2 dra)vere-3pnnterdiwer, Adi^/iw 
dnwr (ill ponovo Cvele koji ima ae) 

A. minimum 35 MB na disku (ili Cvele. 
ne, ovo bi tklo suviSe' lli bar Dada koji je 
voljan da pozajmi svoj dsk od 210 MB 

• hvalaOado!) 

5. 80386 i/ili jade. 

6. A MB BAM-a i/li viSe (toga nikad Oo- 
sta) 

7. I .A4 Flojopy drive za diskete pod 2 i 
3. (kaoAi) 

a. ostatak cpreme (lastatura, mg.. ) 

9, pnstojna porcija vremena i dobra voija po 

Na disku C: se i dalje nalaze "bitni programs, da ih ne nabrajam 
ponovo. Ima samo jednu paroaju koja je pre podetka instalaaje 
OS/2 defragmenDrana (Nbrtwi Ucihry / spertis* / fijH ofWrwaoon). U 
A: je ubadena ’nulta", instalaoona disketa. maSina je resetovana. Ro- 
sie brojanja memonje i ostalih nebitnih radnji, u gsmjem levom ugki 
monrtora pojavijuje se oznaka “OS/2‘ i to traje.. Iza toga se pcjavlju- 


Nakon ovako iscrpnih i nadasve dosadnih informacija moiemo jeplavi'IBM'ekiii i ponjkicadaubacimoOS/2disketu 1. AjdeiD 


la predemo na manje iscrpne. ali ne i manje dosadne informaaje o 
;ji samog tesla. Kao bivSi konsnik Windwa-a (usiovno "bivSi', jer 
likacija za OS/2 jcg nema u potrebnom obimu i raznovrsnosD, pa 
m pnmoran da ih i dalje konstim) onoSto mi je najviSe smetalo (da 
ne pominjem razne generate i ostale dinove {General foilure. General 
protection... koji su svima poznati) bilo je dekanje pri radu sa pakeD- 


lo de(5)kan)a i gle duda! IBM OS/2 Wtirp logo se pojavio sa svojim 


» odiudite Sla dete da instalirate), S obzirom ns 
ne znam Sta mi se nalazi na disku. uvek izbegavam opc^ kao pod I 
■ onaj isD pailjivi ditalac de iz crtoga z^ljuditi da je odabrana opc^a 


M/AVGUSr'95. 


raSunari 


SOFTVER 

/BM OS/2 Warp 


pod 2. Ne bojte se, ato nekome zat^ infotmacije posto(i i HELP 
^ Nov ekran sa novim pitanjem; 'OS/1 will be installed on dnve 
C:' i dva ponodena odfovora occept the *ive i specify o diflereni dri- 
ve or porowo. Otkuojte 2 i udite u FDISK meni. Sada vidite podat- 
ke o trenutnom stanju parboia na vaSem disku. Pozicionira)te se na 
Jeljenu partidju i pritisnite <Enter>. Dobi)ate slededu sliku: 

Qpoons 

Install Boot Manager 

Create partition 

Add to Boot Manager menu 

Change partition name 

Assign C: partition 

Set startup values 

Remove from Boot Manager menu 
Delete partition 
Set insQllable 
Make startable 


Help FI 

Set/Selea Enter 
Exit F3 

HINT! Nemc5tezaboraviti(kao5t0 5am|azaboravio!)dapfe iz- 
laska iz FDIS<-a setujete partidju na kojoj fclrte da instalirate OS/2 
kao ‘installable" (Opl)ons5et installable), jer de vam srstem iza nared- 
nog prtan/a o formatizovanju parbcije javiti greSku u instalaciji. Kada 
obavrte sve 5io sle zamislili, sa F3 izadite i snimrte promene. Vratide- 
le se na prethodno pitanje i odabraS I . (occept the drive). 

fetovnjao traie disketu brof 2 i posle par (desetna) sekundi 
ostavijaju nam mogudnost da forrnauzujenvo partioju, uz objaSnjenje 
da, ukoliko je part)0)a ved formatizovana od strane DOS-a ili OS/2, 
to nije poliebno u6nib opet. Ako >pak opet otkucate 2. dobijaiE po- 
novo dve mogudnosti o nadinu formatizovar^ parnoie: High ftrfrr- 
monce fiie ^stem i FAT fUe ^stem, ak o tome kasr»|e..- 

Zabm slede neke ponjioce u vezi CXol flooi-a i CONFtG.SYS- 
a. da ih sad ne opisujem - b«te vam SVE jasno pn nstalac^. Konad- 
nodobiiamo standardnu sliku sa menom la^la koji se trenutno topi- 

ra 1 plavom linijom koja prelazi SVC) put od 0% do 1 00%, zavisno od 
toga koliko se lajlova prekopiralo, So znadi da moiete da odahnete 
I da naizmenidno ubacujete diskete (Mujo, nahrani svinje i nifta ne di- 
r^l). sve do Seste. Kada i ona bode prekopirana. OS/2 de Iraiiti po- 
novno ubadvanje nulte (instaladone) diskete, potom opet prve i on- 
da deka da pritisnele <Enter> da bi nastavio... Sistem se tada rese- 
tuje i ekran pnkazu)e neSto novo: 



Mifcmjaje tuo ‘Serial pointing device‘ ‘COM I " - prepoznaL Primary 
Display: Super VGA (SVG*0 - se klikne na ikoniai, OS/2 da li- 
stu kartica (seteklovana TRiDENT MICROSYSTEMS TVGA 8900c) 
- prepoznao. Ukoliko naidete na bilo kakve probleme sa video draj- 
venom kc^ je naznaden, resetu;te radunar da biste dobiti tzv. fieccive7 
screen pritidtanjem na ALT-hFI, kada se u levom gomjem uglu po- 
javio2naka‘0^',azatimolkucajte V, Idemodalje. Bududidane- 
mam ni CD RCM^, ni multimediju, tu i nije imao 5ta da prepoznaje - 
prepoznato. §to se pnntera tide, postoji sasvim pnstojan broj drafve- 
ra za njih (a pored stql I ime la|la na dsku, tako da znate ^ smete 
kasnije da briSete) medu kcjima i HP t/p, Ura! I to je selektovano... 
Normaino, ukoliko vam neSlo nije jasno tu je HELP 

Ostavidu vama da malo dadi^e i deprk^, a kada vam to dosa- 
di i kada, napokon, kliknete na "OIC dugnence, ktemo dalje... Na- 
kon osnovnog biranja konfiguradje, ide Oi2 Setup am} Insolation 
^cran sa listom programa koje moiete da instalirate. Klk na ‘IN- 
STALL‘, pa joS par ptanjca i brijanja po disku L. . 

..i klemo sa drugom polovinom instalacije! FYozorde sa mol- 
bom da ubadrrx) didtetu... DiSteto 7 - na tebe je red... “OK". I ov- 
de se OS/2 tim potrudio da posao ufini So lagtxfnijim. U gomjem 
delu ekrana ime fajia koji bivakopirano,(amo2na0%-> I00%lini- 
jica sadaje znatno deWja i ispunjena onim Sarenim OS/2 pedalima sa 
prvobitnog kjgo-a, a u donjem delu ekrana su nacrtane 3.S‘ diskete 
numensane od 7 do 1 3, ph demu je ona koja je trenutno u drajvu 
uokvirena. Simpatidno... tv-* 

Ftoste 1 3. diskete OS/2 sreduje sistemsku konfiguraoju i postavi 
joS koje pitanje o monitoru. Negde neki^ da je za kompabbilnost 
sa kMnduvvs-om potrebno da se izabeie ona rezoluaja prxl kojima 
oni rade, te sam izabrao 800 x 600/256. Zatim instal«j(a prelazi na 
display I pnnter driver diskete, nakon dega sledi tredi deo instalacqe 
koji trtiii VWndoivs diskete (oko 5 - 6). Ponovo sredivanje sstemske 
ko^guradje, pa ‘OK’, kJemonashutdwnsekvencu. I toiegotovo... 
Cil+Alt-FDel... Bip! Brij, brij po disku... OS/2 logo... i kraj... Go- 
spodo. ovm |e OS/2 3.0 Woep instaliran na val disk i spreman za 
rad. KoHto je trtka insialacija - procenite sami. 

Prvo deanp sistema vod vas u lep tutorial (kako se konst OS/2, 
rad sa^bvima.$ta demu slu2i itd.; imasvegalsvadega...). Koganemr- 
zi ima aa i da prodita tamo, a mi nastavijamo sa tetofn... Da ne bih 
zaboravio kasnje bolje je odm^ da napiem - kako |e OS/2 instahran 
na istoj particiji (C) 1^5 i DOS, svaki put kada resetujete radunar, po- 
dizade se O^. Ukoliko 2elite da podi^ieie DOS, otvorite folder 
"05/2 system' (double dick), pa folder ‘Command Ffrompts", Tu dete 
Idik-ldik na ikonicu "Dual boot*, a za uzvrat de vam se pofavit DOS-oli- 
ki prozor. Nakon upozorenp da zatvonte i snimite sve otvorene fejlo- 
ve, sledi prtanje da 11 2elite da se sistem boot-uje sa drajva C:. Odgo- 
vorite li pcXvrdno, maSna de se resetovat i, od tada pa na dalje, podi- 
zade se DOS. Kada se zaielite OS-a idite u QOS2 direktorijum, Ta- 
mo se nalazi 1^1 BOOTCOM. Kucajte ‘boot Ais2‘ (Ji bilo odakle 
‘c:\cis2\boot fos2‘) i sistem de se ponovo dizad u OS/2 reiimu. 

Windows i slon 

Oru) pafijivi dhalac (ako u meduvremenu nije preSao u nepailyve, 
kojihjesve vge)deizgomj^tekstazakljuditi(JaseWindows-i 3-11 
I ostali ‘bitni programl' I dalje nalaze rva disku. samo Sto je sada tu I 
OS/2 da im oduzima slobodne seklore. 

To nije sve (nenxjjte me trulim paradajzom!)... Pre nego 5to sam 
viasniku morao da vratim disk, zaintngirato me je kako IBM-ovo de- 
do radi pod HPFS-om {High Perfyrwonce Hie System). Ukoliko ima 
joS 2ivih koje to zanima neka nastave da ditaju... 

Ubad se nulta (installation) disketa. Resetuje maina i sad... 
<Fast Fon,vard> ..Advanced cpt... <Fast Forward> ...snimite 
(F3), i vra... <Ftewind> ...u FDISK meni. U njemu odaberete ‘De- 


raiunarl 


■ 46 ' 


)UL/ AVGUST ■95. 



SOFTVER 

/8M OS/2 Warp 



lete partition' iz "Options*. Ukoliko imate 2 partioje, ne morate 
sve da briSete, ve4 instalirajte OS/2 na D; (ako ima vite od 35 MB), 
a BOOT MANAGER stavite ra kraj stobodnog mesta. Naton 5to su 
SVE partidje obrisane imamo slededu situadju: 
ftjfliton Information 

Status None 

Access Pri/Log 

RIe System Type Unformatted 
MBytes 203 


Svesnimite(F3)iopet pritisnite F3 zai2la2uOS2 commond prompt, 
ubadte DOS dsketu u A;, <Qrl+Alt+De!> pa, kao i gore, 
■A:\>f6miat c /s Ai". Kada se zavriii formatizadja C, uzmete OS/2 
diskete. ponovo udete u FDtSK. setujete da OS/2 partioia txrde 'In- 
stallable' i obayite ostatak posla. ZnaS, samo se redosled promenk), 

A evo Sta ne treba dniti (ili kako ne dozvoliti da skm uhvad vas). Ne 
pokuSavajte (kao autor cryog buduieg bestselera) da slayite DC^ na 
D: partidiu... neie vam pod za njkom. 


Grdta I 

Fbrtrtwi Information 


Status Access 

Startable Primary 

Instance C iPrimary 

Bootable D iLogical 


File System ‘^rpe MBytes 

Boot Man^r I 

Unformatted 70 

UnSormaited 1 3 1 


Izadete iz FDISK-a i malo kasnije dobijete pitanje High Petfa- 
rrjonce fife System ill BAT ^fe system. Odaberete I , kompletno insta- 
lirate OS/2 na C:, ubadte DOS sistemsku disketu da bi formatizova- 
li D: I prebacili sistem na njep i resetujdte maScHj. Sistem se digne 
(MS-DOS 6.2, enter date & tme... A;\>), otkucate format d; A Aj i 
cvrc! DOSjavi 'Invalid drive spedlicaDon!' i moietedofdto Balkana 
da se slikate! Zakijudak: crvo ne molel All, dotidni autor (|A!) irTtao je 
joS bisera... 


GreSa2 


NaSn h 

Pn/o iz 'Options'-a birate Instoil Boot AAonoger koji vas pita gde da se 
instalira (redmo na podetku stobodnog mesta): zaiim Creote port/- 
Oon. pakreirate 2 partidje, 'sianete* naprvu, pa Add to boot Mana- 
ger menu, pa 'stanete* na dnjgu, pa Set insMlIoWe. 

Da razjasnimo <ita koji izraz znad: 

- Storoibfe - to fe prvo da se podSe i da zove bootable partidje 
Bootobte • parbcije sa kojih M02E da se podigne neki sistem 

- instoKobte - tu de DA BUDE instaliran OS/2 

Sve u svemu, trebato bi da dobijete na kraju ovu sliku: 


Bog sam zna §ta sam ja'bdjao - ni sam se vBe ne sedam, ali rri- 
slim (nisam ^ran) da sam uspeo nekako na kraju nekib dudrvh vra- 
tolomija, kada sam sve instalirao. da dobijem neHto kao ovu sHoj 
( smislenost prethodne redenice potpuno odgovara nadkxj na koy 
sam dobto ovo ispod - ni milidja ne zna kako): 

Partioon Information 


Status 

Startable 

Bootable 

Bootable 


Access File System Type MBytes 

FVimary Boot Man^r I 

CiPnmary FAT 131 

tPrimary HPFS 70 




DOS 

OS/2 


Sous /kccess File System Type MBytes 

Startable FVimary Boot Manager I 

Bootable C:fVimary Unfcirmatled 131 

Installable D :Lcgical Unformatted 70 


Sve snimite (F3), vratite se u prethodni meni, odaberite "Accept 
the drive' i, kada OS/1 instaliraie na D: (jer on mo2e da se podigne 
lako je na 'Lcgical' dr^), ubacite MS-DCS disketu u drajv A:, po- 
zovite sveto trojstvo (Ctri+Alt+Dei), pa kada se MS-DOS podigne 
sa diskete, prebadte ga na C (AA>forTnat c; A ^). 

Mo2ete da primenite i ... 


Status 

Startable 

Installable 

Bootable 


Access File System Type MBytes 

Pnmary Boot Manager I 

ClPrimary Unformatted 131 

O iLogical Unformatted 70 



IUL/AVOJ^‘95. 


■47' 


raiunah 



SOFTVER 

/BM OS/2 Warp 



it ustoiao u prostom mererjj vre- 
menj ($copus nilgans) digiialrim rudnim 
ilasovnikoni maHce Caa. a inuke kojirria je 
raiunar pod^igavar bile su Cooi-ovarie i 
pnprerna za Stampu teteta. slika, grafikona i 
tabela u rezoluojama od 300 DPI 1 600 DPI. 
sa opcijama "ftasler' i 'HP-GW u tous-u, 
AnH'ju I Corel-u, pa sve lo sto pod WW- 

U tabeli moieie videt rszultate te«a 
nad si'alcim od pomenuu Ir programa. Kao 
prva stavfca navedeno ;e vreme koje le 
poirebne za u6tava;^ - od klika na ikoou do 
mogudnosii da se cvrfi rieka operaclja. Kod 


polja za OS/2 nalaze se vrednosb - prva 
preds(avl)a rezultat pod R^T-om. a druga pod 
HPFS-cm. Leva strarra tabele eznaiava 
podeSawanpi koja su izviieoa u ‘Port* pro- 
zoru za 9ampa£ HP Loserfei 4p - zaveno od 
rranhuvanta menja se k^itet sice dob^ na 
papiru. Vreme smo merill od trerutka kada 
prrtisnete tasier “OIC do trenutka kada dKadi- 
a rra itampaCu po&e da trepi!e. $to zna6 da 
)e 4p podeo da prima podatke. 

Fbd AmAo-om radeoe su dve vrste testa: a) 
uatan je tekst od tadrto 100 scrana bez slika 
(naslovi I podnaslovi. bold, italic...) i b) uditart 
le lekst sa slikama - 1 3 strarta ( 1 2 strarta tdc- 
sta. 3 velike slike). Sve to )e, kako je ved gore 
navedeno. poslato na Stampu... Problem kod 
6stog iMndcus-a gvto se samo kod tredeg 
tesu (100 strana na 600 DPI. RASTER) kada 
je AmiAo. nakon preloina pedeset i detvne 
(ik pete?) strane, grubo prekirut vapaiem od 
sirane velikih Prozora koji su poslah svog 
opunomodenog predstavmka (ledan rrtan|i 
prozor), Jaledi se u njerruj da gospodin 
Vk^stem ne moie viie da piSe (a stvamo, 
siroma ni|e gasio lampiaj skoro pola sata). 


Kada sam bol|e pogledao, na siaklu malog 
prozora - predstavnika. sistemskim (bmcm je 
pisM: DISK VWTE ERROR? UrioUe to »nte n 
disk drive C. Ooto or ^es may be lost. Aess 
arty key to continue. Jako me obradovala Srt- 
(enca da me je uredno OBAVESTIO o tome 
da mogu izgubil podatke i da pritisnem taster 
da tad nastavio. U pomod je pozvan bm 
maiemalidarakaiije, nakcnduieg moz^n^a. 
utvrdio da bi prognozirano vneme za kom- 
pletnu obradu teksta (bez same liziSte 
Sampe) bilo izmedu 65 i 70 mnuta (u tabek 
|e taj broj dat u zagradama. baS kao i ova 
redenca), Ove brofeve nema|te uzimaa lao 
1 00% tadne jer su preradunati . 

A zaSlo T kod kolone •Airifro" u OS/2? 

kO|e je potrebno da ta se obavio nela POSfiO. 
vrsmena u prvoj tabek su oznadavala komplet- 
nu duiino pnpreme. AmiAo pod "Ssbrn" 
kUnd[Ms-om priprema tekst od vie strana 
tako 90 ga pr\o kcmptetrto izrenderie (reo- 
mo vreme Xj i onda sve to od9ampa (reomo 
vreme Y kcie zavts od prireera). Ukupno 
vreme za zavrietak POSLA le Z = X + Y Pod 
OS/2 sve ovo radi malo drugadije. Avo se iz- 
rendente nekcAko strana I to pcialje na 9am- 
pu, ortda dcki se to 9anpa prelamaju se s led e - 








RIHiliH 


OS/2 

WIN 

OS/2 

WIN 

.OS/2 

WN 

Uditavanje 

235/215 

6-5 5 

325/295 

lOs 

75s/55s 

38 s 

Rezoiuoia- 300 DPi 

a 

la 

5a 

5a 

9 

9 

Grapbics rnobe- RASTER 

» 

2m;S35 

Om:AOs 

Om:29s 



Graphics quality: HIGH 





3(n:23s 

lm;59s 

Halftoning; PHOTOGRAPHIC IMAGES 

lb 

lb 

5b 

5b 



Pnnt true-type as graphics 

? 

0m:54s 

0nl:26s 

0m:l6s 



Rezolucija: 300 DPI 

2a 

2a 

6a 

6a 

10 

10 

Graphics mode; HP-GL/2 

' 

OmiSAs 

0m;265 

0m;l8s 



Graphics quality; HIGH 

2b 

2b 

6b 

6b 

3m:32s 

1111035 

Halftoning: PHOTOGRAPHIC IMAGES 


Om;IAs 

0m20s 

Om:i Is 



Rezolucija; 600 DPI 

3a 

3a 

7a 

7a 

II 

II 

Graphia mode; RASTER 

’ 

* Pukao... 

2m:455 

2m: 17s 



Graphcs quality: HIGH 


{65-70min) 



22m;40s 

Am:2ls 

Halftoning; PHOTOGRAPHIC IMAGES 

3b 

3b 

7b 

7b 



FYint true-type as g-aphics 


28m:385 

lni;2As 

Im:l2s 



Rezolucija; 600 DPI 

Aa 

Aa 

8a 

8a 

12 

12 

Graphics rnode: HP-GL/2 

? 

0m:5A5 

0m:36s 

0m:23s 



Gr^hcs qualty: HIGH 

4b 

Ab 

8b 

8b 

20m:3As 

lm;03s 

Halftoning: PHOTOGRAPHIC IMAGES 

? 

Om:Ms 

0m;2ls 

Om:lls 




raiunari 


'48 


JUL/ AVGUST '95. 



SOFTVEB 

im OS/2 Warp 


ie strane lako da se proces obavliafu isuvre- 
meno (paraWno), a ne jedan la dnjgim. Jedno 
jes^umo, UKUPNAdutinaradabiucxoiko- 
bni bHa znatno tuata nego u prvof tabeli. Kot^ 
to laino? Zavs> od bro)a strana, a to ottofte 

Pod A/ro-;cin |e raden i ledan bonus test. 
Uzet le go ASCII ^1 sa madcsnma D|U 
/b^_ovde_neSto_pi5e/k/ Hi /i/pa.ov- 
de_ne5to_pi5eA/ ili ^/pa_ov• 
de_neS»_pi{eA/ koji oan^aua(u Txjid", 'ita- 
k’. 'underlffte' i A/ od ’Itraj’ i rnarkerma kao 
Sto su Alikal.pcx/, Alikal.pcx/itd. Utaden r 
makro kofi. kada naide na /b/ ukl|u6 bold, na 
A/iskliudi prethodno ukifufemi apOju, naM- 
kal .pot/ ufita d>&oj sa diska... i od ruinog 
ASCII-)a rapravi malo man)* tuian doku- 
ment. froteklo vreme od startovania do kra- 
p rada makroa - 2m:045 pod VWndous-om. 
6m;26s pod OS/2. "Underline', "bold" i 'ita- 
k" funkoje |e obavliao podjednako brzo pod 
oba sistema. ak ga |e uditavanie sll&ca pod 
OS/2 strahouito usponlo. 

- Lotus 5.0 

Ovde smo radunar maltrelirali lako $to 
smo mu reUr da: a) Starry samo tabeki (oko 


stotmak pol|a) I b) Stampa same gralton, a on 
je to I jSmo bez gmtke. Bea Itucanja. Vre- 
mena su pedantno upisana pod kolonorr sa 
inspiwrvmm naavom "totus S O' 

- CorelDraw 

Ovai deo ie. pretpostavliam. zanin-ia!i 
debar deo konsnika (er rm V'*idot«-i i skiie 
(pored r^Usove osnoirse namene aa Sottort i 
Mnesraeepw) uglamom n Corel. VM ik 
tfenturp. rede aa Exwi. a fii rede za fiwer 
ftunr (ne raiunam onaj segment kcji se bav 
ptsanfem progama za druge i naDiacm istb 
od dnjgh • na disku postof tfsuol Basic nek 
OC* * kompajler ki pak baa podataka kao 
Access, ftjafto rtd.). Vreme fi da obraOOjem 
stvame piistake Aticrosi^t-a skobet^ke Br 
Gqlsa da )e. lato le bila u paanju kompkkova- 
na sl>5ca sa lAupno 100 obge^ (rafuisaiudi 
tu I teka), dvo)ac Corei.fi VWn ?. 1 1 s3v'?eno 
korektno obavio svQ] pcoao. > te za krade 
vreme no Sto sam pomiSiao da te bki. Ali ta- 
bela govon viie od 1 000 re6 pa. ne biio vam 
Seiko, pcgledaiie je. 

Poito SM konsmo ne poseOuju ftampal, 
Ir^alo )e uraditi c takvu proveru koja de dali 
odgovor na p«an;e "a kokko vremena ireba 


aa obavijanie neke GyeOroav imkoie kofa 
rsema veze sa itampadrma?* I, t^ro je oda- 
brana ooofa Iz menija "Speciar ■ prese(93D 
Sbodew* OsMfeno le preview prikazivanie 
ek-ana. ne Mrejrome (konsnio C<ireOr3w.4 
Ct znati na ita mskm). a obgeKat pretbodno 
odabran. Idemo na 'Apfily'. . Sad . SopI 
2m:0*f pod W™j0»5-om, 3m:05 pod OS/2 
Na realnost ovog testa dosla unde > video 
karta. pa ako kod kud* vnate bolfj kartKu. 
mange dece da ostante deic^ud. 

"lest razlike u brzim ge ovim okondar 
/Axtows apirkaoje ipak brie rade pod '4- 
ssm’ ViindiMS-om i sloga ako imate * MB 
memonge sadekagte OS/2 aplikac',e. a 
ViMjva terajte pod OOS-om Sto K CS- 
a tide kdno sam viie nego zadovolian na&- 
nom na kogi rad' < sa prog diska od 1 20 MB 
sam zbnsao i VMndms i Corel i Lotus i Arm 
same dabrbmogaocUgairtsttframkodse- 
be (a I ovag tekst priem u OiW Sjrstem £dr- 
tor-u). Opet, u vezi bizine rada. mge loTiko 
sporo, all da gebrsk- daleko od toga. Uko- 
liko ielite da istraiugeie kako radi - mole' 
Nafamozmh 16 MBpotponoprestagerazli- 
ka da k se radr gjod oprarvm, 'disom' Prozo- 
nma ili se pozivaju >z OS-a. 


Bududi da su obe particije bile prinnarne i obe "shvadene" 
kao C: pri dizangu sistema, BOOT MANAGER je uvek gednu od 
njih proglaiavao sknvenom (hidden), pa ste mogli da imate ill sa- 
mo OS/2, kogi nige znao gde ge DOS, ili samo DOS kogi ne zna 
(dobro, ovo je normalna situaciga) gde je OS/2. Elem, ovo moie 
ali je bez veze, pa kao i da ne mo2e! Koje su mi se jol kvake ga- 
vlgale? 

Instalirao sam sve kako je opisano u "Nadmo 2", stigao sam do 
kraga ieste OS/2 diskete, pratio uputstva, resetovao sistem i logo 
ge proiao, ali ge odmah nakon toga OS javio sleOedu greiku: ‘OS/2 
could not stort becouse on IFS- statement is not included m the 
CONFIG.S/S Pe. Add the/FS= statement fcontoinir^rhecDrrect/i- 
le system nome) to CONPIG.SYS ond restorr the system." Ako se i 
vamagavi ova ponjka. nemojte se idrati (kao neki...) nego. leier- 
no, ubacite nultu (instollotion) i prvu disketu (ne odgednomi). po- 
dignite sistem. pa kada se pogavi deo sa opogama "FI - help. F3 - 
command prompt. Enter - Continue" idite na 1-3, predite u root 
D;-a (tj. particye na kogoj ge OS/2), otkucagte TEDIT CON- 
FIG.SYS" I ispravite greSku. Moga (Cveletova'. • perem ruke!) ver- 
ziga imala ge REM ispred IFS=... i zato mge radila ispravno. Snimi- 
te (F2) prepravigeni CONFIG.SYS, izvadile rfisketu iz A. i resetug- 
te malinu. Sada de se OS/2 podidi sa diska i modi dete da nastavi- 

te sa instalacijom. 

Drugi problem gavio se baS kod toliko gpominganog Cvelela, kof 
ima neki dudan kontroler sa winbond Spovima i Quantum Ailovenck 
od 5A0 MB. Tu sa FDISK-cm treba i6 "naopako". do dega smo doSli 
6sto empirijskim putem (sve do lada nisam znao da se 8 puta po- 
kuSavab mstaladgu zove empnga). Nakon tmsanja svnh partioga krei- 
rM dve, DOS i OS/2, a onda staviu BOOT MANAGER na krag sio- 
bodnog mesta: 


Name Status /kecess File System Type MBytes 

DOS InstallaWe C -Rnmary Unformatted 

OS/2 Bootable O iLogcal Unformatted 

Startable :°nmary Eloot Manager 

Ukoliko ne radite ovako. kada stanete na O: partiotu *Options". 
mem vam nede dozvolrti da ge proflasite kao "Installable' Jc^ gedan 
podatak' HPFS particiga mote da bude maksimaino 512 G6 ali jz 
og-an^denge da butabiina_ particiga (bio FAT bio HPFS) ne sme Sa 
prelazr 1 024 traka, 

No, ita ge to BOOT MANAGER' Reemno neito slidno kao 
DOS-ov "Multiconfig’ i(i stan "boot.com' koji van omogudava da 
oodiiete vie eperativnih sistema. Konsnici UNIX-a znaju ca. 
kadadobigu porukicu 'boot;', mogu ca pruiinu <Enter> i udita- 
ju UNIX ill otkucagu DOS da dc*iju to 4to su trairlc. Ukoliko se 
podigne Disk Operating System, ood njim sada moiete da maw 
I stari multiconfig koji ce se startovatr kao da OS/2 i ne postogi 
Dakle. kao da oosedugele ova ootpuno raz'idita - odvogena ladu 


Ukoliko sle sve ovo obavli, oromiivagte se po sistemu daupc*- 
puniifi uhske Sumnjam da cete ga riapustiti. Uvudi ce vam se pod 
ko2u. Opasnage to droga... )o5 kaoa nabavrte i Bonus fbek... lhaaaal 
A kada stignu ■ 'native’ aplikacge lhaaa x 2! Ali, o tome moida ne- 
ki drugi put... 


Autora mo2eie kontokwou no e-mail odresu dLifa@sezom.co yu. 


JUL/ AVGUST '95, 


• 49 ' 


radunari 



Crno na belom 

£&to bilo re£i u domacoj ra6jnarskoj periodid. Oni to svakako i zasluzuju, budud da je 
uredaiima koji su posle mtSeva najpopulamiji. Medutim. ovog puta nije u prtanju obican 
I na razli^rte familije stampaca koje su bile testirane u radu godinu dana! 0£eku)te neSto 
ipak drugadje od uobiiajenog. 


Ubrzo r^ste prod^a i tasen poOrfu da cpsva^aju i najfeftimiu 




1 24-pinslom matn&nin 


bi nam vTvdel) kada deia rw btsmo rT>ogri po- 
kazati dnjgirna. lb su nam prvi ornoguOli itampa- 
0 I tafeo oCezbeiM ra&inanrria nove namene. 
Nailatde (S Wo da se iskonae pn kucariu i latei 
zamene, pnlitno nepraUklne, pcade ma^ne. 

U potetku su cntuzi)a5ti 'kainpfutenzcvali' 
svGie stare peade maSne. at je to Uo pnKno na- 
ponto I riepfskiiCno. Zato se Ubrto doSo do 
maSine kata (e spregnuta sa raOinarom mo6 da 
hampa lekst. Oi pnnterr su zapravo Uj deklrk!' 
ne pisade maSine bez svofe tastature. Norm^no. 
imali su internets za sezu sa ratunarom, ak su mo- 
gk Sainpat same tekst. s obziran na to da se 
Stanpanfe vrUo sa tsv. tepeze kao kod pd&bb 
m^tna, ili eventuaino sa tzv. trugle kao kod dos/- 
ttbeef Stainpaia kofi su ved odavno pali u zaborav. 


Velika trojka 


ved nekako mogla pritvatitt. 

Matndni i laserski ^tampaS su !tt«h j miu. s 
obzKPm na to da su mak razIkStu grupu ko- 

risnika. Sve |e bto u redu dok se rnje uneiao i tre- 
6 da ins sredu lo/an. Cdnon fi sbaoo svog BuUke 
Jel-a kof je ufimo Ink Jet lekinologtu veoma popu- 
lamom. Sa starsArdnki 48 cevOca se mc^ao kva* 
leetno otStainpaD svaki dekumenL Cena samog 
uredaja fi bia veoma popUama. ak sama eksploa- 
taota nife bila titenomidna s obzirom na to da |e 
inade sbjpo mastko zahtevaks i poseban pap*r da 
bi tezukab bki zadovott^/atudi. Na taj nadin su ink 
diet itampa& ]>bkuiah da se 'utrpaju' medu laser- 
ske I manidne. U podedcu nsu bk uspek. ak je nti- 
hova evokjofa donela ptezo tehnologju koju kori- 
ste £pscv] St^ S&mpod, Tvne detkvtrvno uzima* 
ju deo PiiSnog kckada i pcstaju sve pirputamji. 

Fbsle svega su se na nyvedim mukama naSk 
kupc ^omatelekkoodkjdtOkome secarsMj pri- 


oditampaiu jednu stranu punu leksla za neito 
mante od rrinuia. kada se tu doda uikaden|e 
papiraidn^. vrerre se udvostiudi^e. GraRcaje 
caeino sponja. a i kvaktetjoi nije za pohvalu. 
red tega ito sna 7 u^adenih (bntova, ovaf $tam- 
pad u po^unosti podriava lapnicu t dmheu. 
Ukokko konstAe VVbrd f^r/ect 6.0 pn prebacivarifj 
u medum mod, pnmetidete pnKno pouedarte 
brzine ko|e je posteckca kordderta ugraderab fon- 
tova. jedino $10 se moie zamenb su hnqe ko)e su 
posted prolaza glave, ak se i to moie i^ieO ko- 
nidenjem duoiity moda Stampe. OoOjSe, ta* 
da de i potroSnja nbona Mi mnogo veda • medu- 
Dm. to I rnje tako oseUrva la^ po$iD traka pro- 
sedno izdriava 450 sirana. 

Ovde |e red o prosednom radu jedneg korv 
snika kotem Itampad sKjii kako za tekst, tako i za 
grafiku, a m fionner mu rate stran. Da kaiemo da 
je svakodnevno prolau kroz razkdhe zazove i 


Ne&m le irebalo Stampab i graAkone - za to su la- 
&>nan du$u dav^. Ak pekui^ da se criatu sIm- 
ma su bk nepsefesicrani i u praksi nepnrrenlitvi. 
Zato se dc^ na deju. da se umesto cetfs slowa. 
konste iglice (pmcwi) kete de modi da kjniwa|U 
sK»d Od tadkica. ak I da se pozabave ^aAom. fp- 
son je postavio nezvafdm standard sa 9 0ca. 
Ovo svakako nije bik) bez razloga. budud da je to 
bio minimum za pnkazivanje s\sh slosa u jednom 
prekazu (abeceda moie da stane u mreiu 
7*7. ak neka dnjga pisma, medu rtima YU dova i 
6nkca, traie vi$e mesta], Zbog nadina Stampe slo- 
va u vidu matnee, nazvan su matndmm, 

Vremencan su proizvodaS pokuSavaTi da ib 
unapi-ede, tako da su se jadjale brojne vanjacije i 
to od 12. pa do 24 pina. sDm $to su 12-opinci 
pte predstavtjali odstupaf^ od standarda nego 
neko znadaino poboljianie. I udvostrudenje igkci 
na 1 8 bi bio vekk napiedak, ak su standard posa- 
k tek Stampadi sa 24 pina. Odlikovah su se lepo 
oUikovanm sksvima, kao i dobnm izgtedom gra* 
Ake. Medutim cena ovih kvalitelrijib pmtera jC 
bila dosta visoka. pa su se proizvodad odkj&vali 
na brojoe kompromse, kao $lo je razlidit broj pi' 
nova po Sinnr i visim, Ovo je izazvato vekko SanS' 
mlo, ak su ubrzo ovakvi vanjeteb nestak sa triiSta. 
Kao jedini mogud izbor ostali su samo posledna 
malndaSi • 9 i 24 pino. 

U vreme kada su se sTvari oko broja igkca is- 
knstalisale, na scenu stupa jedna sasvim nova t^- 
notogija - laseiska. Stedinom 80-ih su izgiedak sa- 
vrleno. Otisak je bio stvamo cm - rnje mogao bi- 
n cmji. Problem je bio Sto Stampad rije emo sa- 
mo papir, nego i radun, tako da je kupac zaista bio 
zznjen u cmo. AJi ss^ca nova tehnologija je uvek 
skupa I [red laserskim Slanvadma je ipak bila sve- 
dabududoost. Rrme su ih sve vise kupovale. a Sto 


voleb. I m smo se pred Isbm problemom. 
Zato smo odkjdli da sprobamo primeike a dor^ 
klase svake od tebnok:^ idapo^edamo Stacn 
rude. MedJDm, cwo r^ bio Idasidan lest sa Stope- 
neem u njG i nekokko test skka. Ne* Stamped su 
oetK* da se pciaiu na duie staze kao dobn. Na 
krapj smo se prosm snMi sa npna, ak smo se 
uprkes svemu tnjdfe da ostanemo objekiivn. 

^tri konja ganva 

NaSi izabrania su bdi kod nas veoma populam 
modeli. RedsMnik malndnib bio je Epson LQ- 
100. irdt-diel tebnologije Canon BebUe Jet 20. 
rtegov piezo rodak le bio Epson 5c)4us SOO-r , a za 
laserski smo odabiali Hevifett-fbctonJ laser jet 4 
L. Ako bismo malo boije pogledali, red je o suko- 
bu Epson-ovib i Cbnon-ovib tebnotogija i maSina. 
Epson je davne 1978. godne uveo matndne 
Starnpade na personaino iriiSte duvenim mode- 
lorn MX-flO. Posle 1 5 godina na uiSte dobzi no- 
vs puien j vidu Stylus SOO modela koji je doneo i 
novu piezo tebnoiogiju. Canon je. sa dnjge strane, 
1 984. iMedstavio tebnologij lasera. a iste godine 
je I HeMiefZ'ftickord predstavio prvog laser Jet^a 
koji je sve do dan^njib dana oslao zasnovan na 
Corxn-ovoj laserskoj maSini. Skdna pnda se dogo- 
diU I sa ink-yet (bubble yet) ebnotogijcim kOju le 
Opel HP uOmo populamcm. Ipak, Canon je lu 
uspeo da zadrii pnmat, barem kada je red o 
tridtu prenosnh Stampada. 


> zvoni i zveii 

Epson-ov makSa je ved pnlidno vremena pnsutan 
kod naSih bgovaca. Kod rias je proveo godinu i po 
dana. dok le drug pnmerak. s koym smo lakode 
rackk, c»o konSden poia gockne rnanie. Red je o 


uvek iziazio kao pobedrdt - yedmo je ponekaO za- 
rnarala brzina (odneeno sporost), ak smo na to bi* 
k spremm. Onenalne kasete sa trakom koStaju 
oko 90 dinaia. mada smo kasnrje izbegavak ovo 
reSenjC pTbegavajudi recklaii koja je koSola oko 
20 dinara. Na kraju se pojavilo joS jedno pnkdno 
l»voljno reSenje. a to su klonrani itakjanski nbon 
sokdnog kvaliteta. Uglavnom. lake dele b prepo- 
znat, budud) da su pakovarv u providne kesice i 
nemaju rnk^rvu oznaku ni na sebi ni na pakovariju 
• pnKdno onginalno. Uprkce jeftinoj ambalaii i ce* 
n od kOdmara. pokazak su se kao veoma dobn i 
svakako zaskiiuju naSe preponjke. 

Na kraju da kaiemo da su Stampad odStam- 
pali solidan broj slrana - 3000 1 1 200. B4o bi sva- 
kako boije da su mogk jc^ da porade. ak su mora- 
k da ostave posla i svojim kolegama. Uglavnom. 
posle 9 potroSemh nbona. veoma smo zadovoi]- 
ik I cvi "mom o * nastavijaju sa radom kod nas. )e- 

mljrva kada su u pitan|u mzCndni Stampad. ak cv- 
de ma pcmalo nepnjalan ton (dokse ne navlme- 
te) kor se probija i kroz debele sloieve sundera. 
pa ga msmo konsbk nodu zbog dobrokomb^ob 


"Globetrolter" 

Sleded je 'na tapetu' bio Canon BJ-20. Red je o 
nasledmbj duvene 8J- 1 0 sente ki^ je kod nas 
pietfetavijala pnvi populam prenosni Stampad. Za 
raztSai od osialb, ovaj model mje tesbran u upo- 
rednom testu 'Radunara* proSie godine, te sada 
isprv/ljamo greSku. 

Sama dnjemca da se ledan r^egov srodrak 
egraduje u notebook radunar douoJjno gtuori o 
rtegovim drmenzijama. DuiineJ I on, Smne 21 ,6 
cm I debljine 5. Icm predstzvijaneSto det#j(i ve- 


JUl/ AVGUST -95. 


rmiunari 


SO' 


HARDVER 

Stampaii 



iu) nestj od Eveske M brmala. Or zaisU Oko i 
agledj buOi* fla na set* reira n jedro pdim U- 
ster. a da t> do n)ih doili, pouddoo le spuaitj 
aaSdini poklopac (jer itampai SEOji verukaloo). ko- 
|i uiedno prhuata odfiamparo papir, Sto )e veoma 
lepo icieojE. Upravo |« to glavra vizuelna razlika 
izmedo senja BJ 10 1 20 dime le idKgriuto oeho- 
Bfrio prmkanje nekog od tasters. Voii se sada kr- 
fu pod um pcklopcem. Da Ci se pnstupilo kaaet 
sa mastloiTi. potiebno je otvonu joS pdna vratan- 
ca I tada se doiazi do rrwharszrra. Medubrn. rtas 
)e pomalo iznenadio loS kvalitet plastke na tim 

gumo re pnlii prenosnom Saimpadu. Istma |e da 
postoje jo5 ledna, ali ram se i sa n)nr ova) 'maliU' 
6ni pnlidro nesigurar. Ipak, maid de osraiiti do- 
da^iem dolurada sedenog papiia kO|i mu udvo- 
struduiedebijinu. tako date sada 'punadak' ditavih 

10,2 certimetra! 

Njegcw osrvsvn kvalilet le postojarje bater|- 
skog napajanja ko|e rro^e da ladrSi $tampar|e 6- 
tavih 35 strara (ako u uputSNJ p«e kO) posle de- 
ganxjje potrebro 10 sail dapovrali sragu. all le 
I za to vreme omogudeno Stamparie tajdodi da «- 
pr»d|ad ima pnliiro rezerve. Sateria se, kao c cut 


sheet /eeder. ne dot»)a uz Stampad rego it po- 
irebro za r^u izcM)(iU oko 280 dinara; red p o 
onginalnoj NiCd Baten)i napona 6 veto kc^a leJi 
230 grama i zajedno sa saimm Stampadem dap 
nelto mante od 2 kg. Spakman u onginalm kder 
sa isptavliadetTi, cemrorncs kabkxn i rezeivnom 
kasetom leiak p oko 3 kg. 0»aj dodatn ketrxfi 
sa masplom bee van veoma potreban bududi da 
ram p ono izdrSavalo oko 350 strana pn ispm 
usiovima rada kao kod maindrxsg. 

Iz ovoga se jasrro vtdi ko vtSe Ia2e. s obztrom 
natodap Epson nbor za LQ-lOO dedansao ra 


2.000. 000 karakiera, dok p Ganon predvaPeo 

700.000. Istira. razkka p i u tome Slop ovde oo- 
sak do kraja cm k'o davo, dok matndrv itampadi 
Uede. pa p duiira traprp nbona veoma rdativ- 
na swar. Cjtwn p ovde Weo da postupi skdno 
Epson-u kod Sl^-a. lao da np potrebnazame- 
ra glave od srare svudnog kca. lb p reSeno sla- 
vljanpm poiroinog deia u samu losetL sa maso* 

men|a. jedro 3to p potrebrro da izvrgite npno 
automatizovano diidenp nakon svake promene 
fcaseie. Uglavrom. dob^eo oosak p bio iwma 
dobar. mada se pod kpom vide satektske tadkice. 
doksu prolazi gUva tako vekiM. osim u skidaiu ko- 
r^rp programa ko|i lag nedosiaiak oddanp^u. 
Kao I kod LQ- 1 00, tv ovde msmo imali ot^makie 
draivere za MndSMS. pa su nam Oobro poskiiile 
emulacip ^son i,Q-5f0, IBM ftofrmier X24e, 
kao I Conon 1 Oe I Bf/3DB, Errole^rv su i nek. 
drugi Epsorm i IBM-ovi 2k-pinski modeli, ak p 
kvalitet emulacip neito slab|i 

Meduum. ovaj Stampad ima dve cizbl)ne ma- 
re. Pre svega p priidno spor Sio se dokumenia- 
cip tide. Sivnpa 83 od 1 1 0 karakiera u sekurdi u 
zavisnosti od moda Sto p verovaino posledca 
pcstoprp maince od k8K36 cevdica. lako b to 
trebalo bt nadokrudeno sokdnm baferom od 37 
kB. Ipak, u praksiraip ive tako cmo. Stampanp 
strare sa lAkadenpm i izOacivanpm trap preko 
dva mruia. Konstedi interne (oritove, Stampaii 
smo do 30 karakiera u sekundi. dok se deklansa- 
na bizina zaprwo odrosi na seK-test. lako p i lu 
male raSnvnkana. Ale zasta malo u odnosu ra br- 
zmu LQ- 1 00 fcof ]e predvider za brzine do 220 
cps u draftu, ali mu se re da da ib postgne, ik nn 
se bar pnbiii Tako se dvostruka brzioa u odneeu 
ra 8J-20 (220: 1 1(9 SOpi u oko 30% prednosti. 
Zaista ram rvp (asno kako Epson tespra. k moida 
konsti neke rvop speojalne Seiko salove kOfma su 
batenp malko oslable. 

Ipak. Epson nas prznap. za raziku od Canon- 
a ko)! rap r^ao za shodoo da ugradi raSa skpva u 
sv0)Pb B fontova. lako Spano i Dana ima)u dak Ova 
rasporeda, nv smo. a bogairv i neki ve6 od nas, 
csiali kraUnh rukava. Medubm. za one kaji itam- 
pa|u dokumena na er^Pskom. da katemo da su 
fontovi sokdnog kvakleta i neodol|ivo podsedap 
ra one ugradene kod £psoo-a, pdino Sto ovde m- 
su skalaWb, vec se rode u 5, ik 4 vefcbne, u zavi- 

Na kraju samo da kaSemo da SCarvad prma 
pap«eod64od (05 g^n i too A4. B3. letter • iipil 
kvmatu. kao i tenene sondarbvb vekfira. Zarar^- 
vopdao^Starrpaduteksiuakiommodukorstb- 
direkcixalni nerieis Sto zbog nedosuba or^nalnib 
diaf«a rvsmo mc^ da i^ratemo. Medmm. na- 
ma. a rv rpmu. rvp smetaa n irva pod emtlaopm 



JUi/AVGUSr'95. 


51 


raiunari 




HARDVER 

Stampaci 



i iofm siro sxKaSh vei itit kases i to< 
putu, Uoilalom. za to je i namerten. 


Plezolicno 

^uven Bfxon-w Sty^ |e u jedrvxn trenutku za* 
pretio I uHtj Izserzkiti Siampaia kqe je txlo pn- 
fHJiSeno da sreie csfie. O^Ja je on maW pojefti- 
no, pa se sve pofelo vfteti u kmj. Naialost. rm u 

osetili njegovc blagcdeti, ale nam je ipak pn)ao - 
zato )«dnom Iwala £pson-u na ovq tehnolog- 
|i Ip^, posla sve eufonje pokazalo se da ona joi 
uvek nije sasvm razradena i da se ponegde Zrtvo- 
vao Ic/alitet zarad cane. Uglavnom. od tn pomeC' 
ka koja smo konspli, dva su beta zamenjena nekern 
daigim modelom. Pogleda)mo i zaito. 

Ovaj Stampad le ir>«k koStao upola rnanje od 
najieftinijeg laserskog modela die kude. Za uzvrat 
le davao k»aliiei Sannpe sitdan svom skupi|em 
rodaku. navekkaj radostsuogvlaarilca. AJisamona 
podetku. Zbog toga je dobra pralazio i na testo- 
viTta P iSiampi, ale se bar kod nas pokazao kao ve- 
oma osetIjN i kyadyv pcete dude upotrebe. Red |e. 
prvenstveno, o tragovima izmedj dra proUza gia- 
ve; na dva modela se uopiie nisu javitala u podet- 
ku, dok lb je tredi imao jedva vidljive. Ale posle ne- 
kib mesec do dva poslajali su sveixsdlyviji, da bese 
kod onog bateuznog modela povedali do dak 1 ,5 
mm! Kod bfega je manje-vije tako i ostalo, diak su 
se kod ostala dva Stylus-a 800 -f podeli smar|iva- 
ti I tako cikledno poravijab, Sio je zaisu neobedno 
ponadanfe. Moida to nekome • ne predstavija ve* 
iiki problem, tliieviKnekjednogodesprsvmjib pn- 
mifiaka zbog toga, a i zbog pniedne sporasb i viso- 

loser jet 4L i to posle sarrx: 3 meseca konidenfa 
Dru^ je kod svog gazoe proreo diBvib i C 
meseci i pniidno le dobro raipo. odiiaroavii pn- 
toiTioko4000sirana.Ai. izgieda da je lo bilo pre- 
vide za njega r naglo je izdabnuo. Garancija nije 
pnznata zbeg keonddenja reoberaneh kaseta sa ma- 
stilom I zbepg navezdne^ otvarar^ itampada Sto je 
biio rietadno (zaSmna nalepnica je stajala netaknu- 
ta). Kvar je u servisu pnpisan kako samoj glavi, ta- 
ko I mehaneo, pa je popravla. pre nekoliko mese- 
o, iznipsila ditanh 800 dinara! Gnevni vlasnik je 
posle izviiiozamenuza Epson LQ-570+ diyiesa- 
da zadovdim konsnik. 


ledini Stylus key i sada, posle 1 1 meseo, rade 
kod istog vlasnika |e ba£ ona^ 'baksuzni' sa dbafb- 
cama na Stamp. FtaSto se pokazao kau izuzemo 
zgodan za izradu lebnidkih erteJa Ad fermata e sa- 

Iz ove tn pnde prazHazi da |e Epson Stykis 
SOO-e- daleko od reklamiranog Stampa& Sredom 
neje! Pre be se rekkj da it greSka u pogreSnq name- 
n , poSto je on pre svega predviden za izuzetno ma- 
e tiraZe koy mor^ M dobeog kvakteta. Zato be- 
smo rekt da to nije Siampad namenien prosedrkleTi 
dxnadem konsndcu koy odeki^ da ostvan sdidnu 
zaradu StaeToreiem dokejreenata i npr. obradom 
ceksia. SaorredeieZe nakr%. a smo moZda bad 
me Eak materozni po debefanyj bb nesredneh preme- 
raka. At kako kod nas ve^ konsneka kupuge Stam- 
ps da be njime zaraiSvao. ovaj Siampad za Stampa- 
nge vedb tiaZa nema riadu pcdrdku. 

Ima god fakiora kogc Jbdu na tak^ nade 
meSljenge. To ge pre svega cena oddtampare stra- 
ne. Ona je priidno vesoka. podto kaseta sa'masb- 
lom ima ezuzetno male kapami i nama je Siampa- 
la oto 300 strana prosednog teksta. I cena gog nige 


tvoieiTviMfed. odnosno i piasle potapanga u vodu. 
masbio se gedva inilo razmazivalo, dole ge dak i 
kod £pson-ovog onginalno^eTi kod oneg reokt- 
ranog I oznogana njka mogia da napraea Hetu. Za- 
to pomalo surrvngamo da ge red o Conon-ovoere 
makilj, posebno kada se zna da Canon kod vece- 
ne modela smedta potrodnu ^avu u sam ketndi ' 
zato prosto dosiparge masbia nege dovoigno. Uo- 
stalom. pnmebli smo da se i masDio i 'cengnalne' 
HP Iioner nalaze u edenddnep] ambalaEi. ZnalS. ea- 
bbkeodStylus^glavanepreiStavIga problem, gebi- 
na reciklada yit na vadu odgovornost 

Dodude. ovag Stampad uopite rage osedgiv na 
'speceddna'' masula Tako smo kod gedneag Stylus-a 
(ne nadeg, nismo toliko brabn) vedet dtarroange 
Rotreng-ovim tuiem za lapidograf. Zadudo. iiam- 
pad se nege bijnio i kasnege ge bez proble ma radio 
Ai ipak I same znate onu dezrenu redenicu; ‘Ne is- 
probavagle c«o kod kude. Mi smo profesionala"- 
Dodude, momak koy ge to probao, mogao se na- 
zvab I nekim dnjgim imenom, at nam ge ipak po- 
kazao da S^us I nige tolikD mnogo osedgiv. loko 
nam se zbog kvara dino. Meduom. god irvek nam 
smeta ngegovi nagved tn^ki>a po oddtampaneg 



ju ne pnznagu garanogu, 
ved pnpsugu kvar ne- 

Nagdedde se konsb ma- 
stilo za Carxvi vik-jet 
dtampade koge se dva- 
pul sponge sudi od £p- 
son-ovog onginidnog 
[za potpuno sudenge ge 
potnebno oko 8, odno- 

nas da se to masbio na- 


kc^ se dobiga u kaseti 
8|-20. Za ovo dnjgo bi- 


strarici - dec krrvice snos i sam postupak diddenga 
glave. kogi se obaviga produvavangem masnla kroz 
mlaznde. Kolidma koga se pn tom trodi dovoigna ge 
za dumpange dvadesetak strana. at. naZalosc. za- 
vidava na sunderfidu, a ne na papnj. (tak i ako 
CMJ operaogu obaikgate nedto rede, na svatks 50 
strana. polrodnga de bOi pnlidna. Kada teme pndo- 
damo da i sam dtampad pn uklgudengu desio ‘per* 
zube' (kao svi lepo vaspnam momo) videdete da 
de vam poirc^nga bit prb&ia. Otuda i gedan mnus. 

Medubm, la polrodnga se nadoknaduge izu- 
zetnim obskom, kogi u pogMmm trenuoma moie 
da se pnbligi lasenma. mada limge od pralaza gia- 
ve. kada ih ima, mogu prkidno da smange povolgan 
utisak. Ipak 360*360 ovdeizgledanagO^, a I tk- 
kica ge nagmanga - za lazliku od B|-20, ovoe uopdie 
nema ‘satelita". Dodude, na o0<dnom nk-gei 
bankpostu su pnmetna razlivanga. ali a papiram 
prevudemm slogem krede nema mkakrtb proC4e- 
ma. Ova podk^ ge ipak pnkdno skepkga od cbid- 
nog papira i neobidna ge po tome dio ge sgagna, a 


raiunart 


52 ' 


jULI AVGUST '95. 




HARDVER 

Stompodi 



efik^sno. rTte&JOrn samo za p«zo tehr>olcgi)u> dcrit 
kod ink-dicta ne moic pomo6 kod oiklar)ar)a 
satditsluh taikica - ocuda i predoost $cy/us-a. 

optcrcduie CPU. poito |e pod t^^nddws-om 
Cesto zastaiavao kada su sc oDavltali i ncki jed- 
nostavni procesi. doduSe konstedi multitaskir^, 

lera siranu punj teksia za marie od 40 sekun- 
di. Sa ovladenjcm papira, prelazio jc i mirut. ali 
od 32ICS bafera ni|e n odcluvati boljc rezuHate. 
Epson le ovde prmenienom tehnologijom zai- 


rckli dagajekod nas praiilai izuzctnovelikarc- 
klamna kamparja. Otuda i pnlidna populamost 
ovog Stampaia koji jo! uvek nijs pretciao sve 

problem samooftedenja EEPROM-a koga mi, 
srcdom. nismo doiiveli. 


Svetlost koja donost tamu 

KonstiD laser rezoluoie 300*300 tadaka po indu u 
vreme kada sodljivo dolazc pnmero 1 200 dpi m- 
je baS pnialan osedaf. M ipak. mie sve u brotkama. 
lako pretbodna tn itampada imafj za 44% vedu 
rezotuaju, ne mogo m pnvimi 9«>jvr kvaktetom 
ovom laseru. Ovde |e cmo, zaista (odiudno i bes- 
kompromsno) cmo. a i ladka je stvamo mala. Ka- 


da sc rnalo zadubae. videdets da ova rezokjaia 
nudi I neke predrosa. Pre sve^ red ie o reoklaii. 
U vreme kada naie lirme |^ nsu nudile dovc^ 
saan toner za 600*600. sa HP User ^et-om 4L n- 
smo email nttakvih problema poilo |e posto)edi 
prah zadovdiavao dak i graliku u 300*300. Sto le 
I iaziiml|no. kad sc zna da )e ova rezokxiia ved 
prlidno dugo pnmcnirvana kod sianli laserskih 
ftampada. Ovo je veorrta txmo istab poito je ce- 
na nsekUie bila oko 270 dmara, dok fc ri^ HP 
toner koitao 470. Razhka koja rate zanenwlpva. 

Ovaj itampad sc od ostakh edva^ i po ka- 
seti za skiadiSlenje sedeneg papira. Ona je pnma- 
la lOO hstova. dok su konkoreno sebi mogli 
pmAib samo opola mari)e. Ako vam je i wa tn> 
dfrena bro|ka mala, moieie ga oprerrwi i dodai- 
nm doiuradem papira. Time ved posiaie sokdrta 
maSina za ctmar^ kartcelanie i lirme kofe itampa- 
iu gocovo isklju^ leksi, poito mu je grafika sla- 
bi|a strana u odrxsu na ostale modeie svote po- 
rodice (posledica male rezoluoie), ak joi ovek de- 
bHo beii svojuTi konkurentima a ovcg testa. 

Brzina koja mu p dddansana p gotovo po- 
sbgrxiu. Samo malo mu p fakio da ebaci 4 sirare 
u irartulu, ali ovde p nsd 0 iumpan|u viie kopip 
istog dotojtTWta. U proBvrtom moie vam se de- 
srb da ga ona IT 'mangupa' presopx; lako su 
viSestnjko pftirv|i. Ali'to se deisra vrio retko. od- 
nosno samo kod popdmadnog Stampanp (samo 
pdne suane teksta). dok p kod viSe. lYtakar I mzli- 
diDb, strana znatnobrii. Ovop posledica pnxe- 
siranja u samom itampadu kop se samo kod pr- 
ve strana odvija 'na prazno' dokse kasnpvrii $- 
multano sa itampom. Tako p laser u pnnopu bo- 
l|i irkad, a uz to vam iieOi i CPU vreme poito p 
oprqnlpn sopstvenm procesorom i uz to sa I 
MB memonp kop uz pomod MET-a. odnosno 
Scocker-a za memon|u, dap bdp rezukate od da- 
sidmh 1 ,5 MB I dirk nam se da p odnos kompre- 
sip oko 1:2, Medubm m 6tava 2 MB ne mogu 
uvek pomob. pa ie vam se tako desto pdpt 
Aienwy Em^r ukokko pustite neke sioienip si^. 
Zato je potrebno dokupiti )bS pdan megaba|t ko- 
fim uku^ imaie. posle MET-a. neiio manp od 
4MB. Znadi iiampad onaker kakav ga kupde ne 
moie da oditampa bai sve ilo iekie. dok ie 
ostak izodabrane male trotke bit spremn nasve 

Medubm. daleko od toga da su on Do^. Ko 
se pdnom navikne na laser teiko da ie i pomek- 
u ^ se vrab na neito diugo. On ipak obezbedup 
kvaktet itampe nedostian dnigim tehnolcigiiama, 
kao I brzmu koja p realno do osam puta veda od 


Grahk remabilnosH tesliranih stampaca 

{d°nl ^ 

iE 

' 1 1 

1 

■P5 




MKnr —La 

m 

1 EpsonlQ-tOO 

1 


] 

■ 



JUL/ AVGUST '95. 


53 


raiunaH 







HARDVER 

Stampotif 



raiunart 


,54. 


MMVGUST '95 





HARDVER 

itampcci 


ovTOv zi Stjmpirie velrkoi bro)a dotcumsmta. 

lako fi Conor &J-20 u cxiwroi vanjanli Dli* 
Ilk otr. LQ-fOO. kadaMdodakasetaaateieri 
psQir isios kapaoteu. doOta se SOO dinars skuplji 
SiapaJ Meduliin n|egcM! kar^ensoke su daleko 
lo^ od kiase 2^-pinskin mainSmh. a kvaWeli do- 
laac do larafaja lek hupovinom batenje. Ako nas 
piuia pre t>i smo se odr^i automaiskog dotura- 
Ca paon j konst NCd akumplaiara koji vain da- 
le aotooomiiu Sme ovaj Slampai konadno slui 
narnern • or zapravo i jcste napravtjen da se uvek 
nade uz vaS laf^p radunar Za osiale pnmene n- 
le bai modra mvesticiia 5 obzinpfn na odnos cb- 
naAaraklenstike - )este da moJe da posluJi c na 
vaSem stolu. ali se u ipak ne oseda pnjatno. pa le 
bez batenie i ‘pi/iedestvi)a' pomalo fnjstnran. 

Za Epson SCikosa 800-k rekk bdrno da je 
Suita supnXnost svog prezimer^ u ovom lestu. 
On ima izuzebPC kvahtetar isps. sokdnu brzmu 
itampe aii i visoku oenu po listu. kao i to da le pn- 
iidno 'sHien', odnosno. inode da otkade ako se 
previie konsu. Zaio je on po nama idealan model 
za poskavnu korespodeooiu • ako napiSele 
poneku pon>tLj ki orkulamo porno, to de izdrtati. 
a takode i vaS budiet. ali od ve6b iiraia vas ved 
moie zaboleO ^ava. posebno ^ insislirale na 
kvalnelnom papiru i ongmalrum Epsonewm ke- 
tndiima sa maspkpm. Znadi. kada su npr ad><oka- 
n u pitaniu preponjf* b m ga kao izuzelno kvali- 
letar kada se radi o odnosu cenaAvalHet Itampe. 
all same to. poito ie kvaktet samog itampada ipak 
pnlidno Oidtutablan 

I. nakr^, itampad zvudnog imenadoser Jot 
41. Ko zna. moida de neki advokat ili lekar radi- 


'Ratova zvezda' ito mole da ubi|a. pa dak i da 
operie. ako |e potrebno. lako su razlozi. svaka- 
ko. pogreim, izbor de biti debar poSto ovaj 
itarr^ nudi nafvedi kvalitel. Uz to pMnosi i ve- 

o deov/-duty itampadu, ali vas za razliku od bh 
modela istog prcurzodada liSava nekib proWema 
j vezi Sumpania YU skwa Brzmu od 4 strare u 

praksi daleko veda od one koju posUlu svi dnjgi 
konkurenli. Od mana bi smo iztho|ili nafvedi 
procenat {kada. odnosno zaglavljivania papira 
kada se konsti tkrostrana Stampa na gomiem iz- 
lazu. Kada papir preusmente nazad, onda goto- 
vo nema savijarja all |e potrebno da vam itam- 
pad bude Slobodan sa barem dve strana. 

Ono §to nas na^deide odvaja od ovog kvali- 
tetnog Starr^sada je cena ko)a je i dalp ueoma vi- 
soka toddilerase krede oko 4100 dirara mafla 
(B mogude nadi kod "nezawsmb uvoznika" i za 800 
dinars manie. ak lada osi^ete bez garanoje i do- 
datrnb ustuga koje domad legalni prodauo da|u. 
Zaxo se radip odluAijemo za skuplju varianiu. ili 
eventuainu tajpovinu polovnog pnmerka koji u 
dobro odwanom stanju siaje oko 300 dinara viie 
od nowdg Styus-a. Uz to, postote i speojalizoka- 
ne berze pofx^ ’Fenharda’ koji ib i pregleda zbog 
dega |e ova vanjarta veoma pnsijpadna, tako da 
vam ovaj Slampad mole posluiili i samo za po- 
stovnu korespondencju napiSeg fcvalteta. mada p 
on namei^en za ipak ozblpje poshave u omantim 
kancelanjama gde treba da izdrli preko 200.000 
strana fcqe de piedi preko ojegovog bobnja. Pre- 


osiali iz odabrane detvorke mopj da preture pre- 
ko svqe glave nekoliko puta marie. 


Nadamo se da vas posle svep nismo stav* u |Cj 
vedu nedourraoj. Rekli bismo i to da |e erv^ lesl 
uglavnom pnmenliiv i na ostale modele isdh t^ 
noiogiia k^ prp^u odgovar^udim Uasama. 
Znadi odrsos izmedu vitiurs^ beovy-dut/ rnalod- 
mh I laserskift Stampada p skdan kao i kod mode- 
la mle klase. Zato odekupmo da dete pred slede- 
di I Kiponnu imaP jasrviu sklai o tome ita vtie od- 
govara vaim potrebama • ven^emo da de se to 
skoro desru. Ali ko zna. moida nedete rn imati po- 
trebe za kupovnom sopstvenog Stampada. Za 
kojU godmu de bm mogude oW prenosmm radu- 
narom do na(blile poSte, utsacm ncrvCd u Stam- 
pad-aulomat i infra-ovemm zraoma ptereo do- 
kument. S obzirom na naSu pQSkMdnu sporost 
preuzimarja novih tehnoksgiia, naS save! p da 
krenete u bududnost naonilam sopstvemm poo- 

Autofo moiete komotvrati na e-morl odresu. 
bot>lor)d@S«am.co./u 




U KNJIZARAMA BIGZ-a 20%jEFTINI]E 







fUfilTALiacCaiSERVISV 


TEMA BROJA: MREtE 


Besprekj'dna napajanja 


Dok su komsije u mraku (2) 

Posle prvog dela ovog teksta u 1 06. broju casopisa "RaCunari" u ovom broju bice reSi o primeni UPS-ova na 
mrezama. Kada su u pitanju 'mission critical' primene, administratori se oslanjaju na njih da bi obezbedili si- 
guran i neprekidan rad hardvera na kojem se takve aplikacije Vne. 



itoliko god jednostavno da zvacli narriena UPS- 
ova na mreii - davanje energije serveru i slanicama 
a svojih batenja za vreme neslanka stnjje i 'pegla- 
n|e' svih vrsta anomali|3 koje kroz eleWn&iu mreiu 
ulaze u kompiutere, finjenice lcazu|u drugaiije. Jed- 
nostavnost je ipak retka pojava u ovoj gram raiu- 
narstva. Sada, kada lokalne i globalne mreie nose 
sve vi5e apltkacija koje ne dozvdjavaju nkakve pre- 
kide m smetnie u radu (kao So su bankarski siste- 
mi, telefonske centrals i drugo), UPS-ow moraju da 
rade mnogo vi§e od jednostavne zaSite podalaka. 

2a poietak, moraju osigurab pouzdan rad 
mreie i u siluadji kada dode do prekida napajanja. 
Izvt^anje potrebnih ^etacya za vreme nestanka 
slnjje moSe bub knjojaJno kada se radi na, recimo, 
rezervacijama avionskih karata, linansijskim poslovi- 
ma, proizvodnji, sigumosnim sistemima... Dalje. 
mnogi UPS uredaji mogu biti nadgtedam sa udalje- 
ne mrelne stance da bi se proverio rSio batenja, 
izvrSJi testovi lii da uslovi u elektndnoj mreJi ne 
prete radg servera. Nek omogudavaju da se izvrJi 
logovanje usiova rada svakog UPS-a, tako da je 
mogude napraviti pregled stanja, kretanja energpje i 
problema na celo) raiunarsko] mreii. Pojedini dak 
omogudavaju i biranje redosleda obaranja f gaSenja 
servera pnlikom nestanka slruje. tako da vreme ra- 
da onih sa najknlidnijim poslovima moie biti maksi- 
malno. Do nedavno je interaktivni menadiment 
hovrien prekosistemajedinstvenihza svakog pro- 
izvodada ponaosob, ali je to 
sada mofude radit preko 
SNMP-a (Simple Network 
Alonc^ment ftotocol), tako 
dasu UPS-ovi postali pono- 
'■r’ pravni flanovi na mreJi. 



Jasno, proizvodafi su sasvim svesni Cnjemce da 
je gubljenje energije napajanja samo jedan od pro- 
blema koji mude kompjuterske mrete - ito ne naj- 
ozbiljniji. Elektridra udan. podnapom, prenaponi i 
5um mogu bukvaino ubogaljib kompjutere na 
mrei. Ono ito je najgore, ove vrste poremedaja 
najteJe su za otkrivanje i njihove posledice se desto 
pogreino okaraktenki kao greike u softveru. S ob- 
zirom na to da i elektndna mreta zgrade mole biti 
koren problema, a ne kompjuterska oprema, 
mrelni administraton if«5gu u potjbunosti olkkamt! 
neke od problema samo uz pomod struCnjaka za 
instalacije. Da bi takvu vrstu smetnji sveli na mini- 
mum. praktidno svi proizvodafi UPS-ova nude 
iirok spektar fritera i stabilizatora, koji de garantova- 
ti disto napajanje servenma i ostatoj pnkljudenoj 
opremi. 

Sve u svemu, promene u poslednjih nekoliko 
godina u ^Jom polju pnmene zaista su dobrodoile 
mrelnim administralonma. All, naravno, tu postoji 
I nekoliko zamki. Proizvodafi su desto spremm oa 
se preprnj oko nekh praktidno zastareiih tadaka. 
kada je red o proWemima sa n^ajanjem i njihovoj 
eliminaciji. UsNan, joS uvek postoje neslaganja oko 
nadina na koje odr^eni tpow smetnji ulaze u digi- 
talne sisteme. Ftiznavanje osnova elekffotehnike 
ovde mole biti od velike pomodi, ale kada kupuje- 
te UPS najbdie je da postavite So vile pitanjaono- 
me od kop ga kupojete. Uz malo strpljenja i mno- 
go truda u pronalaienju ito vedeg broja informao- 
ja, administrator mogu bm sigumi da de pronadi 
bai onaj koji najviie odgovara potrebama njihowh 
mreia. 

Sta nam nudi softver... 

Danrfnji UPS-ovi, kao ito je redeno i u Radunan- 
ma 106, veomasu sofisticiianiuredaji koji, nesamo 
ito Site servere od gubitka napajanja i smetnji, ved 
sa njima i komumciraju preko senjskh 
interfejsa i odgovarajufih rezi- 
dentnih programa. Taj softver, 
koji isporuduje proizvodad 
UPS-a, je krmdan - on od- 
reduje mnoge od mogudno- 
sti I lunkaja koje se dobijaju. 
) & Najbolie verzije, koje narav- 
* nudenajviie. obidnosej30- 


JUL/AVGUSr -95, 


57 


radunmri 



TEMA BROJA; MREZE 

Besprekidna napajanja 



I sebno dokupljuju. 
I Funteiie mogu vanrati 
I od rudimentamih, kao 
I $to su samotestiranje i 
I proveranivoanapunje- 
I nosti batenia. pa sve 
' do pnliino komplek- 
snog interaWivnog rne- 
nadimenta. Kao naje- 
lementamije. trebalo bi 
da je omogudena sig- 
nalizacija mreinom 
operalivnom sistemu 

skom bekapu. Neki 
UPS-ovi mogu da 
poialju I poruku o to- 
me da su se batenje konsdle neko od- 
redeno, unapred programirano, vreme, ka- 
da operativni astem nottra konsnicima da 
smme svoje fa)(ove,nakon fega se server 
bezbedno obara i isWjuiuje. Na ta) naJin, 
krajkotraine prekide napa)an|a (u trajanju od 
nekoliko minuta ili nekoliko desePna minuta) 
ve6na konsnika nede nr pnmetiti. Napredni- 
je mogudnosti omogudavaju administraton- 
ma da vide i reaguju na stanje napaiania oba- 
ranjem ili rebutovanjem servera. 

Softver se ispoiuduje za prakodno sve 
vodede operativne srsteme • NoveH 
NetVtfa^e, Umx, Wndoiw NT, Lon Monoger. 
OS/ 2 ... aneki proizvodadi ga ispofuduju daki 
za sam DOS, preko kojeg se moJe nadgle- 
dati UPS ill upravijali nekim njegovim kjnicci- 
jama, mada se, rwavno, ne mole vr^i sr- 
gumo isktjudivanje osim uz speojalno pnla- 
godenje programa. 

Softver koji isporuduju proizvodaS 
UPS-ova mogu logovati i pqave podnapona, 
prenapona i prenaponskih udata, kao r mno- 
ge dnige detalje, Ti podao se kasnije mogu 
upotrebiti u Cll^l ispravljanja potencijaino cpa- 
snih usiova za rxl texnijuterske opreme na 
pojedmim lokaojama, Cak i najbezazlemje 
stvan, kao Sto je uHjudenje^skljudenje Irfta ili 
klima-uredaja, mole napraviti pod i prenapo- 
ne kOji, opet, mcgu napravib haos u radu 
kompfutera i mrela. ftiznavanje momenata i 
usiova pod kojima odredene smetnje i ano- 
malije nast^u, velikije korak napred u prona- 
laienju I otklanjanju problema. 

Pregled I sumiranje problema u nap^a- 
nju mrele na nivou grada, regiona ill dak 
drlave mogu otknti daje elektndna energija, 
koja se isporuduie u pojedcmm geograftkim 
regyama. znadajno 'pdjavya' nego u ostalrm. 
Ovo mole da objasni zaSto jedan deo 
mrele izgieda mnogo o^Kimiji na padove 
nego neki dnjgi. KonSdenjem ovih podaiaka, 
administraton mogu raditi sa lokalnim elek- 
trodislnbuajama na otklanjanju problema ih 
barem preduzeti potrebne korakenatimlo- 
kacijama za zaititu lokalne mrele. 


Dijagnostika i nadgledanje prakb&vp su 
same podetak, jer neki proizvo^ omogu- 
davaju i (ranije pomenut) interakovni me- 
nadlment ftxrtocu njega UPS mole prak- 
ti&o izvoditi zadatke kao So su iskijudenje i 
ukijudenje servera (bio po Irenulnom zah- 
tevu, brio po unapred odredenom vremen- 
skom rasporedu). Administrator mole pro- 
gramirati gaSenje servera svako vede iz si- 
gumosnih razloga, ugasiti neki server da bi 
vi5e energije ostalo za drug ili pozvat uda- 
Ijeno predstavniftvo da botuje tamodnji ser- 
ver. Ukoliko proizvodad ispoiuduje softver i 
za druge uredaje osim kompjutera, pnmena 
1 menadlment se brzo lire. NSSI, ARC i 
drugi, na pnmer, isporuduju i softver za 
bndleve i habove. pored onog za servere i 
stanice. UPS-ovi su u pnhdnoj men izvan vi- 
dokruga, zaboravijeni - ustvan, sve deft ne 
dode do vanredne situacye Ali, saznanje da 
su batenje ostanie i prakBdlno izgubile kapa- 
citet, mole spasiti admmistratora od gublje- 
nja dragocenih podataka. U sludaju kada su 
UPS-OVI prosut' po celoj fnmi ili vedem 
podrudju ^rad, region,...), nadgledanje «a- 
tusa je mnogo jednostavnije sa jedne stamce 
preko mrele ili modema, nego provera sva- 
kog peyedinadno obilaieniem lokacya. 

)edno od odiglednih ogramdenja softve- 
ra rezidentnog naseivenmaje, naravno. da 
se UPS-u ne mole pnstupiti ukoliko je ser- 
ver oboren Zaio r-ek' proizvodadi obez- 
beduju rrioguinost duekinog pozivanja 
UPS-a ((W in), dobavanjem ,'temog mo- 
Oema i potrebne mteiigenciie svom proiz- 
vodo. Ortj rnogudnost te Sigjrro ceniti 
svako ko je usred 006 morao da ide u fr. 
mu I UrTx> botuje obonsni server EFI po- 
mera komumkaciju UF^-ova korak dalje, 
omogudavajudi da do 32 poverana LanGar- 
de-a medusobno prosleduju poruke preko 
svojih senjskih ponova. Takav nadin rada 
omogudava konldenje UPS-a za nadgleda- 
nje i kontrolu rada uredaja koji msu direkt- 
no pnkijudeni na kompjutersku mrelu, kao 
So su telefonske centrale(ito bea pnmene 
SNMP-a). 

Da bi se bolje ilustrovalo Sa sve savre- 
meni softverza nadgledanje 1 kontrolu UPS- 
a nudi, naveden je pregled nekih mogudno- 
sti koje se nnogu nadi u najboljim programi- 
ma za njihovo nadgledanje 1 k^rolu; 

- obananje siSema mole se programirab na 
Odreden viemenski interval od momenta 
prebacivanja na napajarje iz batenja, tako da 
se kradi prekidi irxjgu preskoditi' bez ikakvog 
ometanja i prekidanja rada 

- slanje poruke o obaranju servera preko 
mrele svim iii odredemm konsnicima 

• lAljudenje samog UPS-a po gaSenju serve- 
ra, u clju oduvanja So je mogude vile ener- 
gje u batenjama do ponovnog dolaska 

- vremenski raspored self-testa (mkad, pn 


ukijudenju UPS-a nedeijro. dvooeOeljoo...) 

- podelavanje svih poruka 1 vremenskih do- 
gadaja za konkretnu pnmenu 

- daljinsko nadgledanje svih funkeija UPS-a 

- logovanje stanja u elektndnoj mreii (rmni- 
malm 1 maksimalm napon, frekverKija, tre- 
nutno opte'redenje UPS-a,„), sa mogud- 
reidu eksportovanja u spreotfcheel format 
pogodan za dalju analizu 

- pradenje stanja napajanja u realnom vre- 

- podelavanje granica izlaznog napona 

- podelavanje alarma na vreme do is- 
praJnjenja batenja ili na vreme od prebao- 
vanja na njih 

- podelavanje mimmalnog rwoa do kojeg se 
batenje moraju napuriiii pre ponovnog 
ukijudenja servera 

- velika lista dogadaja (Events), kao So su 
'UPS na batenjama', 'UPS self test proiao', 
'UPS batenje treba da se zamerte', 'podm 
proces obaranja' 1 mnoge druge za koje se 
mogu vezivati odredene akcije. kao So su 
'lofuj dogadaj', 'obavesti konsnike' ltd., sa 
daljim podopcijama. tu> 

...a Ita hardver 

Da bi se liinkcije UPS-a kao kontroinog uie- 
daja servera doterale do perfekcije. kro 1 da 
bi se dakiao posao adminislratora velikih 
mrela koje se prostinj na vile tokaoja, po- 
trebne su I dodatne hardverske pikamenje. 
Neke od njih stvamo deloju nepotrebno 1 
perverzno. ali oemojmo zaboravrti da u sve- 
tu velikog biznisa 1 velikih para svaki minut 
neaktivnosl mrele koSa mnogo vile od 
svib ovih dodataka z^edno. 

Jedan od njih je, naravno, SNMP adap- 
ter, koji izvrlava poseban program za saku- 
pljanje informaeija (agent) 1 njlhovo smeSa- 
nje u bazu podataka (iVllfi - Management In- 
ftirmotion Sose), na osnovu kojih se. kasnije, 
programom za analizu, mogu vrSib statiflike 
I pregledati protekli dogadaji. 'yfed sama po- 
treba za poznavanjem stanja batenja u sva- 
kom momentu, dovoljan je razlog za daljin- 
sko nadgledanje UPS-a. Adapter je veza 
izmedu UPS-a 1 oSatka mrele 1 izvodi se u 
oWiku posebnog uredaja ili speojalne kartice 
(sKno PC-jima), Omogudava lak pnstup sa- 
mom UPS-u sa stamce za admmistraciju. 

Modem sluii za daljinsku konbolu 1 nad- 
gledanje UPS-a preko telefonske veze. Jed- 
na od osnovnih namena mu je 1 daljinsko 
podizanje ugaienih servera. Uredaj je mno- 
go konsniji nego So na prvi pogled izgieda, 
naroiito ako postoji potreba za njihovim re- 
lativno iesOm obaranjem. Rpred toga, obid- 
no omogudava 1 petpunu kontrolu 1 konfgu- 
raciju UPS-a, izvriavanje testova... Neki 
iTXjgu da pejdluju konsnike pn odredemm 
uslovima. Moguda je (zavisno od modela) 1 


raCunari 


pilMajST-9S. 



TEMA BROJA: MREZE 

Besprekidno napajanja 


zaStita Sifrom i takozvani dial-bock. t|. i» 
va$efn pozivu prekida se veza i uredaj ;am 
okre^B unapred pfograinirarn t>ro|, u cil|u 
smanjivanja mogudnostr neautorizovanog 
pnstupa. 

Izmedu ostalrh, tu je pS t uredaj za me- 
renie uslovarada; tetripefaOjre. vteinosti.. U 
ven sa spoljnim senzonma za dim, vatru, vo- 
du, neautonzovani pnstup obavl|a i dnjge 
cperaci|e i iaip signal upozoren)a pn vanred- 
nim situaoiama- Pored nfega, postoje i razni 
dodao za pravtlnu signalizaoju ukoliko se ko- 
nsOvi^ servera na jednom UPS-u. kaoisklo- 
povi za zamenu UPS-a (u sluiaju remonta) 
bezcdaranjasistema.Po5tote|c4i razni slab- 
laaton i lirujski filten kO)i su itekako konsni za 
zaStitu skupe opreme, u sluia|u da pnitke ne 
zahtevaju ili se ne moie pnuSoti baJ UPS. 

U poslednje vreme pojavih su se i doda- 
Cl za filtntanp smetnji koje se 5ire preko fizit 
kog nosioca kompiulerske mrete (npr. ko- 
aksijalnog kablaza tanki etemet), preko tele- 
fbnskih linga i preko sen;skih kablova, koji 
definiovno zasluiuju da im se posvet painja- 
Sti/ar je u tome da je jedra od vr^ elekini- 
nih smetnji i 'medusistemski Sum sa uzeml|e- 
nja' (intersystem gvund noise). On ne posto- 


ji napnkl|ii£kuzanapajanjevednaiini)amaza 
prerros podataka. Najgore je Sto se ovai 
Sum ne mote prevazidr mkakvim UPS-om 
mil lini/skim fittrom, jer je vezan za uzemlje- 
nje. Kada se uredaji (npr. kompjuter i Stam- 
ps), povezan kaPlom za prenos podataka. 
ne nalaze pokljudem na istoj utrinio, mogu 
se zapravo nalaziti na raSifitim referentnim 
napomma uzemljenja. Oro je naroiito iz- 
rateno u gradevinama sa starom ih Ictom 
elektnJnom instalacipm. ftxJ odredenim 
uslovnma, ta razlika napona mote dosegnuCi 
potenojalno opasan nivo. Ikla se genenSe 
nwdusistemski Sum. ko|i mote poslati opa- 
sne piwapone izmedu neadekvalno zaSli- 
denih. npr. RS232, mlerfejsa, njemu ina& 
nafpodloimja vrsia veze. Optiike veze su u 
potpunosti imune, |er su gaK/anski odvojene. 
dok etemet i oklopl|ena panca imaju zaStitu 
odredeno samim savJardom. Najtxjl|i na- 
£in za zaStitu od o/akve vrste smetnp |e do- 
Pro balansirano kabliran)e uredaia. 

Zakljucak 

Cena UPS-ova je kod nas pnlidno visoka, 
ugiavnom zato jer nphovo trtiSte |o5 uvek 


ni|e foimirarro. kao i 
zt)Qg velikih ptottema 
u nabavci tako teSke 
(ne zaboravirmo bate- 
iije) I veiike oprem* 
UfSodsvega400VA. 
kojc je veoma pogo- 
dan za pnmenu na la- 
Jim stonim 486 konfl- 
guracijama. ieslo leJi 
preko lO kg! ipak, sve 

programu ponude. 

kako dobra vest zbog 
lakSe nabavke i vedeg 


sv^ako prepotuduiemo nytiovu pomi 
na svakom msslu goe le to moguce. 
zaStite nikada ni)e dovol|no Ispiatxle se 
gomo, mada toga rnoida nedete n. 



Auioro motete kaoeoHirati no e-moii odrese 
brontonitgsezom co.yu i 
tvon(ro@oioo erfpg :: yu 


Kako se dopisivati na Netware-u 

Razmena poruka je izuzetno vazna komponenta mreznog okruzenja i centraini deo mreinih usluga. Po 
vaznostl. razmena poruka moze se porediti samo sa usiugama delenja fajlova i itampada. 


Zoron Dordewc .... 

Poruke mogu da budu razmen|^ane na 
lazne naime. Prvo. poruke se mc^ razmen- 
P 'ontine". U to] van)anti poruke se razmenju- 
ju izmedu konsnika kO)i su trenutno pniavijeni 
na mreti. Jedan tonsnik Sal)e drugom kratku 
poruku (nekoliko desetina znakova). ko)U on 
mole da pioiita ukdito le pnjavlien na mreti. 

Ovakvu razmenu ponjka je najIakSe 
ostvanli. budu6 da je za njegovu realizaciju 
dcwdino poslab "paket" kroz mreiu. sa 
adresom pnmaoca i kratkom porukom. U 
sluda)u da te pokrenut software na stamo 
pnmaoca, on pnma poruku i pnkazuje je na 
ekranu. Ftorukese nigde rre pamte, alt se ve- 
oma bfzo razmenjufu. Takode, stanica kO)a 
le poslala ponjku obidno ne mote da prove- 
n da li |e poruka uopSte pnml]ena - ovakav 
nafin razmene poruka |e najsliiniji SEZAM- 
ovom PAGE-ovanju, 

Na mretama koje su rasprostranjene 
kod nas, ovaj put za razmenu poruka je deo 


mretnog operativnog sistema. U Windont 
ibr Viitiikffoup 3.1 1 za takvu razmenu konsti 
se program (Messages ****). kO)i mora da 
bude pokrenut da bismo mogli da Saljemo i 



pnmamo poruke. Interesantno je da stanica 
kofa Salje ponjku nema nadina da utvrdi da li 
|e program pokrenut na stanici pnmaoca. 
Drugim redima, ponjku Sal|emo "u vetar", 
pa ako je duje ko treba - duo )e. 


U okviru Neve:' Nenwre-a, postcy s- 
dansistem kojisepoziva komarxJomSEND 
iz DOS-a. odriosno posebnir- konsrudkim 
programomiz Wndows-a. Prednost ovogv- 
stema je u tome Sto |e software potreban za 
razmenu poaika deo instalaote radne stan- 
ce. Zato le prilidno verovatno da de f- — 
lac svOju poruku zarstaidoDdi. Uzto, prasto- 
I rnehanizam da stamca koja |e poslala poru- 
<0 dobi|e povratnu inibmnacqu - lednostav- 
no, ako je pnmaiac iskljud® pn;em peyvjka 
(CASTOFF ill PAGE OF^, odgovar^uca po- 
ruka bide vradena. Isto se ockiosi na situao. 

kada pnmaiac nije pored radunara. pa nje- 
gova stama ne mote da pnrm nove poruke 
sve dok stare ne budu proditane 

Ova) na6n za razmenu poruka je jeo- 
nostavan, ali vrlo ogranidenin mogudnosb 
Prvo, konsnici kq^i lazmeniuju poruke mo- 
raju da budu pnjavl)eni na mretu u istom 
trenutku. Drugo, veoma jeteSko obezbedi- 
b zaStitu poruka od neovtaScenog dnania 
Trede veoma leotetanamaniDuiacitaDOru- 


JUL/ AVGUST '9S. 


59 


radunari 




TEMA BROJA: MREZE 

Razmena poruka 


kama. kao je njiho- 
vo pamdenje aa kasni|u 
upotrebu, prcjslediva- 
drugim korisnioma 
I razmena izmedu la- 
znorodnih mreia i ra- 
iunara. Na kraju. ova- 
ko je mogude razmeni. 

ne poruke, a ne. reo- 
mo, binarrw fajlove. 

Elektronska posta 

Da tM 56 razreSili po- 

okviru svakog inrel- 
nog ststema postoji i drugJ naJin za razme- 
nu poruka. Taj naiin se zove "elektronska 
poSa" (Qectrpfiii: Mai!]. odrKJsno u largo- 
nu "E-mail". Da bi takav sistem funkcionisao 
I ispunjavao ranije pomenute zahteve, 
mreJni sistem mora da reSi niz tehnidkih 
problema. 

Kvaliteian E-mail sistem u sebi sadrji 
najmanje dva, pnliino nezavisna, sistema. 
Pfw sistem obezbeduje razmenu poruka u 
u^ovima mreJnog okruienja i zaStitu poda- 
taka od neovl^enog pnstupa. Ovaj sistem, 
popravilu. morabiti deo mreJnogoperatN- 
nog srstema Za n|ega se iesto konsti termin 
"sistem poruka (Messaging System)", odno- 
sno "MS" Drugi sstem koosti vet jgradem 
nadm raamene poruka ' obezbe&jie koosrs- 
ku sve usiuge koie dobar E-maa sstem tre- 
ba da ma Ovaj sistem ima uiogu konsnid- 
kog interfejsa c za populame mredne progra- 
me veoma iesto postoje prograim za E-mail 
rvezavisnih prozivodaia. Ti progr^i su ie- 
sto bolji I populamiji od onih ko|i se isporu- 
iu)u uz mreieni software. Takw programi se 
zovu "programi za elefctronsku po5tu", od- 
nosno “E-maj( programi". 

Ma koliko tela priia izgiedala jednostav- 
no, sistem za razmenu poruka (MS) moie 
da bude veoma teiak za razvoj i veoma 
opasan za bezbednost telog sistema. a ne 
sarrxj £-mail-a. Praktidno sve velike provale, 
kO)e Su se deSavale na svetskim i rt^im siste- 
mima, izvedene su po dve osnove: neo- 
vlaSdero poznavanje lozinki (So je propua 
adminiaratora siaema) i "njpe" u E-mail &- 
stemu (So je propua operativnog sistema). 
Drugim reiima, ako imamo problema sa 
bezbednoStu siaema, moiemo nauirti ad- 
mimstratora da o tome vodi raiuna, ali ne 
molemo emeniti operativni sistem tako da 
zapuirmo "rupe". Takvim proWemima su po- 
sebno izloieni UNIX sstemi, ali m dnjge 

SuSinski problem tokom razvoja MS-a 
je njegov odnos prema zaSiti fajlova koja 
postoji u svakom sistemu. Zadatak koji MS 



obavlja je sledeii. fa)i koji je vlasniSvo kon- 
snika A, treba preneb u viasruSvo konsnlka 
B; pn tome laj fajl treba da optereti raspo- 
loiiw proaor na dtsku konsrvka B, a da kon- 
sruk A nema vi5e rvkakvu vtast rtad n)im. 

Sistemi zaftite (ajkava konopirani su tako 
da svaki konsmk ima direktonje u kojima 
moie da dita i pi4e. direkton|e koje riioie 
samo da 6ta i direktonje kod kojih ne moie 
ni jedno ni drugo. Kako da korisnik A, koji ne 
mo2e da dita i piSe po direktoriju korisnik 8, 
tamo ubao fejl! Obmuto, ako konsnik A ima 
pravo da pSe po direktonju konsnlka B, ka- 
ko zaSit ostalu poSu i podatke? 


Postoje tn nadina za reiavanje ovog 
problema. Prvi je razvijen za potrebe 
UNlX-a I jedan je od glavnih izvora proble- 
ma u zaJtit! UNIX sistema. Ukratko. u 
UNIX-u administrator moie da obeieJi ne- 
ke izvrine programe SjJeajalntKTi oznakom. 
Tako oznaieni programi mogu da izvrSavaju 
pnvilegovane komande, lako ih je pozvao 
nepnvilegovan konsnik. Drugim redima. ka- 
da konsnik A Ulje E-mail, program za poSu 
de upisati ^jl tamo gde made konsnik A ne- 
ma pnstup. Ovaj naSn je izuzebio "ne- 
zdrav". Nepnvilegoyan konsnik na taj nadtn 
mofe da podmeme "kukaviSje jaje" i da za- 


Pegasus Mail 


Ov^ program je ^eevtore. So u praiei zna6 da se mote dobodno distnburati. latode. ra- 
je potrebna nikakva registratija da bi se mogao legalno konSiti. dak i u amendem teitvima. 

Program posto)i u verziji za DOS i za Wmdo/is. TTenutno aktuelna DOS verzija je 3,Z 
(r2) I nosi datum 15.09.1994. Odgovarajuda WfmfcMs verzlja je 1,2 (r2), sa datumom 
16. 09.1994, U pratedoj dokumentaoji pomirje se da de se ncva verzlja sa podi^tom 
Director)' Services funktijama (inte^isani pnstup mreinom okzulenju kojF")6 promovisao 
Netwre 4.101) prpjavrb do kraja 1994, godlne. NaZatost. do nasdosadata verzija rnjestigla. 

Interesantno je da je o«ij program deb JEDNOG dcveka, Depnda Hansa (EJavtd Hams), 
sa Novog Zelanda. I pored toga, program je voded u svojoj vrsB u ssetskim razmerama. 

Instalacija je jednostavna. kako za DOS tako i za Windows. U DOS verziji, fajlovi 
PMAIL.EXE. NEWMA)L.EXE PEGASUS.RSC i PMDICTB.PMD se kopiraju u javno do- 
stupm direktonj. Oblino je najbolje da oni budu iskopirani u SYSiPUBLIC direisoni. koji 
je po praviUj automaBlo dostupan svim konsnidrria. Nakon toga, program PMAiL je do- 
stupartsvim konsraomaitimeje instalacija zavriena. PMAIL uzima sve podatkekojisu mu 
daije porebn iz konsmdke baze podaiaka. 

U Wndoms verzf. fajtovi WtNPMAJLEXE. WINPMAILHLP i WINPMAILDAT ko- 
piraju se u javno dosbjjXH ckrektonj. Obidno je najbolje da oni budu iskopirani u SYSiPU- 
BLC (krektonj ik VUrwiovvs direktonj, koji su po pravilu automatski dostyjav svim konsm- 
dma. Nakon toga, program WINPMAlLje dostupan svim korisnicima i timeje instalaoja 
zavrSena. WINPMAIL uzimia sve podatke koji su mu daije potrebm iz konsmate baze po- 
dataka. Konsnik koji fell da jjrogram poziva "Idiktanjem" ikone, treba u nekoj grupi fVo- 
grom Monager■^ da doda ikonu programa WINPMAILEXE. 

Da bi program imao punu fOnkoonalnost, desto je konsno obaviti joi neke korake u 
toku instalacije. Prvo, potrebno je kopirati program PCONFIG.EXE i PCONFIG.RSC u 
direktonj dostupan admimstratoru sistema. Obidrxj je najbolje da om budu iskopirarv u 
SYSiSYSTEM direktonj, Nakon toga mofemo obavijati konfiguraoju sistema putem pro- 
grama PCONFIG u sWadu sa naSim potrebama. 

Drugo. konsno je smestiti u sistemski LOGIN script sledede naredbe: 


if "4ERROR_lEVEL" > ”0" then begin 


Na ovaj nafin, pnlikom svakog prijavljivanja na mreiu, bide pdtrenut program NEW- 
MAIL, koji de prijaviti E-mail poruke koje su pristigle, a nisu jof uvek proditane. 

Samo korBd^ Pegasus Mal-a je veoma jednostavno. Korisnik dobija men sa potreb- 
nlm komandama (u DOS terziji) IN niz ikona (tooibor) u VWtdOMS venaji. Fbdifane su sve stan- 
dardne funkdje E-mail pro^ama, kao Sto su cdeljd za pisma (fbkfer). rudno ik automaisko da- 
ije prosledvanje poite (joruordm^, slar^ pratedh ftijlc>/a uz poruku, osnove korferenojskog 
S6tema (nobix boards). padakiWvdWkompabbilnitekaeditorSvecivelunkojepvalel- 
no postoje u DOS I Woctoiis veraji, sarno se razlib.^ korisni& irter^ za Tihcvo ptcvaTije. 


radunari 


60 ' 


JLIL/AWSUSr"9S. 




TEMA BROJA: MREZE 

Razmena poruka 



mem neki od sistemskih programa svqom 
veaijom. zamen;eni program, ako ga 
pokrene administrator, moie da dodeti po- 
sebna prava konsniku koji ga )e podmetnuo. 
I tako pofinje kc^mar... 

Dnjgi nafln razmene prfte postc^i u 
Newore-u, ver 3. lx. On se zasniva na raz- 
vijenom sistemu dodeljivanja prava na direk- 
tonju. Jedan od prava koje administrator 
moie da dodeli konsniku je CREATE pravo 
na dikretonju. Konsnik sa takvim pravom 
moie da napravi novi faji u tudem direkton- 
)u, same ukdiko time ne unl$tava neki stan 
fajl. FajI, koji je jednom napravio, konsmk 
vi5e-ne moie da vidi, pa 4ak ni da proven 
njegovo pnsustvo. Na taj natSn se E-mail 
mo2e prenostti izmedu konsmka sa svim po- 
trednim standardima zaStrte. 

Sistem prenosa E-mail-a potem CREA- 
TE prava ima i jedan nedostatak. Zlonamer- 
ni konsnik moie neogranideno pravrti fajlove 
u vlasniStvo drugog konsnika. Na laj n; ' 
neduian konsnik moie veoma brzo, 
ikakve sopstvene knvice, da ostane bez 
pdoiivog prostora na disku. 

Tre6 naiin konsiti sistem dimona (deo- 
ftion), Dimon je proces (program) koji se 
pokrede na viSeprogramskom operaOvnom 
sistemu. Njega otudno pokrede sam opera- 
Ovni sistem ili administrator sistema, aname- 
njen je obavijanju ”ku6iih" posksva, koje sva- 
ki operativni sistem mora da obavija (po- 
drika itampadima. rutiranje paketa u okviru 
mreie, ltd.). Zbog toga su dimoni privilego- 
vam procesi i praktidno nevidljivi obidnim 
konsnioma. lako obavt|aju programe bez 
kojih sistem ne bi mogao da funkaoniSe. 

Pojedini operativni sistemi poveravaju 
prenos poruka posebnom dimonu, Meham- 
zam je slededi: konsnik A (bimira poruku i 
prostedujeje dimonu kojijeakuvansvevreme 
rada sistema; dimon jxoverava da li konsnik A 


ima pravo da posalje 
poruku na adresu ko- 
nsnika B; ukdiko je 

upisuje poruku u E- 
mail direklonj konsm- 
ka B (dimon to moie 
da uradi, jerje pnvile- 
govan ptoces, kojeg 
je pokrenoo admini- 
strator); pn tome nije 
potrebno na konsnk 
Aimatutokakvap*^ 
na direklorijima kon- 
snika B; sto tako, ko- 
nsnik B moie da za- 
brani konsniku A da 
mu iaije poStu: tada 
de dimon jednostav- 
no odM) da poruku 
prostedi, So pnlidno 
i® na IGNORE m^tanizam na SEZAM-u. 

Pored dva navedena sistema koja oba- 
vezno udestvuju u razmeni £-maii-a, deSo 
je potreban i tredi. To je siSem koji obez- 
beduje gotetvay za iziazak poSe u svet. 

Sstemi za razmenu poruka koji su opisa- 
ni obezbeduju protok poSe u okviru jednog 
radunara lil nekoliko radunara koji konste isti 
operativni sistem i fizidki su povezani u 
mreiu. Na taj f<a6n je etektronska poSa pn- 
hdno osakadena, jer je u okviru iste proslonje 
obidno lakSe obavit lidm nego E-maii kontakt. 
Zato su razvijeni tzv. gateway sistemi. koji 
omogudavaju da se peruke prenose izmedu 
sistema koji su pod raziiditm operalivnim si- 
stemima i koji su na vedim rastojanjima. 

Gtttewoy se obidno pravi tako da prevo- 
di poSu kqa je u nekom iokalnom formatu 
u neki format koji je opSe pnhvaden i obr- 
nuto. Uobidajen "opite pnhvaden" format je 
TCP/!P SMTP lako 







ilokaino] mreii 
I adrese kpje su izvan 
nje; sve poriike koje su 
izvan iokalne mreie 
prosteduju se dimonu 
se dalje bnne o nji- 
ma; dimon formira za- 
glavlje poruke koje je u 
SMTP (ormatu. na to 
zaglavtje dodaje tekst 
(jonjke koju je pnmio, 
ukoliko je potrebno 
prevodi adresu sa inter- 
nog fbrmata na SMTP 
format I Salje je izvan Iokalne mreie slededem 
radunaru u intemetu: obmuto, kada stigne 
poSa u SMTP formati, dunon menja zagia- 
vlje poruke i adresu pnmaoca u intemi for- 
mat, smeSta tekst ponjke i Salje je iokalnom 
konsniku: na nadm konsnk upotrebljava 
isti program za E-mail i za slanje poSte na lo- 
kalnom sistemu fza starve poSte u svet 

Sistemi E-mail>a na Netware>u 

Kako je No^ll-oj Newore najrasprostranje- 
nji mreirn sstem, ne samo kod nas, intere- 
santno je videti kako je kod njega reSen si- 
stem E-mail-a. 

verziji 3. lx, prvenstveno je pnme- 
njen sistem baziran na CREATE pravima. 
F^likom 'pravijenja' novog konsnika. pro- 
gram koji to obavIja, SYSCON, napravi i je- 
dan now direkioni u SYSiMAIL direlflonfj. 
Ime novog dir-a odgovara intemom broju 
koji svaki konsnk dobija pnlikom 'pravljenja' 
I zbog toga je jedinstveno Now konsnk do- 
bija I sva prava na novom dikrektonju. kao i 


nas se razmena 
poSte na vedim ra- 
stojanjima c^avlja is- 
kljudivo preko YU In- 


poSta razmenjuje na 
vedim rastojanjima i 
sasvetom, 

Gneiwy sistemi 
se konopiraju na sle- 
dedi nadin: na jed- 
nom radunaru u 
mreii pokreie se di- 
mon zaduien za raz- 
menu poSte sa spolj- 



Sonje ftjlwi iz VMn ftfosis Mol-a 


jUL/ AVGUST 95. 


>61 


radunari 




TEMA BROjA; MREZE 

Razmena poruka 


Razmena poste sa Intemetom 


Isti poiedinac kO)i je razvio %g05us Mol razvio je i gotewoy za SMTfi Program se zove 
MsKury I irenotno aMudna vereijsie 1.21. koja rose datum 09. OZ 1995- Iristaiaoja ovog 
gateMsy-a )e rtedo slo2eni(a nego mstalao^a samog ^gos^/s Mal-a. all ;e • dal;e prli£no 
jednosuvna. 

pFvo. kopnfj se 4 Mertury NLMa (MERCURY; MERCURYC, MERCURYS i MER- 
CURY?) I MERGURY.INI 1^1 u SYSiSYSTEM d-reWon) Drugo, napravi se SYSrSYS- 
TEM/MERCURY flireWonj u kqi se iskopiraju preostali fajlovi kofi se nalaze u Meraiiy ar- 
Iwi. Treie. napravi se direWoni negde naserveoi u ko(i de Mi smeStam poSianski^lcM. 
Svaki konsmk koji treba da konsli SMTP pottu treba da ima CREATE pravo ra r^ega. To 
se najlakie postiie dodeijivaniem tog prava EVERYtONE gnjpi. cletvrto. izvrie se neop- 
hodoe izmene u MERCURYINI ^lu 

U [General] sekciji; 

Myname 

Fll.E_API 
MAILQUEUE 


, SMTPQUEUE - 
} [Mercury] sekcif: 
Fbstmaster 


U [Domains] sekay; 


ime direktonja za smeit^ pc^nskih lajlova kpfe |e dode- 
Igeno u Irecem koraku: ime treba navesti u standardrtoj 
. I'Jetwore nolaciy (na pnmer; SYSiSMTP) 
isii sadriai kao kt^ MAILQUEUE-a 

ime konsnika koji upravifa poStom i koy ^'dobi]ati nlbr- 
madje o proWemima sa poltom 
U [MercuryQsekcy: 

IP (bro)<lana) adresa rafunara koji dalie oro5ledu)e Inter- 


dodaju se redovt u obliku <rme 5ecvera> ; <lntemet ime>, gde 
)e < me servera> odgovarajude Netware ime servera, a < Internet ime > je ime Inter- 
net domena kO|e de bili konldeno aa isporuku SMTP poSe fa server ukoliko le pre- 
vtdeno da se i tokalna poiia razmen)u|e puiem SMTP protokola, treba stavrti i red u ob- 

Reto. sa Netware konaoie cvriese sieoede komande: 

LCW) MERCURY 
LOO MERCURYS 
LOAD MERCURYC 
LOAD MERCURYP 

Fb pravilu, ove komande se dodaju i na kraj AUTOEXEC, NCE da bi Alerciity 
bb automaiski pokretan pnlttom stanovanja servera. Nakon ovoga. n^ sistem je po pra- 
^ sprensan da razmeniuje po$tu sa Internet svetom. 

Sam program Mercury mo2e da se konsti i za neke druge funkciie, kao Ito su; automai- 
sko slanje odgovora. automalsko prosledivanie pofte, lisie za dtsOibuoiu. po)ednost«M)eni 
konferenciiski sislem i sistem za ckanbuayj fafiova. Sve ove funkoie se pnlidno lednostavno 
konligiiniu i. budud da izlaze iz demena ovog dianka. nede biti posebno opeivane. 


CREATE prava na svim 
SYSrMAIL direktonji- 

Ovim je zasnovan si- 

ka. all to |e kraj! Netvore 
3. lx, u svQ)Ci osnovnoj 
vetziji. ne sadri nikakav 
software koji moJe da 
iskonsti pomenui sistem 
za razmenu poruka. pa 
su konsnici potpuno 
prepuSteni nezavtsnim 
proizvodadima E-mail 
programa. 

Nezavrsni proizvodadi 
su izbacili na liirite ve- 
liki Dro| paketa ko|i sluEe za razmenu elek- 
tronske po5te pod Netvwire-om, Najpozna- 
ti|i licencni software je Lotusov CCMAIL, 
dok je najpoznatiji freeware program ffega- 
sus Moil, 

U nalim usiovima, fbgosus Moil pred- 
stavlja na)t>ol(e reSente. Moie se slobodno 
disinbuirati, autor ga je stavio u lavno vla- 
lAiStvo. pa le potpuno besptalan i po ame- 
n6tim zakonima. Ima sve udobnosti koje se 
zahtffvajuodE rnail programa Zanjegapo- 
sioje I snorewore goiewoy-i za SMTP poStu. 
Takode sama instalaciia le (Cdnostavna 

Netware sistem za razmenu pohe 

11 O.V.I., verzije Netv.z z a ; . po le 
ugraden sstem MAIL P'rokto" -.i Sto je p-u 
dobra osnova za nezavisne proizvodade 
softvera da razwiaju svo)e E-rnaii ssteme 

Novell u okviru samog operaOvnog si- 
slema rtije isporuiivao E-mail programe. 
nego le svoj sistem za razmenu poSte pro- 
davao kao poseban proizvod, pod ime- 
nom MHS (Message Handing Service). 
Ovakav triiSni pnstup nije uobidajen kod 
prodavaca operativnih sistema - ve6na je 
uz svoj sistem isponjdivala i kompletnu E- 
mail podiiku. Nove/l-ova ideja je bila sle- 
deda: imamp ubedijivo najbolji mreJni 
operativm sistem. pMrivamo M%-70% 
svelskog triiSta; zaSto ne bismo imali do- 
datni izvor profita putem nezavisne proda- 
je E-mail sistema! 

Radumca je bila pogreSna • nafved bm( 
konsnika u svetu (kod nas pogotovo) nije 
triAo novae na MHS i njegove gstewoy-e. 
Nezavisni proizvodad su razvili eiikasne E- 
mail programe, ko)! su bill znadajno teftmiji i 
barem isto tako dobn. Zato je u svetu 
Nervwjre konsnika MHS poknvao svega 1 0%- 
2096 triiSta • time je NeveH izgubo jinu bit- 
nu pokjgu za piomoaju svo)ih proizvoda. 

Novell ;e sbvatio greSku, tako da ]e u 
verzijc Networe-a A.xn uveo MHS kao deo 
operativnog sistema. Da bi bill ispred konku- 


renoie, ceo sistem su uklopili u Duectory 
Services, integnsani pnstup mreinom 
okru?en)u. kO)i |e prtxnovisao NetMate 4.)(x. 
Tako konopiran sislem ornogudava konsnici- 
ma da imaju podatke na jednom serveru, a 
poSanske sandudide na drugom. Pn svemu 
tome konsniasenepn)avi|U)una server ne- 
go na celu mi eJu, tako da le rad sa vi5e ser- 
vera u mnqgome olakSan. U MHS je uk!|u- 
den 1 sistem za vodenje stalistike razmene 
poruka. Takav sistem omogudava eEkasno 
admmistnraoje po§te, ]er se konsnio mogu 
brzo premeSlati sa servera na sen«r, a tok 


poruka mole se pnl^oditi izmenama u to- 
potogifi mreie. 

Kao dodatak MHS-a ko|i stiie uz 
Networe 4.x*, ukljuden je i program za E- 
mail ftrstMol. Isporuduje se verzija ko(a radi 
pod DOS-om (MAIL.EXE) c verzija kop radi 
pod yVindorts-om (WMAIL.EXE). Ti progra- 
mi obezbeduju standardne funkcje kop svi 
E-mail programi trebaju da omogude. 

Sam FititMoil program txde neverovat- 
no poznat Svakom predhodnom konsrxlQj 
ftgosus AA*l-a. Bpje, meni|i, ikonc - golovo 
sve le isto. jedina razlika koia se mo2e ucxb- 



radunan 


• 62 ' 


JUL /AVGUST -95 




TEMA BROJA: MREZE 

Razmena poruka 



li je Copyright poruka i nedosiatak nekih ma- 
nje kor>5dervh funkaja iz l^gosus Moii-a- Ni- 
le mi poznato da li |e Nweft naiuiio firslAiloi) 
od proizvodaiU l%gasus-a. da li ga je moida 
kupe ill )e jednostavno iskopirao navedeni 
program, znaju6 da Dejvid Hans verovatno 
nema sredstava da vodi dugotrajni sudski 

Ovo 5u prednosti kO)e je doneo MHS 
u Networe-u, ver 4.*x. Naravno. postoie i 
dodatni problemi Prvo, da tn izbacio pro- 
gi ame kao Sto su Regosus Moi( iz igre, 
Networe ie praktiino ukinuo sistem MAIL 
djrektonja - za admirastriranje mreie u 
verziji 4 XX konsn se rxpvi program NE- 
TADMIN On rnia znafajne prednosti u 
odnosu na Stan SYSCON, ali ima i neke 
'sluCajne" nekompatibilnosti. U naSem slu- 
ia|u, interesantno je da now konsnik ne 
dobi|a automatski svoj SYSiMAILdireklonj. 
niti prava na njega. NETADMIN same for- 
mira MHS sandoie, ukoliko je MHS insta- 
liran na ststemu. Zbog ovoga je konKenje 
fSgosirs Mal-a postalo veoma oteiano. Da 


tx bilo mogute ko- 
ri«en|e P-mail-a u 
verziy 4.xx, operator 
mora pre poietka bi- 
lo kojeg rada na P- 
da oformi 
grupu ’PMAIL", da u 
nju smesti sve kon- 
snike kofi trebaju da 
konste Pegasus i da 
Jianovima grupe do- 
CREATE pravo 
SYSiMAJL direk- 
tonjo. Nakon toga, 
potrebno je svakom 
nerrom korisniku 
ruino napraviti pn- 
pada)u6 SYSMAIL 
direktoni, i to po dosta sloieno) procedun: 

Pivo. "napravi" se now konsnik konSde- 
n|em programa NETADMIN. u skladu sa 
standardnorr procedurom. Diugo. pokrene 
se program SYSCON, mem User Opt- 
ons/Other Informations. Tu se moie proditao 
iniemi broj konsmka kojeg srrm 'napravili" 
To je Hex brt^ od 8 cifara koji jednoznadno 
odreduie konsmka. Tiede c^aerator ludno, 
DOS naredbom MKDIR, kreira u SYS MAIL 
dii-u non diiektorij dije ime oogovara mter- 
nom broju konsmka Cetvrto, operator u 
programu NETADMIN dodeli novom kon- 
srvku sva prava na novonapravl|eni diiekto- 
n|. Tek sada konsnik moze da razmenjuje E- 
mail potem Regosus Mal-a. 

Moie se postaviti pitanje zaSto ie neop- 
hodno konstiti P-mail i u Networe-u ver. 
4.XX, kO|a ima svO)e veoma slidne programe 
za E-mail. FVoWem )e u slededem' MHS ima 
svoj sistem E-mail-a, ali nema {barem kao 
deo operativnog sistema) svo) gotewoy za 
TCP/IP SMTP Na ta) nadln su konsmci 
MHS-a osudeni na dopiswanie samo u okvt- 



ru svoje lokalne 
mreie ili na kupova- 
nje posebnih komer- 
cijalnib gateway-a 
izmedu MHS-a i 
SMTP-a Kako se la- 
kav gaievw:y leSko 
moie n36 na naSem 
tiiiitu za dopisivanje 
preko Intemei-a 
uvek je najbolia van- 
lanta Pegasui Mai i 
Mercury gatew/. 

Interesant- 

u sebi I mofodnost 
konSdenja MHS-a za 
razmenu poruka. Pr- 
oblem je §to |e nave- 



Networc ver. 3.lx. tako 
daseitj oslanjana si- 
stem SYSiMAIL direk- 
tonja. Mogude je da 
postoje neki ’prliavi 
tpAovi’ na osnovu ko- 
|ih de P-mail i Mercury 
konstili MHS usiuge, 

naSao. Drugim redi- 

konste Networe ver. 

4. XX I kojima |e po- 
trebna SMTP razme- 
na poSie, potrebno le 
svakom noyom kon- 
sniku napraviti potre- 
ban SYScM/klL direktonj na pomenuti na- 
din. Nakon toga de sve funkoomsati. Za 
korisnike ko)i su na sistemu postojali u tre- 
nutkjj upgrode-a sa ver, 3. lx rta ver. 4.xx 
takavzahvatnijepotrePan Pnlikom upgra- 
de-a saduvana su prava i direktonji tih ko- 

malno funkcioi^lfe- 

Pitanje je ^a je bodudrxbst. Verovatno 
da de se prvo pojaviti verzija ftgosus Mo'i- 
a koja radi pod Direcxory Services i MHS-u i 
konsti MHS sistem ptAanskih sandudida. 
eXu verziju de verovatno pratiti i verzi)a 
Mercury-(a koja de btti gotewoy izmedu 
SMTP-a I MHS sistema za razmemj poruka. 
Ow bi trebalo brzo da se dc^odi, ukoliko 
Novell nije ved kupio ill kupi ovaj software 
od proizvodada, Ako ;e Novell ved obawo ili 
obavi tu kupovinu, pnda de se produili. 
Verovatno de se na6 proizvodad softvera 
koji de napraviti sliorewore gotewoy MHS- 
SMTP all za to de trebati dosta vremena. 
Uzrok tome je strah da. kada takav gotewoy 
Dude razvijen. Novell opet ne napravi neku 
'psinu' kopm de ubiti konkurenciju i obez- 
vrediti investiciju nezavtsnog proizvodada 
gotewoy-a. Moie se odekivati da de oivia 
Novell, uz narednu verziju Networe-a. ispo- 
rudivati I svQ| gateway, koji je do tada trePa- 
to posePno pladati. 

Ukoliko ne budu pronadem neke “pr- 
Ijavi tnkovr koji de udmiti da P-mail lepo sa- 
raduje sa MHS-om u Direaory Services 
okruienju, postoji i drugo, 'pnrudno'. 
retenje. Verewatno de se nadi ulentovam 
programen sa programom kO]i de kontro- 
iisati postoianie SYSiMAIL direktonja. au- 
tomatski ih pravili za sve konsnike ■ dode- 
l(ivati im prava na njima. To Di znadajno 
olakUlo posao operatenma i znadajno 
produiilo iivot sadaSnjim verzijama 1%^- 
SuS Moil-a I Mercury-|a > 


Auujro moieie kontokliroo no e-nvl adresu 
diorzor@sezom.co.yu 


jut /AVGUST '95. 


•63 


raCunari 





TEMA BROJA: MREZE . 



Vise ruku posao cine 

Svi koji l|d^>ave raiunarskom antmacijom znaju koliko je to zahtevan proces - kollko puta ste ostavill maiinu 
preko nodi I ustanovili ujutru da nlje uradila ni 10% posfa. Umesto varijante IxlO (radunar deset 
puta brii od postojedeg), zaito ne razmislite o varijanti I Ox I (deset radunara na istom poslu)? 


U finni u Icojoj sam se svojevremeoo bavio ra&inar- 
stom vizuelizaajom i animacijom. postcqalo je vSe ra2u- 
nara namei^jenih radu S3 programima kao Sto su Auto- 
CAD. 3D Studio I HR QFX. GtedajuiS sa danaSnjeg stano- 
viSta, to 5u rno2da malo jade kudne tonfiguraaje, all tada 
je to bio krajnji domet hanVera. Ipak, projekti koji su 
radeni zahtevali su ukijudenje komptetnih resursa lirme, 
ponekad I na viSe dana. Svako pu$tanje u >ad zahtevalo je 
paiijrvo planiranje - procenu vremeia rendehnga po 
mu, taspodelu mapa po stanicama I kopiranje projekia. 
. Naravno, uvodrii smo i deiurstva. 

* Aondajedo'tao30Studio3.0... 

Lepie je sa mreiom 

... i doneo mreini rendering. U demo je, konkretno, 
p^nost takvog rada? FVojekat se phprema na jednoj sta- 
nid i pufta na mreJu, <5me ulazi u Net Queue, mreini 
niz. Okolne stanice pnhvataju jedan po jedan fr^m iz pr- 
vog procesa u mzu i uzimaju ga na obrado. Kako koja sta- 
nica zavrii sa rendenngom ona preuzima slede6 frqm i 
tako do zavrfetka prc^kla. kada se preiazi na slededi pro- 
' jekat u nizu. Ukoliko iz bik) kofeg razloga neka od stanica 
, .presiane sa radom, ostale stanice de komplewati proces 
' bez potrebe za ljudskom intefveno)orn - islo tako, svaku 
stanicu moiete nezavisno ukljudii I iskijudit) iz procesa, u 
zavisnosti od vaSih potreba. 

Hardverski zahtevi podrazumevaju da su stanice po- 
»ezane u mreiu (moie i peer-to-peer) i da je obezbe*n 
pnstup ^ serveru radi deljenja (ajiova. Naravno, svaka od 
itanca ntora bib sposobna za pokretanje 30 Studiyo (pre- 
, poruduie se Ipak da to ne budu 386sx/2S sa emu- 
' latorom kc^srocesora i 4 M8 RAM-a). Ako ste 
obezbedili ove usiove, moiete pnstupHi piipremi 
radne okoline na serveru. 

' 1 Prvi korak podrazumeva definisanje zajednd- 
Idh direktorijuma na ffte servetu, tj. na vdumenu 
na koji sve stanice imaju pnstup. Treba vam direk- 
tonjum za smeStanje konbolnih ^lova. kao ito su 
razne ponAe, lo^ i si. (redmo F^3DSINFO). 

Zalm napravite direktonjum u k^i de se smelta- 
ti rezultab renderinga, tj. bitmape (reomo F:\N£- 
TIMAGE), direktonjum u kojem se nalaze zajed- 
nidke mape za projekte (reomo F^NETMAPS) i 
jedan radni direktonjum za razne pratede 
I tipa.3DS, .LFT.SHP (reomo FA3DSNET).Uko- 
j liko imate osbve za komoditet. rasporedite svaki 
. od pomenobh dinektonjumanaposebanfisdki(ali 
[ obavezno deljeni) mreini disk, dime dete znai^- 
no ubrzati rendering. 1b je sve Slo se tide serve- 
rs - preoslaje nam instaladja softvera na radnim 
^ stanicama. 


Mreini rendenng funkdonite pomoster/ slave prino- 
pu. Neophodno je da Imate jednu licencnu kopiju 3D Stu- 
dies za stanicu na kojoj radite prpjekai i sa koje dete ptsti- 
tl proces. Ostale stanice koje de udestvovati u renderingu 
nalazide se u skive modu - za njih nlje potreban honjiock 
da bi funkcionisale. Dovdjno je da na r^ihove lokalne di- 
skove iskopirate izvrine fi^love 30 Studi/o ill da pokrenete 
slave instaladju na svakoj od r^lh ^ je mogude od verzi- 
je 4). Rendering je mogud na 9999 stanica istovremeno. a 
licefKno pravo vam dozvoljava neograniden brpj slave in- 
staladja sa vale kopije. 

Svaka od stanica poseduje ^l pod nazivom 
3DSNETSET koji je smeSten u matidriom direktorjumu 
3D5tud!xi. U pitanjujeASQI^ sanizomparametara ko- 
ji utidu na pon^anje same stanice u toku mreinog rende- 
ringa. Staznadi sv^ od njih imate u prilogcrt n^ savet je 
da izmenite samo pararnetre koji su spedfidni za valu 
mreiu (ime svake od stanica, staze...), a da pararnetre ko- 
ji se odnose na razlidite vremenske inteiv^e ostavite na 
njihovim podrazumevamm vrednosQma. Putar^, drajver i 
identilikadoni broj mogu se rner^ privremeno i iz 
Networl: Airameters prozora za dijaiog, all to n^ prepo- 
ruSjivo zbog problema koji mogu nastab zbog nesl^anja 
sa ostalim stanicama u mreii. 

Da probamo 

Vneme je da postimo nal prvi mreini prpjekat. Pre toga, 
podvdi demo sve raspoloiive stanice u slave mod, sem or>e 
sa koje startujemo prtxes, Postoje dva nadina za to: prvi 
podrazumeva pozivanje istoimene opdje iz NecMork pada- 
judeg menija. dok je za dnjgi dcvdjno da iz OOS-a otku- 
cate 3ds slave. Pritom se podrazumeva da za prvi na6n 



64 



TEMA BROJA: MREZE 

Rendering u mrezi 


Parametri datoteke 30SNET.SET 


NET -CWNEBj ime operatoranastanio, sluii za Klentrfika- 
a)u(recimo PPETROVIQ 

NET - NAME: ime same radne stanice, slidi za idenUikaci- 
fj; mora bit (edinstveno (reomo CAD_STAT) 

NET - MACHINE • 10: )edinstvera identilikacioni broj stani- 
ce (reomo 03) 

NET . MACHINE - TYPE: odreduje da li se 3D Scud® star- 
luje u slave modu (SLAVE) ili Icao radna stanica (OFF); u ovom 
dnjgom sluZqu neophodno )e da imate hordtocit 

NET - DISPLAY; delinife drajver tojim ie se vrkti rendennf; 
osim u sluiaju da sve stanice imaju idenbttne grafiike kartice. za 
ovaj parametartrebastaviti vrednost NULL 

NET - R£Z - WARNING: odreduje da li devas stanica upo- 
zono u sJudaju da su pc^ za rezoluojij i aspekt prazna: ukolito 
iskijudite ovu opoju, rer^nng de se viHiti na podrazumevancj 
vrrtnosti drajvera koji je konligunsan za pomentrtu stamcu (YES 
lU NO) 

NCT - BOX - MODE: odreduje da li de projekat na stanici 
biti jsnkazan vektorski u punom (NO) ili takozvaiiom bo* (YES) 

NET - PATH: direktorijum za porukfi (u naSem sludaju 
F^3DSINFO) 

NET - DEEDNAnON; defimSe gde se smeStaju slike koje 
su proizvod rendennga (SERVER ib LOCAL) 

NET - LOCAL - PATH; direktonjum za smeSonje rezultata 
renderinga na lokalnom disku (reomo C:\3DS4\IMAGES) 

NET - SEFWER - PATH: direktonjum za smeSanje rezuttala 
rendennga na mreZnom disku (F;\NETIMW3E) 

NET • SQUAWK: interval (u sekundama) izmedu signala ko- 
jima stanica objavljuje svpju pnsutnosi ostalim stanicama u mreii 
NET - POLL - TIME interval (l stffundama) izmedu dva 
upita kpjima stanica proverava postojanje procesa u mreii 
NET - TIMEOUT - CHECK: ukijuduje ili iskijuiuje proveru 
lunkoonainost staivce od strane mreie: u sludaju da je vrednost 
NO, stanica mote prestat sa radom, a da se to ne noclikuje na 
mreJi 

NET - TIMEOUT: interval u rmnutima za kpji je sanici do- 
zvoljeno da ne Saije signale, a da se ne pnjgiasi mrtvom u rnreli 
NET-VEFBOSE; odreduje da li de poruke o greSkama bit 
ukljudeneuiogfajl(YESiliNO) 

NET-DAT-FtLE; definite da li de se pnllkom procesiranja ge- 
nensaO dodatm log ^ koji de tut formatzovan za unos u neki od 
programa za labelame proradune (YES Hi NO) 

NET - FILE - RDONLY: odreAjje da li de projeka koji je u 
trtoi irrat leod-enV fteg (YES ili NO) 


morale da startujete program u normalnom modu, za 5ta vam je ne- 
opbodno prisustvo bordlock-a na stanid. 

Birajudi neku od opdja za rendering (view, region...) dolazimo do 
slandardnog menija za rendering parametre, gde sada po prvi pul 
moiemo da upoti^mo opdje Net Queue i Net ASAP. Obe telju 
tekudi proces u mreini nz uz razliku Sto ga prva smeita kao posled- 
njl u nizu, iza svih procesa koji se trenutno proceslr^u, dok ga dru- 
ga pozidorura na vrh niza (As Soon As Possible - je skorlje mo- 
gute). kao prvi sleded proces koji de udi u obradu. Naredni korak je 
prid^eljivanje procesa maSinama u nizu - svaka m^na koja je 
trenutno u slave modu bide prikazarta u spisku. Po ndtoj togici. tohs- 
nid obidno biraju opdju ALL, teledi da ume puste pnpces na svim 
raspoloSvim m^inama. To je ispravno sa jedne strane, ali ako neka 



stanio kpja nije Csla trenutno raspofoiiva ude u slave mod kasmje, 
nede joj tnt omogudeno da pristjpl procesu - za to sluEi opoja ANY 
U istom pnozoru za dljalog potrebno je definisat ime samoga pnoce- 
sa. nazv iziaznih datoteka (^. bitmapa koje su proizvod rendennga) i 
rjihova bududa pozidja (lokaini Ili rrveEnl disk), 

Mreinom nizu mofemo pristupiti i u toku obrade nekog proce- 
sa, opojom Edit Queue z NetVstvk padajudeg rnenja. Konmola 
deSavanja u nizu vrio je va2na iz razloga Sto nije retka pojava 'puca- 
nja* stanica u toku izvrtevanja procesa. Cast problem je nerrKpgud- 
nost jjristupa nekoj od mapa, ito ume da zaustavi stancu na samom 
podetku rada. ReSenje je pregled log datoteke koja se kreira paraleH 
ro sa svakim procesom I bnsanje problematidne stanice opojom 
Clean, Sto de omoguditi kontrolnom sknptu da joj doddi naredm 
slobodni ftejm u nizu. 

Deset jakih PC grafidkih platformi u rrveii mogu set* pnuStit 
samovedgrafiStistudIjl. No. prednost mreteog renderinga mo2ete 
iskoristiti i ako sle vlasnik same jednoga radunara - 3DSNETSET kpji 
dobijate uz 30 Studio ved je prilagoden toj svrsi. Jednostavno, potr- 
pajte sve teljene procese u mretni niz, podignite m^nu u slate 
mod I - dajte sebi koji dan odmora. ■ 


;UL/AVGusr ’ps. 


65 


radunari 








TEMA BROJA: MREZE 


Qipper 


U mrezi... po prvi put 

Napis^ ste vai prvi program; on radi, ira dobro. Apetiti rastu. Kako ga naterati da radi u mreinom okmzenju ? 
FLOCK. RLOCK. UNLOCK... sirtt^ vsn je poznao. ali da K ste Ims siguna kako b> sve radi i k^ uz ia> manje na- 
pora i izmena nacerad vaS program da koketila sa mredom ? Odgovor na ova pftanja pooaite u teksoi pred vama. 


De/anVesH 

Odmah ograda - ne cAla^te od ovog 
Qanka rejenje svih vaSih probiema; 'smemi- 
ce I saved* su nafboJji am. FVDgram za 
rrve&io oWtenfe zah»va)U dn^Of naSn 
razmi 9 (ar|a. planiranie tab^ ‘ samog bxla. 
No. uz inak) (1 maio v^} snsfe skoro sva- 
ki program napisan za ledrxjg konsoika 
mcie se u&niti 'svesnm* mreinog 
okrutenia. twemdok ne napiSeie poQuix) 
novufTve2nu veizi|U. 

U jeckiotonsniStom oknder^ M ste 
pc^teden mrogih stvari koje vas sada feka- 
)u - otvaraii s(e tatele konste6 USE naredbu 
bez ikafcvib prowera da k je otvaranfe uspelo; 
men)ais(e i dodavak dogowe a lakocom na 
kqu dele moral sboravA kada ifikMle u 
nveZno programran|e. Svaka od pomenu- 
tih operaoja le uvek uspevata (sem u 
paloloSam du&^evima iada dode do 
lizi&ig o$teden)a Bbele ii ndeksnog 
fafa) ■ mSc tako. 

Bozofiia mre2e zahleva da iMk 
■mate u vidu da nisie sami I da de neto. 
skoro sigumo, pokuiab da konsc isti re- 
surs (tabeki, irvlels it Stampaf) u sto 
vreme kada i vi. Da ta se konMdne si- 
luaaie top ovom pnUcom naslafj raz- 
reSle. uvodi se popm zaldkk^avanp - 
g^vkzacp da neko ved konsti dab re- 

U Ctpper-u postop tri nvoa za- 

bde, zalc^udavanie labele i zaMfid a - 
vanje slogau tabdi. Nivoi su poredan 
po 'ja&ni' - od nairestntovn^ {vama 
sva prava. drugkna niita) do najsiabi)^ 
(zakl|u£avaniesarno|edriogsk^abe- 
le). Ukralko o svdcom zaM)u£avan|u: 

USE EXCLUSIVE/SHARED 

Ako pnkkom oCvarania tabele navedete 
skiibenu red EXauSIVE (USE... EXCLU- 
SIVE) taMa de, otoje to mc0Xe. bib otvo- 
rena u ddduzivnom nxidu - sva prava za bi- 
lo ko)u operaoiu nad tabelom (pr^led, iz- 
mero. brisanp) pnpad^ vama < r«ko drug 
ne moia olvorei stuldseki nib jO| pnstupiD 
na txlo koji nadin sve dok p r« latvorite. 
Otvaranpm sv^ tabela u ekskiavnom mo- 
du. vaS program de se ponaSab kao jerkio- 
korsrvdlg. bez obzira $(o p na mreb. Pnme- 


trti ste ono 'otop to moguie' ■ mak se do- 
godib dap ndio dn^ ved oMmo (abeki. te 
vaSe otvaranp nede uspeb. Kako p USE po 
svp|0| pnrodi kononda a re Unkop. za re- 
zjla npnog rada. kao i za mrvoge dru^ 
rnre&v kornaride, konsuAovaderno 
NefrrO • fHLS£ de znadib <la p nrrfra 
operacp i^pela. Ako umesto EXCLUSIVE 
navedemo SHARED u US ktauail. tabela 
de se otsor# u deljenom rrxjdu. Ako ne ra- 
vedele ni SHARED ni EXCLUSIVE, tabela 
de se otworib u modu ko|i odredup parame- 
tar postavipn sa SET EXCLUSIVE nared- 
bom - podraairnevana vrednost p ON, SU> 
zn^ da de ban bib otvarane u eksldusv- 
nom modu. foriSdenp podrazumevamh 
vrednosop izuzetno lolapraksa pap savet 
da taek eksptotno navedete u tepm modu 
ctvarate tabekj. 


Kao c sva o&gedna 
reSerip. ni ovo rap do- 
bns. ZaSto ? od 
verzip 5 . 01 , Clipper 
sve naredbe prevcidi u 
pcbxi it vie lurkoia 
(detraop se nalaze u 
STO.CH. daettorifum 
INCLUDE). US na- 
redba P prevod u sle- 


rbSe 1 1 ndex I t_i tvdl ) 
dbSetlodez lt_iod2l 




Pdodaimo da nademo rrrefriu vanpn- 
tu US naredbe u naSem programu, Ono 
Stopramedep: 

USE tabela INDEX t_indl, 

C_ind2 SHARED 
IF INetErcO 


VKMe prcbiem? Bez o 
otvaranp same tabele bio uspeino H ne, 
pokuSade p saotvaranpm ndelsrvb 
^lova - ko p u skidaiu neoivarania 
DBF b/la sv^rako grrika. Reienp ? 
KonaitB svuda dbUseArea/prove- 
raldbSedndex (Sto p ar^no zamor- 
no) it napiSiP kinkaiu za otvaranp ta- 
beie top de vriib sve neophodne 
stvan; dod^ malo ion^iranp pret- 
procesorom (radi ito marifh izmena 
nad ved postopifm kodom) i pro- 
blem p reSen. Mop vanpnta reienp 
p na ska I . Rxr^no p da NETCH 
uk^ufite u svalo vaS &|l ■ da P- 
kompaikrale program. U skladu sa 
Idqom se redeHnie i QOS rpred- 
ba. zatvara)u6 samo (aflove kor su 
uspeino otvoreni. Own reSenpm p 
(Zbegava bio kalma metvenciia rtad 
nzovima USEACIOS naredbi. 
Mo2da p odkjka (fx^ledafie detraqu 
US naredbe) da p u slud^ neus- 
peinog otvaranp prebne progam 
'prepka*. no. sistem p otvoren, pa 
ste slobo(t> da spmvedete bio kafcru 
dn^ mtervenoju u tom skidaiu. 

Kadauof^tonsbbdtsidiQviiootviara- 
np I Ako p irako mogude , rakada. Neke na- 
redbe ( PACK i ZAP ) dskluzivn 

mod tabele da bi p izvtiie. > narerlie p 
najbdp zaboravn - ore su lorako dank 
proSosb. Za odriavanp i manpulaa|u obn- 
santm slogovima je konsbO prvxjp 

■ponovnog konSdo^ (REOCLE SBPmj, 
1^ p det^po cbj^tipn u pcettiodam bfD- 
pvima 'Ra&nara*. Skxi ukratko: unesto 


^/AV6LKT'9S. 


67 


raiunmri 




TEMA BROJA: MRE2E 

Clipper 



dodavarija novih skago- 
va konstimo obnsane 
slogove, tako Sto nad 
tabelom drfimo indeks 
nad izrazom DELE- 
TED0;«Mslog5edo- 
d^e tek kada nema 
obrisanih. (flrne se ulda- 
nja pocrcba za pakova- 
n)em baze. Ako vam je 
ipak pctrebna cela ta- 
bela za neko vrcfne. 
rr\nogo je bolje po- 
kuiab mvoom zaklj^- 
varja • FLoekQ funka- 

jom, 


FUKK 

Tabelu otvorenu u shared modu moguie 
je pnvremeno zakijuiati FLoekO lijnkdjofn 
ako je ispunjen neki od slededih ualova; ni- 
ko nije otvono tabelu u ekskluzivnom mo- 
du, niko Je nije zakljuiUo sa FLoekQ ik ni- 
ko nije zakijudao bilo koji od slogova u ta- 
beli. U pronvnom, FLo^Q ie vtatiti FAL- 
SE kao rezultat. Sama realizaoja naSe funk- 
cije za isti posao je vrio sliina NetUw 
funkaji. slika I . Osnovna razlika je Sto sada 
nede dodi do prekida programa u sludaju 
neuspeha. ved de se korisnik konsuftovati 
o Kxne da It da se nastavi sa pokuSajima ih 
ne. Ovde c^iet dolazimo na pAanje Sta ra- 
diP u sludaju neuspeSne mre2ne operaaje. 
Postoji mnoStvo vanjanu, od koiih su nai- 
ieSde: 

- pokuSavati beskonadno dugo 

- pokulavai sve dok te korisnik ne pre- 
kine pmskom na odredem taster 

- pokuSavati odredeno vreme 

• pokulavab odreden brc^ puta 

- pokuJad otkioniti uzrok neuspeSnog 
zaUjudavanja 

- javili konsmku i prekinuti program 

Uobidajena komblnacija je: pokukvaj 
neko vreme ili dok te korisnik ne prekine. 
Gde konstiti FLock ? Kod svih naredbi ili 
funkdja koje rade nad vie slogova. Takve 
operacije su indeks«anje (INDEX ON...), 
sue naredbe sa dejstvom nad viSe slogova ( 
DELETE, REPLACE, RECALL sa 
WHILE/FOR kJauzulom), dbEvalQ, zatim 
kumulativne funkcije (SUM, AVERAGE. 
TOTAL,) kao i kod LOCATE/CONTI- 
NUE para. Naime, u toku irviienja owh 
naredbiyfunkoja na jednoj stanio moie do- 
6 do izmena slogova na dnjgoj stanio, koji 
rezultale akcije dine neispravnim. Nakon 
operacije je neophodno oftijudati tabelu 
naredbom UNLOCK. Nikako nemojte od 
konsnika zaritevao unos podataka sa tasta- 
ture dok vam je tabela zakJjudana - zami^i- 


te da konsnik u toku unosa podataka ode 
na mdak. Sve ove operacije su same po se- 
bi potenc^no dugotrajne: sve vrenve iz- 
vrSavanja mko drugi n^ modi da menja 
podatke (ak de <tio6 da ih dita - glavm raz- 
log za FLockO' * procv ekskluzrvnog otva- 
ranja) tako da nje loSe razmisliti o mestima 
gde ih upotrebliavate i da li postoje attema- 
uvna reienja. Obidno postoje i svode se na 
obradu jednog po jednog sloga kroz neku 
od pettji. Tu dolazimo do tredeg, najmanie 
restnktivnog, zakjjudavanja - zakiju&vanja 


RLOCK 

Pre svake izmene nad slogom, neophodno 
ga je zaUjudati. Tu dolaze naredbe za izme- 
nu (REPLACE), bnsanje (DELETE) i skida- 
nje oznake obnsanog sloga (RECALL). Na- 
redba za dodavanje sloga se ponaSa une- 
koliko dnjgadije i nju demo posebno raz- 
motrrti. Postoje dva nadina za zakijudavanje 
sloga: RLockO ^roja se irnemo prevodi u 
dbRLockQ poziv) i dbRLodc (BrojSloga). 
Prva vanjanta vam omogudava da u jednoj 
labeli zakijudate some jedon slog, dok vam 
dbRIock (Br.Sloga) omogudava zakljudava- 
nje vi5e slogova nad istom tabelom. Ana- 
logno je 1 otkijudavanje slogova - UN- 
LOCK (odnosoo dbRUnLoekQ } de otklju- 
dati sve slogove u tabeli. dok de dbRUn- 
Lock ( BrojSIc^ ) otkljudati zadaP slog. Na 
^ I je dat primer za zakijudavanje sloga 
Obraiite painju da se zakijudavanje po- 
kuSava beskonadno dugo. dok ne uspe. 
Ako nad pcxlaoma radi samo vaS program 
1 poituje pravila igre. do zakljudaranja de 
do6, pre ili kasnije. Pod tom pretpostav- 
kom je lunkaja i pisana. MeduUm, dovdjno 
je da tabele konste drug! programi (D6U, 
DSX, dSose ... ) pa da ovo ne bude ispu- 
njeno. No, neki kompromisi su morali da 
budu napravljeni. Primedbu imajte na umu 
kada budete pisall fistu mrednu verziju. 

Kod dodavanja sloga je napravijeno 
odstupanje od pravila zakljudaj/akcijaMUju- 
daj - APPEND BLANK zkijudava slog ako 
uspe da ga doda. tako da je u ovom sluda- 
ju dodatno zakijudavanje stoga nepotrebno. 
Kao I kod re^ja za RLodcQ > ovde se po- 
kuiava sve dok dodavanje ne uspe. Po upi- 
su u novododani slog, UNLOCK de ga «- 
kljudaP. 

Ostalo 

§tampa u mre2i je takode nepoznanica za 
ve6nu novopedenih programera. U prin- 
dpu, nvo2ete raditi dve stvari: ostaviti sve 
kako jeste (obidno preko SET PRINTER 
TO ... ) I uzdab se u mre2u Hi itampati u 
datoteku, a zatim datoteku poslati na 


mre2ni pnnter. Drugi deo dosta zavisi od 
mreie na kojoj ste. Medudm, prvi deo, 
$tampanje u datoteku, ili joi opSbje, rad sa 
datotekama koje nisu DBF ili indeksne. 
zahteva duinu painju. Pnro, ako u svom 
radu konstite pnvremene datoteke. obez- 
bedite da se na svakoj od stanica kreiraju 
datoteke jedmstvenog intend. Jedan od na- 
6na je dat na slia 2. Kreira se tabela diji je 
jedini zadatak da duva brpj poslednje krei- 
rane pnvremene datoteke. Sa 
GetUniqueNameQ dobijate ime koje je 
sigumo jedinstveno du2 cele mreie. Ta- 
kode, ako koristrte i neke druge biname 
datoteke. potrudite se da i njih propisno 
zakijudate. Clipper vam na raspolaganje da- 
je FOpenO funkciju, diJi je drugi parametar 
mod datoteke. Moiete otvonti datoteku 
eksklu^vno Hi omogu6ti drugima da dato- 
teku samo ditaju ili u nju pifu. Sve kombl- 
nacije su date u FILEIO.CH, direktonjum 
INCLUDE, 


Testrranje 

Kako va$e dele istestiraii ? Ako vam je do- 
stupna mrela, ni$ta lakSe. No. ako imate 
samo jedan radunar i tu ima reSenja. Ume- 
sto na viSe radunara, pokrenudemo pro- 
gram u viSe kopija. Za to nam je neojjho- 
dan multitasking, (^ist DOS ne omogudava 
ni zakijudavanje ni multitasking. Za zakijuda- 
vanje je zaduEen SHARE program, a kao 
muttptasker mofu posluiiti DESQnew Hi 
lAHndows 3. 1 . Ako konstile VWodows 3. 1 1 
za radne grupe, pnsustvo SHARE progra- 
ma nije neojjhodno, dak je smetnja - za- 
kijudavanje se obavija kroz VSHARE.386 
modul. Pokrenite viie DOS sesija. u sv^oj 
va5 program i krertite u tesOranje. NadeSde 
konflikbie srtuacije koje treba proverb su: 
pokuiaj izmene sloga kc^i neko drugi ved 
menja, pokuSaj izmene/dodavanja sloga 
nad zakljudanom tabdom, pokuiaj zaklju- 
davanja tabele sa dva mesta. . . 

Smaffajte ovaj tekst prvom pomodi. Praksa 
izmene jednokonsmdah programa na ovaj 
nadin u mre2ne nije preporudjiva. ak je (na- 
rodito ako kupac hitno trail tako ndto) 
opravdana; ako ndta drugo. daje vam neop- 
hodno vreme da mreinom programirariu 
pndete na pravi nafln - kroz sistem transak- 
oja. kroz obezbedenje kontrole nad svakom 
akbvnom kopijom v^eg programa, kroz Sto 
eSkasniju manipulaoju podadma.. ■ 

Auior je nezcMsni konsuftont zo pnyetovonie 
mreia, infbrmaoonh siscema i disoibwanih 
baza podototo. Moiete ga kontoktirira no 
emoH odresu 0vesic@s8zam.ca)'u 


raiunart 


JUL/AVGUTflS. 



ml ACAeoM 

AKO MrSUITE DA VAS VIDEO PODSISTEM NE ZADOVOLJAVA 

Vase potrebe, razmislite o nabavci novog. 

Nasi inzenjeri su testirali kartice koje nudimo. 
Rezultati govore vise od slike. Na Vama je izbor. 

STOGOD da IZABERETE - NECETE POGRESITI. 


SlecJedi rezuftatl su dobijeni no ADACOM radunarima u konfiguraci|i; 

486 DX4 - 1 00 MHz. Intel, SOYO matldna ploda (VLB ill PCI), 1 6 MB RAM. 850 MB WD Caviar 
CX)S 6,2, Windows 3. 1 1 . Winbench 4.0, WIntach 1 .2 


Video memoriia; 
Magistrala: 
SoftversW ke5 HD; 
□skWnmafk; 


2 MB (VRAM /DRAM) 
33 MHz 
3072 kB 

2210 (PCi), 2320 (VLB) 







2MM 




« 


teem 







1024I7M 

16 

76 

16B.10 

24.80 

132 





>CI 1 2 


ICi24x7S( 

16 

76 

120A4 

1760 




53gecg6«p 

•4 

AB ' 2 


1024i7S( 

16 

76 

138 02 









1034>7M 

16 

76 




ATI 







ia24i7M 

16 

76 

107 SB 

1640 












120.60 





























CimaLotfc 

a.S42tx.vLe 

aU29 

32 

VLB 



1024x761 








' AtipiCno. la nju (konfiguraciju) smo dobili natproadan video astern. Inaie 
standardnu karticu sa CL GD-5428 video iipom smo zaiekll. umesto sa uobiet^enih I M 
DRAM-a, sa ceta 2 megabajta. time se omoguiava rad u nekim dodaoiim reiimima. . . 
ADACOM Je kao firma zaista osvetlala obraz. . . . Ideja sa 2 M memorije na video kam 
lakode zasluiuje pohvabi ” 

Dejan Vesellnovi^, PC #2 


PROIZVODNJA ODRZAVANJE I RAZVOJ RACUNARSKIH SISTEMA 
Poslovni cental: Kneza MiloSa 9/V tel: 01 1 341-496; tax: 01 1 337-367 
Maloprodaja; Clka Ljubina 12, tel/tax: 01 1 629-233 



TEMA BROIA: MREiE Protokoli 

Sta je to TCP/IP 

Mislim da ne postoji skradenica koja fe zlorabljeniia od TCP/IP u raSunarskoj Irteraturi. Ono §to me je pota- 
Wo da napiiem ovaj dan^ jeste to da se ovaj pojam u gotovo dve tredine sludajeva pogreSno upotrebljava. 


SlobodonR. LjubiSH 



Sa ge. zapravo. TCP/F? 
GoCko da nema raspra-e 
0 radnarskm pronkslana. 


a radinarslxn mrdama u 
tab kom pogledu (od takal- 
ndi lAM. pa do 'mr^ 
ssb mie2a' - kaemes). a 


da se ova skraberara bar ge- 
darpul ne pomene. 
Nabbst wlo ge best dubg 
da se dtalac orimab ‘zatrpa' 


detalgima. pa mnogi. ne 
u^evagud da udu u bag 
sidnn. vrto brzo oduslagu 

0- 

odebkegdanga. 

Zbo I namena ovog danka 
rye ul^enge u delate, vet 
sagedavange suteie. 1 sloga 


(e rmg dealt 

pamenun. Netejtvan su mab c kahfarvie. ak ako se 
rietoBirteiesu|e-lalio<kdoiiito<leul|n|l<speo- 

Da krefemo (X¥b od svnog po&te: TCP/IP 
je daiitha od - Trananeaen Corwu/ ftwook / 
hama Proacel. Kao 90 se wda. nadvn me- 
sla se tonrie rel T^oiocor. e to (asno SE»^ do 
anria da se radi o netotn labradtofn tmnekOu. 
I). o netorn dogiMsiencni I prohodno deinianotn 
standardu by se kansa u ow) oUasii. 

Tfansttioon Cortrof t« u fxevodu znaSo torlro- 

la prefxna', i ame sMn ved postafu mab psr^e: da- 
de. radi se o netexn protokcb (s&nArdu) key 
emogud^ prenos rAxmadia izmedj 'mtsedno 

poiezarb radawa. 1e idomiaaie mogj bb pso- 
giain, raaa psan dotunerd. beranske lofcrtrao- 
le a tdo kakvi drog podao - odnosno Uo ila 9o se. 
premararo o e l eH ron sfc an cMtu, mah nad u 
r^unani. Veemad (sa veSsm dovom t) je dalako 
'mreia nsh mrela', top je i poduUa li» lazvqra 
owdel ovog protoh za psenos nbrntaqa sa lednog 
oa dnje radjnar. S dnjge same. Vy/P je i naslau 
zbeg rienb podeba. 

GoacKO da nema smsia pndab o TD*# a ne 
panenua danaSryj sduaoju u sveSL po pdanju apo- 
va I Bsteraqp rafunara 1^ su u upoBebi • onaje 
goloiiO haobdia. U upooebi su nasbUne >aztfitti 
eposa raditara. od Stancbrdnih' PC preko Maon- 
losh.a. do veil* manlrame. ndr i nan radjiwa sa 
sUbnara QdAb Qpeiacivr* stesna I njhovii ra- 
zlidah sefaja. CXi padeib|i pwnenua se |05 uvek 

mcej nad u golDvo Mtn Qdinskin cennrm Srom 
Sveta, lako su lehnotaSa lotovo pievaadeni - razlog 
ryhovog opstanfca Ie2i u tome da su b u viente svo- 
ge rabavke We golerre nvesaoie. kao i da bi prela- 
zak na ncMB lehnolo9B generate zahwvao kupcM- 
nj I nsWaagu nave opreme i dodamo vreme za 

unodavarje. 9o sve n)e nmab leftro. 

No sbaya je tdna lakva jesie. i sa tyvn se 
moramo penana: ogmnan brq tazkd* radraa. 


razr* proizvodab i tehajbflali genesaoja. kogi ta- 
desasasvTnrazhamaperalivnmsEleiTama.apo- 
geda za medusobnotn ta zm enoiii » fa» i uupi salad 
ni|e bda veil Kdeo to sve psevazidl 

ftsedno le naprM) sober lay b< omogudo 
lazmenu poda^ izmedu dn i viSe raftnara. On 
motabib malsnuino prbgpden radraru i opeiv 
ovnom sslenai na kome se rsukra. a aowefnetas 
tM I nezavisan od vTse radinara. dele uaveialan I 
sQrdardizovan na rivQu mrefe. 


irteid' 

FbSo se od Olidte dqe da raje bano da i je ladj- 
narosakavionear.onlieneeeneraiyei^cipe- 
rabvnog ssuma. dobe god ana ned^ po torai 0) 



radinar motemo razUoai od dnjgd. bk9a jedno- 

savruge nego dedeU araton radmaru ledan (u sve- 
Oj) lednshen bro|. la| bny zaprzao preskavlia nge- 
^ adtesu u rraed. i pieko toga tnia se on denb- 
kada komxaon sa drugm radranma. Kevog 

lecCUalybrcj; 

1ai ledostuen bny ge tndeseldioMni. W se (a• 
d Wdeg sndalenp pde kao kombraya 4 osmotal- 
na broga u dekadram sEtemu. Na pmer. 

I31. 12.2239 


Kao 9o se I cnoie Mdeb. Inane ge gednostasno. 
FbsUge posOna prawb kakD se DM brogevi (nazvan 
IP bipgevi) dodelg^ kogi btogeM su rezervsari za 
Vekke' mr^. kc^ pak za one male. Samo bih po- 
menuo da n gedan od Ota 4 broga ne mote da bu- 
derab2SSnibO. gersuovadva broga tezemana za 
posebnu namenu (255 za Dkozvane broadoasr pe- 
ruke, b. poruke koge su namengene svm radnanma. 
aOse kensD za radxiare kof Te znagi/ koga m ge 
prava adresa. y. sago lay ge leibi brog maSne u l> 


iQbog mred. e ne znagu kako ge la rnreb cUge 
umreiena i lay ge ngen bm. npr dO.O.I I \ 

OaMe. mdopre pemenub I3I.I2J239 i reo- 
mo 131.1122.14 paedsIzt^dvarazKiDradtoata 
gedne bkalne rnreie. dok su I29J3.4I.II i 
129.33.4111 dva razifiu hosla (radrara) dve rad- 
dee bkalne mr^. e posezan preko nekesede (ve- 
rorrano nelte regon^) mre3e. a pr^ le ve6t 
mrek povezan i dike sa soetom. Oobio. numensa- 
k 900 radjrare 1 te dake? 


TCPNivo 


Uzsnmo kragnge redkt stuaogj. da neta pntao treba 
tb budu preteden b gednog na drug radnr. Rad 



• 70 ' 


PL//WGUSTVS. 





TEMA BROJA: MREZE 

Protokoli 



JUL/AVGUST VS. 


71 


radunari 


TEMA BROJA: MREZE 

Frott^oli 


raiunarske mreie biti 

ur^den kao, na pnmer, £l* 
Aemei, Armi A pak Tattn- 
nng. doUe gM aimlen 
rnreim loftver podrtoa i 
Ukvu logi£kcvfiziacu topo- 
logi|u mreie. q. ako se s- 
poni&Jie sa odgovaraiu6in 

smk rofCetie i ne prxnetu- 
)e (nti treba] na nair. 
q. pnmenom kO|e mre 2 ne 
lopolQ^je le unveien ta- 
iunarna konte rU. Tako je 
I TCP^P nezavBan ofl har- 

Ecfiemet ruck propusnu 
modod IOMIM/S.uzvrto 
n«ku cenu sanah nvainih adaptera. msku canu ka* 
bliraiqa i iMnostavnj irisialac{u. On mje toklco ot- 
porar naspo^ne smetnje kao ito |e to recimo Arc- 
net nti ima toliku prcpusnu mod kao Ibken-At^ na 
pnmer, ak nutti na|bol|e performanse aa svogu ce- 
nu, I tome dugufe svo|u populamosL lb se najpo- 
Ije dokazuje bme to se proizvode Eiftemet a^- 
ten kM aa PC raCunare oko i za Atocintssfi, aa- 
tim I aa vdike IBM mom^ome ra&nare pa i za 
mnoge dnige. Stoga dj njemu i posveti mak: vde 
pain^. 

Dakle. IP prosledi svaj lepo upakovam data- 
gram sa njegovim aaglavif-m ka mreinom harchie- 
tu ( to se onda zavriava (za momenat) pnda o IP- 
u, a podinje pnda o Eihemeiu. Da a stvan dodat- 
no aakomplikovali (mada tvrde da |e to la naiPolie 
namer?), proizvo^ Elfiemet mreinh adapters 
numenSu $vo|e adaptert. tako da svaki od rqtP 
ledan lednstvenc intem bro|. liq bro| (adresa 
adapter!) |e. za razirku od IP Praia, duga Qdno 48 
prtova, ler so prorzvodadr smatrali da se u svetu tk- 
kai3a n^ napravrp loliko adapters da bi se sve 
adrese potroiile (ako imate vremena. izradunajte 
koirko je to adaplera!). Pokonvenoii. aaraalrkood 
IP adrese. ova nomeraaia se pde kao 6 ozasiop- 
nih heksadecmalrVi brofeva sa znakom minusa 
izmedo njih (mada se ponegde pomin|e i Na 

0l-O4-5A-^-a 



Sada. ako vam je bar za setaxrdo praletelo kroz 
glavu da bt se I o^ moglo rradt neko trede z^avtje 

Ediemet takode (orrmra svoi 'datagram', ak sa- 
da fi ved pr^ilno red paket. jef de on upravo btt i 
errwoian 0 takvom obkku 0 v«du raza elektndnih im- 
puKa kroz kabl. Etbemet zagUdje je daleko ledno- 
stavnse nego to so to zaglaatja prethodna dva slO|a 
KP-a I IP-a. SastO)! se od: 

• Ediemei adrese primaoca 

• Elbemet adrese pc&l|aoca 

- koda ttpa paketa 

- kontolne some (nalazi se na kraio paketa a ne 
napodetlaa) 

Zanirnl^ le naponenuli da se kontrolna so- 
ma (po konvenojt standarda) rtalap na krapj paketa. 
a ne 0 zaglavt{u. i da polfe epa paketa sktit Eihemeo/ 
na drogom kr^ da zna kome da preda tai datagsm 
ler postcse slodaievr lada se kroz iste kablove i 
mreine adaptere toiremeno kcxisb potpuno 
razktibh protokcka. 

Prattidno. fcada se radi D samo lednom kablo 
(LAN Etfiemet mteli. na pnmer) IP adresa nema 
skoro nkakvo uk>go. jer se svi procesr prsUrdno rno- 
gj uradiC I svno pr:^ Etbemel adrese. Medulim. 
kada se radr 0 leiWn sistemo kop. na pnmer. tma 
vrSe lokalmh mreia za kofe ptPSto|i potrePa 
medusobrsog povezrvanfa. tada se prakudno Mdt pra- 
va snaga IP sioja ovcg protokola. li konkremm stto- 
actiama se rli na svakt omrtieni radunar nslaltra 
TCP/IP softver. i dodeiHe mo se IP broi, ik to le 
mnogo pogodnie za manie kMlne rnreie sa ma- 
rt{«< obimom protoka icdalaka. nsahia se ledvi 
posreden rabmar ko* std kao IP mxer. q. on 
iBrnerava saoprad^ pr^ sebe ako |e to pooebno. 
Ak kako ponezab IP i Ecbemet adreso. q. kake de £t- 
bemet hardver Ml na ko^ Etbemei adreso rda na- 

Lo^drtb, mora postal neka labtca gde de pa- 
raleino postofal r Ethernet i odgovaraiode IP adrese. 
I o ovom mebanizrrkJ se bnne pnpgramsia modul 
APP (Address Resckobcn Protocol], dqe uskjge kon- 
sb IP pri slarqo paketa. Dakle. IP uz pomod AAP i ta- 
bkce pronalazt odgotarafudo Ethemel adreso i pre- 
date dal|e mreincan hardieiu da odradi svo| dec 
posk Ak kako ARP ‘zna' ko|r le IP brei na kom Ether- 
net adiptero (adresi). kada so Ethernet adrese mter- 
no programrane o svako mreinu kartco. i ne mogu 
se spolfa ntkako videPl 

Pa, vrio pjnostavno - sistemom 'prozNke’. Da 
ne zalazimo pteviie o detalje. rekk smo da postoje 
brojevi za Ethernet paket kojrma se naglakva da le 
to ‘braadiast’ poruka. q. poruka nameniena stsma, i 
on za adreso pnmaoca ima FF-fF-FF-FF-FF-FE Takav 
paket pnme sve mreine kartice i daqe ga analizira- 
iu. Dovoqno je da neka od staraca (oCadno gedna 
posvedena kogi le zadokena za admrrastnrarqe i 
atuvanie tatrkce) poSalge ARP zahiev. sa Ethernet 
firppdcasi adresom. 1b ce znabD da de u polpj za bp 
praiokcka stagaa Pro) kO|t de ukazrvaP da je Q) Ether- 
net paket namenjen ARP modokr a ne IP^i. U tom 
zahtevo de stajab neto popui slededeg: mokm da 
ml je lavt stanica ajt je IP bimi .. .. ARP anakzira tag 
IP brog, I Iko jt gedriak onome na radonanj na ko- 
me ge instaliran, talge nazad paket. Staraca kogage rnt- 
orala ARP zMv pnna t^ pakeq anakztra ga r iz rqe- 
govog zaglavlga 'prodia' Ethernet adreso ielgeneg ra- 



Nqe TCP aN ima veze... 

-UDP 

UDP je User Dou lhini(»l i jedangeod dva 
gyDTokola vt^ ntvoa kogi konste transportrie uskjge 
iP-a (uz ICMP kof se konsb za nteme upoCebe). 
Z^ri/o, to ge gedan mak r krqiqe getfiosavan pro- 
grvnskt rnodul kogi slogi rsrerbo apMracige kbga p po- 
ztva ) IP-a, I tobkoge prast da &k nrti ne sadrEi me- 
hamzam kogim bi se osigoralo sigomo pnspede nge- 
gcnog datagrama na destmaago. On prialge po 
pnnopu: ako stigne str^. a ako kogim skidagem ne 
strgne. aplikaoga kcga ge mrorala neko akogu pieko 
UORa de posie rnesnog vremena shvain da beba 
da ponoM zahtev za akogom, Dakle, za nge^ se 
mo}e re6 da rie pn^ ndta drogo do vrio mak pro- 
gramskt ntertep prema IP-o. 

-ICMP 

ICMP je skradenea od kitemet Control Message Pro- 
tocol. Oram prikkom pommgem ga samo zam da 
natedem da i on postogr, r da mo je tonkoga nema. 
dakle slu2t a prenoienge konirolnb mfce macga pn 
rado lamog TCP i vrio ge jednosQvar. gednosia««r 
dak I od UDP-a ^eko nge^ se mroragu mnc^ pro- 
ces) 0 mredt. sigrdiaragu gre9« i si. 


ApKkaciie 

TCP/P vude svoge korene iz Lkw operaiMiog siste- 
ma. Sp je in^ i mtegrakir deo. Kao to se do sada 
moglo viden, TCPAP ge takozvan 'siceevc set proio- 
kcka' (ksyered set of pioiocols), to praleidno zna6 da 
se sastogi (Z dve cekne; TCP I IR 

lb je razlog zato se ovag protokol i cftraix.fi 
kao TCPAP a re. recimo, TCPIR On se gedan na 
drugog nadorazugu, q. gedan drogom medusobno 
prosledogu podaike. Ora ge otadeno tz praktrdmn 
razloga, jer postoge progranskr modok kot konste 
IP (kogr ge inade neka vrsta ekvivalenta NecMbre- 
oram IPX- 0 ), all ne konste TCP (UDP na pnmer) 
Doduie. mc^ ge prawkiqe re6 da se TCP/IP rne- 
nanzam sastogi iz 4 medusobno nadovezugude ka- 
nke: Ethemeu ik giak X25 kao nagnrieg kzrdkog 



ra6unari 


72 ' 


]UL/AVGUST ■95. 





TEMA BROJA: MRE2e 

Protokoli 



sio)>, jatini IP-i TCP-s I povrh svega FTP/W- 
nei^TP I l]rugl^ apMuioia. 

Nj^CMnife I za konvaka iMtno vidjrvo |esu apk- 
kaci|«. Sva ’usiuga' TCP/IP mehanzma za kornnka 
su transparentna, q. on ih gednostavno i ne fmretu- 
It. jar one raOe u pozadn i pru2aiu usk^ ksfisni- 
kun apliiaci)ama. Pnmen takvih apikacfa koja kon- 
sntk moHa pokremA na ra/lunanj na koma )e •nstali- 
'an TCP/IP (mada ih, osin dir^dno. mote konsiti i 
mkraUno preko i^ekih dnj^ apkkac^ kO|a luxisR 
TCP/IP kao nnspcktni mahanizam za kon\na'a- 
nja preko nvete) su: 

Tradicionatr>e TCP/IP aplikaoje (koja trabada bu~ 
du) pnsutna u svakoj lnstalaa|i: 

• FTP 

fia Imndbr Aoewk, korsD TCP za piancs bikZiB a jad- 
nog ra&ian lu dnig. rtja prackiden za ko- 

nStei^ za pranos tajlove amedu raijrara aog pnone- 
a mada posiCf sofKer k0| omgjtaa i latwa zal\sa. 

kona TCP I omcguduie da se kcrektuiamo na Ho 
ko|i jmreteni'a&jnarunalSojTCP/Pnvidb. Konita- 
niaffl ove naradOa. naS raSaW sa prakpino pratua- 
ra u tarmrtal udaljanog rafunara, i kcnsrak ima upra- 
VO taker uDsak. Popoli^ za kombatac^e gde posto- 
je PC radna staniR. ak koje mogu ladn t samostakio 
I kao enrunak nw ri fti nia lA mn radunara. 

• SMTP 

Sanpia Mai Han^ Pmoal. kcnsP TCP i kao So 
mu I raziv kate. korso se za prenos dektonska 
poSs (a-mail) sa ladnog na dnjgi rafijnar. Konse 
standanlzc'iiani sat naredb za unos i slanje eiakinxi- 
ske poSa nevezarso od tipa radunara t operalMxtg 
S6lafna. Meduttm, j nalam nw-msHaGfama u^av- 
nom imp<emenDrar, )ar se jglavnom ladi 0 PC 
radunanma l«|> rvsu uvek ukl)udera, So je pratpo- 
stavka da bi SWP radio. Mei/dm, rmogo je daidi 


skjdaf da sa posOvn jedan 'posvedeni' radunar na ko- 
me se mslain softver za e-ma) ko|i je akpvan sra 
vreme. U tem sludaiu. softver sa ladmb stanca prak- 
ndriosarnopretraiuiepovlasnom'poSarGkomsan- 
dudeW na tom mail servanj . 

Ostale popiiame apiikad|a ko)e ne konsce TCP: 
-NFS 

Netnork Fit Server, konsti tXTP i IP softverski proiz- 
vod lenomrane lime StJW Microsystems, prven- 
stveno konstan kada se Unix maSine konste kao tie 
semen, a DOS maSina (stance) su kkienD. Jedna od 
najdeSdh sduaota u stwnom 2irotu kada se i upo- 
trabl)iva NFS softer je sladeda. Diskovi Unix sarra- 
ra sa mogu mounl-ovati vntuekvo pndiuiiti 
izmedj samh satvera. H(0 A se sa jedncg vide di- 
skm 1 ostahh servera u rnreii, kvada. rx|e ^oreg po- 
menubdate NFSstandardn deo Unx operalivnog 
sislama (Innela). Diugi naSn prtstupanja Unx ser- 
venmi je jedan NatVSbra NLMmodul, koyomogu- 
d»a swm konsnoma Ickalne NtMn mrete da 
pnspjpe Unix serveru bez potrebe da na projan sta- 
ncama imaju ■nsidiianu podrSlaj za TCP/IP 

-SNMP 

SmpkNelMxkMcncgameni.kcosliUDPilPi.kaoito 
I sam rtev 0>on, sKj2i kao lednosMn pidtokdl za 
nad^edarte TCP/P nveia. pniazute status svn dvo- 
lova i sag n e n aB veze, daje izvedtaia 0 greSkama 1 skd- 
na podaka kqi pomahj aU irei an r a nie nveia. 

Osxn cMh, da kaiem starx&rdnin TCP(UDPkAP 
apAacia. rmoga dn«a kcnsnde apkkaoie, kao 9 o 
sam malopre napomenuo, konste iskge TCP/IPa. 1 b 
rade na Q| na&v Sto adrasu|u (s'gaiuiu] leomo FTP P 
SMTP ik koriste pobve tzv. NeifilOS simuiatoia koji 
pcntd TCP/IP 0*0 je vaSro zbcg satrih pnrgwnera, 
jer vedna cnb kcf se bave peanfem aHkaqp u 
meincm olauten|u znaju da konste (IBM) NetBIOS 
pozne (doduie kod nas zaista retko), 1 u tom skjdaiu 
possoprieTCP/IPsIcsarakcsepciavaNetBlOSsxTijIa- 
torje za n^ trznsparentno. 

red lu kraju? 

TCP^P prolokoli su nastak zbog potrebe amendkog 
Mmstvsiva odbrane (DoD. Department of Defen- 
se) da poveiu svoie mnogobroine 1 raznorodne ra- 
dunaie. Za te poslove je angajtevana DARPA 
defense Advanced Besezirdv Projects Agency), 
vladma agencija za 'napredna' razrojna istra2p*anja, 
koja je uz pon^ nekokko Sma, a baziiano re rado- 
wmaduvenogMIT-a.raznlatepiotckole. 1980 , go- 
dne je podeto lyxvvo tesOrai^ na ARPkNET-u (a 
ko^ se kasnje razvio 1 sam tnlemet) 1 ovi standard! 
su neveiovatno brzo pnrrvaden od strane ladunv- 
ske javrosci. Nekto malo lasraje. DAPPA je sa fir- 
mom Scft Beronet ond Newman sklopka ugovor o 
razvo|u ovh protokola za IJvllX okridenja, Sto je 
joS viie dopnndo populamosli ovog seta protokoU. 
Tesoranje je zvanxjvo 1 u^sdno okondano 1 967 . go- 
dme, sa vekkm brc^ soAveiskib proizvoda kof 
podrfamfu ovaj standard, 1 to za velAs brcq razkdibh 
la&jnara 1 nyhCMh operalivnih sistema. 

Proizv^ kao $10 je SUP softversk paket (IP 
preko serrske komunkacae) iH vie ctapnncise popu- 
lamosti TCP1IP slanOarda, jer omoguda*^ IP vezu 
pedo standanWv zzkupljenb it komuoramn tdefbn- 
stah knja. te se na taj nadn lolelna' nveia moie zna- 


dajTO prHinti I da jC) jedna 
sasvim dru^ dimervzaa. U 
skdnu grupaciju spada 1 
|N 05 , program koji omo- 
^jcava TCPiP mr^ pre- 
ks, zamrstte dak. rado nto- 
dema Spekiar pnxzvoda je 

se s*e vie uvedzua. 

TCP/IP je, daWe, 
prakbdno nezarnenl|iv kada 
se radi 0 pcxrezMrju vie 

cpertfMxh sptema. a pre- 
ma snemu sudeb u budud- 
nosti de samo dobaati na 
vairosti. Sve ostale soluaje 
za pcx/ezivanje, lako do- 



smpne. golovo po praviki 

su daielo sloplie, S druge sPane. Ethernet mreine 

karlice A adapien se mogu nab za gncNO ne radu- 
nare odnosno magistrale. naideide po vrio pnhvatb- 
vvn cenama. TCPAP osim toga nub vtlo laku mle- 
gruju svake lokakve TCP/IP rnreie u Imemet uz 
n^omenu 0 pravikicm dodekivaniu IP txojeva. 

Mote se u nakradem red da se radi ojednom 
skupu protokola k^pruia baziine (kax bvd) lekige 
mnogvn apUaojama kcae au pnlagitdene da ^ ton- 
ste loo trwspprtr* mehaiazam kroz raznoiodne ra- 
dmarske I opetanvne sisteme 



TCPAP zasa deka lepa bududxsl. jer je danas 
srtuaoja u svetu radunarsleli mreia moida jod hao- 
bdr^ negoStoiebta pre petnaestak godma. 
sve brteg smenjivanja tehrioloSkin generacsa radu- 
nara 1 ostale praede opreme. Ono Sto se rarsje od- 
vijalo svakih 5 . pa zalim 9 nke 3 godme. sada se 
deSavana mar^ od godnu dana. Akdio irvrvo u 
intbrmaoonom doCu, glad za nfarmaojama 1 nfho- 
vom txzom raznvenom rnkada nge bila iroda. ZaSo - 
budne u trendu 1 razmiSnte na vreme o TCPAPI 

Autoro nxitete kontakbroD no e-mH ockesu 
sltuOisic@sezom.co.yu 


JU/./ AVGUST •95, 


■73 


raSunari 





TpH 6oje: BEJIO 




3a UfHO UMOMO EEJIO 


cnnron 

BpxyHCKU HA YC IIAIIHP u WJIHJE 


3a EEJIO UMOMO U,PHO 





nEPH« 

XAPA 

HHaCEH>EPHHr | 


HAJBaijH ilPllJA] 11 ) BAlUltX lllTA\)nA 4 A 


HBaua MHjiVTHHOBuha 24. Beorpaa 
01^4364)19, 432-319, 432-383. 435-513 



1 






TEMA BROJA: MRE2e 


TehniTce programiranja 


U paukovoj mrezi 

Rafunarske mreie i kod nas postaju sasvim notTnalna stvar - ljudi shvataju da vise umreienih ra^unara brie 
I efikasnije obavija poslove. Lepo! All kako naSim aplikaciiama omogufiti da iskoriste potencijale neke mreie 
? Ovaj i naredni tekstovi pokuSade da daju bar neke odgovore na to pitanfe. 


fVedrog KneievH 

FVoseina ra6jnarska rrveia u prinopu 
se sastoji od jedf'og ik vie servera i manteg 
iH ve^eg brqa radnih slanica. Uz njih se 
rTKte rod prilifno razhdte opreme koja je Hi 
vezana za servers ili za stamce u mreii 
(itampaJi, faks-tixideni karuce, skenen, 
CD-ROM -ovi i sli&io). Su$bna sarrog pove- 
zivanja je 9o raoonalni|e tskorlStenje posto- 
jete opreme (njihoio deljef^). U ovom 
tekstu £emo v>M rsa kojr riaSn se to mo2e 
ostvanp. No. r^^pre malo da se vrabmo oa 
sarre poietke DO$-a. 

Male tstor^ 

U vreme kada se po)av)o DOS. same mreie 
bde su rezervisane za veiike mainframe ra- 
6jnare.Nljesenislutlloda£ese PCindustn- 
ia razvipti tolikom brzinom. Stoga prve ver- 
z^e DOS-a mu davale rvkakvu podiiku 
nireinom okruJer^. Tek od verzije 3.0 
uvode se rwke osrrevne funkcije (zaklju<!ava- 
nje fafkrva/slogova), verzi)a 3. 1 orrK^ikava 
prepozr\avar^ da h je neb disk mreini Jl r>e; 
na kraju dolazimo do verzije 3.30 Sto danas 
predstavija neki minimum ko)i zahtevaju 
mreim operativni sisCem 

S otorom na to da su mrrfne funkoje 
dosta kasno ugradene (a I bile su ugradene 
samo osnovne stvari - sam DOS i dalp nip 
bio spreman da samostaino radi u mreii). 
vekki bro) proizvodada p tu video $ansu za 
sebe. Na triiilu se popvilo mnoStvo 
mreinh operativinih »$tema, ko)i su se osla- 
npli na sam DOS. Uspesi su bill razlifiti, a 
ndu sistemi su se i nametnuk kao standard 
(Nosed, oa pnmer). 

Ovakav razvoj dogadap obitno samo 
oteJava iivot prr^ramenma. Svaki proiz- 
voda£ p razvio svop lunkdje za det^p 
svoga SBtema, Stampu na mreinim Stampa- 
(Sma 1 si. DoduSe, svi operativni sistemi se 
mapirap u DOS lunkcip kop obezbedup 
podfiku nve2i. ali ako vam treba nedto lole 
egzePWp... 

Sa programerske taike glediita vifekon - 
snflta DOS okokna mora da cbezbetkip Cn 
stvan: 

• mora postopti naCin da se identifHiup ko- 
nsrak take da aplikaop zna ko sa npm radi i 
shodno tome da mu omogudi^^irani od- 
redeneopdp 


- mora postojati mehanizam delpnja i za- 
klpfavar^a ^lova 

- za one koji se dele mora postppti 
»stem zaktpiavanp slogova 

Uz ova Iri usierva, mora postopti i nafin da 
se utvrdi da li je neki rai^unar umreien ili ne. 

Kaii mi. kaii... 

Svaki mreiri sStem posedup sopstvem me- 
tod za utvrdlvarip npgove pnsutnostl. AaSto 
p nama dij da n<& aplikaap radi na Sto razno- 
rodni|im sistemima. a pntom se oslanpmo na 
standardne DOS luntep za rad sa mretem 
kop svi podr2ava)u, ne bismo baS ielek da 
probaiTo delekdp svakog dstema ponaosob. 

Zalo demo probab slededu stvar: po- 
kuSademo da utvrdimo da li p na sistemu 
omogudeno zaklpdavanp fajl^ i slogova. 
Na ko)i nadin ’ Utvrdidemo da li p u roemo- 
rifi pnsutan SHARE (I'^i’rig I). SHARE p 
program, deo starsdamog DOS paksta, koji 
omogudava zaUpdavanp ^lova/slogova na 
neumreienim radunarima. 5vi mreini siste- 
mi mapirap se u ovu iunkdp za detekop, 
take da na taj na&n moiemo, sa prihdnom 
sigumoSdu, utvrditi da li radimo u mre2i Hi 
ne. Kaiem sa prilidnom. jer ipak test moie 
brti pozitivan i na m^ni ko(a nip u mredi 
(uStan SHARE). 

Zato moramo izvi^ pdan test- 
moramo da vidimo da li po<at3)i neki mre2ni 
disk. Na taj nadin, praktidno. utvrdupmo 
postopnp f^l servera. To dinimo konstedi 
standardan DOS lOCTL poziv (kstmg 2). 
PormNi ste da smo dobro pre^ ? Naravno 
da nismo, pr ova funkcija ne razlikup 
mre2ne diskove od CD-ROM-ova. ZaSto p 
to lako zna samo Microsoft. 

Sredom, postofi izlaz i iz ove situaop. 
MSCDEX kinkqtB I5h, podlurHu:^ 0, vr^ 
bro) CD-ROM logSuh dr^vova prisulnih na 
sistBiTxi (reestar BX). Ako p BX = 0 nema- 
mo raztoga da bnnemo. CD-ROM evanema 
u sstemu i svi diskovi za kop lOCTL turkoja 
ka2e da su mre2ni. stvamo to i psu. Ali, ako u 
se u BX-u ne naiaa nula. stvan se dedamo 
kompltcup. Naime, tada se u CX-u nalazi bro) 
prvog CD-ROM diska (D: = 3; E: = 4 itd.: 
pste da p malo verovatno da ih ima vifc, ah 
mkad se ne zrta). Reiler^ su lunkcip sa hsDnga 
3, ah treba bib obazriv- postop sarno u 
MSCDEX verajama 2.0 i v<Sm Na osncrvu 
svega gore redersog, napisana p oitma za de- 


lekcip mrelnog drajva 
(lisbng 4). 

Kor^'naopm de- 
tekcije mo^rdnosb za- 
klfud^nja fajlova i 
p»CMerom da li p neki 
disk mrelni, utvrdili 
smo da li radimo pod 
mreiom. Naravno, i 
dalp ne znamo stvamo 
kop p to rrueia, ali nas 

nedemo traiki ni pdnu 
usiugu koja izlazi iz 
okwra podrike kop 
pruiaju DOS fOdkop. 

Ako ipak ielite da isko- 
nsthe neke usiuge speofidne za odredeni si- 
stem. morale pnbe6 deiekoji tog srstema. 
Ustir^ 5 ilustrup det^op Novell NebA^ 
okrufcr^ Pozivi ko)i detektuju i mooge 
druge sisteme mogu se reomo nab u R^ 
Braunovo) interapt hsti (6(k>n interf'f.zip, 
ima'je I na Sezamu). 

PodeK me neiito 

Saznah smo da p radimar na mreb. Da vidi- 
mo kako da iskonsbmo ovdevu situaciju. S 
obzirom na to da postoji server, moiemo 
da dehmo diskove i fajlove. Tehmka deljwip 
^lova p vrio uspeSna i njome moiemo 
reSiti komunHradju izmedu aplikadp. Stam- 
panp na itampabma drugih stanica i shdio. 

Na serveru svaki otvoreni pnpada 
stanio kop ga p otvorila. aplikaoji kop se 
vrti na njoj. Sama apllkadja pri otvarai^ faj- 
lova nagi^ava da li p raspoloiena da ih deh 
sa drugima I na kofi nabn. bi se desilo da 
dve aphkaap ne vode raduna o ddprifj da- 
toteka I pokuSaju da promene sadr2c^ neke 
u isto vreme I U najbolpm sludap drtkj bi 
do brlpnp. Rogledaimo njbnski prxner: ima- 
mo aphkadtu kop unosi neke podatke u za- 
jednibcu bazu. a konsnio A i B po2eP da iz- 
mene isb slog. Ako, rebmo, konsnik A bxa 
br?e od korssmka B. zmena konsnika A bide 
unStena. odnosno prebnsana iz meriom ko- 
p p nafinio konsrHk B. 

Samo dodeijivanp prava pnstupa fajlovi- 
ma od slrane drugSi apUcaopma na mreii 
viiH se prihkom otvaranp fajlova. Otvaranp 
fajlova se vrSi na standardan naSn (hsting 6) i 
pn samom navoder^ nadina pnstupa (bta- 



M/A«;usr '95. 


75 


raiunart 


TEMA BRp|A: MREZE 

Tehniks programiranja 


nje^isanje/ffitanje i pi- 
sar^e) navodi se i Sta 
dopuSUmo drugim 
aplil(ac>;ama da rade sa 
naSim ^lowma. Posto)i 
nekoliko modova- 
• DEWAa - esaim 
aplihaoja se ne dopLfta 
ni iStan/e, ni pianie: ete- 
kluzivnci pravo pnstupa 
nad fa)lom obidno se 
konsa u sucuaoiafna Ka- 
da ni jedna Onjp apUa- 
0)3 ne b smeb da pn- 
stupi tom lafu (indeisi- 
ranje Daae. na pnmef) 

- MNy lAWTE - ostahn 
aplikacifa se omogudava 6tan)e la ^la. ali ne i 
pisanie g njerru. Ostale aplikaoje moraju 
otvaraD ^ sa adibutom DEW NONE * READ 
ONLY, made at«aranie nede u^jeti. Takode, 
otvararje 1^ sa DENY WRITE adibutom ne- 
de uspA, ato ved neka dn^ aplikaoja mje 
otvcria 1^ sa dm it OEW Aii atnbutom. 

• OEW READ onemogudava oslalim aplika- 
ciiama ditanje s la|la. Interesanbno. all ova) 
mod dozvoljava aptkadjarna da piSu u fa|l 
(ostale aplik^ie ga otvaraju sa atnbutom 
OEW WRITE It DENY NONE). 

- DENf NONE- ostalim aptkKijama se do- 
zvdjava i ditanje i pisanje. Pnlikom pisar^a se 
konsd tehnika aakijudavanja slogova. 

U praksi, )ako )e neekononvdno otvaraii 
nekj faji sa atnbutom DENY WRITE, ukokko 
ielimo da izmenimo samo jeoan slog neke 
baze. Na taj nadin samo onemogudavamo 
drugim aplikMfama da za to vreme pnstupa- 
|u nekim dn^m slogovima, samm dm per- 
formanse padaiu. Zato se obidno pnbegava 
otvarartjfe)lovasa DENI' NONE atribotom, a 
pnlikom pisania u f^lu zakljudav^ se slogovi. 

Staiadid ako otvaran;e fa|la ne uspe iz 
prve? MoJda de u nekom narednom irenut- 
ku ^1 bid Slobodan, at ne znamo kada je to. 
U r^nim situacijama obidno se prave pau- 
ze (0.5- 1 sekunde) izmedu pokuSafa. a po- 
kuSaja ima konadno mnogo (5-10). Ako ni 
lada ne uspe otvaranje fajla. treba ispisad od- 
govarajudu poruku konsniku. 

Ova ponav<tan)a i dekanja mogu se redid 
pndgramski, all i na nivou samog DOS-a (Ic- 
stirg 7). ^ddrazumevani broj pokuSaja od 
strane DOS-a je tri, a rm ta) bro) moiemo 
povedati. f^ze ko)e pra<n operadvrn sstem 
zavise od brzme samog hardvera. Dal)e, ova- 
ko podeSena dekanja i ponav1ian)8 odnoside 
se I na postupak zaliJ|u£^an)a slogova. 

U srcu sam te zakljuiao... 

Videlismo da]e pnliino neracionaino zaklu- 
davati cele ^love (baze. indeksi) koje deli 
viSe aplikaoia. Zato se u praksi pnbeg^ za- 


kljudavanju slogova. a la|iov se ocvaraju sa 
atnbutom OENV NONE kiade. ovde slog 
predsiavl)a deo Ea)la promenijive vetfine 
maoa su u praksi o^avnom iste dujine (slo- 
govi u bazi) Zak^udevar^ slogova po- 
driano od strane DOS- a (lisor^ 8). Pnlikom 
DOZMa navodi se lokaO)a dela koji ielimo da 
zaktudamo (sama pozioja i duiiria bkdka). 

Usiov da operacifa zakljudavanja ne 
uspe ;e da |e bar deo regiona ved zakljudan 
od strane neke dnjge aplikaaie. Tada treba 
sadekati i pdtuSab ponovo (vaii isla pnda 
kao I pn otvaranju lajlova). Sama funkoja za 
zakljudavanje omogudava da se zakl)uda i re- 
gion neposredno iza kra)a fa^la, tako da bez- 
bedno moiemo I prodiiavati l^love. 

Pn samom ahirranju zajednkScih liajlova 
treba se trudki da slogove driimo zaWjuda- 
mm samo onoliko koliko je to stvamo po- 
trebno (clok se ne izvrSi promena). Takode. 
ukoliko istovremeno zaWjudavamo slogove u 
vi$e ^Icva, bilo bi poieijno da ih.otkl|udava- 
mo u cbmutom redosledu od onog u kojem 
smo di zakl|odall. 1b ima i svpjih prednosti; 
ukoliko poielimo da meniamo neki podatak 
ko|i se nalazi u viSe ^lova, pokuSademo naj- 
pre da zakijudamo slog u prvom bjiu. Ako ta- 
da operaoja ne uspe. onda nema smsla po- 
kutavati da zakijudamo slogove u drugim faj- 
lovima. jer odigledno je da neko dnjgi vr5i iz- 
mene. Ovakvom disoplincm irbegavamo je- 
dar kAjpan problem kcgi se moie javib pnh- 
kom zaklfudavanfa ^lova. O demu se rbdi I 

PretfxasiawTio da program A i B mora- 
fj da aiunrafu isti podatak koji se nalazi u dva 
Tafia. Promena u ^ l rzisku|e automatski i 
promenu u faflu 2. Pretpostavtmo da se zah- 
tevi za izmenama dogode u isto vreme. Re- 
dosled koraka bo b, reomo. ovakav: 

- Program A zakijudava slog u ^kj I 

- Program A zapisu|e izmenu u d^l I 

- Za to vreme program B le pokuSao da 
zakijuda slog u ^lu I , mje mu uspeb i ako 
programer u tom irenutku mje predvideo 
da se odustane/sadeka, nego sada poku§a da 
zakijuda slog u fajlu 2. rezultat de bib uspekn 

- slog de brti zakijudan 

• Program B sada zapisuje izmene u Iql 2 

- Program A pokuiava tia iMpjia slog u 
Tajlu 2. all mu to ne uspeva, jer je njep za- 
kljudao program B. u isto vreme program B 
p^uSava da zakijuda slog ufa)lu l.ali ninje- 
mu ne uspeva. zato So ga drii program A: 
mrtva petija; u najboljem sludaju jaromena 
podatka de bib polovidna, tj. neuspeSna. sa 
swm svojim mogudm posledicama 

Recept za izbegavanje problema je jed- 
nostavan; treba prvo pozakijudavab sve slo- 
gove u fajlovima u kojima vrSimo izmene. pa 
t^ onda izvriib te promene; naravno. slo- 
gove treba olkijudab 6m izvrSimo izmene, 
kako druge aplikacje ne b dekale na pnstup 
bm podacima: takode. pn samom izlasku iz 


aphkacije, ntoramo otkijudab sve slogove, jer 
de Ob made ostab nedostupni drugima. 

Ceniu sve ovo shizi... 

lehnikom deljenja lajlova i zakijudavanja slo- 
gova sluiimo se, pre svega, da kreiramo i 
odriavamo zajednidke baze. Medubm. na 
ovaj nadn mogu se re^ib i mnoge druge 
stvan na mreii. Komunikaoja izmedu apMta- 
cija 1 Sampanje na Sampa6ma koji se nalaze 
na drugim stanicama, mogu se reSfl preko 
zajednidkih Tajlova. Njih konsbmo kao bale- 
re (reomo kiujne) u koje smeftamo peru- 
ke upudujene nekoj od aplikaoja U od- 
redebm vremenskim mtervalima, svaka od 
zamteresovabh aplikacija kortsuliuje le fafto- 
ve da b wdela ima li newb poruka za nju. 
Obidno' se u jednom posebnom fajhj nalazi 
lista aplikaoja koje vi^ razmenu poruka. 
gde su im baferi za razmertu, jedinstveno 
ime 1 sIi6k>. Kada se Silje poruka nekoj od 
aptkacija. prvo se konsultuje lisia, pa se lek 
orda iaije poruka. Poruke mogu tub razli6- 
tog bpa: interne izmedu ij^ikacija. poruke 
samom konsniku aplikacije; na laj nadm 
mole se ostvanti i mterakovb razgovor 
izmedu dva ili viSe konsbka (CHAT). Preko 
sistema poruka moie se vfiit i Sampa na 
Sampa6ma drugih stanica. Nogudnosb su 
pnlidno iiioke, a So je n^vainije, rade na 
svim bpovima tnreJa. 

Ovakav sillem razmene poruka (preko 
zajednidkih Tajlova) dosta je dobar za manfi 
protok inTormacija. Medubm. ako se na taj 
nafin mora razmenjivab mnofo podataka, 
sistem pokazuje i svoje strane. Pi^to se 
sve radi preko funkcija veoma vtsokeg nrvoa. 
svaka od njih povladi za sobom genensarife 
velikog brofa paketa koji putuju mreiom Sa 
porastom protoka infbrmaoja. stalnm ot- 
Ujudavanjem i zakljudavanjem %lova i slogo- 
va. dolazi do naglog pada performansi same 
mreie. Pitate se kako rade orda igre bpa 
DOOM I slidne ? Kbristt se IPX. pakeo naj- 
niieg nivoa. se ne uude mnogo na per- 
Tormanse same mreie, all zato, sa druge 
strane. brq sistema na kojem de ovi progra- 
mi radib drasbdno opada. 

..Auz to i ne radi 

Kao So se moie vdeb iz ovog teksta, 
pravijenje mreinh aplikaoja nije narodito 
teiko. Fbstoji odreden skup prainla koji b 
trebalo poSovati. Tada programiranje pod 
mreiom postaje samo stvar rubne i iskustva. 

UteroTura.' B. Nonce" Network Programming 
inC 

Auloro moiete kontoktirob na e-mok odrese : 
pedjak@saam.co.ya i 



rsdunari 


- 76 ' 





Computer Shop SPECTRUM - Nis Soft * Nis, ul. 7. )uli br.3 



Pentium 90/100 
486DX4/100 
486DX2/66 
386DX/40 
Printeri 
Multi Media 
Komponente 
Periferije 


tet./fax: 018/24-027 * Radno vreme: 09-17, subotom 09- 14. 


5 godina naseg rada - Vasa garancija kvaUteta ! 


servis 
nadogradnjaj 
reparacija 


tomtinNunBit I snimanje na CD 


PaSetv/is;^ 

miimm 


1790 

CALL 


KONRGURAClJE: 

386/40 i; 

466/66 II 

486/100 
586/90/100 
KOMPONENTE: 

Board 386/DX/40 180 

Board 486/DX2/66 420 

Board 486/DX4/1 00 520 

Memorija 1 MB 70 

Memorija 4 MB 250 

Merroriia 16 MB 820 

Kontroter IDE 30 

Kontroler VLB/4 diska 50 

SVGA 51 2 75 

VLB TRIDENT 9440 160 

FDD 3.5 70 

HDD 850 MB 420 

HDD 540 MB 330 

Color moniior Lfl 520 

ColOf monitor PHILIPS 14C 540 
Mono monitor DATAS 250 

Taslalura PROFESIONAL 60 
Org.S.BLASTERASPMCD 250 
Mini Tower 105 


programi i igre 
izrada softvera 



koiHiljiitere 




PROGRAMIRANJE 


Optimiz<xijc 


C ill asembler (I): Linkovanje 

Danas se progiwni mere megabajtima. Reklo bt se da o njihovoj veliiini autori i ne vode ra£una. ja* za to 
nemaju vremena. Medutim, dobrim poznavanjem C-a i asemblera mogude je naterati 
C kompajler da napravi COM od samo jednog bafta 


Ivan Saji( 

Kao $to 5u 2a vojnu industn)u potreb* 
n* ratovi, tako su i za irKkistniu bardve^ 
potrebni glgantski program. Slo su veil 
programi. veil je i profit proizvodaia di- 
skova. Nakon 1 5 godina istonje Hnih ra- 
dunara, imarrio operaZivni sistem koji je 
isto tohko bn za 486 kao I ROM &A5(C in- 
terpreter za ZX80. Da li deiro 2000- go- 
dine imati osmijum (‘886) na 4.77GHz i 
64 MB BAM-a sa Windows XT velikim 400 
MB sa kojim (e naS bni Osmijum da se 
davi! S obzirom na disproporciju u napre- 
dovanju brzine procesora i memorije, 
imademo i MET(ei) (Alemory Enhonce- 
menl Jectinokigj') drajvere koji ie nam du- 
plirati RAM. TnxiWeSpoce, TrouWeSpoce... 

Red iete. mo2da, da su prethodne kon- 
stacaoje (rnalo) pr^ake. Napredak, naravno, 
postoji. Gnjenca je. ipak. da le za pisanje 
malog programa koji funkoomfc islo kao > 
vekki potreban dodatan napor Razvijerta 
scftverska mduslhja. za sada, za to nema 
vremena, a i diskovi su jeftinii od softvera. 
Ne bih se sasvim slobo sa poznatom konsta- 
taojorn da u ratu <xna konst izvlade kupci. 
Mislim da upravo kupo linartsir^ ovaj rat. 

Vreme komodora i spektruma, a naro6- 
to pro^wnabilnih kaHojIatora kakvi su bill ne- 
kadapopulami HP4I iT159,iedavr>oprcSo. 
Kada sam pre 1 3 godina dobio HP4 1 , mao 
je CMOS memoriju od Ctavih 2237 pro- 
gramskih koraka u koju je mogla da stane go- 
mila programa. Tada je be vsiar svaki b^, a 
darzas nam diskovi od 200 MB nisu dcr«s^. 
Redovno se distrlbuiraju programi veMo ne- 
koUco megabajla. odnosno pakeb leSki dese- 
One (pa i stoBne) megabajla. t^ovek se pita ko 
je pisao le mlione ktijaf! 

Orasbian pnmer da vet&na sorsa ni|e 
glavn krvac za veUnu EXE %lova. su ma- 
> program pean za Pox Bo Ik Access koji. posle 
prevoderja 1 knkovarfa. lako pierastu me^beiL 


Linkovai^ 

Take se namede (veoma ispravan) zakljuiak 
da problem vdiiine .EXE fajkjva potiie od 
proeesa linkovanja. Sa C kompajlerom je 
mogude napravili .COM fjrogram od samo 
lednog bajta! Naravno, ceo proces llnkova- 
n|a se more drtiati pod kontrolofn, Kako 
kaJu Kinezi, svaki ianac je jak kokko I njego- 
va n^slabija kanka (link). 6dE faji se fbrmira 
Imkovanjem OBJ l^lova. 


Fkvi se hnkuje uvek COT.OBj (startup 
code) gde ? stoji za T. S, M, C, L i H, zavisno 
od memorijsk^ modela (dry. snxrt, medi- 
um. compact, large i huge). Njegov zadalak 
ie da saduva verziju DOS-a. adrese PSP i en- 
vironment segmenla, adrese mierrupt vritto- 
ra 0. 4 . 5 i 6. Funkcija sign^ preuzima vred- 
nosti ovib vektora. pa je na kraju programa 
neophodno vraOb njihove stare adrese. Isti- 
na je da se ova funkcija koristi retko, all ne 
posloje dve verzije slartnog koda za slui^ 
konSdenja i ne konSderija signd funkcije. Za- 
Om. kontrokSe se vrednost 87 vanjable. ve- 
lidina environment-a i data segrrtenta I [losta- 
vijase stock. Rotom ddazi veoma bitna stvar 
— imojalizadja BSS segmenta (diji podetak i 
krai odreduiu bdata i edata vartjable) nula- 
ma. Ovo je prostor u kojem se duw^ nei- 
mcijalizovane globalne vari|able. Standard- 
no, ove vaniable se miojalizuiu nulama. fo- 
nadno se pozivaju lunkcije setargv za obra- 
du komandne limje i setenvp za obradu en- 
vironmem vanjabk. Tek nakon svega toga se 
poziva mailt kjnko^ 

U stOTLp kodu se naiazi i (rtazovimo ga 
tako) finalni kod, kO|i se izvriava kada main 
Iur4cci)a zavrS sa radom. lij je kmkcija exit 
koja, cmedu oslalog. prazm baksre nezatvo- 
lenih fajlova. vrada stare vrednosb vektora 
0, 4, 5 I 6 I omogudava vradanje koda 
greto. Ova funkcija kontroliSe I pod^ da- 
ta segmenta koji desto blva prebrisan pn 
upotrebi neincijalizovanih gtobalmh pointe- 
ra. Kaifem "glcibalnih’ jer se sve globalne va- 
rijable iniaializuju na nulu. Tako je u smofi 
data modelima NULL = DSiOOOO. a u tor- 
ge data modelima je NULL = 0000:0000 
(podetak intemw tabeie). Ako je podetak 
ovog segmenta prebnsan, javlja se duvena 
Null pointer assignment poruka 

Iza startnog koda linluj|u se .06) mo- 
duli ko]! sadrie neophodne standardne 
iijnkoje. Bez obzira na to da li main funko- 
)a obraduje komandnu linju, to jest da II je 
obkka: 

void main(int argc, char **ar^) 

bide linkovan i setargv modul. U njemu \e 
funkcija istog imena zaduiena za pret^-oja- 
vanje parametara (argc) i formiranje njiKo- 
vog niza (argv). Takode se bezuslovno lin- 
kuje I setenvp modul sa odgovarajudom 
funkcijorn. Mrtutim. verovali ili ne, linkuje 
se I funkcija malloc. makar imali i jxrtjsuno 
praznu main funkciju. Ona nalazi svoju pn- 


menu u alokadji prostora za environment 
vanjable u modiA; setenvp. 

lek na kraju se knkqu .OBJ moduli do- 
bijerv prethodnom kompilacijom C ^lova. 

MeiSubm, ako konsbte neku sandardnu 
funkdju koja, pod odredenim usiovima, po- 
ziva drugu standardrHJ (unkciju (iako to ne 
moraju M u^ovi vaSeg progama), morade, 
naravno, da bude linkovana i ta druga funk- 
cija. Ta&tije redeno, bide finkovan Slav .O^ 
modul u kojem se ona nalazi. Na jxvner, 
kompajler ne razmatra sadriaj format stnn- 
gau printf-u i scanf-u, pa je jxtnuden da lin- 
kuje sve neophcxlne fonkc^. Ovaj proces 
utvrdivanja potencijalnih zavisnosti funte^ 
mo2e da se citonda rtiatn^ velikim EXE 
t^lom. Da ta se ovo razumelo. potrebno je 
obfasrvd kcmcepdju LIB fajla. 

Biblioteke 

LIB faji mje mSta dnjgo do kolekcija .OBJ fat- 
lova povezamh u kompaktnu celmu, dirrte se 
rastereduje fajT sistem i ubrzava linkcrvaive. 
OBJ fajI sadrii prevod svih fonkcija koje drte 
jedvt fajI izvomog programa. 

Za upravljanje .UB fajlovima zaduJen je 
Odgovar^udi "bibllotekar* (Irbranan), koji se 
kod Boitondd zove TUB. kod Wtotcomo 
WUB I tome shdno. Ovaj program omogu- 
dava dodavanje nov}t .OBJ fajfova u bibko- 
teku ill ekstrakoju .OBJ lajl^ iz nje. 

mena. Moiele najsraviti i odr^vati biWio- 
teku svojih funkcija koje desto konstite. Sa 
druge stiane, mnogi bagovi koji se pripi- 
suju kompajleru su. ustvan, locirani u ne- 
koj biblioteci. Ovakvi problemi se otUa- 
njaju tako Sto se oknvijeni OB] fajI izvude 
IZ biblioteke i disasemblira, ispravi se b^, 
zatim se now ASM Faji nanovo asembiira i 
dobijeni .OBJ se vrati nazad u biblioteku. 
Ovo reienje, ipak, mje preporudijivo zbog 
problema portabitnosti ^renosvosti). Ne 
samo da niko drug! nede rixXi korekfoo 
da kompilira vaS program, nego dete i vi 
imati problema ukoliko odludite da kom- 
piliranje obavite na drugom radunaru 
(osim ako ne mislite da svuda vudete biUi- 
oteku sa sobom). 

Primer Hnkovanja 

Kao dobru ilustraoju problema naduvavanja 
.EXE lajlova, posmatrtyno krajnje jednosta- 
van C program: 


raiunari 


■ 78 ' 


;l/l/avglist «. 


PROGRAMIRANIE 

Optimizacija 



I printCI-ldVn’, 51,-1 

Nakon prevodenja sa 1urbo C-om u 
ttny modekj, c)ot>i|a se EXE od oko 6800 
ba{t<»a. MAP ^ ka|i, ina&, daje preozne 
podatke o linkovanju, pakazu)e da |e ulinko- 
vanagonxla modula: 

nekokko eM funkafa (_exit. exit, acexit) 

za obradu l/D peSaka (_IOERROR) 

za alokac^ memonje (malloc i free) 

za rad za fajlovtma (setvbuf. ksek. ftell. 

_fputc, fputc. fputchar. ffluah) 

za rad za hendlovima (isatty. _write. write, 

Ise^) 

za konvsrziju jntegera u stnngore {_LONG- 
TOA. ftoa. Itoa. ultoa) 
za obradu format stnnga u printf-u 
(_VPRINTER) 

Za poietak. postoji jednostavrvo 
feierije kqim se mo2e smanjld velifina 
.EXE ^la. Da bf se izbeglo linkovanje od- 
redenog .OBJ modula, potrebno ;e rede- 
flnisati sve njefovc hjnkcije i vanjabte. 
Ukdcko smo ubedem da te funkclje nisu 
potrebne za rad programa {u to moiemo 
da se uverimo uz pomod dibagera, profaj- 
lera ill disasemblera), mo2emo da im sta- 
vimo prazna tela. U prelhodno navede- 
nom sliZafu treba stavici: 



unsigned _Cdecl _openfd|i|; 


Nakon ove intervendje, veFifSna .EXE 
iafA ft martja za oko 30%, odisosno za oko 
2K. Istovremeno, to je otpniike sve 5to |e 
mogute urachb ovom metodom. Ukdiko 
OBJ modul sadrii bar jednu upotreblienu 
funkofu (varijabhj) i nekoliko nepotretxtih 
lurtkota (vanjabli). tada nema mog^Xnoso da 
se nepotrebrv segmenti izbace iz .EXE fajia. 
Takode se niita ne moEe ufiniti m u slu£^ 
kada .O^ modul sadrii nepnjavliene seg- 
merite koda ill podataka (koji nisu deklansa- 
m kao PubSym® - Pubk. $i/mbol ■ u odgo- 
varajudem ASM f^). 


Optimalnost biblioteka 

Vedna C kompajlera (Boitond. Microso^, 
Wdtcam) nude {i^lavriom) dobro kondpira- 
ne biUcteke. Kako se pnllkom linkovanja 
povezufu samo cbH .OBJ moduk, a ne poje- 
dine funkoje, va2no je. u diju optimalnosti, 
da svaki .C^J modul sadr2i rmnimalar broi 
(ijnkoja. Medirtim, gotovo sve PD (public do- 
mem) bibkoteke, ak i bibkoteke nek^ drt^ 
programskih jezika (Clipper), su katastrol^no 
dizainirane - relativno r^i bro) .OBJ mockj- 
la sadrb ogromar bnsj funkofa Otuda su 
.EXE laflovi dobijenl conm komp^lenma 
enormno veliki. Dakle, nisu toliko krivi ni 
komp^r ni linker, veif struktura bibkoteke. 

Kod Bodondo posto|i ledan Izuzetak. 
Grafiflta bibloteka graphics.lib sastoji se od 
sv^ ietin .OBJ modula od kpjih dva sa- 
drie svih 1 20 funkoja. Tako i!e konS^erife 
samo dve funkoje, na pnmer Initgraph i 
putpixel, zahtevati lirdtovanie Stave biblio- 
teke, a nazultujud .EXE fafl lma£e 20K. Kod 
WiTtcomo je situacija dosta drugaSja, jer 
grafiSia bibboteka sadrii znatno veS bm) 
modula sa r^ativno malim brofem lunkcja 

Osnovne preponike za minimalnost 
programa 

Izbaotl debug inbrmadie i bnsieve linifa iz 
.EXEfa|la(opdje-v-i'y-kad Borianda). Ko- 
kko god da je ovo oS^edno, rasprostranjen 
Je znatan bi^ progr a ma u koje su ove in^- 
maqe ukijuim. To znaS da auton nisu vo- 
dHi rafuna £ak n o osnovno) mztio izmedu 
Qzvojne I finalne verzi)e programa. Staviie, 
hakeru je, uz pomod dibagera. mnogo lakSe 
da analizlia takav kod, jer iz imena vari)abli i 
lunkc^ mo2e da nasluti r;iliovu namenu. 
^razumeva se da u finalnu verziju treba 
ukljuSb maksimaine optimizaate. 

Iski|u&ti apG|U Initialize uninitialized 
segment. Radi se o BSS segmentu. odno- 
sno segmentu u kojem su lodrane neinicja- 
lizovarte globalne (i statlSce) vanjable. Ovaj 
segment se nalazi iza DATA segmenta. a 
startm kod ga automatski imojalizuie miama 
Ukoliko ipak ukljuSte BSS segment u .EXE 

prepoznadete ga kao mz nula na kraju 
.EXE^Ia. 

Koiismi funkdje za rad sa hendlovima 
umesto sa strimovima 

Analizirab .MAP f^l ko)i nam date preO' 
zne podatke o linkovanju. 

Imati na umu da Knkovanje Borlandove 
GRAPHICS.LIB bibtioteke obiuvreduje po- 
stupak minimizaci)e koda. 

Po mogudstvu radib u Tiny modelu i 
praviti COM programe. Ukdiko poietm 
CS:IP (EXE heder) pokazute potetak koda u 
.EXE ^lu 1 ako ne postqi relokaoona tabe- 
la mogufe je izvriit) konvern|U EXE u 
.COM. Za to postoji viSe meto^: TUNK 


/I. EXE2BIN ill UNP c. Zbog odsustva he- 
dera I prostora za relokacionu tabelu, 
.COM ^1 je uvek kra6 od .EXE ^la za viie 
stobna bajtova. 

Rad sa MAP bjlovima 

Na silo 2 je program REMAPC, Sja je na- 
mena da obavi postprocesiranie .MAP %la 
koieg genenSe linker Turbo C-a. Program 
pretpostavija da generBete .COM ^1 1 date 
znatno pr^ledni|i vizuelni prkaz strukcure 
prevedenog programa Procesirani izveit^ 
je podel)en po segmenfinna: CODE. DATA 
B^. a svaki segment je dalje podeljen na 
niodule. Svaki mvodul sadtii kstu funkoja 
(CODE) I vanjaW (DATA BSS) koy iq prv 
padafu. Hsgledatmo sleded pnmer. 

675 1CI» FSEER 

675 ■ 47 >FSEEK< 

6BC - 64 _Eseek 

720 5F _ftell 

dulaikxvk^MddaPSEEKievekki lOkbff- 
teva 1 sadnb die funkqe: _beelc i _fte4l, kop 
su vekke 64 1 SF bajtova lalode, modul sadii 
I nepn)avljeni segment vek&ne 47 bajtova 
Rodsenmo. znao za podviaienie (under sm es) 
se automatski dodt^ na poieiak unena knk- 
qa I vantaU, r»csnovu pravilao imenDvar|u 
tzv. spoljnih simbola (extern symbols) kc^ se 
drtef reias bih. svi C korrpajten. FYtmetufele 
da je izvejiaj tojeg formira REMAP znatno 
krad od onginalnog. 1b je ne samo zbog bdje 
of^vxzaqe. ved i zato Sto ne sadril sQndard- 
neinfexmadje t^ijesepodrazumevaiu. 

Startup coda 

Za razlldte namene moguie je pisati razli6- 
Ce storuip kodove, na pnmer za rezidentne 
programe, devKe dnvem. dibagere ili druge 
operabvne sisteme. Podseomo, to |e dcup 
instrukoia koje se bezuslovno mioraju izvn^ 
pre i nakon main funteije. 

Za kraj prvog nastavka, a kao uvod u 
drugi, dajem na|manji mcguEi storiup co- 
de- On u seta nema niti lednu instnjkciju. 
Prazna main funkoja kompilirana i linkova- 
na sa ovim modulom, date program dup- 
Eak svega jedan bajt. Medutim. odgovor- 
nost da o svim neophodnim stvanma sam 
vodi raiuna ostavijena je programeru. 1b 
u mnogim sluEaievima i ni^e tako Ceiko. 
Kada to mo2e programer u asembieru. 
zaSto ne bi mogao i programer u C-uf Za 
ovaj startup je neophodno da sve funkOje 
koje su vam potrebne napiiete sam, a da 
main funkciju postavite pre svih rtjih! 

Sledeb put 6e bro reS o soFsboranim 
tehnikama optimizacije, o asembieru, a bi£e 
i C sors opbmizovanih funkoja standardne C 
biblioteke. Tekst temo zavii^ sa viie zgod- 
nih primera. ■ 


PL/AVGUiTVS. 


.79, 


raiunart 


am 


PROGRAMIRANJE 

Optimaacija 







ERC COMMERC Computers 

Kolardeva 4/IV Beograd 
Tel & Fax (01 1 ) 632 532 i 626 792 

NAJPOVOUNUE CEN£ I KOMPONENTl / 

Racunar 386DX/40MHz, 486DX2 1 66l80MHz-DX4ll00MHz 

Osno'fne konfiguraciie sadrie : 4Mb, Hard disk 420Mb. Mono monitor 1 4 LR. MINI TOWER 
SVGA 512Kb. IDE kontioler .0 486# SVGA VLB Ciirus Logic 5428 iMb i VLB kontroler 

Kudista MINI TOWER 200W. BIG TOWER 230W, SERVER BIG TOWER 250W 
Monitori MONO 14 Three SOMA LR 1024*768. Color 14 YAKUMO LRi^Green 
KFC 17, SONY 20 LR#Green#Display 1280*1024 0.26dpi 
Tasiature CHICONY 101 taster YU 
STAMP ACI A4 i A3 format EPSON, LASERSKI HP LaserJet serija IV 
D^ete FUJI MF2HD 1.44Mb formatirane 

ERC COMMERC popusta u svemu osim u kvalitetu ! 



486DX2/80 VLB. 

8MB RAM, 

EIDEVLB HDDFDD 
conIroler,3.5"FDD, 

— HIDE 540MB HDD. 

14" Color monitor LRNl. 
SVGA Trident 9440 VLB, 
GcDiiu mouse & ped 


48fiDX4/lflO VLB, 
SMB RAM, 

EIDE 850MB HDD, 
3.5" FDD. 

15" DAEWOO Color 


4860X4/100 PCIA/LB, 
'-'.IP. R 

EIDE 850MB HDD. 
3.5" FDD, 

IT Dr\EWOO Color 



monitor LR NI 1280.tl024. 

■ SVGA Trident 9440 VLB. 

■ Genius mouse & pad 


... -SPRriVT i Vi 

Milosct Bajicci l/l, Novi Sad 


I a u eiTu>£xou seivisu 


PROJEtCrOVANJE 


Ekktionika 


Racunari i elektronika 

Zamisllll ste neki elektronskj uredaj i reSilr da ga napravite. To je, recimo. neka kartica za PC ko^ vam je 
neophodna, a ne postoji na triiitu. Pomenuli ste ideju nekolidni prijatelja koji su konstatovali da je odiidia i 
da bi bilo Steta da se ne reaiizuje (jedan se £ak ponudio da radi i softver, ako treba), a onda je iskrsnulo 
kljuino pitanje - ‘A kako da napravim stampanu pJo£u?" 


Oopi'd Sons 

Nije spomo da se bez pnnene penonainh raiunara progeklovante 
elelaronslah uredaja danas lednoso/no ne moie ra zamisin. Na raspola- 
ganfj su I brain program zz unt^enie i proueru eletandiih Serna i pno|^- 
tovanie Stampanh ploia na PC-u. U cvom tekstu pota^ademo da pomog- 
nemo svima orwna tof b da se upusie u oaaj zarim^ i kompiiteiuan po- 
sao I razmotn^emoceo poslupakdiz^niran|ae)elatTxislcog uredaia. uz po- 
seban osvd na progarnski paket PCAD amenOe Snne ^sonol CAD 
^sterns, ZaSto baS ? |ednosCa«no zato Sto |e, po skronnom miljeniu 
3utotaovogteksta,n^bolji. Bk^, svaMto, i onih koji se sa bm ne£e sloSiO, 
ak u pntog aiAorala^ mryienia poneSto gn/cn 1 6ri|enica da su i neka pre- 
dava^ na beogradskom ETFm prestala da se base OftCAO-om u konst 
PCAD-a. 

Dakle, tipiian tok izrade nekog uredafa iSao bi ovako: prvo tdeja, 
konceptualni dizajn u kO|em vi^mo specikkaoju, unoskno elektn£nu 
Semu I vi^imo simJaciju; zatim izrada i tesBrari]e protoOpa. izrada Itam- 
pe u ko|u spada razmricanie komponenata, mteraktNno edftcvanie t nj- 
tirarie kako bi se tsa kraju vilila fabnkaoja pky!e. sklapanie uredaia i krai- 
nje tesbranje. 

Konceptualni diz^n 

Na podetku treba doneti neke optte oduke . naiviSe usmerene nz inan- 
sijsku stranu vaSeg projekta. CXo le. naraino. nanidio znafaino ako po- 
kuSaie da sa unedaiem izadete na trtita Npr. Irttia cabrad ternbogiii 
Spova kO|e dele konsob, same komponente. kompWsiost Stampane 
ptode rmogudsost njere izrade itd. Na(ne)sredu, ubrzodeieslTratiPda 
ste u n^ zeml|i limitirani u mnogim scvanma, pa necete nnorap mnogo 
da razbijate glavu (ovo va}i samo za amaleiske proidcte u bjdnoj izved- 
b.), 

Poito ste zamskk <li iscrtali na papiru eleklninu Semu. unedete je u 
ednor Serna i smbda pc-caps. program (kao i svi ostak iz PCAD 
paketa) mo2e se startovab nezavisno e DOS-a ki a konundnog sheK-a. 
ftx) unoSenjem se podrazumesa pozivanje simbola upotreWienih kom- 
ponenata i rijihovo posezivanie }icama. Vekki bro| sunbola standardnib 
komponenata nalaii se u bOkotekama. podevSi od drskretrah, pa do m- 
kroprocesora. Aita konsbte komponentu dif Stfnbd ipak rie postoii u rie* 
koj bbkotea. moitete kreiraa svo| simbol, saduvati ga i pozrvau po potre- 
b. Uporedo sa razvoderiem bca, stvarase failsaopisompovezanosb u 
ko|em se pamte I imena signala. komponenata. pinovaitd.takodasesig- 
nahzira greSka pn nartrSavar^ nekog praiala (npr spaianie dve iice sa ra- 
zlid/tim imerama). 

Ako le Serna vekka. pa ne mo2e da stane na jednu siranu (sbeei), 
onda radM multsheet dizain, pn demu pc-oaps vodi raduna o poveza- 
nosb stranca. f’odrian je i tzv, hi|erartii|ski dizain - npr. Serna ru|viSeg ni- 
voa sastofi se samo od blokova (koje smo kreirab kao smbde) sa lasno 
defintsanm ulazima i iziazima. Prelazak na ndb nvo bjerartaie iitSi se uta- 
skom u neki bdc. u koiem sada mogu bti sadrtarn drugi Uokoss i san- 
boli nd. Dozvoljeno je ukupno 16 nvoa, pndemusu u na|ni2em pnsui- 
ni samo Simboli komponeriala. 

Editovanie Serna |e pO|ednostavl|eno raznan komandama za pome- 
rame, kopiranie i bnsanie individualnih cOiekata. selektovanh gnipa ik 
prozora. Za dodetu parametara simbolima (npr. vrednosi otpomka) ko- 
nste se ambub u tetetualnom adiku. Gotoie Seme motete odStampatl 
Q pc-print III pc-plots programima koji podriava|u inok opseg Siampa- 


Na kra|u. pre iziade prototipa. moiete 
izvrSiti sanula^ vaSeg dizaina. Obezbedera 
su interim ka standardnm sanulaloraiia lao 
Sto su CADAT. HILO A SPICE. Tafeode. i u 
okvinj paketa postop logidki sanulalor pc-lqgs. 
kao I presim program koji da/e liazn m za 
ryega i postsim za pieged rezuHaia. 


ftuvoj prototipa 

Najpre morae imaa kstu povezanosb (nrdst) 
koja se dobia programom pc-nodes. Huenr- 
I rrxJlbs/ieei Seme se zabn -nt^;^ u 
lednu neUist-u progr amo m pc-Unk- Proveia 
InEenferskih prainla {engnttr rules chedt) mo- 
ra se uodA pro^amom pc>erc. kap date iz- 
veStai o broju nepovezanh pncrra. Sea i o 
dnj^ eventuakwn propustima. Ako jesveu 
redu. mofete pnstupib sldapari|u i tesbraniu 
prototipa. naideSde na nekom protoboord-u. 
Programom pc-form prevodite vaSu netfcst-u u ASCII forma i odale di- 
rektno dilate kO|i se pmon medusobno mora|u povezab. 

Razvoj itampaiK piece 

Kada budeie zadovol|ni radom vaSeg protobpa, moiece pred re knsra- 
n|e Stampe uz pomod pc-cards edkora. Ova| program zasniva se na do- 
ievima(do IOOrazliditih)ko|ekonstimozaprc>«dntesasirarrkampo- 
nerea i strare Stampe, nap^anfe i masu, sao-Stampu i razne druge 
oznake. Sloieve sla2emo ledan preko drugog. pn demu svaki ima swofu 
bofj (kO|a se moie p red tf ni sa i), pa vam |e za lako snaUienje ipak ne- 
opho^ kofor monitor. U pc-ardsHj n^pre defindete okw budude 
ptodice u sUadU'Sa vaiim potrebama i to saduvate kao startn 

Svi standardn snnboll iz bbkoteka koje ste konstDi j Sem. anaiu od- 
gcr»ara|ude pen-ove q. izgiede komponenata u pnrodnq vekdin sa tad- 
nm rasn^ariima pinova. Ako ste sam pravik simbol neke komponente. 
morale n^ii^ (tatode u pc-cards-u) i nien pan konideniem kalakAih 
podalaka. Podriane su razliditet^nolog^, kao Sto su ihRui^-Pote (Stan- 
dardna), sur^pce-mount. pn-gnd anoy i skdne. Povezrvarie oc^ovaraiudih 
simbola i port-ova viti se kreiraniem ev. cross referende ^ u kofem se 
navodi i povezanost nekih pinova kof nisu definsani na simbolu (naideSde 
napa|an|e i rresa). Program prepack kompaikra ovai b|l u bnarm tzv. 
pan-re^rence b/l, kof je ledan od ulaza pregrarre za pakoiwiie. Pro- 
gram pc-pack dodeljuie logidke smbole liziSam komponenuma. nle- 
gnSudi nebsz-e. reference 1^ i same pon-ove ReziJtal |e v^ startni bjl 
dopunien port-ovima, pn &mu su imere si^nala saduvana. a iice su 
predstavijene liniama (raisnests) koje chreldno povezufj o^ovaraiude 

Sada morale uradib razmettanie komponenaa (plocemerx) unutar 
vale piode i u tome vam pomaie program pc-place. Osnovn cijevi ko- 
je treba posodi su da se iice Sto manje seku I da >m le gjsOre unibrmno 
rasporedena. Ifoboljtenie se moie dobO zamenom poznia (SMappejg) 
na nvou komponenata, istih kp^dkih kola * lo^dki ekvivaieninih pnora i 
to rudno ik automatski (kada sam pixpgram isprobaio razne kambnaoie 
1 bra n^boliu). Komponente kc^ ne iehno da budu pomerane (rpr. 
konektore) molerto tilsirab. Vizueinu kontrolu nam, oskn rotsnest-e. 
da|u histogram kOji pnkazufe rdabvno pobo^tanie tokom razmediap i 



raiunari 


' 82 < 


;(A/AVGOSr-95. 


PROJEKTOVANJE 

Elektroniko 


nosu ru trenuini ozmeftaj. AJto Jelite automatsko Fazrrwitanp. mofalB 
speofiorau horzontalm i verttelm rajmak emedu torrponenata, pn &• 
rtHJ to rooiete uradin posebno za svaku klasj elemenata. 

Ruuranje ('ouoog), tj. gener>saji)e Stamparih veza na ploii. lakode 
rmrfe b® interalctivrK) (ru&«) ili automatsto. Npr. ako vam je Pitno. 12- 
vu£ete ni£no napajarie 1 masu, a ostalo prepustite prcgramu pc-route. 
Zapo£et aiAomaUki ponupak jvek moiete prebnuti 1 ponovo nastav®. 
Na raspol^^aju fi nekoliko stralegija rutiranja. skupova pravila pOi«- 
aivanja kojih se program pndriava. a tu su 1 mnogobrojrv pafametn koji 
semogupodeiavaii. Najvalnji fi. naravno, bro) slofeva kqi de imabvaia 
ptoda Ako propkatfuje suvfc komplikovan moJete prc*ati sajednoslo)- 
ixxn Hampom koju moieie sami realizovati, rpr. fotoposiupkom. Ako 
imate 1 kororoialnib pretenzija ili vas jednoslavrra mrzi da pokuSate sa- 
rm. dadete nekoj finrn da obavi posao. pn iemu treba imati u vidu da 
dvosipina (ill viSeslO(na) Stampa viSe koSa. ali 1 zauzima man|u povrfinu 
od ledoosloine. Cena je. dakle. funkdia broja slo)eva, povrtne 1 broja 
ponjdemh komada - pa fadurtajte. 

Ostali parameir bdu se Sinne linija, dozvol)erio| rnedusobnog rasto- 
janfa, 2aobl)avan|a 1 drugih bttnih 1 manje brtnih stvan ra kojima se nede- 
mozaddiavati. Ako pc-route ne dcstigoe 100 procenaia, odrtosno ako 
neke hce ostanu neizrutirane. jiaskom u pc-cards uodidemo rt|ibovrot- 
snest, pa ih moiete izvu6 oidno. Na kraju se programom pc-drc izvri 
provera (des^ rules cliect) da li su sve iice izvudeise 1 da li su ispoSlo<'a- 
na sva rmnimalna rastojanja. U sludaiu greiaka bidete obaveiteni, a kntid- 
na mesa is bn markirana posebrim slojevima, lako da ih mofete lako 

Realizacija ploce i uredaja 

Pri ^rikaoji plode najvairtiii slO)evi (kod dvoslofne Itampe) su sirana 
kompooenaa (lice) 1 strana Stampe (nalidje) koji predsavljaiu fizidke ve- 


ze. Potrebm su 1 slotevi za oznadavai^e pinova kompooertau 1 metakzo- 
vamh rupa (wo), pomodu kpjih veza prelazi sa jedrie strane na drugj. 
Na^deide se korisD 1 sbi sito-iampe kofi predstavlia crze 2 Qsporeda 
komponenaa kao 1 joS poneSlo. Sve ovo sada ffeba ocStampat na ne- 
kom prcwdnom medijumu kako bi se mogao pnmemti fckopostupak 

Najjednostavmie retenje je program pc-plots fime dotniamo fajkjve 
za ploter kO|i sie izabrali (nafdrfde neta HP model). ft*o do pkkera nije 
lako bo 6 . nekim utiW/ programom za konverzi)u (npr. PMI) odSampaite 
fajiove laserskim 5 tarn»iem na paus papini 1 to )e to. Ovo le pogodno 
same za maniu senju ploda zbog mogudeg deforinisania pausa. Za vede 
senie morale, akode sa pc-plots-om, fajlove eksponoval u postscript 
tormatu 1 dab nekOj (Irmi da vam uradi filmove. Najpro(es«oalnip reServ 
p p genensanp fajlova za fotoploter programom pc-phoio, kO)i po- 
drSava na)de 4 ce ktxiKeni gerber sistem. 

Naimudniji deo posla p buSerp rupica kOji se moie e 0 e 6 konSde- 
r]em programa pc-drill. Npgov izlaz p rvjmertai la)l kqi sadrii koordi- 
naie 1 brine rupa. pa se pomodu rpga prograrrura koordinatna bubiica 
kop sve obavi sama. Spomenimo na kra)u 1 pc-insen. program za gene- 
nsarp podaiaka za automalsko insertovanp komponenti na plodu, lako 
je izvesno da njega nedete konst*. 

I konadno, dotnli sle gotovu plodu. zalemJi komporprae 1 tesorak 
v^ ured^. Uvideli ste 1 sami da ceo poscupak nip tokko komphkcrvan 1 
da se polako pretvara u rutinu. ali sve p to zahval)u)o 6 railjnaru. Aotor 
ovog teksta nada se da vam p bar maka pnbliJo ovu lemu 1 sada vam 
ost^ konkretno upoznavarie 1 rad sa programima. Najrasprostranpniia 
veraip PCAD-a je 4.5 1 pdina mana jo) p 5 to sam shsU mp bd najmo- 
demiji (tj, ne korisu se mS). Sto p 1 razuml|ivo ima)ij 6 u vidu godinu na- 
stanka. Najnovip verzije 6 .x su grafidki doterane u sWadu sa novim sian- 
dardima. ali se ne mogu baS take lako na 6 tB-irbitu. Detaijniji cps pro- 
grama a. pakela odneo bi dosta prostora (bar za pdan umetak), ali to 
moida rap lema za Sir krug ditalaca. Hi motda pste - o tome morate vi 



U DVE KNJIGE 


za Windows 


PKetnkime pruzo detoliiKi i josna 
uputsNa za rod 

PozMvoodma nudi obilje korisnih saveta 

Iskusnim korisnidma omogikava do izvuku 
moksimum iz Wordo 6 


Mikro knjisa. PetraMartinovic 6, 1 1030 Beograd, tel/faks; 01 1/2540-544, 2540-545 i 542-516 

JAVITE SE ZA BESPLATAN KATALOG NASIH IZDANJA 


nsudiTALidxousekvisu 



SOFTVER 


CorelDRAW/ 6.0 


Malo novosti, mnogo nade 

Program CorelDRAW! je vec dugo vremena neprikosnoven na naSim prostorima u oblastima vektorskog 
crtanja. Tome je najviSe doprinela odIiCna verzija 4.0 koja i danas egzistira kod vecine korisnika koji su sa 
skepsom gled^i na novine i glomaznost naredne, joS uvek aktuelne verzije 5.0. 


Goran Alimpit 

Najnoviju veaiiu sa ozrakom 6.0, 
meiJutim. neie biti lako ignonsati; raz- 
log tome nije obilje novih opcrja bez 
kojih se ne moie - “krivac" je, kao i 
obiino, Microsoft koji uskoro predsta- 
v)ja komerdjainu verziju operativnog si- 
stema VWndows 95. Core/-ov paket se 
nede izvr^avati na staroj platformi, ved 
samo u novom, 32-bitnom oknjienju 
(ito podrazumeva ne samo Wndows 95 
ved I NT). 

Corelbf>AWI 6.0 jo5 nije spreman za 
triiSte. Testirali smo beta verziju koja se 
nalazi u pnlidno ranoj fazi razvoja: vedina 
komandi nije implementirana, pa se 
umesto ir/rSenja javija ponjka ‘under 
corstruction - available soon!". V^ruje- 
nx) da de Core) predstaviti finainu verziju 
paketa vrio brzo po Izlasku Windows-a 
9S. a za sada nam ostaje da pogledamo 
kakve nas novine dekaju. 

Manji bro] alata 

Sem glavnog programa CorelDRAW! u pa- 
ketu se. kao i obidno. nalazi ji^ nekoliko 
programa koji zajedno dine komptetnu ce- 
iinu dovolpu za sve korisnikove potrebe u 
ovoj OblasO: 

Corel Capture je pomodni program 
za sninwije sadriaja prozora ili proizvolj- 
ne oblasti na ekranu. 5to je zgodno za pri- 
premu prezentaoja i preuzimanje vizuel- 
nih elemenata iz drugih programa. Izgieda 
da ova omanja alatka nije pretrpela nika- 
kve izmene - osim. naravno, prelaska na 
32-bitni izvrilni kod. 

OCR Trace slu?i za konvertovanje 
bit-mapiranih slika u svoje vektorske ekvi- 
valente ili tekst, $to je veoma korisno ako 
treba sa slike uzimati pojedine elemente i 
koristiC ih kao vektorske objekte. Prefiks 
"OCR", koji se prvi pot pojavijuje u Ovoj 
verziji, trebao bi da ukaie na bolje mogud- 
nosti prepoznavanja teksta. 

Presents preuzima ulogu dva ranija 
programa: Show (konstio se za slaganje 
viSe otei/a u niz za kasnije pnkazivanje] i 
Move (ko)i je omogudavao kreiranje dvo- 
dimenziomenalnih animadja vektorskih 
objekata). Glavna uloga ovog programa je 


kreiranie prezentacija, Stoje kod nas pnlid- 
no retka po)ava, pa ovakvi programi nisu 
previie populami. 

Photo-Paint je odiidan program za 
bl-mapirano crianje. Ipak, kod nas je 
mnogo populamiji modniji konkurent 
Adobe Photoshop, tako da njegove novi- 
ne nedemo posebno predstavijii. Pome- 
nimosamoanimijivu mogudnost deftnisa- 
nja objekata koji su skalabilni, promenijivi i 


potpuno nezavisni od ostatka slike, Sto je 
profirenje ovakvog pristupa koji le prvi put 
upotrebljen u proSloj verziji. Dodata je i 
podrSka naprednim mogudnostima OLE 
(Object Unking and Embeding) automatao- 
dje. 

Najvede nedoumice izazivaju Dialog 
Editor I Macro Editor. Prvi omogucava 
generisanje konsnidkog interfejsa koji se 
koristi pn izvriavanju makroa kreiranih u 
novom edrtoru mirroa. RaSto su tek u 
podetnoj fazi razvoja ovi atati ne rade niSta 
korisno, all ukazuju na to da je 
CbreiDRAWI napokon dobio svoj makro 


Nekoliko standardnih alata viSe nisu 
prisutni, Sto ne mora da znadi da se nede 
pojaviti u fnalno) verziji. Najupadljiviii je 
nedostatak DTP programa Ventura 

Mnogo novih detaija, malo novosti 

Najveda novost najznadajnijeg programa u 
paketu - CorelDRAW! je p^r5ka MDI 
konceptu koji omogudava otvaranje viSe 


prozora u okviru glavne aplikaoje. Ovo 
praktidno znafi da je mogud istcwemern 
rad sa viSe crtefa u jednoj sesiji, $toje ved 
duJe vreme standardno za sve vede pro- 
grame koji rade sa bilo kakvom vrstom 
dokumenta. Shodno ovome. mem je 
proSiren novom stavkom Window. Ostale 
novosti spadaju u uobid^enu “Sminkj", all 
demo ih ukratko predstaviti: 

Dodati su novi alat za crtanje pravnlmh 
poligona, spirala i zvezda. Dobijanje ova- 
kvih objektata je zahtevalo mnogo truda i 
crtanja u prethodncm verzijama pa ovakvu 
novinu treba pozdravUi, rriada de se neki 
od ovih alata korisliO veoma retko. Ta- 



raiunari 


' 84 - 


jUL /AVGUST -95. 


SOFTVER 

CorelDRAW! 6.0 



Za lakSe rrwiipulisanje i poziciomranje 
obiekau predvidene su mogu^rtosti lakog 
definisanie kosih vodica, pravilno raspo- 
redivan;e objekata po crtelu i brJe defini- 
sanie redosJeda n|ihovog crtanja. Najzna- 
dajnija novina je Ito neispunjeni obiekti 
vi^e ne moraju da se selektuju Idikom na 


MCj - dovoijno je postaviti pokazivaf bilo 
gde u okviai objekta. Pnlikom selektova- 
n|a objekata obeleiavanjem dela crteJfa. 
mo2e se porrxsdi tastera ALT postidi da 
budu izabrani svi obiekti koji bar delom 
pnpadaju izabranoj obiasti. 

Dodata je i. za programe ove vrste, 
neuobidajena komanda find kojom se se- 
lektuiu svn objekb ielienih karakteristika. 
Na primer, moie se zadati da se traJe svi 
pravougaonici sa plavim out/ine-om, 

fbstScnpt teksture je najzad moguce 
video I na ekranu i:h« Stampe, □ poseb- 
nom preview prozoru. 

Dodato je dosta novih opcija u meni- 
jima ko|i podriavaju nove mogudnosU i 
proSinjju postojede. Vedina od ovih stavki, 
medutim, jo5 nisu implementirane take da 
se ne mogu isprobati u praksi. Neke od 
njih, ipak, deluju kao sasvim swiine: ita 
redi za mogudnost slanja fakseva i poSte 
direktno 12 prpgrama? Takode. nejasno |e 
zaSto su opcije, alati i toofbof-i ponovo 
ispremeftani tako da su mnoge stvan za- 
vfiite na sasvim drugom mestu. Sredom, 
SVI vainiji elementi konsnidkog interfeisa 
se mogu pnlagodavati individualnim po- 
trebama i sktonostima. 

Spisak novib opcija nije dugadak. niti 
impresivan. Venjjemo da de mnogi cxI 
odiglednijih propusta, narodito u domenu 


rasporeda alata i konnandi bio revidirani do 
pojave konadne verzije programa. 

Lepa odekivanja 

Ne treba biO razodaran marijkom vediti no- 
vina koje nam donosi ovaj proizvod. Prvi 
razlog je taj 9o je ovaj program ved bo 
previSe kompliluWi - rove opaje bi mo- 
gle da, naizgied paiadoksaino, umanie efi- 
kasnost pn radu. Drug razlog bi mogao bi- 
0 mnogo vainiji: sobziromdajeevrSmkod 
morao trti pr^iompajliran ih modiSkcvan u 
ciljo izviiavanja u 32-bilnom oknj2en)u. 
treba odekivati brii i predideni|i kod. To zna- 
di da nova verzija ne mora ncino da bude 
tromi)a i zahtevmia od prethodne kc^ je, 
opet. bila dcoro neupoVebl|iva na m^na- 
ma na kojima se CorelDfMW.' 4.0 izvrSavao 
bez vedih zastoja. 

Sve ovo je, na iaiost. teSko provent u 
ovako nedoviienoi beta verzrji koja se. da 
stvar bude gora, izvriava na joS nedo- 
vrSenom operativnom sistemu. Imajudi u 
vidu veliki broj konsmka. i veliku popu- 
lamost ovog programa na naSm prosion- 
ma nadamo s^da de CorelDflAWI 6.0 bi- 
ti savrSeniji proizvod od nezgrapnog pret- 
bodnika. So bi napokon doveks 60 ma- 
sovnijeg prelaska konsmka sa ved zasiare- 
le verzije 4.0. ■ 



HARMONIJA 

OKRUGLOG 

STOLA 


Tako se opredelim za oralnuformu, a taj 
mi oblik donese sredu i bi uzrok mnogim 
drugim dobrima. 

Prvo dobro bi u tome 5to je, buduti da je 
zadatak baS ove prostorije da se za stolom 
iznose stavovi, veliko zadovoljstvo gledati 
lice govomika i biti pred oiima onih koji te 
sluiaju 



(Opus Architectonicum, Borromini, XVI! v.) 


BEOORAD, IMZA MUmiRAe 





Moduli no ros^Mlogonju: 

>CPU modul (DRAM do 4MB) 
-dlsploymodul(V6AICRTV6A) 

- I/O so IDE HDD I FDD kontrolorom 
-Ethornot,RS-422/485 i 

RS-232 komunifcocioni moduli 
-ROM disk moduli (dot MB) 

- PCMCIA komunikosioni Intorfoco 


PRIMENA; 
doljinsko akvizid}a podotoko 
protenjo i kontrolo industrijsldh protoso 
upravl|anio onorgotsklm rosursimo 
nodzor 

^umosni sbtomi 
outomotizodla laboratori|a 
oirtonKrtizodlo grodovinskih okjokoto 
tosfiranjo proizvodo 
diroktno AgHoIno kontrola 
kontrolo rolojo 


Cortifiod 

INFOtmTItm IHiENJEHINt I AUTOMATIZtCIJA 
NOVI SAD - JU60SLAVIJA - FAIISKE KOMONE 14 - FOSTANSKI FAH 39 


FAX 021 413-918 


ADAM 4000 


COMTEC 


TEL. 021 41 1-533 


SERIJA MODULA ZA AKVtZICIJU PODATAKA 


ISO 9001 
Cortifiod 


INFORMATICKI INZENJERING I A U T 0 M A T I Z A C I J A 


COMIEC NOVI SAD ■ JUGOSUVIJA ■ P A R I S K E KOMUNE 14BPOBOX39 



mm 

021 

411533 

— 

021 

413 918 


Projektovanje i instalacija 

NOVELL NetWare, SC01 

UNIX sistema i sa 

486 i Pentium serverima. 
RAID SCSI cache kontroleri [uSHS 


✓ \ 


coyrEc 


SMC i 3Com mrezne kartice i oprema. 

Komunikaciona oprema IlfAtll i ERICSSON 
CiCOn i CLEO^ adapteri i software. 


Multiport adapteri 


Speciaiix 


i EQUINOX 


Industrijski ratunari i 
oprema za procesno 
upravljanje 

Advantech 


AEG modicdm 

Software za akviziciju 
podataka i 
procesno upravljanje 

lllj LABTECH 








Neko staro, mto novo, neko poboijsano 

Postalo je uobiiajeno da veliki proizvodaci laserskih Scampada barem jednom godiSnje na triiSte izbacuju 
nove models. Isto tako, postalo je uobidajeno da se otprilike svake dve do tri godrne pojavi 
potpuno nova llnija proizvoda. 


Milan Cetii 

All. u ovoj tra za Iwalrtaom, po 
bdjSanja se mogu postidi samo na dva na 
dina: izmenama programa toji se nalazi i 
ROM -0 Sampada c povedanjem rezoluci 
je. Medutim, ovo sa sobom nosi od 
redene poteSkode. jer povedanje rezoluci 
je Stampanja nema smisla preko odredene 
granice, Naime, za vedinu potreba cmo- 
belo ^amp^je sa 1 200 tadaka po indu je 
sasvim dovolino 


blokirajo mehanizam i ;edar u kasetl za pa- 
pir), laieo da (e puStanje u rad izuzelno jed- 
nostavno. Mehanizam je. barem prema 
onome fto se moSe videl bez rastavljania 
Stampada. identidan sa LJ4P 

Nova spolja^nost 

U odnosu na 4p SP spolfa izgieda mnogo 
lepie (zaobljenije), a i plastika deluje malo 
kvalitetnije. Na zadnjo] strani se nalaze dva 
dvosmema centronics pnkl|Lidka, od kojih 
je jedan slandar- 
dan. a drugi 
dvostroko man|i 
(po novom 
I standardu), kao i 
I jedan Apple Talk. 



produkciju cmo-belih fotografija potrebno 
je vi5e, Takode, zbog ogranidenja tehnolo- 
gije, rezducija teSko moie da bode veda 
od 1 800 ladita po indu, Ovo rnadi da de, 
5 obzirom nato daje sada^nja standardna 
rezolucija 600 tadaia po indu, rezolucija 
modi da se poveda jo5 jedan ill dva puta. 

Najnoviji Stamped firme HeiA^en-fbc- 
kard, ioserjet SP. pnn je u najnowjoj senji 
koju ova firma najavijuje, a koji je tipidan 
predstavnik kompromisnog reSenja za spo- 
menutu dilemu, Umesto povedanja rezo- 
lucije, HP se odiudio da 'dotera’ prethodni- 
ka • model 4R Osim promenjenog spolj- 
nog izgteda. sve ostale czmene su softver- 
ske - izmenjeni su drajven i delovi ROM-a 
Stampada koji kontrolSu Stampanje foto- 
grafija. 

Kreninno redom Oprema uz Stamped 
je u najnovijem HP-ovom minimalistidkom 
stilu. Sastoji se od vrto Sturog uputstva, di- 
sketa sa drajvenma i kabla za napajanje. Po- 
stoje samo in sigumosna drJada (dva koja 


dajno iSdupate 
neki od kabbva 
ill oStetite konektor. Stampad se ukijuduje I 
Iskijuduje pouzdanim hardverskim prekida- 
dem, za razliku od nekoliko novijih HP Ink 
1 Loseijei Stampada, Ovaj izbor smatram 
vrednim pohvale, jer u naSim usiovima (de- 
stib nestanaka struje), Video rekorded 
ukijudivanje i iskljudivanje nije baS najsredni- 
ja ctolnost. 


Novost koju HP stavija u prvi plan je 
infracrveni bidirekcionalni port, predviden 
prvenstveno da omogud Stampanje sa 
prenosivih radunara. Pn tome je Stampad 
koncipiran t^!to da moJe da Stampa sa in- 
fracn/enog porta i kada je prikijuden na 
stoni radunar preko kabla. Prenrovi radu- 
nan koje proizvode HR Gotewo/, DEC ■ 
IBM. u svoje nove modele ovaj port 
ugraduju kao deo standardne opreme - s 
obzirom na to da i ostali poznati proiz- 
vodadi najavijuju da de sledib ovaj trend, a 
I da prenosrvi radunari postaju sve vSe za- 
stupljeni. ovaj dodatak predtstavlja pravi 
potez u pravo vreme. strana ovog 
reSenja je u tome Sto je Stampanje rrxjgu- 
de sa rastojanja ne vedeg od I metra, tako 
da prenosM radunar mora da stoji bli2e 
Stampadu nego Sto bi stajao da se Stampa 
preko kabla. Ali, kako se 1C pod nalazi sa 
prednje strane Stampada, a na svim preno- 
sisnm radunanma sa zadnje. ukdiko na sto- 
lu imate dvadesetak centimetara prosiora 
ispred Stampada. sve bi trebalo da se odvi- 
ja bez ikakvih problema. 

Brzina Stampanja preko 1C porta nije 
niSta manja nego kada se konso brzi centro- 
nics I, ukdiko ne pomerate n^to radunar. 
Stampanje se odvija bez problema. 
Medutim, s obzirom na to da de joS dosta 
vremena prodi pre nego Sto se kod nas u 
vedem broju pojave radunan sa ugradenim 
1C poitom, ova lepa osobina ’ 


Rapir se ulaie na dva nadina: iz gomje 
'pdukasete' (koja je predvidena i za ulaga- 
nje nalepnica i koverata i koja mote da pn- 
mi do 100 listova) i iz donje umverzalne 


Tehnidke luraktertscike HP Laserfet SP 


1 6SW (5W u standby reSmu) 
6 strana umlnuti 
203.2 x 288.5 mm 
2MB 

S0MB{3SlMM-a) 

PCL5, HP-GL/2 
PostScript (Levef2SIMM) 


raiunari 




HARDVER 

hip LaserJet SP 



kaseie (kapaciteta 2S0 listova, za formate 
A4. Letter i Legal). Za Stampanje na ko- 
vertama, nalepnicama i male te?em papi- 
ru, postoje i 'zadnja vrata' za iziaz odStam- 
panog matenjala koja, kada se koriste. 
omofudavaju tompanje bez previjanja pa- 

Medutim, gla^na promena se pnme- 
ituje kada se instalira drajver Uz Stampaf 
ddaze detin diskete sa drajvenma, od tojih 
se na tn nalazi WfndcMs drajver, dok se na 
detvftoj nalaze 005 drajveri za kVbrd ffer- 

I LcFUiS 1-2-3. Ovo zanemanvanje 
DOS drarvera je izgieda postalo simptoma- 
tiino za sve nove proizvode i predstavija 
odigledan trend u raiunarskO] industnji. 

Pametni drajver 

Drajver za VMndows je jedno od dva glavna 
poboIjSanja. Slededi put koji je utro 
uvodenjem toser/et Minting System-a u se- 
nji 4, HP je uveo kompletnu kontrdu 
Stampada u drajver i softver koji dolazi uz 
njega. Kompletna mstaladja, koja zauzima 
cto 25MB prostora na disku, sastoji od 
drajvera, Mom Sortus prozora, izuzetno 
dobrog Help-a, font Smort programa \ pre- 
ko 1 00 Ibntova. 

Izgied drajvera je rralo izmenjen u od- 
nosu nastanjeverzije, all je posadriajuistl. 
Mam Status VWndow omogudava da se, uz 
koriSdenje dvosmemog paralelnog porta i 
odgovarajudeg k^la, vrii permanentna 
kontrola stanja Stampada i da se konfguriJu 
neki od parametara, 



(Vove megudnost/ povezMjnjo so rodu- 


Ono Sto je ipak najvainije u ovom pa- 
ketu je font Srrm program, koji ima zada- 
tak da vam pomogne u baratanju sa sve ve- 
dim brojem fontova koje imate na svom ra- 
dunaru. Ovaj program omogudava da in- 
stalirate, dein^irate i bn5ete fontove u 
W!ndows-ima bilo da su oni True^. ATM 
1^1 ill ekranski bitmap. Pntom, kada je 
font deinstaliran, Smortfbnt ga duva u po- 
sebnom komprimovanom formatu u ko- 
jem zauzima samo oko 10% originalnog 
prostora na disku. Sve ovo glatko funkoo- 
niie I pri radu u bilo kojo) aplikacji - sa 
Alt+Tab predete u fbntWrt, obavite 
teljenu operadju sa fontovima i vratite se 
nazad. program automatski modifikuje listu 
fontova u svim aptikaojama koje su trenut- 
no aktivne. Pored toga, moJete da 
odStampate pnmere fontova, pi^tedate 
kako izgledaju neinstalir^i ievTtovi i svald 
font u veliSni do 300 pointa. 

U Stampad je ugradeno 1 7 ^peface- 
ova, koji imaju svoje TnieType ekvivalente. 
Radi se o uobidajenoj kolekciji koje HP 
ugraduje u sve Itampade joS od senje 4. 
Mala poboIjSanja u Resolution Enhantce- 
ment tehnologiji su dovela do toga da je 
odStampani tekst onoliko debar koliko to 
rezolucija 600 tadaka po indu omoguda- 


Skoro kao prava 

Drugo, i najvainije poboIjSanje, na LJ5P se 
odnosi na Inalitet Stampanja fotografija. Za 
raziiku od kvaliteta odStampanog teksta, 
koji se nije mogao mnogo poboljiati, kva- 
litet fotografija od5tampanih na LjSP je, Sto 
se tide HP-ovih Stampada, najbolji do sada, 
Prema podacima koje daje proizvodad, 
LJSP moie da odStampa fbtografije sa 1 20 


linija u 96 mjansi swe boje, Ovo u praksi 
znadi da se (kao Sto moiete da vidite na 
pnmenj) pn reprodukciji fotografja gube 
samo fni prelazi tbnova. Medutim. u vedi- 
ni sludajeva izIaz kqi dobijate je znadajno 
bolji nego na bilo kojem emo-bdom foto- 
kopir uredaju, Za poslovnu korespodena- 
ju, sve vrste tablica, grafikona i dij^rama, 
emo bele prospekte. ovaj Stampad daje 
vise rtego dovoljan kvalitet. Pnmer koji vi- 
ditaje dobijen na Stampadu sa standard- 
nom konliguracijom (2M8 RAM-a). FVema 
mom dosadaSnjem iskustvu, rad sa 
ftetSenpt dodalkom bi trebao da da joS 
bolje rezullate, ali u trenulku tesoranja isb 
nije bio dostupan. 

Zakijudak 

Laser Jet SP je idealan presonalm Stampad 
za zahtevne korisnike, a upotrebijiv je i za 
firme kqe nemaju velike zahteve po pila- 
nju brzine. Uz sasvim pristupadnu cenu, 
sposoban je da na duie zadovolji s\« vaSe 
potrebe za kvalitetnom Stampom ■ 


Aliton deod je diplomroni moiinslB mienjer i 
ureefruk txiteno "Presek", gfcisifo udrui^ 
CADLW. Atoiete go kontoktirou no e-mail 
odresu: bobtr/.qu/ne@se2om.oo.yu 



]UL/AVGUiT '95. 


89 ' 


raiunan 






X 


) > > 


mij fmn cKnoni/inn cni/iKv—s 
I mu HU 1/1 Cfl PRHyHFIPflp»,!llS 




KOMUNIKACI]E 


Internet 


Internet za mase 

Povezivanje na YU-Internet nije bila jednostavna stvar za svakoga. Sada se pojavio 
Troy's Windows Socket. Upoznajte se sa na(jednostavnijim naSinom 
da iz udobnosti vaSeg Windows-a krstarite Internet mreiom. 


Srdon Panuc 

)edna od osriCMiih pnrnedbi kofu nam rmogi uputufu je da je kod nas 
'llj-iritemet necnstupaiar za tiroke rurodre inase'. "Ratuoari" su jol davno 
svotan pnkazima poteli da pn6)i2ava|j svojin 6iaocima kako Irlemet lako i 
naS, doma6 'TLi-cmemei, koji p na iaiost (05 uvek same razmenoin poSte po- 
vezar sa svetskim Intemelom, ali su tarem lokaino dostupne sve rjegove 
usiuge. Aho vas moSda zbunjuje zaito ponekad pSemo red ■(NTDVJET sa 
podetmm malim, a ponekad sa poietmm veNkim skavom, ret )e o konvenciji 
da se sa pod 'internet mreiom" podrazumeva mieJa zasnovana na KP/IP 
prookokma, a da se "Iniemet'-om oznaiava mrela sviti mreia, odnosno 
skup svih Internet mrela kO)e sj medusobno pcwezane. 

Osnovri prowem ie i dalje kako pnstopcp svim om uslugama. Smacja se 
kod nas znatafno popravila u odnosu na same godmu dana rari|e. Mrela sa- 
da poknva vedino umverzitetsloh centara |ugoslavi)e. prsutne su i prve firme, 
pa makar neke za sada tale i pod maskom akademske mrele. vite |avrih ra- 
tunara na kofma ratun mole dotm i gradanin kOji nema mnogo veze sa aka- 
demskom zajednicom (Osmeft na Fakutetu organizaoonih nauka u Beogra- 
du. Goleb na EtektrotsdnAom lakultelu u Beogradu). posto|i i ponuda ko- 
merojalnih provajdera na kktalnoi mreli {Ai|r-S>istem u Beogradu, Ouelon u 
Np5u...), alisuistovremenocapeiti mnogiti porasli. to nets raOoodkude, u 
puno) udobnoss i konsiedi svo| poznati sistem, oez oOsra rad>k> se o 
Wnd>*s-u, Wndons NT-u, Itnux-u ili VMyp-u. uiivaa u prednostprra graft- 
kog okruJenja i konitenju ustup elektronsfce poSte (emor/). povezivania na 
dn.ge ratunare u mreli (telnet), sianja ili pnmanja lajlova (ftp), Stama elek- 
tronskiti konferenota <nei*s) i drugh, a od svega toga le uerovatno najvalniji 
■ii Parem najinteresaniniii pregted WWW prezentaci|a. 




ISA 
S J 

i 

? rg 

^ S ij 

id .a 1 a #■ * 

B @ 



ViSe nje dovtJjno imali obi&n rafun na nefcom raiunanj pnkafenom za 
■tr-lnlemet i radra u lekst relimu - u modi )e WWW (WtnkJ Wde Wfeb) i lacer- 
medcja. A, da bste mogli da racHe e graf&og oknjlenja(Wfndcwi, Xwndtws, 
OS/2...). poireOno je da budete na neki n^n po^zam sa Internet mreiom. 

Do sada su u ■Rafunanrna' pnfcazarn nadni pnkijuienja namrelu, kojisu 
zatnevah da vam se ratunar nalazi fzitki povezan sa mreiom na 'iti-inteme- 
tu (odnosno da ima mreinu karbeu) ili da konsti dobro poznate protokole 
kof omegutavaju vezu sa Intemetom, kao Sto su; SUP (Senof Une htemet 
AblbCoO. C-SUP ill PPP (fbflt to fbnt ftotocoO. 


A sada o problemima 

Sa ovim rekniima ima odredenb problema. Pre svega. ne molemo uvek 
zitki doviiti poseban kabi i btO staino u vezi sa mreiom. bez obztra kolikb to 
leleli (i imali para, kada smo vet ked toga], tako da te mncgi u startu odba- 
cin drrekmo povezrvan)e i preti na siedetu ta&u - vezu preko lavra. komu- 
tacione teleibnske mrele. Tu problerTta irna mante jer vam ne tieba iznafrv 
Ijena limja (rWi te se PTT lako obt^atio od vas), ratunar je vet tu, soft- 
ver za lakvo borezivanie preko SUP-a ili PPP-a je lako dostupan i mtSete n- 
rati (Zmedu besplatnog, sborewore i komera^rtog softvera. jedino $to vvn 
preostaje jesie da nadele nekog ko mole da vam pnjli uskigu takvog pove- 

Tu dolazimo do nap/eteg prtkalema. Nairne, trenutno u SRJ rako ne 
nudi mogutnost PPP ili SUP veze - ni komerci)alni ponudat. nni iko sa au- 
demske mrele. To, naravno, ne znafi da tatvn nalozi ne postO|e (na ETF- 
u I FON-u Beogradu odavno se titspenmencie sa time i sve. naravno. 
Sjaino radi). Problem leli u ogranitenjima dSuge vrste - 1 SUP i PPP nalo- 

ko creba. poiel|rio je da na ratunanu preko koieg ide poOrfka za doi-m 
posioje direktno pnkijuteni modemi: ako sluta|no pokuiavate SUP ili PPP 
preko servera ili posrednika, suotavate se sa problemima Naravno. svi 
mi otekujemo da te se stanje promenni (na pnmer. RC ETF-a u Beogra- 
du najozbilinife radi na tome i verovatno te pnn obradovau svo)e xonsni- 

Drugi razlog le dodeia IP adresa. Ona vam je poeebna da o vaS ratu- 
nar bio prepoznat na mreli. Ustvan, identilika:i|a hosta se vrii preko m-iera i 
adrese. Imeukazu(e nato Staje taj ratunar i losuona imenakesa konsomo 
pnlikom slanta elekironske poSte. na pnmer. Pdresa pokazuje gde se on na- 
lazi I npj konsii softver pnkkom rutirar^, Ime rrxtg maotnog ratunara, kof 
prefenram za pnjem elektronske polte, fe: 

ubbg.etf.bg.ac.yu 

Ime ukazuje da se ratunar zove UB6G. dapnpada mreli Elektro-iehnitkog 
fakulieta Uriverzneta u Beogradu i da se nalazi u |ugoslavi|i. Ovakav zapis 
je. naravno. stvar piavila koje je u naSem slutafu usvojio lekinitki oOOor 
SNnS-a, odnosno SNTIj-a (Ssema NoutruP r leftmfkin Informuajo). To (e 
svakako zgodno za ljude, ali ne i za rutiranje na mreli. Zato je svakom ra- 
tunaru na Iniemetu (iii ma kotO) Internet mreli koga ne mora bm povezana 
sadnjgima] dodelgenagedinstvena 32-bitna Internet adresa koja se konsb u 
svim komunikacijama sa iim ratunamm Cesto se. na lakie prezentao/e. 
IP adresa piSeu obliku tetnosmobitnabrojaodvoienalafkama. ZaUSK 
IP broj je: 

147.91.8.6 


Pn tome treba znati da se konceptuairo svaka adresa sascf od kiase 
mrele. idenerfikaeije mrele > idenolikaeije tvora u 10) mreli. U praksi po- 
sicie m klase adresa prema veltin same mrele. Svaka klaa se mole odre- 
diti na osnovu prva tn bita nagvete valnosti. Adrese klase A se dodetftfj n^ 
vedm mrelama, bit najvete telme |e nula. identifkacija mrele uma 7 bea, a 
identirikaota tvora 24 tMa. Adrese klase B dodeljuju se sredngnn po vetitn 
mrelama (na pnmer, nat Umverzrtet u Beegradu ima klasu B n-vele). lip 
mrele se identifiku)e sa prva dva tiita naivete letine, iderbSkaoia mrele ua- 
ma 1 4 btta, dok idennlikaota tvora ima 1 6 bra. Bro) Sanova mrele klase B 
mole da se krete od 256 do 65.636 hostova. Za male mrele, rta prvner 
mrele sa manje od 256 tvorova, dodeliu se adrese klase C kod kegh te 22 


7Ul./AV«a/ST'95. 


91 


raiunari 



KOMUNIKACI)E 

internet 



-5S\ 


b*U dodelfeno identifikaciji mreie, a samo B bita •dertifilajju host. Prvner Ida* 
se C |e mrefa kompanje 

Onai kOfi vam date pCMeatvanje preko SUP-a ili PPP-a rmra da vam da i 
IP bro). Klasiino se to radi staMki. odnosno za staino vatn se dodek IP brot 
ko)i VI onda upobebae u kon(i£uraci|i svog sistema. Onigi naiin jc lakSi. kako 
2a krainjeg konsoika lako i za admnistralora sistema ko|i nudi takvu vrstu ustii- 
ga. Rrf |e o DHCP-u (Dynomic Host Conifol Protocot) ko^i omogudava TCP/IP 
servenj da dodefjuje IP adrese automatski. 

Sve u svemo, pnslup Internet mre2i fC sve do sada bio pre nego jed- 


Troy's Windows Sockets 


Sa Tnys Windais Socket programom. konsmk ukokko ima obidan UNIX 
nalog moie da liiva u punom IMniJaw Socket prwtupu Intemetu 


Instalacija Twin Socket-a 

Instalaoia se odvija u dva koraka i kiajnje je jednostavna. Zadnja vetzija 'hm 
Socteio je 1 .4 i bez ik^h pnpblema se moSe mstalirai na vedin UNIX s- 
steinia. iJkl|Liaj|ua i SCO UNIX i Linux. 

Prvo demo na svcsn PC r^unaru kreirao pceeban drektorjum i skopiraD 
^kxe tvvinsack.exe. cwinsoduhlp i winsock.dll ZaDm demo kreirab ikcne 
prc^raina 'Kwi Sock I njegox^ helpa fconsiedi opc)ePik:...Nevv. Pti^imliemu 
Pogrom Monagec'U ki ih izaxS mdem iz Pile Mona^-a. Pnhkom prvog starto- 
wrji liwi Sock-a |oS |e samo poti eb n o u Setup. .CanmnaiooK podeso para- 
metre komunikapie kao tto su brof senjdtog porta na kcsem je modem, brzru, 
brog bitova podalaka, party i brog stop txta. Wdna konsmka de eveniualpo samo 
promamti port i brano, dok ostale baramelre rede mengali. Ssckei de. na- 
ravno, radti pn sum brzmama modema pa i na 2400 bps. ak sa stanovdta fnr- 
tomars eke zadovolgai^ud elekat dobip se tek od 1 4400 bp&. barem kada ge 
red o upotreb zahtt^ih serUsa kao So su WWW * FTP. To je sve So se sa 
VUndcMs sirane moie uradic pn insialaQ|i a samh vWidiMs-a Kaiu da ge Luofer 
odvcgio poseban deo p^ za one prcgramere koy ne pdu coustva. s cSerom 
na sUonosc rranc^ a le proCesige ka zabotMjargu le 'scnce'. Barem kada ge o 
konligunsangu red Trog ge nadm^ izvesne osobe koge su gn feme na "^asu* koO 
nas. Naime. kada sam prvi put pogiedao potHararga a samog programa. bio 
mu ge pomako dudno odsusivo mna@h parametara vezanih aa tomunaaoone 
programe (kao So ge kcntiola KM na pnmei^, a ICf su neoptiodni pn konSde* 
rgu bmh rrodema saTdNP * V42 protokolima. Pregledom kor<eMOonog 
laTWINSOCK.INI izWkidOivsdir^aongLmasasamogedncm^upcmperame* 
tara (Conlig) i ved poanaom stavkama (%ri, Speed. OotoMs. Any. Slop&G, 
LostNumber i OakrigiVtelhDcO. Pnlikom rada ttfiode ryge bto piTibe ma . Ipak. 
p^to ge izvom kod kcmgiietncg paketa bo na ra^ob^rgu, meni davo nige dao 
mvra sve dok nisam iskogoao rutinu za gostaikgange parametara. Naravno, posto- 
e parametr kogi omogudavagu detalgnga pedeiavanga. SleOi spisak renavedendi 
parametara sa oc^nm uednostirna: 



radunari 


■ 92 ' 


JUL/AVGUSTTS. 







KOMUNIKAClJE 

Iniernei 



]UL/ AVGUST V5. 


•93 


raSunari 






UMETOTSTVAMJAIGMCAKA 

GMOSTSWAMIJAIGRACAKA 

DlfflTIOSTSWAMIJAIGMCAKA 

UMETNOSTSWARABJAIGEACAKA 

IfflOSTOTAMAMto 

llETIOSTSTVAMIJAIGHACAKA 

UlTIOSTSWAMJAIGRACAKA 


Glavna 46, Zemun 
tel: 192 501, 192 538 


MITOOTAMAIGRAfiAKA 


RAtUNARSKA HIGIJENA ( I ) 


/r?<^et stampaci 


Proverite ulje i kocnice, molim 

Ukoliko vam se pokvari rai^unar ili itampac, obidno znate ka da radite - da pozovete servis. Medutim, kada 
su potrebne sitne intervenclje, kao sto su discenje i sitno podesavanje mehanike, serviseri 
obidno rtlsu voijni da se time pozabave. 


Milan Cetfd 

Ilfeo j« odfis/anje Sumpafa maksi- 
malno pojednostavljpno. ipak nije dovdjno samo 
zamenm kertrxa, pogotovo ato ga Ouie vreme 
ne konslrte. U ovom tekstu fialaae se seven o to- 
me kako Oa sami odrtavaie svoje ink-jet {tampa- 
Seiniihove kenndie. 

Na naiem triiitu motete da nadete HeivSei- 
ftxfcore), Cdnofi i £pson-ove mk-^t Surr^Mie. S 
obzirom na to da Qnivi-ovi itampafi konste ne- 
iamenl|<vu glavu za itampanje. a da su Conon-ovi 

ovom opsu govorm uglavnom o odriavarjo HP- 
ovih Stampada. 


Princip rada 

HP-ovi vik-jet kertnati rade na pnnopu zagreva- 
nga masnia. uded (ega oolazi do naglog Siren^a 
masUa i izbaovanja kioz mlazmcu. Zagrevarne se 
vri> mikrogrejadma. kO)i ztxig staincg grejania i 
nladen)a imaju kratak radni vek. Zbog ovoga )e 
glava za Stampanje spofena sa rezervoarom masti- 
la u kompakmu celmu - kertndi. 

Rrma HP p(W dva osnovna tpa kertrdia. 

lo naiapa sunder ko{i ispun^ava rezervoar za ma- 
stko. Pezervoar ima otvore sa gorrse strar>e take 
Oa re masolo staino pod atrrxKfei^m pribskom. 
Dizre kroz kO)e prolazi tnasnlo su grupisane u in 
kruine lormaaie (slika I a] i rasporedene tako da 
su im potarre (edra pored dnjge kada se kenndJ 
krede popredno preko papira. 

Kod bpB 'B' masnb se nalazi pod blagim 
nadpnnskom. Rezervoar aa masolo je hermeodki 


ko masblo ne bi isojrelo. PtasDIo pod nadpnti- 
skom cbrtzva elasbina ampula keSKa u kO)q se 

ge. Dizne su rasporedene u dva reda normalna 
na pravac kretanja kerindia (vidi ^iku). 

Kod 5tav1)an|a kertndta u itampai. morate 
pazkr da mkako prsnma ne doaknete kontakte na 

d(^ su kod tipa *6' na zadnjoj stran kertndta. Na 
slikama 2a c 2B vidi se kako treba prwino drtan 
kertndt pnlikom siavijanra u Stampai. Ponekad se 
dogodi da svo masolo ne izade kroz diznu. Ono 
se emda tu osiA. Sto dovodi do zapuSenja - pcsle- 
dica ovoga re da imaK prazne limre u Stamp. 

dikenje 

^tona HP Sompada ima mogudnost da istesora 
kertndi y«) Slo odSiampa kosu linju kota se sa- 
10)1 od kratkih Nmja. od re svaka odStampana 
kroz samo rednu diznu • ukdiko le tako odStam- 
pana linija tgde prekinuta. to zriadi da je neka od 
diznr zapuiena. U sludafu da pnlikom Stampe do- 
biate prazne liPri!. a test linra ngde nije prekmu- 

ku I da re doSlo vreme da promenite kertndi. 

U sludaru da je rieka od dizni zapuSena. tre- 
ba odiSDO kertndi. Neki od Stampada. kao ftun^c 
I Pamjec XL. ima|u ugradene dodatke za diSderse 
fcertntBa - kod nfb treba radio po upulsMj ko)e 
dolazi uz Stampad. Idpd ostalih Stampada. ako ko- 
nste kertndi tipa 'A*, nafboije je da dunete u ker- 
tndi knaz njpice kpte se nalaze na nregovoj gor- 
n)0| stran. Nakon ovoga b na mestu dam treba- 
lo da se porave tn kapl)ice masttla, koje treba obn- 


saO komadom platnene Si, bolje. lanene krp<- 
de (rikako vate) naiopitene sa malo alkoSiola. tako 

irebaju da osianu disO. 

Kod opa 'B* riardeSde re dovcSjno samo pre- 
bnsaO dizne krpicom navlaienom alkoholom. 
Ukoliko owp ne pomogne probarie. ak budite ja- 
ko pailjivi. da pnoesete cev ussivada (na koru re 

ma. Cev treba odma6 dim se oorave pr\e kapiri. 

UkeSSepn poste 5Sden)a kertndi n|e otosBen. 
pokuSaite roS rednom SI dva pula. rtaroS3to kod opa 
*A'. Ako m tada rare degb do poboIrSanra. prevente 
kertakte na kertndiima Ovo je narodilo loino kod 

baovarife masola kmz diznu re jako slabog r t en zu e- 
ta - 7am re i riarm#^ nedstc^ (znog sa prsqu. ma- 
le kokdne mas^) na kontakorm dmalfiA da pore- 

KontakO se diste na eo nadin kao i Otzne - kr- 
picom naropljeriom afkoholom, Nakon diSdenfa 
sadel^rle m^ da sav alkcSiol ispan, pa vrante ker- 
Didi na mesto. Ako rv tada Stampad ne Stampa is- 
pravno. moradete da promemte kertndi. 

Naravno, posta]i mogudnost da su zapdran 
korSakO na Starnpadu. ali ne bki vam preporudio 
da lb saim disote. Naime. njib moiete da c^ene 
samo rednom, nakon dega Sempad moranaser- 
V6. Ovo ni|e nmalo pnratna stvar, rer u tom sluda- 
ru verovatno more da se vrSi zamena cetti kokca 
koja nose gtave, Sto rare mmalo jefbno. Ova ope- 
raoja zahteva rnalo viie veSone nego Sto vam oa 
rnaiaSkola' moiepruiio. 

Ukokko sjmnrate da su kontani na Sampadu 
zaprljani, odnesite Starnpad u servis • 


A 


B 


Izged kertpdia tips A 


raiunari 




jUl I AVGUST -95. 






LUTNO OPTICKI 


Apsolutno Pinnacle. Nemo sumnje da su optlCki diskovi izbor 
bududnosti, a Pinnacle Micro je vodedi prolzvodad u ovoj oblasti. 
Komifletna linija optidkih prolzvoda, koji su osvajall sva priznanja. 
zodo^ljii^ vaSe potrebe zo arhiviranjem. 

OptiCki diskovi su brzi 
Opticki diskovi su pouzdani 
Opticki diskovi su izmenijivi - 

Disk vam je pun? 

Zamenite go drugim zo somo 
, dinar po megabojtu! 

Sada ste u mogucnosli 
da skladlStite 
neogranidenu 
koBdInu fboddtaka: 
apHkacije, grafiku, 
slike. mr^i softver, 
digital audio/videa.. 

Llinlja optidkih 
prolzvoda 
Pinnacle Micro 
ppvecode 
vosu produktivnost 
u svakom okru 2 enju. 
od personcinih 
radunara, 

do najvedh sistema. 

Apsolutno meridian. Generoini zostupnik 
20 Jugoslaviju i Mokedonlju. Distribucija.tehnicka 
podrSka, obUka I servis so jednog mesta, 



CDiskografija 


Microsoft Wine Guide 

’ Iskrenogovoreii, pra- 

I VO je iudo da se ova- 
/ ' kav CD nije pojavio 

mnogo ranije, s obzi- 

sovanje aa niega. U 
obiiju ved poatojetie li- 
terature, nije bilo teSko 
ria6 valjano pdaziSte za 
V rnulbmedijkino izdaoje. Bilo 
^ kako Ulo. Maikrosoftov apnlski 
■poklonT sa pregledom oko 
6000 vrsta vina. korKipiran je ta- 
ei ko da de ga sa jednakim zanima- 
n)ein konstiti sladokusci. po- 
ietila, all I znatci - proiz- 
vodaS koji ?ele da po- 
bolj5a)u kvalitet svpjih prazvoda. 

Nakon gasirooomBfcog poCetka, prade- 
nog zvucima otvararia fl^. Suma iampanj- 
ca 1 klokotanja tednosti. sleek 'put u sredi^e 
bukea'. Na delu omarile ekspedicije, koju 6- 
ne Majston vina. strudniaa za pojMina pod- 
rud;a endogifs. nalazi se gospodm Oz Klark 
(Oz Oarc), jedan od najveOh svetstah eks- 

Manie mteresantfW za poznavaoce. ali 
svakako najlogidnijg je podeti Degusora- 
njem vina sa Ozom, paglavl|em ko)e vas 


upudufS u najsitnije detalje o duSi vina - od 
izbora odgo\^ude date za odiedene vr- 
ste vina, izbora vadidepa, nadina otvaranja 
flaSe I sipania. do samog procenjivanja po- 
smatranjern bo)e, minsaniem arome i ko- 
nadnog probanja ukusa. Da biste se lal^ 
sna^i u karaktenstikama. predstavl/ene su i 
osnowne vrste vina sa svojim glavrvm osobi- 
nama - od Sampanjea. preko australiiskog 
penuSca. riemadkog nzlmga do portugaHkog 

Bududi sa ste saviadali osnove. mofete 
predi na ooeljak za napredmje konsnike - 
Sve o vinu. u ko)enn dete se upoznab ne sa- 
me sa vinogradom, procesom pravl|en(a po- 
jedinih vina, vinskim podrumom, sortama 
groida, sonama vma, jeakom 
eSketa. stvaranjem lidne wnote- 
ke (odnosno vtnske artuve), ne- 
go dete dobiti i jasna uputstva 
koje vino ide uz kqu hranu, 

Svecski vinski adas je one 
5to mu ime kaJe - posmatra 
ceo globus kao )edan veliki 
nogradareki region FVegiedob 
uhvata 12 glavnih vnskih pod 
ru^ u svetu I sa 57 interakov 
nih mapa omogudava laku oi 
(entaoju na enoloSko; pkaneti 


Ukoliko |e nakon svega ostalo joi neito 
Sto vam nije jasno, tu te Vinska enclklope- 
dlfa sa 2000 pO|mova od A do Z, ali do 
idjemh podataka (o watama vina, proiz- 
vodaCma, regionima,i*fudnim izrazima) 
moiete u svakom trenutku sbdi i predKom 
putem Indeksa 

Konadno, Selekcor vina de van 
praktidno pomodi savetom o izboru vi, 
bilo da je red o poreklui sorci. berbi, k 
litelu. kombinovanju sa odredenom vr 
stom hrane. a sve to potkrepljeno pn 
medbom nekog eksperta. Sve u svenvj 
mformativno r atrakbimo za svakog Bahu- 
sovog pokkyvka! 

Lada Mumin^ 



William Shakespeare: The Complete Works 


MoJda tu ved na omatu ovog Andromedmog 
izdanja trebala da stpji n^xxnena da n^ mul- 
timedi;a, nije zabavno i nje za podetruke, ak je 
konsno za ozbiljno akadensAo proudavante 
Sekspira. DoduSe, na podetku zakratko vidimo 
spoljaSnjost Glob teaifa, a zabrn smo ved u 
radnoj sobi • desni zkJ poknven polkama sa 
knjigama i neizbeinsoi lobar^om, v«nca u ka- 
rmnu puckeia, radni sto sa bistem i nekoiiko la- 
boraton;skih pomagalBaa umni rad (key de se 
pokazatikaomeni], aktOfeuglavTiomsve. Do- 
brodcai na drulenje sa stanm Vilom! 

Sadr2aj diska je. zapraw, vrio cer^eno 
\fels i Tejlor {Wyfe & Tbylof^ kompaktno izdanp 
Sabranh dela kc^ je 
objavio Oz/brd 



scenska uputstva, mooemizuiuP izgovor i inb- 
punkcju, k^ t) dobik izdanje pnmereno 
ovom vnsmenu i omogu6i savremenom dita- 
ooi da dubi|e nego ikada pre pronikne u duh 
drama na na6n kako ib je oseiao Bard. 

CD sadfii izuzetan uvod samogSterAja Vel- 
sa o Seksprovom stvaral^tvu. btcitu. kanien. 
ekzabetanskom pozenStu. isionjat Stampania ra- 
nh izdar^ zaUjud- 
no sa zai&oma ko- 

demm izdavadma. 

Dvanaest nai- 
poznaoph komada 
(Hamlet, Julije Ce- 
zar. Mietadu trgo- 
vac. Romeo i liAija. 

Kral| Lir, Otelo...) 
propraderk su i 
dodalnim maten- 
)alom preuzetrm z 0)^«/ School Shoke^jeore 
Sto su uv^ eseji, komentan o 

! scene, napomene o likovima, o 

^dcspirovom konSdenju stiha i delovt kmika 
poznaDh ljudi od pera. 

U istraiivanie po dekj Barda krede se kl>- 
kom na police i Wyge, keym se otvara lista ko- 



mada. poema i soneta. Nakon izbora felfeni 
tekst se pO)avlju|e u svom lomotnom prozofu . 
Iz sasvm netazumijMh lazloga mogudnost sa- 
^edavaryi udesBiosti korBfeng pofedmib reS u 
tekstowna naiSa je na ro^de zanmanie dela 
i^lunai^ke javnosb, dok je veoma konsna mo- 
gudnost da se u dorfem desnom prozoru dob- 
|u cd)a$n|en)a manre poznatin ik zastareiki red i 
aza ostaJa riwife za- 


od pomodi de biti i 

na bistu > ved isored 
sebe imate Velsove 
ese.e.peroipedvode 
do leksi procesora sa 
rednikom reO koje 


kqe su dobile drugadya znaderyi. Registar 
otvara merv za pretra&anie (moiete traiit 
odredeni tip drams, dela napisana u od- 
retSenom penodu. scene po mescu zbnanyi ili 
po likovima. pesme * imnologe po dramama 
ill kkovima...). 

Lada Muminagid 


;u(./AVGusr ’9$. 


,97, 



MACINTOSH 


PowerPrint 


Jedan Mac, hiljadu kampaca 


Macintosh nema paraleini port za prikIjuSivanje StampaCa. Ukoliko imate na raspolaganju JtampaS koji nika- 
ko ne moiete da poveiete sa svojim Mekintoiem. reJenje je PowerPrint, hardversko-softverski paket koji 



radunan 


MMVGUST '95 


MACINTOSH 

PowerPrinl 



Satnpanj« u pozadtni 

latode. o^ormj vairos treba Oai • SpciolMasi«f pro^arru kofi se pokrete ulio- 
bko |e u Oiaser-u odabrana opO)a za iuinpante u pozadm, a ter je deo a)e>- 
kupa^ PoivPnnl pdceta. ifoolMiister radi po<puno idenDino, ilk fi i bogamji 
mlbminjama, kao LcseiVikner-ov Pnmir Sficder to|i vrb a posao kod 
IdsedrttTOi- Srajvera. Dakle, mofuie |e pfWmoO Stamparje Ireoutnoj ck5kumer- 
la. izbaciti neki od dokumenaU sa lisle za Slampanie, reorganzcivaU redceled 
Sunvanja u Isd. i sliino. 

SpccMosier je stgumo na{va2ni|i alal iz fitavog FCMed^l pAeta. Naime. 
drajver kp|i podiiavafu £psin komf^bilne Slampg^ msu PaS retkog u svelu 
sWewarc I puUc domair programa za Alscinio^ senju la&jnara, at to ne vre- 
dr iivxigo kada se za Stamp^ )edne slrane utroi dcaa vremena, a ij mediMe- 
menu se sa ra&jnarotn ne moie niSia diugo radiu. Fbgotcuo kada se zna da ra 
Moontosh r^r«mrTio|u4nost5tampan(aijlekslmodu(diaftnwdu)naesslem- 
ski podrlana n za Mo kogi dfljg maindik itampai osm za tipple-ove im^Mricer 
matnine aampaie. DoduSe. ditaiog za Stampanje ^ison B< i Epson tQ ftziwrftint 
drapiei^ una opO|u za itampanje o draft modu. ak je patanie koMso|e oia upotre- 
Pljiva na MekmloSu, odnosno iz koph se programa osim iz rvycMmiai etktora lek- 
sta moZe sa MekinioSa odStarr^ nefto srmsleno o draft modu. Na pnmer. 
QUBDtM, lekst editor fkme ftftsis Software, sasvirr lepo sar^je sa Epson drapc- 
nma u draft modu, dok Mcmsoft Vftbrd 5 . 1 raje odStamp*) mjedan Cgutao’ le 
svaki]karakter&|iie ASCII kod vedod 126. 

Medutim, i pored u^eSnog Ztampanja obiPncg ASCII teksta. osta^ pro. 
blem koriSdenja naSti karaklera koji su eventualno ugrade™ u ftarrpaf. Kako ih 
skonstilf MoidajenaCirdasecipredelitedatek5iko|iteliteoStampati u draft 
modu unesete kodnim rasporedom n^ih slova kO(i je ugraden u S^pai. Sto 
moZe tkt veorna neprakuEno ukokko laj isti kodm laspored inaEe ne konstite 
na svom Moonicsft ra&naru. jer su tu problemi sa ftpntovima. tastatumom ta- 
belom, problemi sa pretvararytm malib u velika slova i obratrto usied nepoCo- 
vania Mocntosh enkodmga i skino. DoduSe. to je stvar koju te uspeino reSiii 
ledan makro u brio kom od programa koti baraiaiu tekstom na b4o kop nadn. 
a pnia o kodmm ra^oredima u naiim usimma nema kraia. Sve u svemu. uko- 
laio se konst! draft mod pravilo ie da ie rt^bolie pie top lomtalirati btav tekst 
uMonoco /OikAtowco 12 Macinicsh font da bi se stelda predsuva kako dese 
tekst odStampali - dtampanjem u draft modu se moZe dobio na brnra. ali se gu- 


bi WISftVlG. odnosno mjedna od opoja kc^ ste postav* pomodr ftge Setup- 


ita moze, a Ita ne moze 

smo lekk da ftwerftiol drajven omogudav^ maftene rdenbdtu iunkoonal- 
nost kakvu donosi Lustr^Mner drajver za ZbstSiTrpc Stampade Na ZalQSt. 
ZtiwerZkint nrje u sstanju da interpretira fbsiknpt komande, ft. on nje napra- 
skfen da od vaZeg Siannpada itapravi ftstScnpI Stampad. To u piaks zn^ da de- 
te itampanjem iz Adobe ksaaata na Stampadu dtsbiD samo pkenew. ft. ekran- 
sku reprezentaoju svog rada na Slampiadu. Ito sigumo ni)e ono kto ste Zelek. 
Naravno. uvek se ftostrocor laji moZe snrniti kao EAS i uvudi u Afmosftop pa la 
n|ep oditampati. ak kada bi to ved radik pgumo je bol)e mab FbstScnpl !sanv 
p^. Sam COT SofMuts prodaje poseban softverski pakel ko|i vrfti prevoder^ 
fbstScrgx u QurckOriM komande tako da. redmo, CckorSftfeVWiEerktam- 
pad koiektno obavi Stamparfte. odnosno kao da je poslat da se odSiampa na 
FbstSorftft Stampad. Softverski paket skdne na-nene. ft. soitverslo fbstScnpt ner- 
preter. prorzvodi i HewfeR-Zbokord. ali samo za svo|e ktampade Inade. uz De- 
s^I ser|U Slampada. kada se Desist ilampad ki^je n pnUfjbnnfi na Ma- 
cintosh. Hewken-ftKtord sporuduje upravo sa fttiierftmt k^lom. odnosno 
konverterom na kojem, naravno. ne pde fbiterfymi. ali je skdnost neodolrva 
(imao sam prZike da vidim par 'Nac* Oes^ Stairpada kOfi su sm imak rdeitodan 
kabi ftiuerAnm-ovom], ak sa svopm draivenma. Medutim. AMefnni ume da 
konst, 1 konst, Irue^ ik Adobe lype I foniove, naravno pod uslovom da po- 
sto|i softver kofi de (%JKkDrpiv-u rastenzovat te foniove. U sludaju Ihre^ 
fbntova to je sam sistemski scAver ako |e red o System 7 i vedem. a za I 
foniove red )e, naravno, o Adobe ^ Aftatager joftveru. 

l^iode ie mcgjde, pomodu ftMerfbnt-a, aHni 9ampad pomobj uotadaie- 
nog ^istem 7 f9e shoPng-a. $tampa( se prMjub na ledan Ataantpsft kojem se po- 
modu Shanng Setup kottrol panda ukIjuS fttoshamg. Na rftega. kao > na ostale ra- 
djnareu mreZi sa kc)ih se Zek dozvctit Stamparfte natom Sampaiu. se nsoftre 
odgpvarajub drajver. Sa svakog Idjenla' se pnpsn na 'host' (na Maontosb na ko- 
jem je Stampad) i napravi se alias foldera ipaoKftister Aokder koji se natazi u okwu 
Sfsam foldera, pase t^ atas iskofam u ^stem folder kftent MdontMa. oko daza- 
merk SpooIMsier Rdder kojt je kreiran mstalaojom ftMerAmt-a i odgcnar^udeg 
drapera. I to je sve - od tog treit^ de SpPSkVtoster na lokalnom radunanj sm- 
mat svoje pnvnemene fajlove pnl&om Starnpanja u SpodMosier Polder na ‘host* 
MelanloSu, diji de d SpoolMosier proiumadit kao svoje i poslat ra Stampirfte. 

GOT Softwiks pn>zvodi ftmerArmr u joS dve vanjante: IbwerfVmolT i 
ftanerftmtfNW. fWrftmi/tT umesto senjsko-paralelnog konveriera ima ure- 
daj kojim se Stampad opremljen samo pa^dmm portom pnkljuduje ckrekmo 
na Locanbik mreZu kao nezavisni urerSaj, dakle kao i svaki dn^ Stampad koji 
ima LcxalTait port, Sto ga. naiverovatnije. bm najefikasnijim reSerijem za 
umieZavanje PC Slampada sa Mekintofkma, Za rezkku od Asw^Pnnt i 
ftMerftint/LT softversko-nardverskih paketa. fbwerfVint/NW je samo softver. 
ski paket kOji omogudava Atociniosft radunanma Stampanje na Stampade po- 
vezane na bilo koji nadir u Novell NetWare mieZu (preko pnnt servera, tkrel- 
kno ltd.), asve Sto Moi; konsmk na NetWare mreZi treba da uradi je ono Sto 
je ved navikao - da pokrene Cftooser i odabere Zeljeni Stampad. 

Konte Powerprim treba? 

ledan od odgovora na ovo pitanje se lako moZe nadi samo pregledavanjem 
oglasa po radunarskim dasopisima • pogledajle razNku u dem izmedu HP 4 i 
HP 4M Slampada. ik uopSte izmedu Fbstknpt Stampada i onih koji nemaju 
fbstScnpi. Svako kome ne fteba fcstScnpi, a Zeli laserski Stampad. Ibwerpnnt 
je maftene jedmo mSenje da svoj bududi Stampad poveZe sa Moorrtosh radu- 
narom. jer po pravilu fjKolIblk port imaju samo fbstScnpi Stampadi. a i senj- 
ski je retkost k^ orkh koji msu opremljen ovim jezikom za opK stnnae. 

Dn.^ potenojalnr kansna su on skdni men kojima je zaostao matndn 
Stampad od prefttodnog kcmpjuiera koji nje tko Mocitlssb, a tred su on koji 
sbvaie da vn je jeftinije da u nostranstvu kiipe samo fbner ft ini i ovde bilo kof 
matrin ili mkjet Starnpad, nego da uportio traZe hpfk; hnogelMmr t Apple 
SiyleWtier. lu su i konsruo Akooniosft ZkMerSook niurm koji bi Zelet da ne^ 
rtakeumesta neSlocdStampaju. arte mo^ da pretpostavekojideim Stampad bi. 

D na laspolagaiftu. 

B4o take b4o, onaj konsrtik koji se opredek za ftaverlbni nede piagreSrD i ne- 
de bn prevaren ■ da ovaj tekst kojan skjdajem piSem za MacUsec ouom pakeN 
bih dao ocenu 'pet mSeva' ■ 

Autoto moZete kryitoktrotr no e-moil orkestr: inodyn»@siitm co ju 


JUL/AVGUST «. 


•99 


raiunari 


najvisi kvalitet, najbolje cene! 

Odaberite Vasu konfiguraciju 
sa STILom: 



STIL computers 

NiegoSeva 42, 1 1000 Beograd 
tel./Tox 01 1/444-1565, 451-982 


■ poseban popust za umreiavanje 

■ garanclja 12 meseci 
• servisna podrSka 



Prodaja PC opreme. 
Olkup pohvne opreme. 
Iznajmijivanje meunam. 
Servis glove stampaca. 
Staroza novo. 
Litemtura no engleskom. 
Literatura no srpskom: 
Novell NetWare 3. 11 
QuattroPro 6.0 
MS Access 2.0 
MS Office 4.3 

woi ee u Cniu>£KM SGtvisu 



Ageadja za rafunarsku razmeou poalovnib podataka 


Ukljucite Vas racunar u 
veliku GenOgt mrezu ! 

Vasem racunaru ce biti lepse, 
a 

Vi cete zaraditi. 


rrpnn t 2' 

VJ>-'llll0U nodi 310 860 
GenenS Nelwortt 

nod3 322 132 



PROGRAMIRANJE 


C+ + 


Odnos ISO C-a i ISO C++-a 


C+ + svoju populamost (neki kazu i “goli opstanak”) duguje naslanjanju na C koji je dominantan sveuki 
programski jezik - ba£ kao $to je engleski dominantan govomi jezik. Cena za takvu prednost se pre ill kasni- 
je plada, a vreme pladanja je obi£no donoSenje standarda. 

2orto Berfjersfa znakovna konstanta 


KolikosodC-l--l- ftiopocuUran itoran odstiane iT)o6>ih softvenicih 
kompaniia i daije postDje ogromne koliiine C kixb s kOfe rto ne£e da pla- 
t> prebacwije na C-^+, Sem toga, u vremerakj kntifnim podovrxm aplika* 
djama (onine Oansacdon processing) |C^ dugo (e vladati isti C, pod+an 
modm SQL preprocesorima kakav je Orade-ov PRO C. U nastavko (ete 
mod da pogtedate ksko le ISO C-t- + odgovono na lozov kompatibilnosti sa 
prethodnikom ISO C-om. te na koje stvari ireba paaiti da bdle sebi oUldali 

PaiIjMji dtalac je pnmetio da u nadnasIcMj ove seflje I dalje noa 
ISO/ANSI, dokse o tekstu pom'nje same ISO. Stvar je vrto jedncsiana - stan- 
dard C++-a)e zvanidno ISO (tako 5tO)i usvim dokumeniima). novelikbro) 
ljudi je naikSo da programski (ezio kad se standardizoiu doblju dodatak AN- 
SI, pa je tat dodaiak ostai4|en kako bi $to vedem bresu ljudI bio jasno o demo 


U C-u |e znakoma konstanta bita tpa InL dok jeu Ck-k-ubpachar. Dosta 
programa je radunalo na ovu finjenicu kod pojednostavljisarita rada. Dobra 
vest je da C-l- -t- vr^ promodju z char u int tako da u vedni ski^eva nede 
biti problema sve dok program ne zavisi od jedrtakosb: 


lako neSto se praktidno nikada ni)e kcnstilo. pa je opasnoa od proble- 
ma usiarom kodumala. Mrcgoje vedi problem Sio su cragiamen nau6lida 
je znakoviu konstanta bpa irt pri pozivu kiriicita. Budu6 da C+ + ima pre- 
k^aanje lunkoja. on irora strScUK) da se dtii bpa. Na pnmer 



komentari 

C-H-i- sti komentara se kosi sa C stikm komeotara o skidatu kad se komen- 
tar nalazi u rzrazo sa de^enfem: 


Ovakvo po'iaiar^ mole brti pnidno iznenadenje za C progamera kofi 
mje obralio painju na sitnu promenu u jeziku. 

ukidanje “pokusne definieije' 

U jednom izvomom spisu u C-u je moglo brti napsano: 


Ovo je, rtaravno, vrk> nifan natSn komeniansania, ali se rrole rtadi po- 
rrekad u stanjem C kodu. Dodavanje jednog 'space' zrtaka izmedu dva '/ 
reSava preWem (iWde; / /• ). 

kljuJne lefi 

Sve kjjudnetedi iSOC-k-k-a: 


dde je u C+ +-U to rteispravno. Naravno da mkeme ne trebapj lakve kon- 
strukeije, no ova iamena ima za posledicu da je nemogude odati nekoliko 
statiikib objekata od kofih svafci slededi dtrva i adresu prethodnog. Na|bol|e je 
to vrdeti na pnrneru; 



explicit 


Kako onda to uradta? Umesto jnid)alizaa)e nabraianjem komponenti 
Ireba zadati iniojalizadju podrazumevanim konstnjktorom i sve de bit u le- 



struct je doseg (scope) u C+ + -u 

Ovo je poslednta toga Sto je stniktuia promemsana u klasu sa javmm podao- 
ma. Jedini programi koji tx mogi imaU problema zbog ovop su om to)! su 
unuiar stnioure delinisali nabrofane konstanie (enum). Sto veixivatno nko ni- 
je radio jer je struktuia bila same np podataka. 

extern se w5e ne podrazumeva za konstante 


C programi koji sadrie idenbntatore iste kao nove kljudne lediuC-f-f- 
u nad ^ se u velik^ nepritici. Na lalost, to se pnkdno desto dogada, pa onl 
ko)i morafu da prebKujtJ vedu kolidinu koda obidno naprave mak program 
koji unosi male izmene u lakve identifikaiore. Cak i ako same jednom nalet- 
te na ovakvu ‘minu*. uStededete mrrogo vremena ako odmab napravite ba- 
rem sen^i makroa u nekom editoru teksta. Sve ld)udrte red ISO C-k +-ada- 


U C-u |e svaka konstanta u dosegu spisa automaiski xnaia elsiemo povezi- 
var^. dok|euC++-u topotrebroekspliotnonavess. Razlogtome je Sto 
se zadata konstanta u C+ -k-u moie konM kao vredfKig u loku prevoidenfa 
programa. pa iza r^ ne estate nikakav obfekat. lb za sobom povladi nulnost 
incijalizacite svake konstante. Ukokko bi ona bila odmah smatraro za objekat 
sa ekstemm povezrvantem, ne bi se mogla vrSti miotalizanja u vnSe spisa. a 
upravo to je nejdeSde potrebno ter se takve konstante redovno smeStaju u 
spise sa z^lavljima (.h). 


JUL/A^USTVS. 


101 


radunari 


PROGRAMIRANJE 

C+ + 


^jnfcaja mc3^ mo2e u C++hj z^it«vati ^leafalrog icoda 

potetka, a taj se kcd ne sme v£e n*aib Bviiava u tobj progiaina ZoD <u+- 
main nema admu i ne mo2e Sd pozvati. lb ie nafvite zasmsati netam ma- 
njim prc^amma key su iskurzivno poavali man. U takvom du£a|u jednosav- 
no « son man kricofa pramenute r pozoee e nova man fir*ci|e. 

nema ’kompatibilnih' ttpova 

U C-u su dve stnjkture razl<6tog tmetta smatrane kompatibilnim ako su sa- 
diiale slavte istih tipava u istom poretku. LI C-u strukture i risu He pravi p- 
povi I nisu imaie ime ved same pnvezafe (tag) jz kof se uvek morala navodi- 
1 1 kl|ii&ta mi; stfua C+ + je struktuni podigao ne samo rta nivo Ppa ved I 
dos^. 8udu6 da C++ imasmkenu prewu Dpova. app iderkifiki^ rne- 
nom koieje pidgramerzadaokadagaje deklansao. ‘kompatiWe’ stnjkture 
viie neposloie. 

Ova promena de ponekad zadat mnogo glavotxpje, no ne vredi knvip 
C++. Kriv |e zaista programer kOf nije bio sistematidar. paje puitaoda mu 
se ’repdvi" vubj po kodu. C+ + ledrostavno ne ddzvoljava takvo neuiwix) 
progtamifanje. 

void* viSe nije sasvim generiiki' 

Uvddenie void* kao genendkog pointera kon^iaiitklnog sa svakim-dnigm po- 
inlerom, bikp je svojeviemeno vekka novost ANSi (kasnije ISO)C-a. koiate 
mnogo oltidala Svot programeta. Naiafcm. obiektno onjenpsana okolina 
koga mora da gaiantuge sigjmost tpova ne moite dozvoiip bai lolioi slobo- 
du. ger ona postage zapravo ogianidenge. Programeri su napMe konsPli v<id* 
dab pravili genenae stnjkture i funki^e - sve seto u C++-0 izvodidalekD 
elegamnije > sigjmige Sablonima. 

)edino ofianidBnje koge ge za vwd* uvedeno ge da se njegew vrednost 
ne moJe dodeljivau drugom pointeru bez ekspliotne korverzije (cost). Pro- 
earner, dakle, i dalge moSe uradip ono Sio ieli. ah to mora ehspkcitno napi- 
saP. Dakle, u siededem kodu: 


chat allOl; 



poslednge dodeljivarige mora da glasi: 



Ora promena de doned vrio mnogo problema. jer je prakPdno rraki ve- 
S program kortsPo potpunu genendnost void*. C+ + prewpdilac de uredno 
prigavip svaki ovakav problem, pa se to rrxiie iskoristip kao pomod za ubraa- 
nge pr^Mcrvanja koda. Za situaaje u kogima ge neilo potrebno bitno prebaa- 
P, verovatno de gH dugo vremena bin laspolcdm prskidafi u prevodiodma 
kpgi ih dme mnogo lolerantnigim, dak i kadato zna6 gubiiak svih C++ po- 

adrese const i volatile objekata se ne mogu implicitno konver- 
tovati u void* 

Ovo ge mera za povedange sigumosP ppova. Predstaviga gH gedno ograrnde- 
nge genendnosp void*, all spec samo zalitevagud od programeia da zada eks- 
pliotnu konverzigu (cost) i Qko sa gedne strane postane gasno svesun onoga 
tto radi. a sa druge da da potrebnu informaogu prevodioaj da bi ov^ I dalge 
mogao garantovaP konzistentnostPporauprogramu. 

nema implidtne deklaracije fOnkeija 

ImpPotna deklaraoje lunkcga je go! u ISO/ANSI C-u pre^aSena zastaielom I 
ob^ena kao neito Slo de u bududnosP bki eSminsano. C++ gesamo na- 
stavio u tom pravoj. 


tipovi se rve nnogu deklarisati u izrazima 

U C+j su izrazi sa eksplidEnom konverzigom i azei^ rnogti deklartsaP nove P- 


deklar^ nevi Pp stnjct x u C-u. dokde C++ prevodilac prgavtP gre!lcu. 

Ovo ge |cd jedno zatvarange vrata za 'SpageP kod'. Na sredu c^akve 
akrobadge praktk^ niko razuman nikada nge ni konsuo. pa sa own egran- 
dengem nede bip problema. 

skakanje u blok 

Zabranjeno ge skakange (eko i SMtdIi) u blok iza deldaradga sa impiatnom i eks- 
pkotixam nogakzaogom. Mora se, daUe, Hi preskoCP ceo biok ii skodP u bkA 
pre deklaraci^ lokalnh objekata. Razlog tome ge Slo korsenJaon koriSderv pe\ 
miajalizaagi mogu odvo^ resurse kogi trebagu da budu vradeni pn olasfcu a blo- 
ka. Oozvola gjredtakanga imagakatora bi zahtevala vrio sicdenu pror^nj u vre- 
me izvr!avanga. Ito bi izvdkv kod uSnlo kragnge neePksanim. Sem toga, konide- 
nge neiniagalizovanjh otagekala ge direkiar put u katasPmPj. Ovo gedrosovno 
ogarvd e nge, dakle. vr!i dve dobre tunk^ • 6ni ked rrwogo elikasniim < spre- 
dava nepailgfvcg pregramera da omadkom nagsrw kalastrofu. 

Prakb^ nkada ngedan programer koji drii do sebe mje pn Ssteg sve- 
SP skakao usred tHoka. tako da ovo ograniderge ne donosi problem sa stanm 
kodom. Ako naidete na kod u kegem je ovo problem, onda je sasvim sgjr- 
no da je tag kod i po dnjgim prtangima u lake gadnom stai^ da dete ga vero- 

vradarje vrednosti iz funkdje 

Rjvratak Iz funkdge (impHotan ill eksgjHotan) koga je dekJansana da vrada vred- 
nost mora zaista i vrabP vrednost. 

Ovo ge gednostavno ekspliotno iskazan zantev za razumrum progtamira- 
ngem. kogi programen odavno v«d pnmenguju. ZaSlo onda prainlol ISO C 
prevodioo su moral! dozvoljavaP i ovakvu vrstu nemaimose jer ge poslogaio 
dosta vdo starvh C propma gjisanh za prevodioce kogi nsu pravik razkfaj 
izmedu Hit I vokI ih nsu m imali void. Ved su m ISO C prevodioa vrio bud- 
no reagovah na ovakve stvan - sem kada im ge to ek ^ iopio bPo zdxangeno. 

tipovi ne mc^ imati klasu skladiStenja 

C je dozvolgavao da se u okviru deklaraage strukture navedu i k^udne reiS za 
klasu skladi^lga static I extern, a zaPm ih je ignorisao ger one u tom kontek- 
stu nem^ rnkakvog smida ISO C+ + ge ulSnio sledrt togidan korak i ged- 
nost^no zabramo ovakvu besmislenu konstrukogu; 



typedef ime mora biti razlidito od imena tipa 

UC++-U typedefmemorabit razifflto od xnena hlo kotegtip4(k!ase)dB- 
klansanogu istom dosegu (sem ako je typedeCsmonim ts t o m iene ktase). U C- 
u su prrvezak strukture (struct tog) i tgpedef dedansam u istcm dosegu. mo- 
gli imaD ista imena zato Sto su pnveso struktun imili gjosebin prostor imena. 
Tamo ge to bila lo^dna posledica toga !to priveso stnjktura nsu btli samcetal- 
na imena Ppova. UC++-u5u imena klasa (i stnjktura ge klasa u C-u) samo- 
stakia imena pperva, g>a ge ova izmena Qkode logidna u kontekspj C+ +‘a. 

C program, figi su se tvord suviSe grali imenima. donede u C++-u pn- 
hdro posla onima taj kod trebagu da pnlagode novom prevodiocu. Nag- 
bolje ge da to pogledke u malom primeru: 



102 


JUL/ AVGUST -95. 


PROGRAMIRANJE 

C++ 


nema vHle implicitnog int-a 

ISO C zbog \«Mce kc4iene sUrog koda dozvoljauao da sve promenljive ko- 
Jnna nje zadat tip mogu bit imphptno deUatisane bpom ni. Dosta godna |e 
pfcik) I danas pfakbirio vite nema relevantnog koda koji zavisi cd tako zasta- 
rele tonvencae. lb, medubm, ne znab da ne mcdete nai6 na marife pm^* 
me kofe roko ni|e odriavao. pa joS ovek aadde takve probleme. Najlu^ re- 
ieno. 5lede<e tn deWaradje: 



mora|u u C+-I--U izgiedati ovako: 


tipovt se ne mogu dekiaiisati pri zadavanju tipova parametara 
ill povrine vreonsti 


C je dozvolfavao kotsrukoie kao: 



sve funkcije moraju imati prototipe 



nabrojani fip (enum) je pravi tip 

ISO C je definsao enum kn delitnitan tip, p. mogao se deklarsati nabrofan> 
pp I promenlji^ i konstante tog t^. ali se promenijivim mo^o dodekp b4o 
koji ceo bro) jer tip nabraianga nje bio enum vet ml, 

PoSlo C-k -I- ima stnktnu proveiv tipa u vreme prevodenja. sv^ do- 
deljivarje promenljivoi nabrojanog upa t>lo {ega Sto rafi konstante pobrota- 
na u nfegovoj dektaradji, izazvade grelku u prevodenfu. 

Mogutinosb 'proSirencg enum-a" konkene su pnlktno desto,pa pn 
prebacivanij programa treba dobio pnpazio ra to. Zapravo sam C-k + 
prevodilac ie u tome mrtogo poiTioi:i jer (e uredno pnfavio sve takve pro- 
bleme pa ih onda moiete lake ispravib. Naibolje b< btio izmeniti program 
tako da konsti samo nabro)ane vrednosti, no ako za to nemate vremena i 
brzi trik sa eksplicitnom korverzijom de uraditi posao, Pogledajte to na pn- 



inicijalizovanje nizova znakova 

C fi dozvotjavao imcii^tzaaju nizova zrtakcrva stnngom i kada na zr^ako- 
va nema mesta za zavrini V' znak. lb je omogudzvalo katastro^tie greSke 
zbogsiine nepainje, C-k-k je to zabranio,pa ukoliko niz znakova nema do- 
voi|no mesta za grandnik, bide pniavliena greika. Oakle kodj 


kqi |e C prevodilac pnlrvatao. C^- -k prevocUac nede pnhvami. ved de se mo- 
raO promenib u; 


To ito |e nabrcpanti tim postao pravi bp imaj^iednu posledcu, atojerezul- 
tat sizetf operatora: 



gde s»eo<[irt) ne mora bib jednak sizeoRe) Occd dobre opdmizadje i ne ire- 
badabude). 

funkcije bez parametara 

Ovo je ledna od izmena kata de prouzrokovab nafvite problema. Naime, de- 
Idaradju funkoje bez ruvxzdenia parametara klasidni C (pre iSO/ANSi standar- 
da) je smairao deklaradtom lurbicije sa proizvoijnim brcsem i bpovima para- 
metara. FVogrameri su to veoma desto kortsbli, pa ^e i ISO C morao ostavib 
bj mogudnost, mada je uveo bi tadke kao etspbcitru oznaku za funkoju sa 
prcHzvolinim parametrima. ISO C je uveo da se lunkcija bez parametara de- 
Idarite sa kljudnom redi void na mesbj parametara. 

C-k-k je, medutim, to sve presekao i zadao da funkcija deklansa- 
na bez navodenja paramatara upravo to i mora biti, dakle. izbacio je 
upotrebu kljudne redi void (mada je rije zabrano). a istovremero 
udunio Stan C kod nevaiedim. Sve je to uradeno zato da bi se mogla 
garamovau sigurrtost tipova i da vrio opasne greike ne bi mogle pro- 

Postedica svega ovoga te to da de oni prograniefi koji su godmama uspe- 
vak da odIaZu konSdenje protckipa lunkdja. konadrx) morab da sednu i pre- 
bace sve svoje stare C progiame. 


skrivanje imena 

U C+-k-u, deklaraoja klase uvodi ime klaseu dosegu kofem je deklansana 
I skrtva bilo ka|i objekaL funkdju di drugu deUaraoju isiog mena u ekruiuiu- 
dem dosegu (spolja§n|em u odnosu na tekuO (unutraknji), ceiom vnutar ko- 
jeg se tekudi doseg (scope) nalazi). UC-u, pak. detdaraoia priveska sinjkture 
(smxt tag) u jnutrdntem dosegu nikad ne sknva ime obfekta A lunkcqe iz 
spdjeSr^ dosega. Na primer: 



^10 )e |C^ jedru pnrodna pceledica Sntence da |e u C-k -k-u ssruktura za- 
pravo klasa I da ge i^eno ime samostalan idenblikaicir novog tipa (dakle, ne- 
ma viSe prrvezaka). Ime bpa je u siom prostoru imena sa osialim idenulika- 
tonma. no C-k -k dozvoljava da van dosega u ka)em ge ime uvedeno posio- 
)i isto ime, samo Sto ge ono skriveno. Dalde, ime dobiga lokakK} zrtadenge do 
zavrietka dosega u kogem je deklarsano, 

Terarge do kragnjih granca onop Its C doavolgava moOa nige bila dobra 
preporuka za programera. tako da sa ovom izrrenom ne tt trebalo da bude 
vedh probema, no ako vam prevodilac staino vrada dudne gretke vezane za 


jut /AVGUST '95, 


raiunari 


PROGRAMIRANJE 

C+ + 


upotebu oi^kau u struktun, a sigum ne da ate svc ostalo prebac* sa C-a 
ruC-t-+ kakotreba- provente iirena. r>kad$e ne zna kakav nacsje neko 
mopo ostavic u kodu. Ukoliko bai morale da pnnupite idcnnenom obiek- 
tu iz apoliaSnjee dosega. ekoiKme operator :: za razreief^ dosega. 
ugnjeioeneldasc 

U C++-U. >me lokalne klase je lokalno za oktuhijufu klaso. dok u C-u arte 
ugrijeidene snjkiure prpada dtom dosego kao i ime okruiu{uce strtMiie. 





C+ + klase imaju fonkofe dance koie zantevaju da klasa bude kompteon d> 
seg. C-<Mko pravilo bi ostavik) klasu kao nekompietan mebanizain za doseg, 
Sto bi onemogudlo pro^amera u odrianju lokalnoai unutar klase. U takvoj 
skuacip bi bto vrio slo2eno za prograinera da pr«M la se, kada i kako do- 
gada, dm pre Sto |e C-k + pra>elo latino I skladno sa ostalim karaklenstika- 
ma iezjka i dobnm sbkxr programiranfa. 

U veSm skijajeva ie se stan C kod sasuim promemt pa nede biti pro- 
blem u le prcmene ugradib i posledicu IcScalitea ugnjeidene klase. Samo u 
sluC^ da nemale vremena moiete upotrebn bizo Hsrarie kofe moiee vi- 



rifa I dodei)ivan|a (kopkajud konstruktor - copy consiructcr i kopir^ub dode- 
ifv?e ■ ixpy cispvnent), kO|i su £esto sasvim dovolpi za ;edncetavni|e klase i 
odgovart^ mogudnosu dodeljtvanja stukiura a ISO C-a. U C-k-k-u je. 
medubm, zabranieno tonstib ove imphdtno delkiisane opetatora za volatke 
obfekie, ved se w cpe/aton moraju za n|tb eksplntno zadaa prikkom dekla- 
raoie klase. Ukdiko se to ne uradi, doddjivanje nede bm mogude. I'Jajbdte 
je da to vidite na makan pnmeru; 



Sve Qwo malo povedaua posao koji programer mora da uraij, ak samo o spe- 
ojaHrrr sluda^ma, a u njima odvajanje semanbke za bofotrle i obidne oOiek* 
te pru2a povedanu sigumost bez gubltka elkasnostl. Sto je svakako dobcak 
vredan dodatnog truda za pksanje par kjnkofa 

standardna C biblioteka 

Prakbibno svi C ptogrami zavise od standardne ISO C bibUckeke koja sadidi 
konstante, makroe. bpore I lunkoje. ISOC-kk jkl;u6jje standardnu C Obk- 
oteku radi podrike C programima i njihovom bdSem prebaovar^ na C-k + . 
all je preponjSjivo konsib novu C-k + bibkoteku za nove programe. kao i pn- 
likom prebadvanja programa sa C-a na C++. Kod stvan lofe se tidu brbko- 
teka vaino je imab ta&n spisak svega Sto postoji da bi se'tzbegle neugodne i 
vremenski zahtevne gieSke. Zalo je ISO C+ + pmozno pobro^ Sunk- 
die, bpove. konstantei makroe. Njifiovi spaskon slede u nastavko. Imena^ 
sa sa z^lavljima (u Siljasbm zagradana < i > ioznadavapj da makroncde bi- 
ti delirisan u vtSe spisa, no sve takve detinidje su ekvivaientne. 


zabrana redef nisanja typedef imena 


standardni makroi (54 makroa) 


U C++-U. vpedef erne ne moJe bm redefinisano u deldarao)i Uase u ko)0| 
te pre toga konSdeno. Na pnmer: 



Za ovako jednosavan pnmer moZda izgieda da je ovakva zabiana malo 
preterana. meddim, u lole sksienijem kodu, nemaran programer moie ova- 
kvHTi nadinorn napraviti tako veliki haos da se Iz toga viSe mko ne moSe izvu- 
6, a o odriavanaj koda da ne govonmo. ikrtarente na imenma je praksa ve- 
zana za programerski sal od pie 20 godina, kada su jezic i ptevodioo posa- 
vijali velika ogranidenja u pcgledu Imena. Danas, kada su jasnoda i lakoda 
odriavanfa koda kljudra stvari kO)e prase razliku izmedu softvera ko|i kna bu- 
dudnost 1 onoga kcf urrare za kratko vreme. mo2e se samo pozdraviti zabra- 





LC_M0NEl«iy 

LC_mjMERIC 



SI6XBRT 

siesEdv 


standardne konstante (45 vrednosti) 


kopiranje volatile objekata 


ISO C je. uvodenjem vahvic kvald^ora, oiTK^udo zaStitu promenljive od 
preterano levnosnih optimizatora koda. Sto je bio izuzeino va2no za ulazak 
C-a u podru^e 5«ema za hardrersku kontroki u realnom vremenu. Iskustvo 
je, medutim. pokarato da je promenl|ivima koje se konste za direkmu, desto 
vrIo oset|ivu. mterakoju sa ctollnom, potrebno viSe zaSbte. ukljudujud i ziiS6- 
tu od nehoodne izmene sadiiaja. ISO C+ + standard zato openSe pojmom 
nepostotane semantike (vpkttile semantics), postaidt^ua kao pravflo da cM- 
nim c^raojama treba da bude zabranjeno da rade se nepostofankn cbjekli- 
ma. te da za r^ tnsba detimsab pceebrie vantante standardnh opetadja. Raz- 
k>zi za to su brotn. |edan od odiglednin |e to Sto za promenljMj kc^ neki 
hardver menja \ednost mo2e biti potrebno da se garantuje cegmet podala- 
ka, da se mora nekim dodatnim usiovom prcMeravab da li je pnrtatnif va- 
Ijan u trenutku kada program ieli da ga koristi. 

Koprranje objekaa je operaaia ko)a se prva naSa na ‘udanj* noVh pra- 
vka. Sv*a klasa ima impliotno delinisane operaiore kopiranja pnHiczn stvara- 



SIGTZaSk 



radunari 


}UL/ AVGUST vs. 


PROGRAMiRANJE 

C+ + 



siandardne funkdje (208 funkcija) 








(DecTMBa/i peL|MKJia}Ke 
ynejiiiKAHY 

' CuucQKdokmuKaHaipak 

BECIUlAlHHnPEBEEraBHHCEPBHC 
JIACEPCKOriHTAMnA^A; 

1 . 'P34)HHepiiJa HatfiTe', naKMeeo 

2. TE ‘HiiKO/iaTecna', EeorpaA 

3. MunOH SerOBKh, MeanpMi^a 

BE(BATHAaAH!lAPflHAPEIIffl]lAM 
JIACEPTOHEPKACETl: 

1 . ‘Dis Copy*, Eeorpa/i 

2. 'riTT Cpbkije' 

BECIIJIAMTEXfflWKHnPErJIEfl 
JUCEPCKOrnrrAMIIAHA; 

1. 'MpHTen', EeorpaA 

2. JoBaK LUo/iAM, Eeorpa/) 

3. 'MnME‘, EeorpaA 

4. yHHBepsHTeT y Ewrpafiy 

5. 'XeMpaA*, Eeorpa/t 

6. CMnaaHO JoBHh. BeorpaA 

7. He6ojuja BpaHHh, EeorpaA 

8. ’Komex*, JaroAi^Ha 

9. 'MepMHr', 3pe»baHiiH 

10. 'PaBHHL^a', Crapa naaoaa 

1 1 . “Avfogenex', Beorpafl 

12. "Cobra system’, Beorpafl 

13. ETtU ’HiiKoraTecna', Beorpafl 

14. klBMua JoBHh, Beorpafl 

15. 'En co{})T", TaeaHKyr 

mnonycTABAnPEBEirraBHH 
CEPBHCJlACEPCKOmrTAMIlA'lA; 

1. "KpyiuHK', BarseBO 

2. Be/iMMHp CraHKOBHlt, Beorpafl 

3. ‘BoflOBOfl’, Beorpafl 

4. HMn “Maverick*. Kpa/beso 

5. 'BopiiHweibepMHr', KpymeBafl 

mnonycTABACTAHHAPUHy 
a f PEIJHKJlAXyTOHEPKACETE 

* 1. LUraMfiapuja 'HoBM nyr", JaroflHHa 

"PC SoftwsLre’, PyMa 

3. *ET©’, noflropMua 

4. '©OHer’, Beorpafl 

5. A^JaH MtuioleBiih, Beorpafl 

OtmAiiM KopumtiuMa HamijcAjia 

emtcpehijHaipadHoj uipuna cjudektM XajMj uunuk ; ' 




nEPH. 

XAPA 

HHDKEH>EPHHr 


HsaHa MHJiymHOBHha 24, Beorpaa 
011/43(M19,432-3J9^432^3W.^^k^435-513 ^ 


moj M U CiTA1;iCK 0M SetVGV 


^clfin 

Movi Beograd. Omiadinskili hrigadn -ti A' 
Tel/Fax (Oil) 155 --iM) 

NAJPOVOIJNIJE CENE fff 

Sve I’rslc kon/tgiiraci/n 

386 DX / 40 
486 DX2 / 40, 60, 80 
486 DX4 / 100 
PENTIUM 60, 66, 90, 100 

Osnovne p/oce. Proccsori i Metnorifc 
SVGA karte i Monitori svih dimemija 
Interni i cksferni Faks Modemi 
Mreina oprema. Strimeri 
CDRomovi. Zvuene kartice 
Notebookovi 
Hard i Flo pi Diskovi 
Sve %’rste Printcra i Skenera 

Garancija 12 meseci 


CIM College 

Ul. Milana Blagojevida 30 
18000 NiS 

Tel-/faks(018) 711-725 





•pSS:; 


SoPwER ZA ISO 9000; 
•QPM (projekat) 

-QAM (audit) 
-QCM(troSkovi) 

-QMB (priniJnik) 

-QPB (procedure) 
-CAQ-1 (ispilivanje) 
-FM^ analiza 


Savremeni uvod u CAD: 
-2D i 30 projekotvanje 
-referentni model 
•STEP nomia 
-ve£ta£ka inteligencija 
AutoCAD programiranje: 
-AUE 
-AuloLISP 
-AOS 

-AuloLISP I API funkeiie 
-DCL 


Autorl: 

K of. dr V. Stolljkovic. 

. Milosavijevic, dipl.ing. 
Recenzenti: 
prof, dr M.Kalajc^, 
prof, dr P. Bojanid 
Mart 1995., 640 str., 140 din. 


BKU a U eiru>eK0H SEMSU 


iSt 

ncMi 


RADIO PINGVIN JE GLAS DOBRE VOLJE! 

Svakogo dona stajefe pred ogledalo I, sasvim 
normoino, posmolrote svo) Ilk u staklu. Mediftim, ako 
snimite svoj glas na magnefofonsku troku \ potom 
reprodukulete snimak, najCeSe odbijate da 
poverujete da je reC o vaSem glasu. So Irake kao da 
vam se obrada glas nekog stranca. 06l mo2da I jesu 
ogledalo du§e, all se ona, sasvim sigurno, nalazi 1 u 


RADIO PINGVIN JE PORODidNI RADIOI 

Zeitte II kudnog Ijublmca kogo dele voletl, koji vas nede gnjavltl da ga vodite u 
Setnju, sa ko|lme nedete Imatl problema oko Ishrane? Takvog l|ublmca ved 
posedujete - sado je trenulak l da ga sivarno zavollte. Za podetak dajte mu 
Ime, na primer - Radivojel 

RADIO PINGVIN JE RADIO LEPIH OSMEHA! 

Onoga kogo vollte, najvISe vollte kada se smeje. A kada rente nekoga 
da osvojife, najdeSde stanete pred ogledalo I isprobote nekollko 
osmeha. Smeh je lek za duSu. 'Smeh ubija sfrah, a bez stroha od 
dovola nema potrebe za Bogoml”, r^l su Umberta Eka. 

RADIO PINGVIN JE BEOGRADSKI RADIO I RADIO ZA SVE ONE 
KOJI SU NA NEKI NA<ilN VEZANI ZA BEOGRAD! 

Svako od nas je bar pomalo zaljubljen u Beograd. U cell grod ill njegov deo, 
neku posebnost. I to bez obziro da II je dugo iiveo u Beogradu, III je samo 
jednom proSao kroz Beograd, III se staino vrada Beogradu. 


6 0 6 9 0 9 


6 0 6 9 9 3 




TEHNIKE PROGRAMIRANJA 


Pascal 


Apsolutno korisni apsolutizam 

U poslednje vreme ova |e tema bila priliino zanemarena, zlobnici bi rekli da tu nema Sta ni da se kaie. Do- 
nekle i jesu u pravu - Pukal je Paskal, §tasad?, kudadalje? Zato smo se odiuiili davam predstavimo neke 
sicnice (koje iivot znaie) koje bi ste lako naili u Help-u samo da znate gde da trazite, kao i neke klasi&ie 
probleme ko|i vam izgiedaju bizami. ali koji bi vam sigumo (ili ve£ jesu?) zagordali zivot. PokuSa^emo da 
re$imo ili bar zaobidemo neke od tih problema, koriste^i postoje^e prednosti Pascala i, naravno, asembler 


Milpn Mitrovit 

ledna od a\an ko)e ram SortantJ pruia u svom Pstiiilii je i reaerwsana 
red ABSOLUTE. Konstt se pri bertrisarlu promenijivih i jedrosiavrio fomra 
pnxnenienu lokadjo pfomenljive. Simatsa kate: 


VAR), kao Sto to mo&te uradit' sa apscAitnom profnenljhnm. Osar toga, 
posle par meseci. kada se vraete na tada ved stan kod, jedm StufcSiaas zna- 
iMeviSeodMBMfJ«:JI?J. 


Oodatne prinsene 


var Ident: type ABSOLDTE SegtOfai 
vai Ident; type ABSOLUTE variable 

Pm oblik |e odistinski apsolutan. ler se konsti adresa obiika 
SejmencOhet (koji mofu bit u opsejo $0000 do $FFFF 5 . od 0 do 
65535) I preko kojeg se mole poknU ceo prvi megabap rrwmonje (j Real 
modo). Nevdija sa ovrm oblikoir je pii programranjj u f^oteceed modu 
(DPMI ill Wndows). jer vam se mole lako dogodib da odredcSna adresa pri- 
pada nekom drugom tasku ill je van segmenta. pa da vaSa aplikaaja popi/e 
crveni karton i bode nralamo sprovedena van memonie. IVimeri za ovaj 
oblik mogu b<ti: 

var ShiftStatus; byte absolute $0040:50017 
(mole i SCXXX):S04 1 7) 1 predstasH|a status ba{t liftcn/a 1 
var incvec21: pointer absolute 0:$e4 
interaptvektor 21 (DOS dispe&r). 

Oru^ obkk, bar po HFLPhj, nede vam pravid problema sa prisiupoiTi, 
poSlo se nova promenliiva kaQ na vof postqe&j kpjq sigumo mate pnstu- 
pa. Ono Sto su u H£LP-u zaboravili da kahj je da stan 1 novi Up ne moraju da 
se podudaraju n po imenu rt po veliOni. zato oprez. Ono Sto vam se mole 
desfU je da prebniele podalke koji slede iza van)able domo 6 no ik da u 
Abetted modu pi^toradite limt [DATA segmenta, pa da opet popifete crveni. 
Naravno. piimeri ovog metoda sui 


|o 3 jedna primena rezervisane redi absolute mt^ biu u promen upa (type- 
cast) i u raSSaniivaniu vedih bpova. Na prmer. 


PI: Longint ptr P; 

Sta se ovime dobija? jedrxkstavrx), mole se poirkeru P dodekU nela 
vrednost rii se ona pro(5tati bez potrebe z».; 9 e^ivn kjokojama (Ptr0> 
5 eg 0 . OjsQ). jednostavno: 

PL:-SF000FFPF; 

poslavite u pointer P adresu FOOOiFFFR kao da fi izvrlenoi 
P:-Ptr(SFOOO,SFFFr); 

lako nema nikakvih razlik^ u kodu Izmedu ova dva s>sema (PsO ni|e 
prim funkci)a, ve<f se u zavisnosu od pnmene direktno genenSe odgovoraiud 
kod), predstavijena su vam oba. pa vi izabene. Ovaj pnmer je. izmedu osta- 
log. izabran 1 zbog lednog upozorenja vezanog za Ptr lunko)u. Suprotno 
oiekMTju, PtrO ne vtaia normalizovam pointer (pcinttr kod ko|eg je olfeet 
j opsegu $0..$^. take da egzibiciie Upa: 

P:»Ptr(Seg(P“l ,0fs (P'l-ril ; 

kqe de, u ovom primeru, pomenu pointer za k bajta mogu da prekoiade li- 
mit oIReta ( 6 kk). obmoQju se oko se^neta 1 unde neke podatke koji su ma- 
ll tu nesre 6 j da se nalaze na rgegovom poietku. 

Treba ipak pnmetiti da je ovo samo primer. 1 da |e ceh stvar mogla da se 


y: Byte absolute x; 


Longlnt (P> :»SF000rFFFi 



JUL/ AVGUST -95. 


107 ' 


rmiuaari 



TEHNIKE PROGRAMIRANJA 

Pascal 



Svoiu prsw snagu aCsolute ipak pokazuje pn raSaan|»antij vetih upova. 
p^o }e typecast ipak ograr>k!an ^scal vatn riete doposno da se pn typeccst- 
u novi up razliku^e u vekdnt od starog Absolute nema tu prepreku. 

1^ raSdarf/anjein vchkih upova podratumeva se mog u dnosl pnstupa 
delovinia tog upa. pnmer pnslup se^nentu i oflsetu ponteca. gpmiem < 
doniem tiaftu Iritegera. prstup nede6r>sanoiTi buffer-u kao nzu ba|bm ne- 
6 (word)]. S^iku pomoi u ovome pniatJ FabdSd mocM. eponj&n uu 

Raskal, au koymasudefinsaninek! pot^n upovn. 


Pomotiii tipovi 

Svt potno^ tqaovi k^i se ovde pomrifu nalaze se u modukj OBJECTS, la- 
ke da vam )e potiebno }edno uses Objecis; kako biste mogji da ih konsdte. 
Atiemativa |e da na pobetku programa santi definlSete pocretne tipove, zbeg 
bep su u tekstu ispisane dele deklaraaje tipma. 

Tipove smo podeMi u dve gnipe. rizove i siogoe. Nizovi se mogu ko- 
nsuti za usnrpvarie (granulaQiu) raarid bufTer-a. nzova dmgh upova. uosca- 
lOfTi svih dnjgtb upova. U Objects modukj pomnaj se <Kra (pseudo) mza: 


U pnnopu, absolute ivije bez alternative, r nife neopOodan u sven seua- 
□larna. medutim ponekad |e nfegovo pnsustvo piavo olakSari|e. kako u kra- 
bem, take i u preglednifem kodu. 


Bezobnzni handleri 

Ftogfedajte malo program rva ksongu I, Na prvi pofled fim se da je u pitanfu 
neki interrupt handler (a)de’)kojiseka6nainte'a(:t $21 (DOS funkc^e). Oa 
vidimo Sla program radi: postaw 8«>oc na nukj. name star imerapt vektor u 
promeol|ivu Old2lftr koia je u stvari absolute promenljiua nad OkC/, take 
clai;eseautomat5kiprcimenrtiion3.ft3stav1;aseinteraptvektor$2l naadre- 
su inlerapt procedure Nevdnt2/. i program se oaavl)a rezjdeniar u memo- 
nj. Heapje iSkljuSen, a stek je smanjen na2Kb, lako da ne bi trebato da bu- 
de problema sa keep proc^rom, Dalje, novi handler p^oveI^va da V fs 

uUjuden Scroll-Lock I ako|esieuv«daSrq<3caajedar. FWom sko6 ra 0ld2 1 . 
tj. na slaru nterapt rutinu, koja be obtadfli onptalm poziv. 

[>0)edno5tavl)eno, pred nama se nalazi polpuno beskonstan program 
koji broji pozive DOS-u, ali samo ako ;e ukljuben ScroMock, Beskonstan, 
poSto se taj podatak vde ragde ne konsb, meduUn sasvim dovol)an za nd 

Program izgieda sasvim ispravno, i po smiaksi i po kirkoonamosn, 
MeduUm, ukokko ovaj program prevedete i stamjjete, u n^botjem slub^u 
blokirabetB svO) laJunar, a za nagon nemope m da pitate, Moie lako da vam 
se desi da ostanete bez nekih podataka. ^Sto to, kad smo rekk da pro^am 
izgieda ispravno! 

Problem je u naiinu na ko)! Pascal genenSe kod inlerafk hendlera • 
naiin na koji nelo onginalni hendleri pnmaju svo)e para/rfere. Na samom 
ulazu u n^ hendler, program 4e baciU na stek registre AX, BX, CX, DX. 
SI, Dl, DS, ES i BP u pomerutom redosledu. Rotom de BP promerili u 
SP I sman|iti SP za velidinu lokalnih promenijivili, Time se na sWoj dobija 
Pascalov Interrupt stack frame (ISF, prvi deo slike I ), Naravno, na ste- 
ku se pre toga nalazi for panier na program koji je iZvrSiO mt 2 1 h, kao i 

Sta se potom deSava! AX postane OAW segment i onda se ta vred- 
noslprePaci u DS, poiloseuDS ne mo2e direkino ubactU neki bid|. Ne- 
ki od vas ved pretpostavijaju u demj je problem, ali da zavriimo prvo ceo 
kod Krene izvfiavanje, proverava se Sh/ftStotus ko)i je absolute promen- 
lyva. dime se menfa registarski par ES:SI (vidi deo dianka o absolute), i na- 
pokon se dolazi do poziva 0ld2l;. Pascal jednostavno uzme pointer i po- 
zove Stan hendler. Int 2lh svo^ parametre pnma preko registara, pre- 
telnoAX.BX,DX,ES,OS, od kojih su ved In promen)ena tofcom izviiava- 
nia naSeg hendlera. Vrednosti koje se nalaze u tim registnma moiemo 
pretpostaviu, ali to nede biU onginim paramteri. i DOS de se ponaSaU ma- 
n|e viSe nedefin'is^. 

Sada Je pitanje kako reSiti ovu prepreku? Ljud> kojima le ovo trebalo 
dovijali su se na razlidrte nadine. piuli exieme hendlere, psak ih cele u 
maSincu. oslavijali stare pointeie i potreboe promenijive u dummy proce- 
durama da ne bi morali da u6tava|u DS. Cela ova zavrziama mole se reb- 
u uz mak) Inline asembieia bez vede frke. Ftotiebno je samo iskorisKi sle- 
dedu proceduru 


TByteAtray - arraylO. .327S7| of Byte; 
THozdArcay - acraylQ. . ie383j of Hoed; 


Treba pnmetit] da bi oba nza zauzirnala 32IC u memtxiy. ukofeko bi se de- 
klansla lao variable. NeduUm. pc^ absohite ne zatZeva idemdnost Upova. 
ove nzove mc^m nakafti re bid koji identAetor u pno^amu. Zalo se ptepo- 
ruiuse oprez pn kordderju owh upo<a, mole vsmse lako desa da piebniete 
neho. Pascal vas u torre rede zausanu, poboiesarqegcnestianesve legtarmo. 

HordAec > RECORD lo, HI: Byte; end; 

LongRec = RECORD Lo, Hi; Word; end; 

PtrBec ■ RECORD Ofs, Seg: Hold; end; 

Ova tn Upa tglavnom gervore za sebe, prvi rastura red na dva ba^. dn> 
gi 32bftni integer na dve ted, a iredi pointer na segment i otset. Rsbg zbog 
kofeg smo podelih ove tipczve re dve grupe |e i taj So se upovi e dnjge gru- 
pe podudaraju po veMm sa svciym matidnim upovirre, Sto omogudava rfho- 
vu pnmenu kao lypecpst npewa 



raCunari 


108 


JUL/AVGUST’M 





TEHNIKE PROGRAMIRANJA 

Pascal 



proceduie Jii9>201dlntVec(01dV«c: poinur); 
inline ( S5B/S58/S87/S46/S10/S87/S5E/S0E/ 
S8S/S6C/S50/S07/S1F/S5F/55E/S5A/S59/SCB 1 ! 

Ekvtvatentm kod ove inline procedure rralui se ne ksdngu 2. Pn IconSde- 
nju inline procedure se paremelnme. pioces fi iiijrt onome kod rsormalnih 
procedure, delde paremetri ss ostavlj^u ne 9eku (znaS relaovno u odnosu na 
SP). Jedina rezlilca le u tome Sto se umesio CALL instrukoie koia poziva pro- 
cedurv, rrrtefe sam kod procedure. Kao rezultat to^, na liasku u n^ mli- 
ne proceduru. rm ved imamo sve £to nam jc potrebno: or^nalne peremetre 
relaBvrie u odnceu na BP i adresu dendleie relaavnu u odnosu na SP. Viie 
ne uvtsimo m od )ednog paremeterskog registre. Prvi korek je da se sa steka 
podigne adresa nentPere. Za ov^ posao su izabren regstn AX i 6X, ledno- 
stamo aato Sto se oni nalaze na sarnom vrtvj ISF-i, videiete zaSto. Potom se 
izvrSi rezmena izmedu cmh regisiara i njitsovtn vrednosu na steior. Kao posle' 
dioj roga imamo onginalne vredrKist u registnma AX i BX i adresu herxPe- 

ve ssSe ne treba|j. postavimo SP na BP i pcKom uz pomcK pop instrulici|a 
podignemo sve le^stre sem AX i BX (on su ve< preuzet). Kao rezultat to- 
ga sn regstn imaiu s^Ofe podeme vrednost, a SP pokazuje na FAR adresu 
hendlera (3. dec siike I ), take da |e dovol|na jedna RETF irtstruKofa da pre- 
bao izvrSavanfe na ongtrtalni herxtier Na samom ulazu u taj, ongnaln, hert- 
cHer, stanje na steku |e idend&to onome k^rvo je tnlo na samom ijazu u naS 
hendler. tako da se n ne pnmeduie da je naSa rutina radSa pre nje (4. deo sk- 
ke I ). Prirnenfjjud ovai sistem, n^ progra m bi trebalo da izgieda kao na li- 

ProceduraJmpZOIdIntVecje rtepovreln^daldeizyrSAianfese rtede vre- 
bd u rtaS hendl^ ved u podetm pio^em. Nani^, postofi radgovatefuda irv 
line procedure koja bi oPavila i ta| posao, i omogudiia anakzu povratrih vred- 


Auloro mofete konloktrroti na e-mori odrese rnrTirtrcMC@sezwn.co.yu ' 
rTK7i«@goW.etf6g.(K.yu 


Mr Jasmina Milovanovic Mr Dragoslav Peric 

VISUAL BASIC 3.0 professional 

razvoj aplikaeija i programiranje 

ISBN 86-81937-03-0 



Knjiga Una J5J slrane, B5 lormaia >i Visual Basic 3.0. 
mekaiDpovezusaplastifldraiiimkoncacia. idcdenamaler^ajapodelJeoaDaDatridela; 
rkulori nr Dragulav ftrid i nr Jaaniaa * Osname Icbnikc 
Mliaraiaovid su pfofesori na ViSoj clektro- • PrtiRramskijczIk 
(ebnidkoj tiioli u Beogradu. • Karildcttjc objrbala 

Knjigu zajednidki iadaju Vila elektro- Knjigaaadctivelildbroiprikaaackraoalpn- 
lehnidka Ikola u Bec^adu i DEUS, neTapmgnmskcigkodakoJiiiaiiepasredaji 
Palanka. nadiniluacrujusullinuptimeojemhleliieka. 


Knjigu moicte lidno preuzeti ili naruditi pouzedem 
na navedene adrese i telefonc po ceoi od 62 dinara -I- poll. Iroikovi 


Radio 



Einisija u lai'uiiai'inia 
nrddjotn nd 14 do Hi li 
Aulori fmisijp: 
hm niikanovlr 
.VfnailMiio3-ski 
LadKiavStniharik 
TH.:K00(i0 







HARDVER 


KS232 


Uradi sam 

ili kako iskoristrti ono §to je ved u raiunaru bez kupovine dodatne opreme, da biste zapoieli jednostavnu 
komunikaciju izmedu raiiunara. 


NebojSa Grit 

Rsstoji mnogo naiina da poveiete 
dva Ili viSe raiunara - preko neke od veil- 
kog broja mreinih kartica i posebnih ope- 
rativnih sistema koji podriavaju mre^e, 
preko prastarog frizbi - linka (prenoSenje 
podataka preko disketa, a u gorem sluia- 
ju prebacivanje bard diska iz rafunara u 
raSjnar) ill preko senj«ke veze, a kasnije 
ifemo videtl da i modemi potpadaju pod 
senpku komunlkadju- 

Prvi nadn je u osrxivi rujbolji, a 9o je 
na)bolje toje obkino I najskupHje. Za mreiu 
vam je potreboa kartica za svaki od raiuna- 
ra u mreii, poseban (^p. osim ukoliko 
kupujete kod pirata) softver ko]i zaozima 
prostor I na disku i o memonji. Zna6, 
nefto sa iime treba raditi svakodrwvno da 
bl se isplatilo. 

Senjska veza ne zahteva oeki veliki iz- 
datak, |er glavne komponente vec pose- 
dujete, seriski port i program za komum- 
kaci]ij. Port je standardno ugraden u 51- 
stem (I to festo dva • tn komaJa). a uz 
njega ie na vednl konRguraciia nalazi 1 
modem, Microsoft se poirudlo da uz no- 
vije verzije DOSa isporuii 1 dva programa 
za prenos podataka izmedu dva kompju- 
tera, dok je Norton Commander to 
odavrto posedovao, Za same povezlva- 
nje vam je potrebno male Iskustva sa le- 
milicom, dva konektora I troJilini (ili tri 



odvojene 2ice) kabl. Sve to treba poveza- 
ti prema s/ici I i poieti sa prenosom. 

Kako komunidrati’ 

Krenimo od same ideje za serijski prenos. 
FOtrebno je sa jednog uredaja slab bit po 
bit na dnjgi. Pretpostavinto za sve sluiaje- 
ve da su se uredaji dogovorill o brzini pre- 
nosa (broju bitova po sekundi, BPS). Prvo 
Ideja je da polazni uredaj Salje tih n bito- 
vaAec. a dolami da ih prima. Bitan deo je 
ono "po sekundi", jer pretpostavimo da za 
ove uredaje sekunda 1 nije baS ista. Zbog 
toga de se pri neSto duiem prenosu desi- 
ti da ddazni uredaj preskodi ill dva puta 
profita ist podatak. Time sti2emo do ide- 
je o sinhrortoj seriskoj komunikacljl. lb je 
poboijiana prethodna metoda tako Sto je 
za svaku lirvju podataka uvedena linija za 
kick, po kofoj polazni uredaj iaije sigrtal 
dolaznom da podne sa uzimanjem poda- 
taka- tako da se izbegava jsnsblem sa ne- 
uskJadervm dasovmcma jer je prenos ve- 
zan samo za ss polaznog uredaja. 

ipak nl ovo nje najsavrienja metoda 
prenosa. jer smo udvojili broj potrebnih li- 
nija $to se odra2ava na cenu kao i na 
mogudu duJIinu kabia jer se povedavaju 
sporedni efeko izazvani medusobnom ka- 
pacltivnoidu 1 si. Zato demo se upoznab sa 
asinhronom serijsko komumkadjom, a to 
je ono Ha se darias konsb u PC svetu. Uki- 
nudemo klok llnije I smbronizaaju demo 
ubacib u sam podatak koji prenosimo. Ti- 
me gubimo na kolldini |»dataka koje 
moiemo preneb u sekundi ali dupto sma- 
njujemo broj potrebnih Sea. Dok uredjaj 
ne prenosi podatak diiade liniju za prenos 
na logApj jedinio (zavisi od dogovora). 
Obaranjem Imije na 0 (START brt) daje sg- 
nal pnjemnoj jedinid da podne pnjem 7-8 
bita podataka koji slede odmah posle 
START bita. Time se pre svakog prenosa 
obe strane sinhrortizuju. GreSse u dasovni- 
dma ne dolaze da izraitaja jer se prenosi 
mala kolidina podataka posle svake sinhro- 

Neito o standardu 

RS (recommended standard) 232 je nastao 
1 9^. kao standard za komunikaciju termi- 



nala i modema. Njegova treda revizija - 
RS-232C ■ je nastala 1969. i pnhvadena je 
kao standard za PC radunare. Ro RS-232 
terminal (u naSem sludaju radunar) se nazi- 
va DTE (doto temiinol equipment) a mo- 
dem zakaden za njega DCE (ddto comrrtu- 
mcetbon equipmertt). Raspored pinova RS- 
232 konelaora je itet za obe verzije (9 i 25 
pina) na stio 2. Kao Sto se vidi postoje dve 
linije za prenos podataka, Jest linija za kon- 


raiuaari 


tun AVGUST 





HARDVER 

RS2J2 


trotne informacije preto kojih se vrii us- 
klajivanje parametara {handshaking) too i 
potvr^Ja spremnosti. Kada se povezuie 
DTE I DCE uretlaj potrebno je spojiti h™- 
je sa istim brojevima, dt* se kod spajanja 
dva DTE uredaja (dva PCa) korisO null - 
modem kaW, sa slike I na kojem su od- 
govarajude linije prespojene da bi se omo- 
gu6o spravan rad. Tri neophodrw veze su 
TD, RD r GND jer verovamoda greSke u 
direktnoj vezi dva PCa veoma mala. 

Na niskom nivou 

Brq serijskih portova i njihovu adresu lako 
(C odredrti - potrebno je profitah nekdiko 
promenl|ivib iz BIOS podruija. Adresa pr- 



vog (COMI) porta se nalazi rw adresi 
0;(MO0H slededeg na 0:0402H pa do ie- 
tvrtog na adresi 0:0406H. Mogoiie vred- 
nosti su date ra sto Vrednosti je mogu- 
de dimktno menjati i tako zamenjivati por- 
tove. Broj ponova se moie proditati ra 
adresi 0:04 1 OH (duveni equipment word 
diji se sadiiaj mode dobiti i pneko imerapta 
I I H) gde je u bitowma od 9 do 1 2 
smeStera ta informadja : 000 - 0 portova, 
001 - I ... 1 1 1 • 7 portova. 

U PC BIOSu postoje rutine za tak$i 
rad sa serijskim portovima - mogu se ko- 
ristiti za postavijanje parametara prenosa 
kao i sam prenos. Vezane su za interapt 
I4H i organizovane kao njegove pod- 
funkcije. Njihove usiuge koristi i bioscom 
funkcija u Borlandovim C kompajlenrra. 
Opis svake od njih je na slid; 4. Za pravi 
rad sa seriiskim portom je potrebno spu- 
sni se joS nite, ispod BlOSa, jer su ruti- 
ne lo?e realizovane. Posto|i nekoliko l»- 
blioteka za serijsku komunikaci|u. pisanih 
u asembleru kO|e se mogu dobro iskori- 
stiti. Postoji prida da je GW BASIC imao 
debar interfejs sa senjsidm portom all ko 
njegajoS koristi. Ja bih preporudio rutine 
IZ "Radunara 57'. koje je napisao gospo- 



din Zoran iJivotid, jer sam ih konstio i za- 
dovoljan sam kako rade. 

Kao zakiju&sk 

Ovo je bila uopStena prida o serijskq ko- 
munikadji. bez dublieg zadiranja u samo 
propamiranje riardvera. all to u ovo vre- 
me vi5e i nije potrebno jer su razvijene 
pouzdane rubne koje su mnogi tesbrali pa 
je na vama samqi.da ib konstte. Oni ko)e 
vide interesuje ova tema mogu detalje na- 
di u mnogobrojnim help bazama o PC 
handveru i njegovim interaptima (Techrcd) 
reference. AsmHelp i si.). ■ 


TEHNICKO REMONTNI ZAVOD KRAGUJEVAC 

leKniOio remontni zavod Kragujevac oglaSava kupovinu 2 (dve) lokalne mre2e PC radunara slededih karalcteristika: 


I iokalna mreia (sa 5 priklju£aka za radne stanice) 

Server Pentium, 1 6 MB RAM sa mogudnoSdu proSirenja na 32 MB, FDD 1 ,2 i 1 ,44 MB, HDD I GB, SVGA 1 MB, 
SVGA color monitor 1 7", Mik tastatura, mouse 

Tri radne stanice: 486DX4/I00 MHz, 8 MB RAM, FDD 1,2 i 1,44 MB, HDD 540 MB, SVGA I MB. SVGA color 
monitor 14’, kllk tastatura, mouse 

II Iokalna mreia (sa 5 priklju£aka za radne stanice) 

Server: 486DX4/IOOMHZ, 16 MB RAM, FDD 1,21 1,44 MB, HDD 850 MB, SVGA I MB. SVGA color monitor 14’. 
kllk tastatura, mouse 

Nt radnih stanica; 486DX2/66MHz, B MB RAM, FDD 1 ,2 i 1 .44 MB, HDD 540 MB, SVGA I MB, SVGA color moni- 
tor 14', kllk tastatura, mouse 

HP Laserlet IV P (2 kom.), EPSON LQ 570 (2 kom.) 


Sve lokalne mreie treba povezati sa centralnim radunarom (l-jOST) Hone)\vdl DPS 6^5 na direktne ill modemske bn^. 
Ponude dostarti na adresu 'Tehnid© remrjntni zavod Kragujevac' u zapedadenom kowrtu, sa naznakom ‘ZA KOMISIJU'. 
RokzadostaVjanjeponudaje 20.08.1995. do 1 2:00 dasova, kada de se izvrtti otvaranje ponuda, uz mogude prisustw ponudada. 
Pravo udeida u nadmetanju imaju sva pravna i fizidka Ika. 


Za bliia obavestenja vezana za nadmetanje obratiti se na tel. 034/61-030 lok.326. 







LI^NI STAV 


E/ektroflske knjige 


Hoce li knjiga preziveti? 

Prvo je dosao telefon, zatim radio, potom TV, a sada je tu Internet. Svaki put kada je tehnologija 
tnasovnih komunikacija napredovala, re£ napisana Hi odStampana na papiru 
gubila je uticaj. 

Milan Cetii . 


Kao se nastanak govora i lezika poOudara sa aafecima Ijud- 
skog razuma, Uko se nastanak psma podudara sa zafecima Ijudske 
ovillaaoje. Takode, pronatazak Jtampanje oznafava podetak novog 
penoda u ljudskoj istori](. u ko(em je izmedu razmene informaoja i 
napretkastavl{enznak|ednakosb. I'tedubm, proceskqi seodvijapo- 
sMnjih stobnjak gqxJina smanjufe znaia) pisma I Stampane Informaci- 
ie. Ow na prvi pojied izgieoa kao civilizaaisko nazadovanje, medu- 
tim, radi se o mnogo slofcnijem procesu. 

^njemca ie da mformaoja odStampana na paptru vei dve stoti- 
ne godina predstavlia )ednu oti pogonskih sila tehnoloSkog napretka. 
iinjemca |e i da sposobnost da komumcfaju putem pisma u svesti- 
ma mnogih ljudi predstavlia oslona: za os^ superiomosli Ijudske 
vrstenaZeml|i. Takodeieiinjericadasu Srenje Stampane refi i raz- 
voj tehnoksgiie sve vreme i5li njku pod ruku. Ali, sve ovo ne uma- 
njuie utisak da napisana i Itampana red polako gubi u tra sa tehnolo- 
gijom, kao i da postaje nedovoljna da taCno prenese sve Informadje 
k^e je liudski rod danas, u sprezi sa tehnol^ijom, u stanju da pro- 

Razlozi za ovakav razvoj dogadaia su razlidid. Na prvom mestu 
to su ekonomski razlozi. Certa bio kakve publikaoie znadajno |e ve- 
da ad njenog ekvivatenta u elektronsko) form. Ovo je nariodito po- 
stalo izi^eno od kada se skoro sva pnpren^ $iampe obMja putem 
radunara, |er onog trenutka kada zavriite pnpremu novna. iasopcsa 
di kn|ige, oni su prakbdno zavrSen u elektronskoi form, lako da su 
svi troSkovi izrarfe miunca. papira. boje i same Stampe fist vilak. Si- 
tuao)a je slifi-ia i kada je u pitaniu dstnbuofa - troikcw prenosa kroz 
bakaiTHj 2icu ili optidko vUkno, troikovi gonva i ^udskc^ rada ko)i je 
potreban da bi teika i osetijiva Sampana publikadja dostavila do dita- 
oca, same su deo lAupnih troSkova. 

Uz sve ovo, rast cena papira poslednjih godina (sa odiglednom ten- 
denajom da se nastavi u bodudnosti) ubde na to da "dista* informaci- 
ja sve viie zamenju^ oditampanu. 

Drugi, gotovojednakovaSan, razkjgje dioloSki. PotroSnja papi- 
ra za razne novine, dasopise, kataloge i r^amne publikadje |e veda 
od potre^je papira za sve ostale namene. lako se sve veda kolldina 
papira koji se konsti za ovo namenu recikJira, pekroSnja drveta koje 
se preraduje u papir i dalje raste jer se veliki deo utroSenog papira 
ne vrap na reoklatu. lakode, tehnologi|a skidania Po)e sa papira, ne- 
ophodne faze u procesu recikla2e, rnje mmalo ekolo4ka jer stvara ve- 
liku kolifinu vrto toksidnih nusprotzvoda. 

PrvD polje na kojem je Jt^pa na putu da kon*>o izgut» bitku 
je polje novtna i dasopisa. Sa ekspooencijalmm razvojem Intemeta i 
sa isto tako brzim povedanjembrojaradunarausvetu. stvorena je in- 
Irastruktura neopbodna za ovaj prelaz. U posledrye dve godine, bill 
smo svedoci da su, prvo u Sevemoj Mieno a zabm i u Zapadnoj 
Evropi. svi dnevni listovi od ugleda u svoju (xxiudu ukijudili mogud- 
nost prelplaie putem elektronske pc^. Ovaj primer su decMe 1 sko- 
ro sve dnevne novine diji je znadaj prevazilazio uske lokalne okvire. 
Bro] ljudi koji na ovaj nafin pnma svoju dnevnu ftampu je sve vedi. 
Kada se pokazato da se radi o komerajaino veoma uspeivom pote- 
zu, ovim jxitem su krenule i nedeijne, pa dak i neke mesedne. publi- 
kacije. Pn tome je vaino napomenuti da sadaSnji niuo tehnologije 
kvalitetom zadovoljava potrebe prosednog ditaoca. Brzine modema 
I propusna mod komunikacionih linija omogudavaju da se jprosedrta 
dnevna novina preuzme za oko jjet do deset minula. Kvalitet moni- 


tora I graKkih kartica je viSe nego dovoijan za pnkaz fbtogralija. ^ 
se tide pnkaza teksta. vedina publikaoja u elektronskom Izdar^ ima 
veda slova nego u "pajjimom’. 

Kako cene Internet usiuga padaju i kako sve vedi broj domadm- 
stava ima personaln radunar i modem, isBa2ivanja pokazuju da de, 
ukoliko se pozitivni trendovi ruetave, do kraja veka oko 30% 9vth Ci- 
talaa primaP riovine i dasojpise elektronskim putem. Medutim, kada 
se radi o knjigama, stvan su malo drugafije. Informacje sadriane u 
knjigama nisu proUznog karaktera. Knjige se ne bacaju jposle fitanja, 
kaoUtosetoradisanovinamai, uglaviWn, dasopisima. Takode, kriji- 
ge se ditaju u vozu, na izletu. na plaii i uof^e svugde gde za to po- 
stoji pnlila. 

Stoni PC radunar nije ba5 najprijatnija stvar za drJanje u kriki dok 
sedite u svojoj omiljenoj fbtelji I ditate knjgu. Ni prenosni radunar po 
tom prtanju nije najsrednije r^enje, jer v^na notebook-ova je teSka 
nj^manje 2 kilograma, a i pnsus^ tastature odviadi paibiju od tek- 
sta. Kompanija SONY je pre nekoliko godina ufinla jaomr^ pokutaj 
na ovom polju izbaovSi na ti^e elektronsku knjigu. uredaj name- 
njen fitanju knjiga snimljenih u posebnom formatu na CD disku, Vt- 
rovatrvp zbog nestandardnosp celog uredaja, a mo2da i zbog toga Sto 
se pojavio prerano, dotiveo je potpun neuspeh na triiitu. 

MeduPm, pojavom F^/si^ Oats Assoiont uredaja I zahvaljujudi 
njihcvom vrio brzom direnju, edvoren je put na kojem de modi da se 
isproba eiektronska knjiga. Memonja koju PDA uredaji ved sada ima- 
ju (u prtpseku oko I MB) je dovoijno veWca da u nju stane vedina knji- 
ga. a na ekran mole da stane oko pokpvina A5 strane teksta. Dalji raz- 
voj tehnologije LCD (i drugih slidnih) ekrarta de u slededih 4-S godava 
ornoguditi j^ bolju drpjivost teksta, a pojeftinjenje i smanjerjje dimen- 
zija memonje I Uustrorarye teksta sv^ ovciga, za 5- 1 0 godina 

rnolemo odekivaP da se stvore svi usiovi da eiektronska knjiga bude 
dostupna svakome i da njen gralidki izgied bude vrIo blizak Stampi. 

Od vremena Diejmsa Vata do d^BS, niko nije uspeo da zausta- 
VI tehnoloiki napredak - moJda same da ga uspori. Medupm, glavni 
otpon koji stoje na putu vedini elektronskih novina dasopisa i knjiga, 
nisu vezani za tehnldke probfeme. Problem su prven^no eto- 
nomske i sodjalne prirode. 

Svaki napredak (a pogotovo nagli napredak kao Sto je ovaj na 
polju radunaiake i informacione t^nologije) zadire duboko u ustalje- 
ni poredak stvan. ekonomske i meduljudske odnose, Ijudske navike 
I Ijudska osedanja vezana za stvan i pojave. DanaSnja Industnja opre- 
me za StamjHr^ irKkjstriju je 't^ka' oko 30 milijardi dolara go- 
di$nje. Obim prorrieta u samoj Stamparskoj industriji je nekokko de- 
setina puta ve6. Da bi se prelazak na novu tebnologiju odvijao bez 
velikih toTTKZva' i masovnog otpuStanja ljudi. ceo proces tra2i puno 
vremena - najmanje 20 -30 godina. 

Drugi pre^m su Ijudske navike. One se menjaju sporo. U siva- 
n one se ne menjaju mk^. Samo mlade generaaje prihvataju nove 
ideje I vremenom njihove navike preezviadaju. Tako, da bi dofiekali da 
eiektronska knjiga prevlada iitampanu, moiademo da sadekamo da 
deca rodena danas stasaju do zrelog jxitroSadkog statusa, dakle tri- 
desetak godina. Medutim, nitada knjiga nede izumreti. UdanaSr^^. 
sve brojnijem, dovedanstvu rn jedna tehnologija ne izumre u potpu- 
nosti. L>vek de se nadi ljudi dovoijno bogati ili dcrvoljno ekscentridni 
koji de biti spremm da plate cenu potrebnu da razne 'antkvitetne' 
tehriologlje |3re2ive. Knjiga de znadajno poskuj^eti, izdavanje i pose- 
dovanje knjiga postade sirrKsol prestiia i bogatstva. U nekom obliku 
opstade bai^ slededih stotinjak godina. ■ 


raiunari 


II2- 


JUL/AVa/ST-9S. 


u£ni stav 


Raiunari u arhitekturi 


Sa rajsfederom u 2 1 . vek 

Arhitektura i urbanizam definiSu prostor u kojem iivimo. Kako i da li se raiunarske tehnologije koriste u 
naSem gradu i koji su problemi primene CAD tehnologija u aiiiitekiuri? 


DonJe Gnjjic, Dragon pvanov)£ 

Sai/remena tehnotogija odavno veif poznaje CAD (Computer 
Aided Design) - profektcsianje uz pomod radunara. Ovaj postupak, 
uveden u sve tehnidke dsdpline, posebno je pogodan u obiasti arhi- 
tektonskog stvaralaStva, upravo zbog efikasnog i vemog procesa vi- 
zualizadje - gralidke predstave prpjektovanog objekta I, po potfebi. 
njegove okoline. Braa i, Iznad svega, tadna kontrc^ arhitektonskih 
karaktensoka i vrednosti ili slabosP nameravane izgradnje. nezamen- 
Ijivje metod za proveru kvaliteta profekta. I, ^toje veomavaJno. do- 
bijena slika )e razumljiva i doveku izvan struke. sa vemom IrTterpreta- 
ajom maienjala, njihove bote i teksture. senki i osvetljenja, peozraf- 
nosti I refleksi|a, bez posredovania i arbitnranja eksperata ili 'ekspe- 

S obzirom na pokrenute uibanisbdke rasprave u gradu, sukobe 
medu strudntacma i izratene dobre namere gradsloh vlasti da se stva- 
n ras6$te. fovek bi se zapitao zaSto se barem onaj dec dilema kqi se 
odnosi na disto arbitektonska prtan)a ne razmrsi pnmerKim radurrara. 
odnosm zaSto se ne propiSe obavezna pnmeiv rafunara za budude 
znadajnije projekte u gradu? Ovo naroiito iz razlop ^ ved rnnoge 
pro|ektirtkekudekonsteovutehnok3gju.ko)umnogi cnvesttori, pre 
svega inosCrarn, praktidro propisuju od samog podetka izrade pro^- 
ta. Na Zapadu se ved rasp«su|u konkursi na ko)ima je pnmena radu- 
nara obavezna. Na pnmer, arbitekta Karl Ot le pobedb na konkursu 
za F&nsku Operu na Bastil|i pretadud 5vo)u kretivncst u radunar. 

NSta. dakle, lakSe nego da nove insntuc^, koje grad osnK/a da 
bi razmrsio “urbani Kaos' - dake Urbansbdd zavod i Drekoja za iz- 
^adn^, uvedu u upodebu CAD tebnologiju, a da se isto zahteva od 
projektanata ko)i imaju ambiO|u da grade u Beogradu. Rared ekono- 
midnijeg i brieg projektovanja, gradan de mod svojim odma da se 
uvere u bolfj bududnost kc^ im sprem^ arhitekte. 

Projekat rekonstrukdje Beograda, kqi zajednidki pnpremaju Ar- 
hitektortski (akuKet i Zavod za z^titu spomeraka kutture grada. kako 
je to naiavljeno ovih dana, bio bi ^afan povod za podetak ove nove 
prakse tehnololkog prodora u bolju bududnost grada, pod 
vodstvom mtade i dinarmdrre gradske uprave. Narodto kada se zna 
da se na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu ved godinama preda- 
|e pnmeru radunara i da je u strudnm Irugovima bila veoma za- 
paiena izkx^ radova studenata ovi^ fakutteta. proletos u Novom 
Sadu, na CAD lorumu, godSnjoi smotn ove tehnologije texj nas. 

Ak, na&lost. stvamost nje uvek tako lepa i dista kako to pone- 
kad izgieda. Umesto da avrjimo u istom ruiidastom tonu, moramo 
se spustm na zemlju. tadnije redeno, u kuloare tog istog Arhitekton- 
skog fakulteta. gde je krajem maja osvanulo obaveitenje Uprave sCu- 
denbrna, koje su shidenti nazvali 'obznar^a' 

Ibm 'obznanom'. dakle. Katedra za projektovanje uz sagla- 
snost i potpis prodekana za nastavu, ZABRWJUJE studentima pre- 
da|u radova koji su obradeni radunarom, dakle grafdki predstavije- 
ni tebnologijom kojasena fakultetu predate, ve2ba, a dijeg pozna- 
vanja se polaie rspit, na radunanma koje je Fakultet, uz pomod Mi- 
nistarstva za prcsvetu, platio r inslalirao. Ova zabrana se odnosi na 
predmet Sintezni I, II i ill - kljudneprojektetokomacolovanja Cafc 
se nagada da ni diplomski rad ubudude nede biti dozvoljeno obra- 
diti radunarom. 


Bez lidnog uvida i razgovora sa aktenma 'inodenta", poskiimo 
se, nadamo se autorizovanim. izjavarria glavnih aktera iz uprave AF- 
a datim novinaru Ftilrtike ekspres. Prodekan za nastavu govon o 
sputanoi kreativnosti i biWiotekama simbola kof se prosbm sklapa- 
njem pretvaraju u geni)alno delo. Cak i dekan AF-a. naveden I poznat 
'tiD jedan od prvih boraca za uvodenja radunara na Fakultet, sa ne- 
sumnjivim zaslugama i dostignudima, govon u prrlog 'obznane". Za- 
panji^ude? 

Rbzabavirno se samo izl^arjiem Prodekana za nastavu. Prvanje- 
gova redenkadiskvaiilikuje njegovo rmajenje, jer rxi pnznaje da o ra- 
du na radunaru ngta ne zna. Da li Prodekan smatra da, ako mu ved 
smetaju biblioteke simbola. treba zabraniti i iablone za nameStaj i 
stove, letraset simbole drveda. automobila i l|ud ? Zar mje kreativno 
crtab isti sto sa detin stolK;e pedeset puta u restoranu sa 200 mesta 
HI i9u osnovu precrtavati pet puta u razvofu ideie ? Ned^ Bote da 
se litedi na vremenu za crtanje i ddbjeyreme za razmajanje i raz- 
radu vanjanti. Qtiramo - projektovanje je nvsaom proces. ^ druge 
strane, dmjenicada svaki gotov simbol mote sasobom nositi podat- 
ke o elemenfti kqi predstavtja, ukazuje da pred nama mje same cr- 
tei. ved banka podkaka o, na pnmer prozvodabj. tpu elementa, 
bqi, matenjalu, nadinu I u^owna ugradnje. pa i cem. 

Ono Sto bi svi protlvnio primene ta&riara u aitiitelnun trebalo 
da znaju je da radunar omogudava i zahteva ladnost I preccnost i da 
onoga koji radi oslobada feidkog posla preertavanja ik cnanja istog 
elementa projekta unedogled. Ukoliko je vreme za izradu pn^kla 
{studentskog rada, since i slidno) isto, pnajektant koji racS na raiina- 
ru Imade viSe vrsmena da iskaie svoju kreabvnost, proba|u6 razne 
vanjante. sagledavaju6 ih u prostoni i razvi)a|u6 ih, pekpuno rastere- 
den razrmSIjanja da li de stidi da to Sto je zarnislio i naerta. 

Da ne bismo same kritikovat. moramo da katemo da donekle 
sbvatamo odkilai Uprave AF-a. Student! zaista treba da znaju gde 
prestaje kreativno, a podinie otanje. Ne treba bteStavom prezenla- 
ojom priknvab nedostalke u projektu. Treba rraudtti crtab rukom, da 
bi se dobro radilo na radunaru i ne robovab tehnia u bito kom obli- 
ku, ved je koristib kao potpuno transparentnu aidku u formranju i 
prezentadji Ideje, Bez ideje nema kv^iteta, a bez znanja nema do- 
brog projekta, ma kojom lehnotogpom on bio izraden Znanje je ono 
Sto stud^ dobij^ od svojih profesora. 

Jasno je da de dipkxnirane arhrtekte. ukoUto se ovakva odiuka 
odr*, ubudude bib teSko hendikepiram u pratei. Redak je danas kon- 
kurs za radno mesto na kojem se ne tra2i znanje rada na radunaru. 
jasno je da ovakva odiuka prevazilazi adrmnistrabvne i organizadone 
okvire nastave za kc^ Uprava ima Wanko ovIaSdenja. jasno je, ta- 
kode, da de sredsNa. do sada ulagana u radunarsku opremu. sottver 
I obuku, biti obezvredena, a entuzijazam i napon nnladib nastavnika i 
studenata obesmtSljeni. Jedino nije jasno z^. K^to je to mogude? 

S ratsfederom u 21 vek? ■ 

Oor* Gn#d je otkp/omirorv nterver orbrtekture i dugogodiir^ 
strudni kryisuitant iz ofc^ rodunorstog prtfekajvai^ u arfvielrtun. 
Motete go kontokbrati no e-mdl odrasu (ljCorto®se2am.a.yu. 

Dragon Jaronwt je wogstot orhitettun i osrwoi orfHtekconskog 
faiftw "Bojin’. ftt^ektowjnjem u CAD okmienju ban se vet vSeod deset 
godino. /Matete go konbjkurob no e-mail odresu ba11nd@se20m.co.yu. 


jUL /AVGUST VS. 


113 


radunari 


diTALAdKi SERVIS 


OglaiWai! Adresa 


Strana Br. u servisu 


ABsoft 

ADAcomputen 
Adtconi compulen 
APPsystamt 
Balkan foco pr«u 
Bkufwa 
Bk computan 
Beleco 
BS R'ocesor 
CET 

OH collage 
Computer shop 

Comlrade 

Dalfindata 

Deus 

Electronic Design 

Erccomnerte 

Eurokomarc 

Genet 

IMTiL 

(nsiltut Vinia - centar 

tsc 

jttex 

KMAS 

Kompani 

Maotx 

Meridian Trade 

MIcrosys 

MHvoki^ 

MZ computers 
Otymp elektrcnlc 
OU rabnatski lnien)eitng 
OTC computers 

Perlhard litieniering 

RMion 

Sprint 

Sdl computers 
Studio 1 UK 
Vojvodanke 


Kneza MibSa B 2 . IIOOOBeograd 
Tadoda Kr^&iSka 72 . 1 1000 Beo^ 
(jlagubinal 2 .IIOOOBeogad 
JovanaRisiifaE, I lOOOBeo^ 
gubeStoianorKlaSI. IIOOOBeograd 
Dorn Omiadne, MakedonM 22 /S. 1 1000 Bet^ad 
Narodnog Iroria S 3 . 2 1 000 Non Sad 
Sremdib odreda M/ 20 . 1 1 070 New Beo^ 

Hadh Nikcle 2 htonda 2 . 1 1000 Beograd 
leraz^ 13 /A, IIOOOBeograd 
Milana Bl^cynida 30. 18000 N 3 
7 .|ula 3, 18000 NB 

F^nske tomune 14 , RO. box 39, 21 000 Novi Sad 
Genet apartmani, 1 1070 Novi Beograd 
OmladinskihbrigadaSB. 1 1 070 Novi Beograd 
Trgheroial, 1 1420 Smederevska lUanlia 
MarSalaTcAuhinabb-l^on, 1 1000 Beograd 
Kol 9 <:eva 4 /iy IIOOOBec^ 

Tera 2 ie 4 l/ 2 . IIOOOBeograd 
Barutska 4 a. 21000 New Sad 
BulevarLeniina ISSb, I lOTONoviBeo^ 
Beogradarla, MasartrovaSM. I lOOOBecgrsd 
LominaSS, 1 1000 Beograd 
Oblakovska S 7 e. 1 1000 Beograd 
Uiiaia 24 . IIOOOBeograd 
CaraLanra 16. 1 1000 Beograd 
Kirsulna I S/I, 1 1000 Beo^ 

Zm^' Joinna 4 , 1 1000 Beogro) 

Molerova 70 . 1 1000 Beogad 
Petra Martrovida 6 . 1 1000 Becgrad 
Dub(ansla 70, 1 lOOONovi Beogad 
jthanaOaie 10 . 1 1000 Beograd 
Narodnog Fronta 56, 1 lOOO Beograd 
SavaCentar, M. pQpcMda 9 , I lOTONovi Beogad 
Btievar unetnosti 27 , 1 1070 Novi Beogad 
Ivana Milutincrv«ta 24 , 1 1000 Beograd^ 
'AleNigrrx]vel 6 . IIOOOBeogad 
Mik& B^ I / , 2 1 000 Ncm Sad 
Njegoteva 42 . IIOOOBeograd 
KopaoriaaSI. IIOOOBeograd 
Kneza Mutimira 6 . 1 1000 Becgad 


{ 0 M) 6 S 6 - 8 S 7 , 646.692 
( 011 ) 186 - 267 . I 86 - 3 SS 
( 01 1 ) 337 - 367 , 629 - 233 , 341-496 
( 011 ) 647-190 

( 01 1 ) 767 - 378 , 761 - 924 , 766 - 9 SS 

( 01 1 ) 3229 - 109 , 3224 - 378 , 3248-208 

( 012 ) 369 - 191 , 365-222 (kjk. I 7 S, 179 ) 
( 011 ) 674 - 242 , 459-557 
( 011 ) 180 - 739 . 183 - 832 , 632 - 162 , 632-882 
( 011 ) 343 - 043 , 631-789 
( 018 ) 711-725 

( 018 ) 24-027 

( 021 ) 411 - 533 . 413-918 

( 01 1 ) 222 - 4151 , 222 - 2652 , 222-4139 

( 011 ) 155-439 

( 026 ) 321 - 609 , 321 - 170 , 321-171 
( 01 I) 45 CM 80 , 444-7459 
(Oil) 632 - 532 , 626-792 
( 011 ) 331 - 450 , 334-129 
( 021 ) 311-635 

( 01 1 ) I 3 S- 420 , 142 - 164 , 134 - 516 , 222 - 4078 , 

( 011 ) 683 - 390 . 682-486 

( 011 ) 659 - 506 . 681-949 

( 011 ) 647 - 141 , 650 - 777 . 767-832 

( 01 1 ) 663 - 182 . 664 - 934 .’ 664-934 

( 01 1 ) 627 - 525 , 627 - 413 , 626 - 741 , 624-795 

( 01 1 ) 436 - 094 , 444 - 1867 . 435-915 

ffll I ) 620 - 374 , 632 - 9 %, 626-576 

(Oil) 444 - 9730 . 444 - 9099 , 444-3675 

( 01 1 ) 2540 - 544 , 2540 - 545 . 542-516 

( 011 ) 434 - 812 , 450^71 

( 011 ) 400 - 477 , 410-240 

( 011 ) 681 - 743 , 644 - 058 , 681 - 199 , 644-567 

( 01 1 ) 139-840 (lok. 684 , 694 ). 2222-355 

( 011 ) 2222-693 

( 01 1 ) 436 <» 9 , 432 - 319 , 432 - 383 , 435-513 
( 011 ) 402 - 910 , 648 - 485 , 423-171 
( 021 ) 623 - 901 . 623 - 7(7 
( 011 ) 444 - 1565 , 451-982 
( 011 ) 515 - 071 , 519-353 
( 011 ) 429 - 671 , 488-3860 


126 

33 

69 

100 

90 

3 

24 

lOO 

56 

118 

106 

77 

86 . 87 
4 K 
106 
109 
37 
81 
2K 

loo'" 

28 

122 

12 

32 


117 

96 

17 

83 

74 ■ 

29 

66 

3 K 

77 

74 , 105 
100 
81 
100 


IS 


22 

17 


05 

09 


07 

16 

19 

12 

20 
21 
25 
04 

23 

24 


{5a biste dobilt besplatni reklamni matenjal sa dodatnim 'nformaciiama od oglaiivaia. poirebno |e da poialjete 
pnioieni kupon. Molimo vas da Irene podatke ispiSece dtkim slovtma i da obavezno popunite upunik ko)i tma 
namenu da informise oglaSivade o profriu i oblasttma mieresovarifa potencijalnih kupaca. 2atim iseote r presav>|te 
kupon po naznaeenim liniiama, prrevrstite spo|eve l«pl|ivom trakorr i zalepiie poitansku marku na predwSeno 
mesto Pnloten |e i kupon ko|im moieie zacraziti pretplatu na nai dasopis, nakoo dega cemo vam poslati uplatnrcu 


ratunari 


114 


JUL/AVGUST -RS. 




Unix servis 


uredO/e iarko Berberskj 


Unix Servis je rubnia koja donosi Bo- 
umaWsm she# sknpt progfame, C progra- 
rrie I savete za lal^ I dtkasniie kor^er^i| 
odriavanie Unix malina. 

priloge iTio2ne poslau na led^- 
ju iasopisa 'Ka&jnah', Bui. Vtojvode Mi^ 
17/<II. 1 1000 Beograd, sa naznatom 'za 
UNIX SERVIS*. Sekironskom poStom pii- 
log iT>o2ete poslaC na; 
unbc-serv<s@galeb.ecf.bg.acyu. 

Uputstuo 22 pisar^ pdlo^ moiete 
doM automauki ako poial)ele poruloj na 
vodic-unli(-servis®gaM).ctf.bg.ac.yu. 

^ vai pnlog bude obavljen bi<e vam 
poslato SO dinaia u roku od 30 danapo ob- 
iavljvar)u. 

Za matenjal objavlj^ u Unix Servisu 
ne date se riikakva garandja tonSOi- 
nja maieniala obiailjenog u Unpi Serveu je 
na nzik teinsnika. 


Rad Urvx-om se za imena spxsa obiAio 
konste mala slova. Kada dobi)<.l^ gomlu spisa. 
recimo sa UOS m^ne. imena su p»sana vell- 
lom slovima. pa je zgodno brzo ih prebaoQ u 
mala - to rade skriptovi main i mola2. Pnkazi- 
var)e nekdiko stranlc^ z veceg teteta je ope- 
raoja koja ilesto mote ubraad dolatente do in- 
formaoie. a obavija je sknpt stramce. 

Ime tpiu melim slovima 

Pn prendienju informaoja sa DOS-a na Unx. 
obiino se dobije ogromna kdidna spsa pisaru 
velikim slcwma. Takva imena detufj vrto njjno 
I retko kqi korisnik izdrii da ih relatrvno brao ne 
piomeni. Rudto prelmencNanje je vrto dosad- 
no. zamomo i podtoteo greikama. Na sredu. 
mall sknpt mole ovde bit' od velike pomo6. 

Takav sknpt mote pomod i u srtuaciji kada 
radite sa ^ma koje |e neko drugi pcao mrx> 
go mefajiXi velika i mala slova u imerima. la- 
ke da jelelkosnad seu nastalom haosu. 

Lfitmg I A sadrli sknpt maki ko)i jedno- 
stavno vrS promenu vehkih slova imena spisa 
u mala. Listing I B sadril sknpt molai koji je 
neSo sloteniji, jer ume da radi i sa imemma 
koja u sebi sadrie znak za razmak (space). Bu- 
dud da Unor dozvdjjva ovakva imena. dobro 
je da I rijih moiete it promente. 

- Objainienje rada skripca mala 

Sknpt je priliino jednostavan. Limje 4 - 8 
sadrie fyr pell)u kc^ jzima svako ime zadato 
u komandnoj liniji ($• )e lista argumenala pre- 
dath sknptu) i dodel|u;e ga promenijivoj fUe (k- 
nija4). 

U llmji S proverava se da li ime sadiii ve- 
liko slovo. Ukoliko sadrii. grep vrada nulu, Sto 


znad da |e uspeino uradio posao. Nedajte se 
zbunit ovom dudnom konvenojom - svi pro- 
grami pod LWx-om, po taxivena|i, vradaju nu- 
lu ukoliko je izviiavanje hlo uspe^. dok u 
slud^u gr^ke vradaju neki bro] kofi je kod 
greike. U ovom slud^u. ^ vrka nulu kada 
)e pronaSao barem ledno veliko slovo u imenu 
koje je predate kroz cev (pipe). Ono 5to g-ep 
izdaje na standardni ziaz ov^ je nepotrebno, 
pa se sa > tdev/nuU prosledu|e takozvanom 
nun uredaju kO|i sve Ito dobi)e tednostavno 
proguta 1 unite. To |e Unx nadn da se ekminiSe 
nepotreban lok podataka. 

Ukoliko je u imerxi pronadeno vdiko slo- 
vo. komanda u lin^i 6 vrSi preimenovanje, ko- 
risted program cr da brzo izvrS promenu svih 
velikib u mala slova. Ovde se takode konst 
cev, ^1 se kratr^i rezultal ne baca ved se pro- 
steduje komandi mv. To rade obratm navodn- 
a ( ' ■ ), koje ne Ireba meiat sa obidnim jedno- 
strukim navodnioma ("). 

• Oblainjenje rada skripta mala2 

Ovajtioiptse, naprvi pogled, ne razlikuie 
mnogo od prvog, all |e za razumevanje dosta 
sloteni|i jer izvriava komande u nekoliko ni- 
voa. Glavn posao se odvija u liniji 6, a dij je da 
se ime sa znakom za razmak zatet od netelje- 
ne interpietadje. Zato |e Jfile i pod jednostru- 
kimi poddvo^bm navodnioma, ali tO|e tek 
pode^. 

Kada mretpretator (Soume Shell u ouom 
slud^) krene da izvrteva lini|u B. on to dm po 
ruvoima ko)e odreduje sadriei te limje. Pn/o 
raJdani korriandu evoi i r^ene argumente. Ko- 
manda evol je program koji izvi^va ono Ste 
mu je predate u argumenttma - dakle, dodaje 
jedan nivo izvrtevanja U postepku skuplianja 
njegovib aigumenaia S^fe izgubi jednostnjke 
navodnke koji spredavaju zamenu sadriaja 
promenl|rve. ^m. navodnio zatedem obrat- 
mm kosim ertama (V^ posC^ normalni navod- 
nia, a sve ostalo Ste je ogradeno obratnim na- 
vodmama (' ') izvrSs/a se i rezuttat se preda- 
je na dalju obmki. Deo koda pod obratnim 
navodmama vrii zapravo stvaranje novog me- 
na spisa I dm joS jedan nivo iZvrSavanja 

Ukoldro sadrii reomo AS ££ Of , evoi 
ce dobib kao argumente rrrv 'Sfife' "o5 ee dT. 
Sve to de evol izvrirt kaa komandnu limju u ko- 
)0) je komanda rtv, prvi argument AS ££ Of . a 
drugiaseetf. 

Dakle, svi silni navodmci i nnoi izvriavanja, 
sluSili su same da se obezbedi da se ime koje 
sadrtti 1 znake za razmak svuda prosieduje kao 
jedan argument. U prolivnom bi ime kao AS 
EE Of bilo raSdanjeno na tn argumenta i od d- 
tavog posia ne bi bilo mSta. 

Stranke teksa 

Kada imaie idle dujh tekst u kojem telite da 
pogledate samo par strana. veliki je gubitak 


vremena prod ceo tekst do strane koju telite 
da vidite. Sknpt stronce de sav taj neugodan 
posao uradit za vas. Dcwoljno je Aeksibilan da 
motete promemti diSmu stranice i zadat i po- 
detnu I zavrSnu strameu koju telite da vidite. 
Reksibiirost se piada dubnom - ovaj sknpt ima 
135 limja. 

Uli^iko se sknpt strorxee pokiene bez ika- 
kvih opoja, jednosiavno de prttazab ceo takst 
koji mu je dat. Za bolju kontrohj, medete idco- 
nstti opoju -s da zadate broj podetne stranice, 
k»t I opeiju -e da zadate broj zavrine stranice 
koju telite da vicMe. Ukoliko ne zadate podet- 
nu stranicu. pnkazuje se tdrst od podetka. a 
ukoliko ne zadate zavrinu stranicu. pnkazuje 
se tekst do kraja. Duimu stranice motete me- 
njaD opcjjom -I . a ako je ne iskonstite podra- 
zumevana duiina de tub 56 hmja. 

Deo A IjsQriga 2 sadrSi sknpt sEronice . a 
deo B par pnmera konddenja. 

- Objatejenje rada skripta stranica 

Na podetku sknpta debnde se nekokko 
promerijivih. Prva je fttgelen (u Imjl 2), koja 
zadaje duimu strjwe. Ovde je konSdena uo- 
bidajena duiinaza A4 sbarnoj - 56 limja. Stort- 
ftige (u liniji 3) je postavljena na I za podetak 
leksta, dok je u Sndfiag^ (u kmji 3) upisan 
prazan string. Ova promenljiva sluJi kao preki- 
dad koji oznadava da li je zadat broj zavrteie 
stranice. Budud da on iraojalno n^ zadat, upi- 
suje fe prazan steng da to oznadi. 

Ime prrvremencg spisa za ulazm tekst (ako 
mje dat spis satekstem). zadaje se u liniji 5, To 
ime mora bib dubne do 14 zn^ova zbog 
ogranidenja stanjih S>«em V sislema. Bududi da 
je ime sknpta stronco, a da je najveda du2ina 
idenWikacionog broja procesa (PIO, to daje 
SS) 5, taj usbv je zadovoljen. U liniju 7 se po- 
slavtja trop korrianda koja obezbed^e da pn- 
vremem spis bude obnsan po zavrtetku rada 
sknpta, dak i ukoliko zavrdeu^ bude nasilan. 

Uvodm deo se zavrSava debnisanjem 
funkcije Uscge_exrt (knije 1 0-23) koja se pozi- 
va ka^ sknpt otknje neku gredku. Ona pnlta- 
zuje na ekranu informaoju o korektnom ko- 
nScenju komande, umftM pnvremen spis i 
zavriava rad sknpea vradajudi kod greSke koji je 
zadat kao argument pnkkom poziva bjnkaje. 
Ukoliko kod gredke mje zadat prUikom poziva 
fiirikcije, Hnija 22 obezbed^e vradanje breja I 
kao opSteg koda za greitku. Kompletna poruka 
za konsmka je smeStena unutar lunkcije, ko- 
nidenjem unutraSnje redirekcije u sknptu 
(operator < i marter kraja. kqi je ovde EOF). 

Ukoliko je ra$polo2rva kinkoja gecepts(j. 
opoje iz komandne linije se otxaduu u limjama 
26-35. a ukokko mje. obradu preuzimaju limje 
37-64. 

Funkoja geti^lsO je raspolote/a u svakom 
Boorene SheS-u, Lfrux-ima od ^'R3 (Sjsem V 
Release 3) panavte. kaoi u Kwn Sheil-u. Sem 
toga $to znatno skraduje posao oko obrade 


JUL/ AVGUST '95. 


MS 


rsdunati 



Unixten^ 



radunan 


116 * 


jUL/A«;uST'95- 


UnixservB 


opoja iz komandne lioi)e ona daje i dodatar 
kvalitM uniforania na5^ zadavonja opdja u 
svm programma b3)i je tonste. 

FVisustvo Ds« funkoje MSbra se u hnfi 2S, 
konkeniem 6n)enica da l|u^ (sMI), koja ras- 
polaie funkc^ getoptsO. dodel|u|e vr^nost 
I promenIjMjj OPTIND. 

Funkaia getopts^ obkkovana (s Qto da 
bude pozivana a pctlje, U cvom skk;^, Me 
petlja u llni)ama 26-34 poziva getoptsO da ispi- 
ta argument u komandnoj lini|i t utvrdl da 
li on iadfii ispravnu (^ju. Ukoliko sadrii, ge- 
top(s() sme9a slovo opcije u promenl|ivu flag i 
vrati nuh kao rezultat, $to znafi da |e sve u 
redu I pedia mo2e nastaviS svoj posao. Ukoli- 
ko pak. slovo koje sledi rrunus rvje u zadatom 
nzu cfiaja, getcpE(} smeita znak pitanfa (?) u 
fog pre nego 3to vrati nuki kao rezultai 1 
su|e ponjku konsnku da |e uneo nepoznatu 
opoiu. fonailno, kada nema v<^ opo|a Hi se 
po)avi argument kogi nife opap (ne poH^ ml- 
nusom). getop&O vrada rezultat razlifit od nu- 
le i HWe petlja se zavrtava. 

Sadria; promenl|ive fog ispnuje se cose 
strukturom u kmiama 27-33. Vredoost argu- 
menta za tekudu opoju nalazi se u promenlii- 
vo) OPTAfiG, gde ju je smeslila funkcija ge- 
loptsQ. U liniama 28, 29 i 30 ta vrednost se 
dodejjite shodno zna£er\|u opaja Ukoliko je 
tekuia opaja nepoznata, poziva se u lirii)i 32 
lunkoja Usi^_exit0, 

U toku rada peUje. pn svakom pozivu.ge- 
copisO uvedava promenijivu OPTIND koja 
oznadava slededi argument iz komandne Imje 
koji treba da bude obraden. To je skonUeno 
u linji 35 za izbaovarje svih obradenb aigu- 
menata. tako da se nakon izviiavanja naradbe 
slv/t, pivi argument kof nje opdja iT)ci2e na6 u 
prvom pozidonom paramelru(J(). 

Za skjj^ nepostpjar^ getop^) lunkoje, 
wMe pe^a u Nnjama 36-M obr^je opoje iz 
komandne Imije, korlste^i mogudnosti koje ima 
svaki floume i kiim Shed. 

FVdodai u pedji je brojai aigumenala u 
komandnoj hniji (}#), koji se proverava u limji 
36. Onsesmanjujesvaki pul kada se izvtfi na- 
redbaslu/i. UzovakavnaSn rada, tekud argu- 
ment za ispibvanje je uvek u prvom pozioo- 
nom parametru (SI), spreman da poslub kao 
prekicK! «se soukture u limji 39, Linje 40-58 
obraduju poznate opdje -I. -s, -e. dok linija 59 
obraduje argument kojim krxsmk mole eks- 
pliotno oznadb kraj liste opaja. bnije 60 i 61 
obraduju sluiaj nepoznate opoje, a linija 62 
utvrduje nailazak argumenta koji ntje opoja i 
zavrSava rad petlje. 

Potom sledi provera da li su uneb broje- 
VI zaista numendte vrednosti. Za to se konsti 
mall tnk. Naredbom expr dodaje se nula (0) 
promenijivo) koja se ispituje. Rezultat se 
umStava slanjem u /dey/niH, ali se konst izla- 
zn kod koji expr vrada, Taj kod je 2 ukoliko je 
izraz bio neispravan (fto je mogude samo ako 
promenijiva ne sadrii brpj). Izlazm kod etpi 


se tesDra u lini^ koja sledi iza linija sa izrazom, 
konsted to fto se njegova vrednost mole 
dcbib sa S?. Ukoliko je vrednost 2. izdaje se 
poruka 0 grefoi i poziva Usage_enit() da za- 
vrSi rad sknpta. Ukoliko je sve u redu, nasta- 

U Ikiijama 67-7 1 pro/erava se broj po(!n- 
ne stanice. u linjama 73-78 broj zavrftw stra- 
mce.au bnijamaSI-SS dulinastrance. Budu- 
d da broj zavrSne strance mole da bude ia>- 
stavtjen, linija 73 prvo proverava da li je zadat. 
pa tek onda nastavHja sa proveravanjem. 

Kontrolna struktura cose u limjama 87- 
97, obraduje preostale argumenle iz ko- 
mandne linije. Kao piekida2 krpnst se brojai 
argumenata u komandnoj linji (S#). UkcHiko 
je nula, ukoliko nema vke argumenata. ula- 
zni podad se uzimaju sa standardnog ulaza i 
smeftaju u pnvremeni spis naredbom cot u li- 
niji 88. Ukoliko postoji jedan argument on se 
uzima kao ime spisa, proverava se da li je za- 
dat sp»s raspok^ za iitanje (linija 90), pa 
ukoliko jeste. njegovo ime se jednostavno 
dodeljuje promenijivoj fri/ile (limja 93) koja de 
po zaviSetku cose strukture davati ime spisa, 
bilo da je to pnvremeni spis ill onaj koji je ko- 
risnik zadao. Ukoliko je preostalo vile od jed- 
nog argumenta. onda nefto nije u redu jer 
skripl stromco mole da radi samo sa jednm 
spsom. Tada se poziva Usoge_e»t() da pri- 
ka2e ir^oprmaciju o ispravnom konSdenju I 
zavi4 rad sknpta. 

Slededa provera se tide samog ^asa u ko- 
jem treba da bude tekst. Da tn izbegao neu- 
godna iznenadenja, sknpt u liniiama 99-104 
prcrverava da li spis zaisia sadiii tekst. To dni 
naredbom ^ - slandardni iziaz ove kiamande 
pnasleduje se kroz cev kramandi giep koja pro- 
verava da k Co fto je dobila sadrii stmg text' 
pa, ukdiko je sve uredu, vrada nulu kao znak 
uspeftie proveie. Dakle. ukoliko je sve brio 
uredu. izvifava se linija 100 u kojoj je samo 
dvoUdka koja ne radi rufta - -sluli kao prazna 
naredba potrebna za odrlavar^ if-iben-else 
stnjMuie. U suprotnom se irvriavaju linije 102 
i 103 kcte izdaju poruku o greki i jxekidaiu 
rad sknpta. 

LiTHja 106, pomodu naredbe »c -I, od- 
reduje velidinu ttleta u kmjama. a linija 107 na 
osnovu toga odreduje broj celib stranica. Lmi- 
ja 108 odiedue broj preostalb Ibja na po- 
siednoj strand (koristedi operator % koji, bad 
kao i u C-u, daje ostatak deljenja). Ukolito po- 
stoji Uj ostaUt, u liniji 109 se povedava broj 

Lmije 1 13-125 proveravaju da li su odno- 
SI zadatb argumenata uredu. Bro] poietne 
stranice rrxxa bib jedan Hi ve6. ali ne sme bib 
ve6 od brc^ zaviine strance. Broj zavrftie 
stranice mora. pak, bib manji od ukupnog bio- 
ja stramca u teletu. Ukoliko bdo koji od ovih 
uslcta mje zadovoljen. poziva se U$age_ei«t0 
da zavift rad sknpta. 

Ndton svib ovib provera. linje 126-135 


konadno pnkazuu sam tekst. Fkikazivanje tek- 
sta vrJi se naredbom pr, kojo) se opojom -( za- 
daje dubna stranice. Opojom + zadaje se po- 
detna strarwta. Opaja -t iski)udLfe izdavanje za- 
glavHja koje bi pr ina^ ponavijao na svakoj pri- 
kazanoj stramo. Sve je to dcwo^ ukahko se 
takst pnkazuje do kraja. Ukoliko je. rnedubm. 
zadata zavrina stranca, onda se sve iza nje 
mora odrezab naredbom sed (u knji 1 33), ko- 
ja pnbvata kroz cev ono fto pr pnkazuje 
NaJalost. sed ne radi sa sira mc a ma vet samo 
sa Ibjama. pa se u knijama 1 34 i 135 mora iz- 
raduriab broj knija koji odgovara opsegu zada- 
tib stramca. sed jednostavno propufta zadab 
broj stramca i zavrfova rad. ekeUi^ odseca- 
judi ostatak teksta. 

Na sarrxxn kr^ Skr^ila. u kmji 135, 
unftava se pnvremem spis. ■ 


^orko Berberski je nozovisni tonsultoni la 
UNIX I tupermediju, CX++ p roffOiKr i 
tehntla outor iz Beo^odo. Aucor je krijige 
‘Pro^mrorye na ANSI C-u' (Alkro trijigo, 
Beograd). AHoiete go kontoktiroO no. 
zorko@^b etjibg.oc.yu * 



lipom itampaia i 


pisaSh maiina 
^ PU/Uinil lomra la 
loserske stampace i 
fotokopir aparale 
^ pmiNJlhinridic 
za INK jet i bubble jet 


^ INK fet kartridzi 

^ mBomjoNaii za j 



JUl/AVGUSr75. 


117 


radunari 




Izlog 


VISUAL BASIC 3.0 professional - razvo) apllkaci|a i pro- 
iramiraric 

Josmnc /VWpwgnonf r On39»t3v f^rie 


Uprkos naslovu koji ukazuje na usmerenost ka na- 
pretJnijim korisnioma. ovo |e jo5 jedna knjifa za one 
koji prave prve lioraJte u kreiranju lAfndow aplikadja. 

Ip^, poteonio de se teSIco snadi u ovoj knjiai, budu- 
lii daje jezik tojim je pisana preterano krut i formalan. 

Sreiom, pratenje izlaganja |e doneide otaBano velilom bro)em 
pnmera, listinga i crteia. 

Obradeni su svi vainiji aspekti Msool 6osic-a, ali sy mnogi od njih 
veoma povrSno objaSn)eni • opisano je samo nekoliko najieKe ko- 



rikenih kontrola i njihovih svojsBi'a. Qystal Re- 
ports se ne pominje. dok |e rad sa baza- 
ma podaiaka )edva dotaknut 
Na naslovrso) strani nalazi se i nacpts ‘Novine u 
verziji 4". £emu su. na2alost. posvedene samo dve 
strane na kraju knjige. 

Radi se, dakle, o prose£no upatrebl|ivorr izda- 
r^u kc^e samo donekle uspeva da popuni prazninu 
izmedu knjiga kqe se nude apsolutnim po^etmama i 
onima sa vedim zahtevima. Bududi da sadrii elemente 
za obe ove namene. moie da predstavija dobar kom- 
proms, ukoliko uz n)u uvek imate nezamenl|iv l^suol Ba- 


U naskMj na^ pnkaza. uprtnk uz ime autora na 
memo je stavijen - pri Stanju knjige neizostavno se pn- 
medui* da je red o najobidnijem prevodu knjige nekog 
amendkog autora, a ne o domedem autorskom delu. 

Prevod je sistemaodan u duvanju onginalnog teksta - u 
uvodu, reomo, saznajemodaje ist)autor(te5ko|epoverovat da 
le to onaj kqi je potpisan na koricama) napsao u Amenc i knjigu 'Rad 
iz kude*, a zaj^no sa Lorom Klempit D^as i knjigu 'Kako da privu- 
dete muSterije" 2animl|ivo je da su dolarske cene radunarsldh kom- 
ponenti samo napisane zamencm simbola valute, pa tako moienno 
proditati da se danas kod nas kolor skener moJe nadi "za manje od 



Dn. IOOO,-'(kamolepesrede).T^iode, moiemo 
proditati da 'naiie teletdnske kornpanije' nude razne 
teleibnske uslt^. Izmedu osialog i ‘pc^ glasom’, da 
fi Icompjuterska obuka izuzetno pmiitabkna' i da rad- 
[' mk ko|i je zaposlen zaraduje i po ‘20 dinara na sat* (pre- 

adinato, preko 3000 drnara mesedio). 

Ostajt prtarije, da li ova knfiga moie brti ovde 
konsb, kadaseuzmeu obzrr da |e ‘original ovogfalsi- 
kata“ pisan za amenflie usiove. Zadudo, odgovorje po- 
/rdan - recimo, poglavlje *42 pitanja na kofa treba oc^o- 
vonti da biste podeti da zaradujete uz pomod radunara" je 
pnmenijivo na svim mendijamma i pomaie poteno)alnom ‘predu- 
zetniku' da sabere sve razlc^ za i protrv i da odkidi da li de se uop^ 
baviti odredenim poslom. 


“Word 6.0 (za Windows, sa dodaoma za Maemtosh)". 

425 si/ono 
Srdon Mud, 
C£T/Mi$iA 'W5, 

jo5 jedna knjiga o programiu Wbrd 6.0. Na2alost. kao 
$to je sludaj I kod vedine sli^ih naslova tspod kpjih su 
potpisani domiadi auton, u knjizi nedete nadi ni slovo o 
reiavanju problema specifidnih za nak jezidko pod- 
njdje. U odnosu na knjigu o V\brd-u pnkazanu u prethod- 
nom brqu naieg dasopisa, ovaimia i prednosti i mane. Prednostjo) 
je marii i*im - mko ne voli da dila vile nego Sto mora. Sam pro- 
gram Wbfd je u kn|izi obraden prilidno korektno (sadriaj knjige po 
svo| pnlio u velikoj men odgovara nekoj sTano] knjizi), 

Najveda slabost ove knjige je njena grafidka owema. Svesni 
smo svih problema sa kojima se susredu nali izdavadi, kao i dinje- 



.nce da se nove verzije softvera tako brzo poja- 
vijuju da treba Ito pre izdati knjigu kqa se bavi cre- 
lutno akluelnom verzijom, all smo ubedeni da od 
injige koja se bavi obradom teksta na radunanj tre- 
j>a odekrvati vedi kvaliet grafrdke opreme, kako se 
xnjiga ne bi pretvorila u antireklamu leme o kojoj 
jiie. Knjiga. ipak, ditaocu moie pcxnodi da bolje ovla- 
Ja k\brd-om. ukoliko mu pn ditanju ne smeta njena 
isteiska strana. Pisana je za Worti fix Windows aJi, budu- 
ci da su verzije za Windows i A'lorintosti vrto slidne, jedi- 
no kada se pomene neka tastatuma kombmaoja ili direktonjum, 
pomene se i ekvivalent za Mocmtosb. 


A 


Bajtovi nine prirode 70 


ureduje VMa (taM 


992 [hW«DW.CD-ROM;Pq; Zaiedno sa po 
pulamotiu ATAPI (IDE) CD-ROM ureda^a, rasnj 
I nedouTTKe vezane za r^ih. Kod CO-ROM-ova 
ko|i se vezjju preko sopstvenog konUdlera, 
obifrio se na zadnfo) masd Icontrolefa ruiaze au- 
dio-konekton (nafieSde *&ix;ovi'), pa pove?<va- 
nje sa HiFi uredajem ne predstavlja nkakav pro- 
Werr, IDE CD-ROM-ovi (poput popolarcg 
Sony CDUSSE) se. meduBm. na ra&inar vezuiu 
puiem otxfnog IDE kontrolera na totem nema 
aud<i izlaza. Sto je nvioge navelo na ponsao oa 
ove uredaie uopiw raie mogute korsaa kao au- 
dio CD ptejere. 

Ora, nararao, nip Uino. Soy COUSSt kao 
I SV 1 ostali ATAPI CD-ROM dr^ras", ma sa 2ad- 
np strane detvoropinski atxko-iziaa • levi < desn 
kanal i masa. Ta^ razored oinoiia oMno se 
moie proditalj na samom kuddtu uredata ik u 
uputsMj kcp >de ^ CD-ROM. Rarebno p na- 
Mviti konektor (ima ga i u naSim pnadavnoma) c 
aalemn sapdne sirane kabla. a sa dmge strane 
'Cinf koneklore A. u zavisnosti od potrebe, neke 
druge. U dokumemac|i aa Sony CDLI-55E navo- 
di se velkina czlaznogsignala od 0.7S V pn unpen- 
danc od 42 KW, Sto p u skladu sa spedikaciiama 
regularmh audio komponenti. 

Inade. postop hra adaplen i za ATAPI CD- 
ROM-cks. lb su zapravo IDE adapsen kof rade 
preko secondary port-a (na adresi 1 7£)h) i imaju 
'inT audio-kceiektore na pdedirv. 


993 [HARDW.CD-IWMiPq: Vec smo pomcpk 
poznao problem sa 32-bitnim pnsmpom dsku u 
Wndow 3, 1 C 3, / 1 , u ssuaoy kada p ATAPi (IDE) 
CD-ROM wzan kao slave disk. ReSerp p pn> 
nadeno u vezivaryj CD-ROI-a na second^ pm 
EIDE kontrolera. Medubm. posladp se peanp liia 
da rade vlasnio 386 mafidnib ploea ik 4B6 ploda bez 
lokalne morale F«enp p goovo iderKno - 
CD-ROM u svatom skj^ ireba da tule pove- 
zan nasecondory pan, kakotvrdeivorci EIDE spe- 
□fikKip. lirme lApsom Kao ito smo rekk u 
prethodnom “b^, msguU p nabavka sp 


))uCDU55E),al. 


10 (Ssny 


trKtu poslednjki godma. DOS ATAPI drajven ot 


ROM uredap, a isto vab i za ATAPI drafvere koy 
idu uz WnckMS 95, VWxJbws NT 0S2 . razne ver- 
zip Uru-a. ukl|uaj|u6 < litra-populam brui. 


interfcpom. Najbdp p ora tuntop na drugo) kar- 



mijHMA(hi^mi 
[PnMzeio sa Sezama. pnlog Deian Va 


995 [OS.MSDOStPQ: Nead p polrebrx) spie- 
fili da pribsan na FS A FB pre^ izviiev^ 
ALrTOEXEC.BAT i CONRG.SYS. reomo u skj- 
^psvna kada ra&eor konsa vde Ifjdi, pa rup 
Oe d dino i& kororpt made da zaobide izvriavanp 
ov<i' daioteta. Reienie p dodavanp limp 
SwrrCH£S»A4. V datceeku CONFIG.SYS. 

{FkmseSo sa Sezama pnlog Alekaandar Nikola- 
pxit (borso)] 


996 [UTILPOCA/IICPC]; Upozorenp konsmo- 
ma PC-KWIK programa za krtrarje diska • ato se 

program konsa la VWndOM fy Waigroufs 
3 n sa ukljudenm opojama 32-54 disk & fife ac- 
cess. mole dod do ozbiijnib prablema u radu di- 
ska. <^esu p poiava izgubipnih klastera. cruss-tn- 

Pnmedeno p da i neki drugi kel-programi 
prave Slidrp proWeme, recimo starrje verzip 
PC-Cdc/p-a izpaketaPC Siote. Problem p u to- 
me 510 VMndoviS for IVbrtgroups 3. 1 ( ima svO| 
intemi sistem ke5irania koji radi na dnjgabjim 
pnncipima od ovib keS programa, Sto dovodi do 
kolizi|e. SmorzDnra koji ide uz Wn(/o*s kao i 
mnogi drugi ke5 prograrm (Norton Cache, na 
pnmer) iskljuEe kebranje hard-diska za vreme 
rada u IA4ndosvs-u. pa se ovi problerm kod njih 
ne pv1p(u. 

(Fkt^eto sa Sezama, pnlog Bo|an Tepavdevid 

(SoiOl 


997 pS.WlNOOVVSjPC): Kada u CoroW ftinel- 
u zadaie vekdnu keia. u vrednosi ce tMi zapisana 
u bikj SiSTEM INI. odel^ [vcadie] kao rranfoe- 

koy de b)U kon5den za kebranp dska. Ukokko p 
potrebno. MnokMs odvap i viie memonp za 
ke&ranp, Aigontam za odredivanp kobdne po- 
pobne memonp p uglavnom dovoijno 'pame- 
lan' da Mndpos oslobodi kei memonp ukoktop 
neki driigi proces zatra 2 i, ali ponekad se ipik do- 
godi da p potrebno odrecWi i gomp grameu. To 
se radi navodenpm stavke maafilecache u istom 
odeljku SYSTEM.INI Fajla. Na pnmer 


minklecache— 1024 
maxlilecacbeiv2048 


999 [PS.W1NCX3WS;PC): tedmo )o5 nrtto o 
iiaemom VMnduas ke4u. Drajver «8che.386 se 
stanup sa nciplnm opopma kqe su zapisane u 
pomenutom odelito [vcache], u fajlu 
SYSTEM.INI. 0»a( diayrar se starttfle samo ukok- 
ko p startCMan 1 32-04n pnstup fogtovima. za koy 
p zaduien modiA Asmgr 3S6 drafrar, ta- 
kode, eta pooake a SYSTEM.INI. ak a odeljka 
pSbEnbj. Me*i opcvma kop raspoznap su i 
FbrcelcayOn i FmelonOff FYva uklp^up od- 
ksien upis na dsk. dcik ga druga iskip&ip Podra- 
zumevano slanp p uUpieno. ak ga neki draper, 
kao 5to p ona) k^ ide uz n^nonp verap Scsc- 
ker-a 4.0 {vstackef386). ekku&p. Ukokko ipak 
ielke cdlojen ups ^ po praviki donosi znaino 
btfo rad), porebiX) p da to ekspkatno navedete 
u odel)ku [386Enb], Na pnmer, Jektt da uklpiite 


odioiera jpis za C i D cksk. U SYSTEM.INI tete 
dodati: 

pe6Enh} 

ForceLazyOn s CD 

Takode. u Wfestem Og«a(-ovo) dokumena- 
oji, navodi se da isldpfrranp odioienog upisa (na 
isE na6n, samo pomodi opop Forcelz^C^ fe- 
sto mc^da pomogne u roSavanp problema pn 
radu sa ckskorn u Midtme-u. 


999 PTAM.MATR]: Ukokko Eekte u ota&wm 
teka editoru da zadate StampeCu komandu da 
deo Pksta Stampa kao bold Ik itakk. a imale itsn- 
paE d^i p set komandi kompaibilan sa Epsonown 
ESC/P komandama. iskonsHe 'master style se- 
leo* komandu. Kod a oratomandu p: 

ASCII; ESC I n 
dec: 27 33 n 
bex. Ib2ln 

*0* p braj kcqi oznaCava sbl (videt skku I .): 

Kombinacip sUova se dobijafu sabrranpm 
daub vrednosB. Oakle. za kosa podvuiena slova 
vrednost V-a p 1 92 (64+ I20 '»yi 92), u edkcru 
ireba kuczD: <alt> + na numendtot tastatun 27, 
!, <alt> + 192. Ukokko }eMe karaktere od 20 
karakiera po ndu (pach), dcbijatE ib kombmao- 
jom I + 4 - 5. U zavisnosl od Hampada. mogu- 
de p da bede raditi baS sve vrednosB za *b' od 0 
do 255, all svdu Stampad kop poddlava ESQP 
prepozn^ i master styp select komandu. 

[Preuzeto sa Snama: pnlog Vtadislav Erdelii 
(eikod)] 


1001 [MREZ.TCPIP]: Fbznalo p da se. pnkkom 
posiavijanp mrete putem TCP/IP protokola, ve- 
za proverava propamom Pmg. koy postOfi u go- 
tovo svakq iniplementaoji ovog prolotola To p 
program kcsi radi tato Sto Salp ICMP (ktietnet 
Control Aiessoge Rotocck, obavezan praQIac za 
IP) ponjfce na udaipni host. Samo postojanp 
TCPAP proUAda p sasvim dovol)no da pi% od- 
re^p.akodoreakopnedode. znadi Adave- 
za lizidki nip ostvarena ik da IP adrese msu do- 
bro postavipne 

[^euzeto sa YUlntemet-a; pnlog Stevan Marko- 
vid I Dr^Sa Durid] 


1002 [HARDW.PROCPC]; Obtdno se smatra 
da samo Pentium proceson sadrie intemi keS 
koji radi kao orie-bock, dok 466 proceson ima- 
lUsamoirate-throMgfi keS. MeduBm, AMDpiz- 
bacio verzi|u svog AMD486DX4 procesora, 6p 

ima oznaku Enfwnced • u praksi se prepoznap 


[Preuzeto sa Sezama; prikjg Mllorad Parid (nac- 
hefle)) 


1 003 [COMM,WINSOCICPq; U prrfksm brop 
"Radunara* moglj ste dhati o pakeuma koy se kon- 


radunari 


iUUPf/CUSl-OS. 


So/ton IHm prtrode 


s(e zi pnsiup Internet servtsime u Wndows 
okruieiyj. U tekstu |e poirtenut i program fr^/ 
iTbfnsDcts Zi itoti le reiera da o(nogu<iiva pnmp 
Internet serwma bez TCP^P prolokola. Nevoija 
Si vetzijom kofi le opisana ( 1 .2) txlaje u tome Sto 
se program kofi cOavtia komurakaatu na strani 
Unix hosti ni|e mogao kompafliratj na SCO Unix- 
u I Utux-u, kof predstat4;a|u najileSife vanjance 
Umx-a kod nas. U meduviWnenu se pc^Mla i 
veraja i .k, kod ko)e je source ovog propama 
prepravl]en tato da radi i na pomenutim operativ* 
ram sistemima. Dalde. sada Pez ikakvin proUema 
moiele iz V^niMS-a pnstupaa raznim seivisima 
Beolriteroet-a • uslov je samo da imaie nalog na 
nekom Untx ra&jnaru vezanom j doma6 Inter- 
net kofi radi pod ovm operatMvm ststenama- 
Naravno, rade i na)poputami|» servtst- kao §to su 
WWW: Gcpher I FTP 

[Preuzeto a YUlntemet^ pnlog Draten Paned] 


1004 ^-iAiROW,EIOE:Pq: jedan od najpopuUr- 
nijih EIDE kontrolera na n^m trSStu p Vsion 
(i)6S80 ElOE )edni od vanjano ouog kortrote- 
ra ima na setx BIOS EPROM koji u ab sadit 
kjnkop kofe kod drugh kontrolera ob»H}^u DOS 
drafi«n. FbdeSava se blokom dbrnpera a czna- 
kom |P6 I pratedeim oznakama COOO, DOOO, 
EOOO, FOOD. 0« oznake odreduiu adresu u me- 
monisko] rafunara na kept ^ ^ 
drla) BIOS EPROM-a. ftKtcpnp ewe^ EPROM-i 
iskifu&ip potrebu za uOtavanpm drafvera iz 
CONFlG.SYS-i. Ako EPROM rap spotuien uz 
kontroler mo2e se i naknadno dodau. 

[Preuzeto a Sezama: pnlog Milorad Pedd (rrac- 
heiie) i Saia Krstid Cfuni^)] 


1 005 [OS, WINDOWS, STAM,y4'.pq: Kako na 
HP Laser |et 4 itampadu iz VWidows-a doM naia 
Siena a ugraderam IdntovxTa' Ora) protkem ved 
dosta dugo mudi domade konsrake ovog popular- 
nog Startksada, Jedno od reienja p instaliraii draj- 
ver za L|4 >z VUndows fy Wtxi^rDups 3. 1 1 Pdr 
Central And Enstem Euntpe (Hi dak kompietan pa- 
ket) I u ^Mku kmuna pajavide se itarrpadki lon- 
tovi. od kotiTi su ont sa oznakom XWE/ po kod- 
noj sirani CP 1 250. Naravno, da bi se e Srattovi vi- 
dek na ekranu, potrebno p instalirati HP-ov TTP 
f^dc. kcti se doixp bes|datno ako se pcBalp ku- 
pon kop se isponjdup uz Stampad. 

[Preuzeto sa Sezama; pnlog Mihailo Scefanovid 


1006 [OS,MSDOS:PC]: Kada kopirate kom- 
pleian sadrfaj lednog bard-diska na drugi, pn 

slabo direktonjuma, mote vam se dogoditi da 
svi poznati programi kO)i obas^jaju ove funkcip 
zatap. Neki se zaglave. dnjgi daiu poruke upa 
'canT bandP*. tre6 *not enough memory*. Kao 
najpouzdant|i za ove potrebe pokazao se 
400S I npgova komanda 'copy /s’. ADOS p 
bez problema prekoptrao sadriaj direktonju- 
ma l«>|c p imao ukupno 1 500 poddirektonju- 
ma u preko 10 nivoa, sa preko 9000 fajlova i 
sve zaiedno p zauzimalo I BOM. Programi po- 


put Dos NoMgdtora. A^S Bockup-a, Fw Adonoge- 
ro, I DOS komande xcopy, to nisu mogli. Ako 
isti problem irrrate na mreinom disku kpji se 
natazi na Netware servenj. reSenja mogu bti i 
prc^rami NCOPY i FILER. 

[Preuzeto sa Sezama; pnk^ Dragoliub Radivop- 
vid (eeiek) i Danko Jeviovid (donte)] 


1007 [OS.WlN95;Pq: Jedar od hrtova sezone 
p bez sumnp i Wndows 95 Fmal Beta Releose. 
Pobdjiania koja dorxzsi u odnosu na 'obidan' 
DOS I MndcMs su mnoge naierale da ved sada 
podnu da ga konste, lako to |oS uvek nge gotov, 
a kamoli doraden prcHZVod. Interesamno p da 
se ova verzip moie konsnti i kao obidan MS- 
DOS u verzi;! 7,0. Pn startovanju sistema (kada 
se ispSe •Starting VMndows 9S' na ekranu) pnti- 

do komartdnog prompta (bez GUI), q. MS 
DOS 7.0. 

[Preuzeto sa Sezama; pnlog Zoran Mllceavipvid 
(zwnv)) 


1008 [OS,WIN95;Pq: iedan od glavrah novite- 
ta kep donosi IA4ndCMS 95 su i dugadka imena (ij- 
lova. Zanimirvo p kako Fajl sstem VMndows-a 95 
duMa ova imena. Na obxsiom RAT disku. (orma- 
tranom pod DOS-om 6.22 ili rrfim, svaki direk- 
tonjum je zapravo Pjl koji sadi^i slogove dugadke 
32 ba|ta. Svaki slog sadr^ podatke (ime. du2ina. 
atnbub, podetn klaster. itd.) o po lednom la|lu. 
Otnsane datoteke poftniu znakom 6 (kod 229). 
Kraj liste datoteka u direkionjumu oznaden p da- 
totekom kega sadrji kod 0 na mestu prvog znaka 

lAomena koju uvot* novi RAT u Wndows 95 
p da svale (aji u direkionjumu sadi2i 'obidan' slog 
sa standardnxn 6-1-3 menom. ali i dodatne slo- 
gove koji sadrte kompletrx) dugadko ime (ako po- 
stoji, q. ako p razkdiio od 8 4- 3 imena). Da bi se 
takvi doditn siegovi zaSntili od.uniitavanja ako se 
konsb neka od prethodnih verzija DC6-a (npr. 
6.2x). D slogovi su maskirani 'nedodirl|rnm' kom- 
binaaiama atnbuta (Itxlden 4- system + read only 
+ volume label). Widbivs 95 (ail sisiem bnne da 
se siohronizuju rniena ukol*o dode do neke pro- 
mene iz CX!^ 7.0 (npr. komandom RENAME, 



Spisok ksdoKi za razKiCe lOMve kod Epson-kompo- 
bMnih icompbdo 


A krerranpm novog ^ sa isom imenom e nekog 
DOS pregrama). I^dapakirvan DOS6.22 Andi. 
takva smbnarazadja ne po9a|i. Sto p naigore. do- 
sta vainih Uglova i direklzxi|<jma u VUndoivs-u 9S 
ima|o dugaflia imena (Sun Menu, Prtffan fifes, 
ltd). 

Prema tome, ne smep se na osku na kojem 
postop dupSa Imena konsiai program kcgi rade 
sa diskom ra raskom ravou IZ stanjih venzija DOS- 
a I ne sme se skljudivao ugradena zaSeta dugaSeh 
imena konandom lock. U probvnom, moteie 
imab v^ikih problema pn radu sa VWxkMs-om 
9S. Za detragrrentaciju dnka konsme De6ag iz 
samog Wndbae-a. barem do trenutka kada se na 
titttu popve programi koji podrtevaiu now RAT 
sstem. Symomec p ved izbaoo na Irliite beta 
verzip svog Norton UnliCies pakela. prJagodenu 
novom VWid0MS-u. 

[Preuzeto sa Sezama; pnlog Obrad Bjelid 

(.oPj)] 


I009PJS,WIN95;PC]; Ukokko konsme ATAPi 
CD-ROM pod Wndows-om 9S. moteie slo- 
bodno izbacili reoi-mode (DOS) verap ATAPI 
drajvera i MSCDEX-a iz CONFIG.SYS i 
AUTOEXEC.BAT fajlova. VMndotw 9S sadrii 
sopstvene 32-bW* verzip oh drajvera, kop se 
uditavaju pn stanovnp graAdkog okndenp i ne 
zauzimaju n baji konvenoonalne DOS tnemo- 
np. Naravno, u DOS prozoru kasnije moZele 
bez problema raditi sa CD-ROM-om. a isio se 
odnosi I na drajverza mtda -mtemi iMn^ws 95 
drajver poipuno iskijudup potrebu za DOS 
drajverom. Takode. nema potrebe rx za pro- 
gramom za keiiranp diska, jer < ovu Kinkciju 
obavija interni Wfnd^ drajver. ko se life draj- 
vera za neke speolidne uredap. recimo skener. 
ukoliko nemaie IWitfews 9S diajvere i dalp 
moiete konsoo njihove DOS vertip • dovotjno 
ih je dodati u CONFIG.SYS ili AUTO- 
EXEC.BAT. 

U sludaju da imaie veUzj kohdmu diskeia fcir- 
maoranih na nestandame forrirate (reomo, pro- 
gramom FDRORMAT), ne moraw brmuti za sud- 
binu podaoka na njima ukdiko pralazite na 
WndOHS 93. Drajven za ditarip ovakvih dtsketa 
mogu se stanovau iz AUTOE>^CBAT-a. A rvp 
pooebno • VUndond 95 ih piepoznap i radi sa np 
ma I bez ikakvih dodatnih drajvera. 

[preuzeto sa Sezama; pnlog Zoran Milosavipvid 
(zornii)] 


lOlO [OS,UNUX:Pq; Podao o mstaliraram pa- 
keoma u Imux-u mogu se video u direktonjumu 
(var/adm/packages. Roznaio p da se mstalaoja 
nemh pakra obavlp programom pkgiooi. Pn in- 
stalaciji svakog popdinadnog pakeia, pl^ool kre- 
ira Fiji u tom dirtioonjumu u koji zapisuje u ko- 
jem direktonjumu p koja datoteka mstalirana. 
Na osnovu ovih inTormacija i pomodu programa 
pkgiooi, lako p sislem priHinO novim setcnrima 
disketa ili deinstaliral neki od poslojedih paketa. 
Pnncipva2izaSltKtMcirediscnlxjO|u. averovatno 
I za o9ale. 

[Preuzeto sa YUlrternet-a; pnlog Dragifa 
Durld] 


]UL/ AVGUST '95. 


rmiunari 





Institut za nuklearne nauke “Vinca" 
Centar za permanentno obrazovanje 
Beosradanka, Masarikova 5/XI, Beosrad 
Tel: 01 1/683-390, te|/fax: 682-486 


\ O \ 

I Q 









‘ forfto 

' pat»do» 

■.ss- 

■tans®- 

4S0«, 

I o ; 

’ o : 

° : 


uJionicann 


• Softverski inxenjerins , 

• Projektovanje 

• Konsaltins 

• Cotove aplikacije pod 
ORACLE baiom za I Bi 
proiivodne, usiuine i nrrr 

trsovinske orsanizacije 

Z : - — — • ud. 


— — 


“OS Jl£?' 


^^AZNO; 

"«»on d.Q 


»*«o . , 

Window, 95 

Ojfooj 

6,7 

s*rR/P7-f. 

'**''*'« V,J, 1, '“«'^e4w 


PITALICE 


Uredu/e; Coran Alimpii 


Prvi izazov 

LT ovoj rubric! ^emo objavljivati zadatke namenjene onima koji vole da $e uhvate ukoStac sa matemati^kim i 
logiCkim problemima. Najboiji re§ava£l bide nagradeni za svoj trud svakog meseca, dok de najuporniji od 
njih imati mogudnost da osvoje vredne godiinje nagrade 


PraviU 

U wakom bro)u bide postavljen po jedan zadatak sa unTdenim ro- 
kom za pnjem reSenja. Diskusija problema i dodela nagrada vriide se 
dva broja nakon poSavke pn^ma, Sto ostavija dovolpo vrernena 
reSavadima da bez hjrbe pnpreme i dostave svoje ixiloge. bez ob- 
zira na mogude probleme sa poStanskom dostai^- S obzirom na 
letnju pauzu, reSenja prve pitalice bee objavljena u slededem, sep- 
tembardtom, bro)u ’Ratunara'. 

Probtemi koje demo postavljati uglavnom su takvi da ih je naj- 
efikasnije reiiti uz pomod radunara. Naravno, ni/e obavezno da 
piSete program ako smatrate da se pomodu vertiainog opisa (uz 
obrazloien redosled pnmenpnih postupaka) elegantnije dolazi do 
reSenja. Vedina relenja verovatno de ipak bib zasnovana na pro- 
giamu koji ste napsali. U tom sludaju obavezno pnloiite $to de- 
talinije obrazlo2en|e, kako bi va$ prilog bio u konkurenoji za na- 



U konkurefKi|u za mese6ie i godiSnje n^rade ulaze samo komplet- 
na I obrazlodena reSenja. Najbolja dva prikjga (po miSljenju uredni- 
ka rubnke) dobijaju prw i drugu nagradu u iznosima od 1 00 i 50 di- 
nara. Pnlikom o<;ergivan)auzimadeseuobzirkvalaetpnlo2enog pro- 
grama I rasprave o problemu. Recimo, jasno je da de bol>im biti sma- 
tran metod koji umesio 'gnjbe site" kortsb nekj inteligentniji algori- 
tam, dok je od man|e vainosb da sam kod bude opbmizovan - ovo 
bi mogo da bude presudno samo u sludafu da postoji viie slidnih 
reienja. Sto se tide "tekstualnog" dela pnloga, ni|e potrebno da piiete 
6tave esep - va2no p da se iz tsksta razume nadin na koji je pro- 
blem reien. U manpj men de se u obzir uzimati i univerzalnost i, 
eventualno, Kteje o mogucim posledicama i pnoiirenjima probtema. 
Ako posto)i dva ili vile relenja koja su jedriakog kvaliteta, dobitnik 
dfuge nagrade de se odredit irebom. 

Sva tadna relenja koja nisu dotula jednu od dve prve nagrade 
ulaze u konkureneiju za tredu nagradu u iznosu od 25 dinara koja 
se odreduje irebom. Kao satislakciju dobnm relavadima koji su 
ostali bez nagrade, pomenudemo imena prilikom objavljivanja re- 

Tokom godine formlrade se baza relavada u kojoj rdavadi do- 
bijaju po jedan poen za svaki reSenI zadatak. OotWiik druge na- 
grade dobija dva, a pn/e tri poena. Na kraju svake godine. u de- 
cembarskom broju ‘Radunara*, objavijivade se rezultati godUnjeg 
takmidenja sa vrednim nagradama koje de darovati nali sponzon. 
Nakon toga svi takmidari kredu od nule za naredno godiinje tak- 
midenje. 

Kako poslati retenje 

CJa bi sve bilo regulamo, moirmo reiavade da ne lalju vile od jedrxjg 
relenja po zadatku, jer va2i samo relenje koje je prisbglo poslednje. 
pisma l^jite na adresu Radunart, Bulevar vojvode Milica 17. 


1 1 000 Beograd (sa naznakom ‘za pitalKe"). uz popunjen kupon ko- 
ji objavljuiemo (moie i fbtokopiia), dl polaljite pnvabxi poruicu kon- 
sniku picalice rta Sezamu. U porud trebada se nalazi samo popunie- 
ni obrazac, pnlo2en uz tekst zadatka (<a|l SiV'taliceWva.Da) a sa- 
mo relenje treba prikaditi kao datoteku uz poruku. Relenja poslati 
naptasnije do 25. avgusta ove godine.. ■ 



;U(./ AVGUST '95. 


123 


raiunari 




PROGRAMIRANJE 


/GA grafika 


Tri boje: RGB (4) 

Upoznavanje osnova zavriavamo opisom rada ekrana, i polako 
preJazimo na konkretno prognuniranje. 


/von f^trovid 

Scran radi na pnnopu skenrania «n^ 
dektronskim mlazom s leva na oesno, od 
vrha do donjeg^dela ekrar^a. Lnie a sken- 
ranie stvaraiu se od elektrona emrtu)e 
katoda i Salje na lo^orom otioitn zastor 
ekrana. Ako je eneigija eiekcroru dcrvol)no 
veltka, na zastonj ekraru ce se pajavio sv^ 
ta&a. 

Period vra£anja elektronskog mlaza sa 
desne na levu stranu poznat je kao honzon- 
to( retroce (horizontaino vraSanje). Za skoro 
sve vreme trajan;a ovcg penoda, elektnxiski 
topovi moraju da budu i^juieni kako bi se 
sprefila izmena aktivne displ^ oblast! (oblast 
koja sadrS same graiiCke podatke) - ova po- 
^a je poznala kao bonzontol blanking. Dis- 
ple) oblast je neposredno okruiena okvirom 
(overscan) u kojem elektronski topovi mogu 
da bodu uldjufem u toku vradan>a mlaza. 

Nakon zavifetka skemranja ledne hn- 
te, miaz se pomera na slededu kniju u toku 
horizontalnog vrabanja (ovo ss odnosi na 
moTHtore bez preplitan;a: kod momtora sa 
preplitanfem, prik^je se svaka druga lin>- 
ia I potrebna su dva veitkalna protaza). 
Ovo se ponavija sve do poslednje Iinije. 
kada nastaje tzv. vemcol retroce (vertikaino 
vra£anje mlaza). Vertikaino vradanje je slid- 
no honzontalnom; elektronski topovi mo- 
gu da budu ukijuieni u podrul^u okinra 
ekrana, a potom iskljufeni prilikom vraba- 
nja rnlaza u gomji levi ugao ekrana (vemcol 
blanking). 

Horizontainu rezoludju odreduie fre- 
kvencija kojcn mlaz moJe da se ukljuiife- 
Idju6 (dot clock ^equenc/}: njenim poveu- 
vanjem direktrx) pove^avamo honzontalnu 
rezoluaju. Uertikaina rezoluota zavisi od ho- 
nzontalne i vertikalne frekvendje. Veda bori- 
zontalna i manja vertikalna frekvenoja omo- 
gudavaju prikazivanje viie linija. Medubm. 
ukdiko je vertikalna flekvendja suvi§e mala. 
do6 de do pnmetnog treperenja 

BIOS oblast podataka 

BIOS oblast podaiaka (segment OMOh) sa- 
drii bro|ne konsne informadje. izrnedu 
osalog I o video podsstemu. Tako se sa lo- 
kadje 0040;0049h mote iSditati aktivan vi- 
deo mod, sa 0040;004A-4Bh broj dozvolie- 
nih kolona, sa OCMO;OOSO-5Fh informacije o 


trenutnm pozicijarria kursora za sve stranice 

Sv^ put kada BIOS izvrS promeru nno- 
da, u registre VGA karbce smeSta|u se 
t5snovne vrednosti odgcwarajudeg rrxxla i 
postavija se odgovarajudi karakter set. Sve 
ove vrednosb mogu se nadi u tabelama o ko- 
fma sam BIOS vodi raduna. Naime, na me- 
montsko] lokaoji OO40:00A8h nalazi se adre- 
sa tabele (Save Tbbte) koja sadrii sledede po- 
kazrvade: ftirameter ftjinter, Dyno^ 
Sow Areo flsinter, Alpho Atode Aoxiliory Poin- 
ter, GropHrcs Alode Auxiliary Pointer i 
Secondary Sove ftviter, redom. Secondory 
Sow Awcer sadrii adresu dodatne tabele iz 
ko(e moiemo da BStamo veliSnu tabele, za- 


bm, DCC loWe ftirxer, Second A/pho Mode 
AwaHory ftumer i User fWette fto(ile Table fb- 
Inter. Oakle, sve su to adrese odgovar^uPb 
tabela ko|e nose razMSte nformaoje. Ukdiko 
ieiimo da ih modiSkiJiemo, potrebno |e da 
Soue Table prvo pfekop«ramo a ROM-a u 
RAM.ada zatimnjenunovu adresu uptono 
u gore navedenu memori|sku lokaciju. 


Tabela parametara (ftirometer Table) 
sadrii osnovne vrednosb registara za svaki 
video mod, kpje su neophodne za pravilno 
lunkcionisanje VGA kartke. Za svaki mcjd je 
predviden biok dugadak 64 bajta Kod VGA 
kartice postoje blokovi za 29 modova u sle- 
dedem redosledu: nxxlovi 0-3 (CGA. 200 
linija), 4-Eh, Fh-lOh (kada je manje od 64 
KB irstalirano), Fh- 1 (kada je vie od 64 
KB instalirano), 0-3 (350 linija), blok za 0 i I 
(tekst mod sa 40 kolona 1 400 knija). blok za 
2 i 3 (tekst mod sa 80 kolona 1 400 linija), 7 
(nnonohromatski tekst mod sa 400 knija), 
t I■l3h. Zanimljivo je da su u tabelu uk^ude- 
ni I modovi 8-Ch koje BIOS upotrebljava in- 


Dyrwmic Sow Areo fbmter pokazuje na 
podnjdje RAH-a. veliOne 256 bajtova. tzv. 
Fbtette Sow Area. FVi jxomeni vkJro moda, 
unjegasesmeltasadii:^ 1 6 registara pakste 
I boja okvra ekrana. S obzirom na to da ove 
poclatke moiemo da pronademo direkino u 
tabeli parametara. nije najjasnji razlog po- 
stojar^ ovog podrudja 



raSunart 


I24< 


;U(./AVGUS7--95. 


PROGRAMIRANJE 

VGA grafika 


Pomoina tabela za tekst mod {Alpha 
Mode Auoliaiy Table) sadrii osnovne vred- 
nosti vezane za karakter set ko)i je definisao 
korisr*. Ove vrednosb i odgovaraju^l font 
bi^ automatski udtani nakon svake prome- 
ne moda. Sli^nu rwnenu ima i Sekundama 
pomocna tabela za tekst mod {Secondary 
Alpha Mode Aumliofy IbWe), koja )e name- 
njena dnjfom, dodatnom, karakter setu. 
Upotrebom i ledne i drtige tabele, ukupan 
bns) karaktera pro^ruje se na S 1 2, o demu 
smo pisali i u proSlom broju. Od pomo6nih 
tabela ostaje da se pomene i ona kojaie 
nameniena grafiJkom modu (Gropfiics Mode 
Auxkiofy 'SiWe), a 6ja je lunkdja oSgledna. 

Tabela sa ekranskim kombinacijama 
{Displa/ Combination Code Ibbfe) sadrJi spi- 
sak dozvoljenih kombinacija u video podsi- 
stemu. Svaka kartica/displ^ ima |edl^s^en 
kod ( I - MDA. 2 - CGA, 4 - kolor EGA. 5 - 
monohromatski EGA. 6 • PGA. 7 - mono- 
hromatski VGA 8 - kolor VGA ttd.). Znalti, 
svaki par koji mole da koegzistira bez kon- 
fkkta dm bl^ vel>6r>e 2 bajta (dva koda). 
Ovo je vrto kortsno ukoliko lelimo da radi- 
mo na sistemu sa dva momtoraAartice. U 
sludaju da posedujete kolor VGA kao dnjgu 
karticu moiete da postavite jedino Herkules 

Tabela sa korisnidkom paletom (User 
fblette fto/ife ^Jbte) sadidi paletu ko;a de bi- 
ll konSdena nakon svake promene moda. 
Ukoliko nije zadata. registri atrubut kontro- 
lera dobi|aju vrednosti iz tabele parametara, 
a registri CJAC se setuju prema vrednosBma 
iz ROM-a, 

Detekcija 

Na)bol)i nafin deiektovanja pnsustva VGA je 
upotreba BIOS fbnkcije koja postoji samo na 
0(0!. To |S lAti zapravo, ob- 

rai^fe podadte iz gore pomenute tabele sa 
ekran^m kombinacijama. 

PostavidemoAX— lAOOh i zatralidemo 
video pretod (I Oh). Ukoliko |e ova BIOS 
funkoja podrlana od sdane sistema. registar 
AL de imati vrednost lAh, au BLi BH bide 
smeiteni ekranski kodcvi aktivnog i neakbv- 
nog displeja. redom. Kod 7 oznadava da |e u 
pitanju monohromatski VGA a kod 8 - ko- 
lor VGA sistem. Treba ckiratiti palnju na to 
da je mogude da sistem, umesto monohro- 
matskog phjavi kolor monitor. 

Nakon utvrdivanta da je u pitanpj VGA 
karbca. moiemo. eventuaino, da predemo 
na slededi korak - BpiUvanje VESA kompati- 
Wnosti. Rostavidemo AX=4F00h ' EStDI 
da pokazuju na blok memonje velidine 2S6 
bajtova. ftosle izvrSenja video prekida. 
moiemo da konstatujemo da kompatitnl- 
nost postoji ukoliko jeAX==004Fli. U su- 
protnom, da bismo provenli da h je uopite 



JUL /AVGUST •dS. 


raiunari 



Sada je pravi trenutak ... 

da razmislite o nabavci racunarskih programa 
zaknjigovodstvojiiozameniprogramakojimanistezadovoijni. 

TrziSte je preplavijeno racunarskim programima za knjigovodstvo. Danas bilo ko mo?e ponuditi lakve 
programe. Opseg cena po kojima se nude je jako §irok. Kvalitet i upotrebijivost tifi programa vanraju jo§ vi§e. 
Vi niste toliko bogati da kupujete najjeftinije. Od jeftinog a loSeg programa nemate koristi. Vas posao je suvise 
dragocen da bi bio poveren nekvalitetnim i neproverenim programima. 

Kako odabratj? 

Odaberite programe koji rade i zavrSavaju posao za koji su namenjeni. Programe koji oiakSavaju i ubrzavaju Vas 
posao. Programe pomocu kojih unapredujete poslovanje. One koji su dugo na trfigtu, one Ciji je kvalitet 
potvrden eksploatacijom kod velikog broja korisnika. Programe za koje imate podrsku, iza kojih stoji preduzece 
sa reputacijom, a ne par ljudi koji ce se sutra mo!da baviti nefiim drugim. 


FIPO _ FINANSIJSKOKNJIGOVODSTVO 



MAP MAUJPRODAJASTR 

Amorralifflei|9v«Jen(a%n|l(p2awJ(HjiiiviSesaTO50lmrtprocl3iniu,ijjMsvihol)^ 
(TM,TM/l,PPAK/RPP/P,KPP),v«[ittolakSarieiMxlizts(Jepfopisaiauliiral5i<oStar^ 
ptatrtih tzveSlaja, izwJa priiemnica i kalkuladte, tBTfluiwie onxUvnka prrto anevnoa 
^ratll^WluiStampanieraCunakuiJcu, (itofliidri[istw>deiijaelev®iihc8fa,poreski 

spccrllkaclieeeftova.KnitgaSlioraCuna.lrenulniineSBjiporazpinissnovama’naektanulli 

SlaniDaCu,... 


OSA 

EVIDENCIJA OSNOVNIH SREOSTAVA 

MAGIC 

MAGACINSKO POSLOVANJE 

BLAO 

AUTOMATIZACIJABLAGAJNE 

VIR 

EVIDENCIJAISTAMPANJEVIRMANA 

OKAM 

OBRACUNKAMATA 

GRACE 

EVIDENCIJA CEKOVAGRADANA 



ROK ROBNO-MATERIJALNO KNJIGOVODSTVO 



rtBU2tanie>cijalvic«!K^o>'nji9ovodM,iaznii;veSIaii, .. 


KOM 

KOMERCIJALA 

H) osncw {iratiniiteiiti gvhaie finansifskom i rcMwn knjlgavoastvu lormitaju u 

sveSlAii 2nata{ni a Dfaunje i Dianfrante poslovania: aralla enubfi do kupcira, po 
ertsaneDroizvocla.pokonwci^allslimi.Docniovnicima.ponaeininiapiaPanja . 

FAKT 

FAKTURISANJE 

POP 

PRAGENJE 1 OBRACUN PROIZVODMJE 

MAT 

MATERIJALNO KNJIGOVODSTVO 

EVA 

EVIDENCIJAAMBALAfE 

POK 

potroSaCkekartice 

ABOS 

OSIGURANJE 

KASA 

trgovaCkakasanapchu 

TEP 

tehniCkipregledvozila 


I 

jer kvalitet jesamojedan j 


).o. Beograd, Kneza Milosa 82, tel/fax 656-857, 646-692 I 
Posiovnica Valjevo, NOP odreda 23 tel/fax 014/20-1 69 I 


Skolajezika C+ + (6) 


■ Janko Stamerwd 


Novited, knjige i Randardi 

Za i«?k C++ (ve< prilifno popularan u 
n^in kraiewna). sasvxr 9^)mo. stSu bol|i dani. 
U oi«t ^ ^ P'UD 0 date nesre- 
tan splet okolnosti uiSnio da u luralun o /ezihi 
C+ + pomalo lasnimo' za svelom. "RaSunari' su 
w irudA da upoznaju dtaoce sa s^remenijrm 
aapektima jezilca i take na rteU nadn upoqxjne 
prunre. a to |e bio i ledan od olfeva ove rubnke. 
Rafunaju6 1 broj, u 'RaJunarima' ste, u bro|- 
nm Sanoma. mogli da proOtale o vedn 'novite- 
taV do sada predstavlienim u krytsama (i imple- 
rnernifamm ii ria)alttiidni|i<n prevodiooma). "Ra- 
6jnan' su ooSi |di korak dalje i f>redstavl|a)u i naj- 
oovf nam ISO standarda je^ C+ +. daMe. (ak 
1 one osobme kote be, veit»amo, tek ba po- 
driane u budufim prevodiooma. 

C^asope, ipak. po kotitini i sisteinatizaoji n- 
formacja. nikdio ne rnote da zamen kr(tge. Su- 
cajem sredVi okokioso, imam pnhku da vam vrto 
eksMuzivno i, prakbirto, preipremijemo piedsta- 
vim jednu novu kft|u opotai C+ +. Pretpremi- 
leino, zaio 9o knjiga pS uv^ |oiova u ue- 
nutku nastankaovogteksU, mada je mogude da u 
irenudoj u kcpm o/o State ona vet! rnoie da se 
nabavi u trodavnicama. Rei je o knjia pod (po- 
duibrr) punm naslovom ‘Objekcno orijentisano 
prograiniran|e.na|ezikuC++ od csnovnh po|- 
mova do napredrijib lehnika', kop p napisas 
Dragon Milkev, asisleni na EleklortelwStom la- 
kultetu j Reogradu. a kota se uskoro potatdi j 
izdanp izdavadke kude AWs Kn>ga. On kr^a le 
zanml|iva jer uspeino ‘popuniava praznnu' o ko- 
JO] srrto pisak (ovo fi prva kr^tga kod nas kofS se 
bavi svim do sada pnl>/adeniiTi aspektma jezika 
C+ +). all I zato So le to svakako prva krijiga ne- 
kog naSeg aurora koja ol?edin)i^ ot^ektno-onen- 
tisar dizap i prakBdnu pnmenu ovakvog dizajna u 
jeziku C+ + . Znadajnofe, takode. naglasiQ da je 
kr^ pisana lako da ne oiekup od Siaoca pret- 
hcdno poznavanfe lezika C Fb autorcMm reSma. 
dovol|no |e da iitalac dobro zna. recvno, pro- 
gramski pz* Paskal ki nelo drug "klasiSan' pioce- 
duialno-or)entisan programski lezik. Pail|ivijim S- 
taooma 'Radunara*. Dragar Mildev je vtd poznal 
kao idqni tvoiac svofevrsnog prc^renja jezika 
C++ (nazvanog •Concurrent C++'), konstrukti- 
ma za konkurentno progamnanje. 

Krifiga se, svesrro, ne odanp n na jednu 
prakuttnu iinplementacip prevodi^ niu se bavi 
prEdslavl)an|em gouvih bidlioEeka klasa. U njoj 
moierro pronaS In glavne celine. Prva je 'Uvod 
u objektno orjendsano programiranje i jezik 
C+ +■. diuga je svojevrsna referenca ftavog je- 
zika, donivoanakO|emjeeo5adakonS<;en, alre- 
ia je 'Osnovni pnncipi ob|ektno orjendsanog 
programlranja' Prva celna je pcpulamo pisan 
uvod j od|dano orTentisano prgoramirar^, jezik 
C++ I rijegtwe otiekino-orqtrtisane i Tdasidne' 
aspekte. Knjiga de moS oa se Sta na viSe naSna - 
iicalac kO)! pro&ta samo ovai deo bi ved trebao da 
dobije dobru sMcu o dsnotnim ideiama jezika 


Oruga c^ma, koja zauzima centraino mesro 
krtge I dni njen naivedi deo, predstf/^ svojevrsan 
optsiezika. Ovaj op>s se oslanja na ISO standard je- 
zika C e 1 990. godine (na nvou pnkazanom u. u 
cmoj lubrio veC pomr^anom, dn^om izdanfu krf- 
ge ‘/toganvh jezik C, Kerragena i RkSia) i na ope 
jezikaC++ tzleijige 'The AnnotDt«/C++ Hs/t- 
renceA^dnusP EleiStrosmjpaiz 1990. godine. la- 
ko je ova druga l(n)iga jedna od omh koje su veo- 
maznaiajnezaeronp|ezikaC++,postojaojeje- 
dan jak razlog da do sada ne bude pcmmiana u 
ovoj rubno. Zapravo, izuzetno je te9ia za 6tart|e. 
Kn|>ga le take pisana da bude ^akon' za proiz- 
vodate prevodilaca za jezk C+ +. pa je praktiino 
leiko pnjemSva za veSnu 'obifrah* Slalaca. Autor 
knjige "OOP m leziku C++ ...' se pndvaio 
leikog posla da pomenub ope jezika uSn lakSan 
za Stanje, at i da ne 'predvti' na|le2e objaSnfve 
osetane jetile C+ +. Jezik je, dakle, predstadjen 
do samb detalja. rta protesonalncan nrvou, cmli- 
ko pnstupaSio kokko je to bilo mogitfe. 

\^rDvaino se pitaie u kakaorr su odnosu knji- 
gainajnovynaotslandarda jezika C++, okojem 
vec State u 'RaSmarima'. Vetk deo novog naota 
posvePen je standardizaQ]i tablioteka ’/ekki bro) 
standardmh biblioleka uSniPe jezik C+ + znaiajno 
lakSvn za upoUebu - prakoSto i!e deo jezika biQ i 
razne strukture koje su programeri do oda , po 
pvavtkj, imp4emenbrat sarm, pre svega zbog ne- 
standardizovanasti biblioleka koje su bte na raspo- 
laganju. Kako se knjiga ne bam bibtotekarna. sa le 
straneneileizgjbitinaakiuelnosii. Takode. it^leda 
da se pratnino sm aspekb jezika koji se pommiu u 
knjizi neu promerdi r> u n^rrovtjem naertu. R»o- 
p. na iaiost. barem jedir nomtet iz posledrije ver- 
zije rmerta koji mje stfjao da ude u knjigu -zovese 
nomespore konstnjkl. ^i. sada na sr^, uvoden- 
jeir ovog konstrukta. neu 'pokvareni' veC postoje- 
6 koncepb. Ne raiun^uS pevnenuti konstmkt i 
novu konvenaju obeleiavanja datoteka za uUfuS- 
vanje, medemo smatrali da je k/^ga “u toku' sa 
b'enutnim stanjem samog jezika, Sto je, za naSe 
usiove (»k pnlifan uspeb. pre svega imajuS u vidu 
da je knj^ autorsko dekr. a ne puki prevod neke 
suane knjige. Uosidom, posroje izgiedi da. u tre- 
nutku kada i ovaj konstrukt bude bo pnbvaiten od 
sUane proevodaia prevodilaca za C+ +. unoien- 
jem sarrx) nekokko stranca u eventualnom dru- 
gom izdanpj knjiga zadrii aktudnost. 

Tre6 deo knjife zove se *05novni pnnopi 
objektno onjentisanog prograrrvranja' i predstaskja 
nam objektno-onjentisan prrstup nsoddiranju 
softvenskog sstema. bez oslanjanja na bilo koji 
konkretan programski jezik. Ovakav pnsiup garan- 
tuje najveSj mogudi univerzalnost projektovanja. 
Ov^ deo se u vetkoj men oslanja na materlju sa 
kqoni se autor knjige (bai kao i autor Sanka kof 
upravo State) upoznao shiSajuS piedavanja proCe- 
sora Zorrma jamnanio tokom redovnb sludija. 
Pomerwriu i da su lecenzeno knjige kojoj je po- 
sveien vei deo ovog Sanka, mmalo skrtajno, pro- 
fesor Zoroi Joronant i profesor Ouian '^laSent. 
obqica sa ElektnxebniSsg ^rtuketo u Beegrodu. 


Verjjem da £e se, u bududnosb, o ovog kryizi 
(esto govonti i da ie svakako bn ciDrana u razrwn 
razmatranjma tipa 'da h jezik C++ dozvoljavato- 
i-ro' 1 “kako se u jeaku C+ + radi lo-i-to'. Takode, 
verujem da i!e mnog sadainji 1 buduS prokesionai- 
ni pregamen testo konsne ovu knjigu, Poietnio- 
ma te se sredHk^ deo knjige moia uSnti pn- 
teSkim u potetku, ^ te mu se sigumo vradab sva- 
ki put kada u praksi naute neSto viie, nakon (e^ 
te 1 IZ knjige nauSb joi neito... i tako u Isug. 

Sna^ sotfidardaovsmh bibUoteka 

PokuSaSj da ikistiujem prednosii standardizacije 
osnovnb bbkoteka za C+ + . Njknova standardi- 
zacija je zna£^ deo burkkeg ISO standarda za 
C++,Stosmovedpe»nenufcuovomSar>ku. Pn- 
meCujete t u dedeSm programskim knijama na 



for tint l- 0 ( i < b.langttill; i*v| 
if (b| 1 |<* '9’) 
a bt*’!*); 


lakoSj konSdenja stnngova koja potpuno od- 
govara onq koju nude razm 'proSren' l^skali. 
kao u slededem pnmeru: 



b 'Ia2b3e'r 



Najveda lepota gomjeg koda na jezkoj C+ + 
je u tome Sto je or ve< i sada "standardan C++'. 
Prevodilac Borland C++ ga ved pnbvata (ako 
ukljuSte cstrmg.b zaglavlje). a sam teksi programa 
je potpuno J sUadu i sa najnovnjim nacnom stan- 
darda. Lepota jezika C+ + je u tome da je bp 
string u potpunosti napisan samin jezikom 
C+ + . a obidan konsnik ga mole korstn dak i ako 
ne zna n^ o tome. I do sada je C+ + bro pom 
naSn za lazvoj sloienih softverskib projekata. Sa 
standardrzaegom biblioteka bide lako (i bezbedno) 
pisati I male programe. bai kao i na Faskakr. a po- 
vedade se i sigumost vetkib programa, jer de se 
oni sve mSe oslanjab na lemefno istesbrane pro- 
gramske komponenie, koje de M pnslupadne na 
smm oijnim platforrnarrB. ■ 

Junto Stomenoud je dptamrav nfetjer elekim- 
tebnke na smenr Rtsdunorska teinka i r<brrr mte . Tre- 
nuirw se bou rozttjem doferrk) oplkaajo zo MMbiK u 
jTOg a rgtorn jeafcu C++ Negove e-oiat odese su 
yarrkotSisezan.ca.ru i ;anka@{a(e6.eif tg.oc.jiu 


jUL/A\/GUST ‘95. 


127 


radunart 


Bilten 


junVS. 


SEZAM 


ISTEM ZA MODEMSKI 


Pnprvnu: Oepv^ RfSI^iCMd u wsdnf a modentorrra konferencqa 

Mc>draarAW'>«BtmM^JN«n).D^exna{(miZA3)*),Niteta&o»avid(l<:uSEI^lovwBula- 
ie(aE5).Ck^<:<»o«<<(CR£).VIidadtfi(MUZaM},l>i>ikMMf(PC.mOG).OvM|«vt(M(: >SabK>ni 
(PC M)Ov Saoa^ KJae (OKfCA). Bctin F»AcMe (PCUTH). FMe Pckovif (PC.OS), MM PivJoti (AMI- 
Gkk (NCWSn I IC>IUP«K<CyE). I>to Sima > Zrlfco Kmie (VKXVI), 8wSaxitn<! 

«PnMl Boan lepxM (FORUM) j Zorv ZitoM (SEZAM). 


Sezam je u )unu opsluiio 36.9 1 9 pcaiva. komuKi- 
rao sa konsnoma 7.552 i^sova, skoro 3 1 5 daru 
(u proscM fe 10.5 nodova brio neprelodno zauze- 
to), M |e <j dXTi-o piovedeno 1007 sau* >26 
radreh dana. Konsno su sa Sezama pmjzek > 9 ^ 
gdiaju podaiaka dok su za isto vren-e sserru poaa- 
li oko 67 magabafta 

U )avne Sezamoue korfocni:^ o jin le pnsa^a 
1 0. 1 0 1 pooriia 6 9 7 megabafU tcrieo. Kof^n su 
za to vrwng r azm gn* preno 10.700 povairih pOAj* 
ka (9.2 me 2 aCa|U)< 3.100 poniu u grupama(l.5 
mepbaita teksta. plus bnipe dalateke (xikl|ui^ 
uz poruke). N^vde poziva uputili su C^edomri Viinik 
(^ixy). Oorde Karan (lum.cfnie) > M>kvo)e Ognfano- 
vid (jkpSvk), na)vi4e vremena na vea prorek su Ne- 
vena Stammrcwii (neco). 2el|ko Jouanovid (zeifkoi) > 
^eljko Kenfd ( 2 k.). u phot-u su nafdute bik De)^ 
KbOi^evif (cosmo). Lena PetkoW (cjueni) i hoi Je- 
la: (satxxnir). nai^ poruka u konferenoiama po- 
dat su Branko JevAi (lyevctK). Miaden Adamovk 
(modofflowp) I £edomri ViSn)(6 (/dncy) dok su dxoce* 
ke n^vite prenosrii homOlo (nvrrtPSH:). Slavda 
Neik (skune) i jovca Pmovk Opetmvic) 


SEZAM 

U konieenoiu Sezam sa^ (C reiaavno umercnrii 
265 ponAa • ve6b poiemika rufe Mo. akoimosu 
uglavnoni diskutovali o test sistemo (pozowe 
Ol 1/3222-592 - 8 Imsa. uzbesplaBii pnsdJp) i po- 
naSanfu Sezzmovog soitvefa pn radu sa bf^ mo- 
demma. Oni^ zankriln'a tema tala le nova uskjp - 
mogjd^ rezervaoie avHWskih karata (preko agen- 
qe Uk /tes. Korisraa. pomodj posebno razvijenog 
soitvera. mogu da se mfiprm&j o ce n ama avionskab 
karata za razna odredSia. da preuzmu redove leie- 
n)ai narui^ aviondai kartu kcsateim bib spnrute- 
na isioga daria. U lest penodu kof |e ovrii dana po- 
6eo konsno dabi|a|u i poseban pcpust pn narudka- 
n)u loraa own putem . 


KOMUNIKAaiE 

Najvi^e poruka u konketenoji KOMUNIKACIJF pn- 

lemetom. Brio )e red o tcpokpgijp domate Imemet 
mreie. dobik smo detaljan spisiA (vorova t veza. 
razmatrak prolplefne pn zakupu telefonskih knija ko- 
)e D< Ojadale mreku i povezale (C sa svetom. 2^ se 
nandteprobtemesaJUFAKsaobradaiem... Najvde 
painje izazvala je dugotrajna polemkao YU Heme- 
lu. niegown vezama sa drugim sstemma, naro&to 
SetNetom. • •bonwnu' kq treba pMlovao na ra- 
znm srsterrvma. Dekusaa )e porrerneno plazita >z 
domena ove korrierencw . skreMa u poHAe vode. 

santmn poruka. Saznaa smo kako se oofedn mode- 
rn mogj *polnanb' neispravrwn setowsem yred- 
nosb regtstara i kako se p proOtem Kasrvfe oddanja- 


ju. podetao baigup strngM. po ko zna kop put 

r-wat rase smeAj tiks modema klase 1 , 2 > 2.0 1 
r e e c e sa r# se a mopjdnosa Wace far rrtodema ko- 
r r~rfitTdn>i non tut Kon?Ki su detaijno poiedili 
•nodeme Mel i US iioboio Sportster 

'*^00 - 1 ledan i dru^ >na|u svo^ pnstahca. A )e 
Spcnar u prednosb jer se na DldbP Ude nabeilta. 

Gtona he tema kofe se have komurvkaoorvm 
programma bo je leiernote 4.20 • pofetno 
odugev<)en|e orzoie splaslo kada smo ustanovrii da 
su izmene pnMIno mnorre. ipak. mnogi su se odu- 
5k rta dOAnkud. 6*b )e red > o u6tavan|u leiemote- 
ore daloleks TM FON (sp>sak telelotu) u faKomm 
ftr >Arind^. Butomatskcm resetCAWipj 8BS-a ako se 
program ^^kjpi’ > bagu programa TMSTAT Tema 
pttte. uz neizbe 2 ne diskt^ 0 pove6an)u cena ino- 
stranb pozML donela > mnoge pnlose o tonskom b- 


PCHAftD 

Ifasle i>vi^ proleda. u junu kao da le nastufirio u- 
Mje Krai Siolske godre/tnatura. upis na (akukete i 
lurriris spkb rok ustovrii su neiko manfi txo] poruka 
nego prethcdnog mesea At nekin. retk bnmo. 
standardnb prcteema iMk ma - bde. Npr. oko 
uoanw^ dskcM u mosKiAkve kombraoiu. vea- 
iiifSi rn rriMniin m kl T iC i inr li'il r rAr nepo- 
dekncS) parameura u SETUP.<i ■ d. 

Item maOSne piece bite le I cM|e proCriema 
oko AJ4*I funkOfl. nesBMnog rada I teSioda oko na- 
bavrice dobre pkode, Sts le reziritaalo i makm prkta- 
zom u cnom broju. 

U tern video bio |e reel o roam 53/868 (PCI) 
I rndem 9440 (VLB) karbeama, o ko)iiTia su m^enta 
izuzetno pozitivna. Prv< ima. pored M-binog busa. > 
neke imriwnedijafne mogudiiosn (prikazivarje wjee 
MPEG sekvenc). dok 'Aidant odhkuju odiidni drafve- 
n za SM5 operalrvne sisteme. wtuein ekran u )Mn-u. 
kao I pnstoina brzna (u poredei^ sa CLS429 i 
S3/805). 

u terra diskavl dskutovalo se 0 ktasifriirn pro- 
Wemima vezarvm za pravikio podeSavanje PIO mo- 
da. kMever iormabranfe IDE diskova sa BAD stfito- 
nma. a predslavtteoe su i nove Swgete Oeoaiblon i 
(Suontum fVePdl senie. 


PCOS 

U criMTU leme ms.dos vodena je rasprava cko ivb- 

malnogOS2apladonru486D!t lOOMHz, 16MB, a 

preovtadavdi su predlozi da se kcarsb OS/2 Afarp ik 
IMnck^ NT, U temi windows, drokojegovorenoo 
prcrialemu iemap>ran)a Osoure. naroSlo u okvnj 
(verovabio) konaCne beta verzae Mndcus 95. Ostm 
toga, tra 2 eni su > vezno za razbSte video larbce pod 
’AkidMS NT. Prve vesb o mogu6iosb da He ssuu i M n 
Wfeord u pakelu 'Arind»»s95 moJe da 'ollaia' po- 
datke o vaSem neregstnovanom scritveru kada se pn- 
kt)u5te na /iriKTDSsft NelMork proozrokovile su dosta 


prolesta. ak rezerve 9i osale i posle zvamCnog oba- 
ve9en)a M^kroscAa da p to samo opcija kofu kon- 
snik itioJe sam da izabere 6 ne. lema unb pieleino 
)e obkxala pitaniima o nugjdnoss nabtrke Imiu 
CO-a ked nas I u riosiranstvu. mnUnuu koii pose- 
duae udiuSerae YUCCA, te o mestk™ gde se megu 
na6 ^ datoleke o UN(X-u. LVesmo wneD$2 n- 
leresovak su se o detalfima paketa VMnOS2. Oko 
4d»-o. komentansano )e koiko HIMA menxxae on 
zauzima. I c brrsidiodrosb da se za ra^ ri^ stop 
lile na dslaj Kupowia Looeit od strane l6M-a za 3.5 
rnriaaididolvajebriaglavnavestzatemuos.wan, uz 
razmriatania o tome kop fama b mogla bb slededa na 
ksb za kup^mu. 

K-PROC 

UCesbCj (erne algoritmi veoma su se inceresovak za 
iah. U asembleru. govoreno p d kenverzai riOdfin- 
teger) i b^sbcirtint) u neku 5b|iCirionTiu na ekranu. 
Pascal je Pn mestd gde su se iznoak prvi utiso 0 no- 
vom SvSbidbom paketu Dtiphi. Osm lop. Ira2ena 
je kieraiura o Turbo Aseb-u, kao > vezrto za video 
kartice. Problem zaStite napearog softvera le bo op- 
seTno razmotren u dippani. sa anrrrifnm osvrbma 
nadpgodcwibnena^llvdiuinoslranstvu. Uisto) te- 
rn i%pravl)alo se i o interprebrarau datumz. a tema 
razno bla )e rncsto za predstavijarae foi jebiog 
jspeba nabb mladib programeia u svetu. ova| put na 
ra6inanAo) Okmpaadi u Segebnu. 


K.USER 

Tema editori baiila se edkorom TSE u verap 2.0. 
Promena komanb, skararae po kolonama. rnWa- 
nje sa SHIFT + sbelM > drug problem refavan* su 
raznm makreama, kako uz pomod korimdoh ma- 
kroa, take i proraderaem krat men sameg pnagra- 
ma. $io se tide unds komande kod ovog ediora. 
bran ne postof. Postop neSto nakk pravcm i/ido, a 
to su 0oOal. tokb I pcisie undelete. 

Kreirarae tempkne-a u VMxd4VUh predsariia ve- 
lAi problem konsnoma. T^ problem se odrxis na 
kreiranfe nonh dok preisra^pije ved pcstojedih tem- 
plbe-a rad SiC lake tieba. Probriem se rnoie rein 
de6rvsan)em rrdiroa kcf zna|U da budu vrio proble- 
rnabdrn za same kcrisrvke. U ovcm tekg procesoru t 
dalfe ostaje problem sertyanfa po abe«d lodisu pn- 
sutna nak skaia. )edio od reSer^a je da se uad sor- 
uranie kO)e nud Wbrd, pa da se zzom mdno prepravi 
somrpe po domadibn prankma. 

U tern CAD konsniQ su pokuSak da se orga- 
rvzuju za kupovinu Soft Engne 3.0 paket drajvera. 
a to sve zb^ toga 3to 3DS4 i ACW 1 3 nemaiu 
podriku za Cirrus 5434 video kariicu. Jedmo Sto 
moie da se konsb su Minnl drapren. Konsno su 
menk brzinu rada 2 identidrie mabne - lednu sa 
TurboOLO drajvenma kop idu uz Orrus video kani- 
cu. a na drugc^ main bo je instakran Soft Engine, 
kitf se pokazao skoro dupio Man od drapvera ko- 


radunari 


128 


lULIMGUSf9S. 


Sezom Siften 



JUL/ AVGUST -95. 


129 ' 


raCunari 


SezamFile 


jun-9S 


Jovan Sulajii 

Tbkom preihodria dva meseca primetan je trend porasta sla- 
nja nowh programa od slrane korisrtka Sezama. Ibme je, pre sve- 
ga. doptmelo Mvaranje probnih linip sa 14.400 bps modermma, 
So je konsnicima kofr imaju brze rnodeme oiakSalo slanje konsnih 
pnl^a I sveieg softvera kpii do nasjcHi uvek stie najrazWtifm ka- 
nalima. Tako je. recimo, junska lista novih datoteka do sada nagbo- 
gatija ove godine. 

Fbstojanje dva, u test fazi prakWno odvojena. sretema je pro- 
uzrokcvalo I malo zabune oko toga gde se i»'«v3se koje nove da- 
toteke. all nadanva se da de se ovi problemi brzo otkionio. Za sa- 
da je praksa da sve od novih datoteka ide na standardn Sezam 
(gde se. nai^ost, jci uvek nalaze same 2400 modem), satenden- 
ojom da se sve to redovno prebacuje i na novi, probm, Sezam 

Uz brojne nove datoteke, u junu su otvorena i tn ncM dvek- 
ton|uma u r. gram - r;\cad, r;\infocomm i r:\lnfohard. ftVead je 
(logiino) namenjen programima za profektovanje i CAD ataOma. a 
otvoren je pre svega zahvaljujudi broimm pnlozma koge su post* 
flanovi naSeg udruienja CAD konsnika (CADUA) Dva nova rVv- 
fo* kataloga, rVnfocomm i r:\lnfohard su, kao ned»no , rMo- 
prog. nastali “separaerjom" iz prepunjenog osnc7*ncg rimfo orek- 
toniuma - u njih su prebafene razne Inlb datoteke vezare za ko- 
mumikaciie, odnosno hardver. 

Paint Shop Pro 

Paint Shop Pro (drradeno PSP) je odk^ i veoma kompletan 
VWidows program za kreirarge, preyed i mampulaoju slikama. Fte- 
driano je irtanje i pisange vi$e od 30 formas zapisa graA&ih datote- 
ka, tako da PSP moiete konsnit kao dobar i univerzalan imqge view- 
er (program za pregled slika) i pndruit ga odgovaragubm elotenzi- 
jama slika u file iMonoger-u ik nekom dnjgom shell-u za rad sa dato- 
tekama (reomo na Seramu viio populamom Win Commonder-u). 

Mi PSP konstimo i za skidanje sadriaga ekrana WfodcMS ^ika- 
ap. Dovol|no ge prebaciti se (dok ge ekran koji ielimo da sidnemo 
akovan) iz Jeljene aplikacige u Ifoinr Shop Pro i izabrati odgovarajudj 
opoju. pa da PSP ceo ili ieljeni deo (retimo samo akbvan dijalog 
prozor) ekrana aplikaaje prebaci u intemi bafer, gde ga moiete 
mengati ili snimiti bez izmena u ielgem format (dakle, mste ogram- 
£eni samo na .CLP format standard kVfndows OlpOoord-a). 

Mogudnosti manipuladge slikama uldjuiugu ertange sa 8 fetkkta, 
manipuladju bqama, poboIjSanje i izmenu slika, opoje za obradu 
fotograiija. 20 standardnih filtera i 1 2 raznih efekata defbrmacije. 
Moguie ge kreirati i sopstvene eksteme (iltere. Pbmt Shop fto ge u 
svetu dosta poznal i cenjen. Izmedu ostalog, dobitnik je i Zi^'let 
n^rade za softver. Poslednga verziga je 3.0, kc^se na Sezamu na- 
lazi kao w:\graph\p5p_30.»(l.4 Mb). 

Nove verxije 

DOS Navigator II vl .35 (za one kogi gc^ ne znagu. u pitangu ge sgag- 
na zamena za Norton Convnonder) ge dosta fejgrio Sdelovan. bu^ 
d da je prethodna verziga imala gako nepngatan bag kogi se mamie- 
stovao pnlikom kopir^ja datoteka sa jednog diska na drugi - u ne- 
kim sluiagevima bi se odrediSna datoteka kompletno popunia nu- 
lama, bez ikakvog obaveStenga od strane programa da ge kopiranje 
zavrieno neuspeSno. Ovde, izgieda, nemaviSetih problema, alisu 
zato pnmedene neke dnjge bubice - zbog toga se goS uvek o&ku- 
ge verziga DOS Navigotor-a, koga radi bez probtema. Nazrv datoteke 
ge r;\ucility\dn2-l35.zip (S80 Kb). 

Telemate v4.20 ge poslednga verziga omrigenog komunikaa- 
nog programa za DOS (a dosta njih ga konsti iak i u lAfndosw 


okruienju) vedne korisnika Sezama. Prethodna verziga 4, 1 2 ge 
izaSla pre skoro dve godine, pa se oitekivalo da nova verziga do- 
nese veliki broj noviteta. ali pobolg^ga koga se nalaze na sgjisku 
izmena su dosta skromna. Neki konsnid su dak pngavnli i neke 
proWeme u radu, pa su brie-bolje vratli staru. ali proverenu, 
verzigu.Naziv datoteke ge r;\com\cm420-*.zip (4 datoteke. ukup- 
no oko 800 Kb). 

Qoorterdeck ge izbacio goS gednu zakrpu zaQEMM verziju7.5. 
Ovag posledrigi patch nosi datum 1 2.05.9S i trebalo bi da podigne 
prethodne vangante verzije 7.5 na 7.53 (prethodne zakrpe msu 
mengale oznake verzije). Izgieda da su iz ove verzige kextadno izba- 
derv neki ozbiigni bagovi kpgi su postpgali u imojalnog verzigi 7.5, a 
prethodne dve zakrpe ih nisu otkiangale. Naziv datoteke ge r\5ys- 
teiii\qemm75p3.exe (neSto manje od l.l Mb). 

Direktongum u kogem se ria Sezamu nalaze razni dodao za po- 
pulam Clipper, osveien je zakgjrama za sam Ogpper i nekoliko po- 
znaoh bfokrteka. Pre svega, tu je posledn)i patch za nadgradngu na 
dipper v«rzigu 5.2£ i E<t>^»ce t.Og, kpji ge na Sezam stigao gdl u 
apnlu. zatm dosta zakrpa za Six Driver v2.0x biblioteku. kao i 
puudievi zaObgeciDB vMd i fe/epoth/ v2.l . Sve to se, iwavno. 
rotazi u r:Sdipper kalaiogu 

Adobe Acrobu Reader 

Nepostogange gedKistvenog formata za elektronste dcAumente ge 
uzrok velike konluzije • postogi ogroman broj standarda i ‘standar- 
da* za zagttsivange tekstova, graHke, fontova i slidnih stvan, Poznata 
softverska firma Adobe ge. pre nekoliko godina. osmislila i re^zo- 
vala program pod nazivom Adobe Acrobat, kqi olakSava mampula- 
dju I konvertigu datoteka kcje su snimljene u raznim formahma. O 
pnvoj verz'iji programa Adobe Acrobot je veil pisano u Ra&jnanma 
pre dosta vremena, a od tadaje Ado6e-ov standard za zapisivange 
elektronskih dokumenata postao veoma rasprostranjen. 

Osnovm format dokumenata. po standardu kogi ge postavio 
Adobe, naziva se Portable Document fijrmot, a uobiS^ena eksten- 
ziga ovakvih datoteka je .PDF. Veifina korisnika nema potrebu za 
kreirangem .PDF dokumenata (a programi za kreiranje .PDF dato- 
teka spadagu u komercljalni sof^r). ali je vrio mogude da ste ved 
dcfolll neki zagtis u ovome formatu - veliki broj CD-ova kogi u po- 
siednje vreme stiiu uz strane Jasopise ima prateiu dokumentad- 
ju bai u .PDF formatu. Takode, ukoliko imate potrebu da razme- 
ngugeie neSto izmedu PC i Macintosh rafunara, .PDF ge kao stvo- 
ren za to (ustvan, to i jesle bila gedna od osnovmh Adobe-ovih ide- 
ja prilikom kreiranja ovog standarda). 

Adobe Acrobat Reader (oznaka aktuelne verzige ge 2.0) kogi 
moiete na6 na Sezamu ge VWndowe verziga programa koga omogu- 
dspra pregled c Stamgsange dokumenata u PDF formatu. Osim toga, 
mogude ge kretao se izmedu dokumenata kogi sadrie meAfiobne 
veze ik prenositi ngihove defove preko clipboard-i. Ovag program 
Adobe ge stawo u gavno vlasniitvo, Sto te sigumo dopnneti dalgog 
populanzacf .PDF formata. Na Sezamu ga moiete nad u 
w:\inixtacrmread.* <£etin, ukupne duiine oko 1 .4 MB). 

Kada smo veC kod problematike pregleda elektrori^h doku- 
menata bez posedovariga celog arsenaia aJatki programa iz kogih su 
ori krevani. skredemo van paingu nage^jedan koristan program - 
Mkrosoft Word Viewer. On omoguiava gjregled i Stampange do- 
kumenaia kof su zapisani u Microsoft VM formatu (verziga za 
Whdows I Macintosh), bez potrebe da imate instaliran kompletan 
V'M. Ortg program se na Sezamu nalazi u w;\misc\wordview.* 
(takode podelgeno na ietin dela, ukupne duJine neSo iznad t .5 
MB). Kada budete mstalirali Mcrosoft VMycI VfeMer. budite strpljivi 
postugMk irtsialacige ume da potraje (nekad i vt$e od pola sata), £ak 
I na soWoim PC konfiguracigama. 


raiunari 


I30< 


IUIIAVQJST95 



^■r Texas ^ 
Instruments 

;"^/5!Mate™ 4nOC 


Da.mo6 
Multlmedl|a u 

Imprestvnlh 

mansl.Optlmlzovan^^^ 
za Windows™ korisnlte^^, 

TravelMate'™ |e bra, ImaT^^ 

Izvctfuedno |asnu sllku, slajno svM^^ 

I reprodukuje anlmad)e.Jednostavno^^ 

‘prikafite" Docking Station’ sa bateri)sl9^ 
napajanjen I na svakom mestu Intate mogubMtl 
korlSCenJa CD na^ova, bllo da $u muzkSd 111 sollverskl. 

Ako ne idite da smetate okoUnl. mo2ete ukljuSt! sluSallce I sluSad Va$ 
omlllenl disk ddc prlpremate diioilamo plsmo za klljente 111 kalkuiliete 
troikove u nekom ‘Spreadsheet-u*. Za poslovne l]ude novog doba... 

* ’Intel™’ 486DX4 procesor bralne 75 111 100 Mhz, 4,8 111 20 MB RAM-a 

* Akdvnl III Dual Scan kolor dlsple) ( 8,4-9.5 Inia ), 1MB VLB graflSd kontroler 

* Tvrdl disk od 340 do 540 MB 

* Integrtsana 16-bltna zvuCna kartlca I stereo zvuCnld , 

* PCMCIA Type III slot * Bail Point ‘ Adiqstec SCSI n. Audio I MIdl/Game port 

* Intd™ Indeo Video * Double-si^ SCa QJ-RDM Toshiba 

BEOGRAD. MUentlJa PopovlCa 9, SAVA C£WAR 

TEL: 381 11 139 840 EXT. 684, EXT. 694 FAX: 381 1 1 222 23 55 


Ispred copora ...