Skip to main content

Full text of "Galaksija 1972 06"

See other formats




snifiKsiJfi 

CASOPIS ZA VAZDUHOPLOVSTVO, ASTRONAUTIKU I ISTRA2IVANJE BUDUCNOSTI 


SADRZAJ 

Uvodnik 4 

Tesna planeta 4 

Grad ifi klopka 6 

ASTRONAUTIKA 

Sojuz i Apolo u zajednickoj misiji 10 

ERGONOMIJA 

Sistem co\dc-ma5ina 13 

ASTRONOM^A 

Novo ndio nad nama 15 

VAZDUHOPLOVSTVO 

Leteca porota protiv vazdii^nih pirata 20 

Prefiveli piSu istoriju 26 

NAUCNA fantastika 

Artur Klark: ZVEZDA 28 

Piter Kartur: MAGLA 30 

Dfck Luis; KO PLAGIRA 32 

VIZUE I HIPOTEZE 

Tajne drevne Indije 34 

EKOLOGUA 

Jugoslavija i svetska kriza Jivotne stedine 37 
FUTUROLOGIJA 

Ndscrpno blago svuda oko nas 42 

Sansa 22 opstanak; SintetiCka hrana 44 

TEHNOLOGIJA 

Gde je tanko - ne kida se 46 

BIONIKA 

Od cula do saviSenih maSina 52 

Stamparstvo 

Kompjuteri u savremenoj Stampi 56 

GALAKSIJA ZA MLADE ^ 




an jtdsnput meseino 


4/72 




DEMOGRAFIJA 

Deset hiljada godfna istorije stanovniStva sveta 


Pise: dr Milos Macura 


Tesna 
planeta 

DBMOOeiAFSKA EKSPLOZUA POSTAJE SVE AKUTNU! PROBLEM COVEdANSTVA 
JER STOPA PORASTA STANOVNISTVA NA NASOJ PLANET! POPRIMA DRAMATIC- 
NE RAZMERE. 0 TOME GOVOR! DR MILOS MACURA. NAUCNI SAVETNIK U 
EKONOMSKOM INSTITUTU, BEOGRAD. DONEDAVNO D/REKTOR POPULACIONOG 
QDELJENJA UJEDINJENIH NACIJA U NJUJORKU. 


PISMA 


Kao Slo smo najaviU u proSlom bro/u. 
dajemo rei ditaocima koji su nam 
seiavili tokom alaskaprva tribroja 
..Galakslje". Naravno, nesvima: 
jar do danas nam /e stiglo 
(ne radunaiuii porudibine knjiga 
i sliSnu ..tahnieku" koraspondend/u) 
vei nekoHko stotina pisama sa raanlm 
predlozima, primedbama i sugestijama. 
Obiavljujui! ova iivode, napominjemo 
da iemo u granicama naSih moguinosti 
nastoiati da udovol/imo iai/ama Sitalaca. 
s auietkom fel/e Vladana Vukotiia, 

TT rehniCara iz Baograda, 

koji u opiimom pismu pozdravija 

izlaienje ..Galaksije", ali i kritikuja 

njen Siroki raspon tama a raznih oblasti 

nauke, aahtevajuii da. 

sbodno podnashvu, piie gotovo iskIjuCivo 

0 vazduhoplovstvu. asdonautici 

1 graniinim oblastima nauke. 

Ta lelja ne samo da ne odgovara 
koncepciji iasopisa. ved ni leljama veiine 
eitalaca, koji su ..Galaksiju " 

/ prihvatiH kao j^no glasilo 
za populafizaciju nauke u najSiram 
smislu te radi. 

Pristupajuci ovoj javnoj razmeni 
miUjenja, radakcija uwoljava 
iitaoce dS ubuduta budu rigorozniji 
u suojim sudovima, da govora 
i o ridostacima a ne samo o vriinama lisra. 
Jerbezmalo svapisma intonirana su 
lako panegiriSki da je redakci/i gotovo 
zazomo da ih citira — Stose mole 
videti iz priloienog: 



KASUMOViC MUHAMED, 

NASTA VNIK IZ PR A CE. 

OS..D. BATINiC": 

..Pokretanje ovakvog iasopisa 
oSakivao sam odavno i zato njegovo 
..krStenje " pozdravljam. On 6a dobro doii 
u vaspitno-obrazovnom procesu 
jar su u njemu koncantrisana odgovarajuda 
znanja. Za n/ih bi se inaie 
materijal godinama marao prikupljati. 
Prosvjetni sam radnik — nastavnik 
gaografije - i zato s oduSevIjenjam 
oiekujem ovaj list". 


Nastavak na 62. strani 


Iznenadujuie je ali ladno da £ovek, 
uprkos napretku nauke I akumuliranom 
znanju. joS uvek malo zna o sebi I svom 
agregatu — slanovniltvu. Udaljena pa i 
skorija iatorija stanovnIStva najasna je zbog 
nedostatka osnovnih obaueStenja. SadaSnja 
demografska situacija nedovoijno je poznata 
zbog oskudne statistike u mnogim krajevima 
sveta. Buduinost je neizvesna zbog slabe 
osnove za stvaranje hipoteza o bududem 
fertilitetu i smrtnosti. Ipak, i pored svih ovih 
ograniienja. fiovek je oduvek bio I ostao 
naufino radoznao da sazna tta se desllo u 
pro§losti i Sta ga oSekuje u budufnosti. 

Kar Saunders, Vilkoks i Durand procenji- 
vali su veliCinu i porast svetskog stanovnistva 
za razdoblje od kraja srednjeg veka, a drugl 
nau£nicl su pokuiali da to u6ine za istorijski 
udaljenijs razdobija, Ujedlnjane nacije ulaiu 
kontinuelan napor da ocene teku£a kretanja 
Stanovnistva. Posle viSe pokuSaja pojedinih 
nauinika. one su uzele na sebe i nezahvainu 
ulugu da projiciraju stanovniitvo sveta i 
njegovih glavnih podrudja. Ma koliko hipo- 
tetidne, ocene proSlib demografskih kretanja 
i njihove projekcije u bududnost ipak daju 
predstavu o promenama stanovnistva za 
raspon od 9000 godina. Tih devet mileni- 
juma predstavljaju mail isedak istorije i 
razvoja doveka i beznadajan delid istorije 
naie planeie. 


SKOKOVIT HAST 

Proudavanja udaljene istorije stanovnistva 
i njegove bududnosti mogla su dadadu samo 
pribliine rezultate i predstavu o redosledu 
velidina. Od pojave doveka pa kroz stotine 
hiljada godina teSko da se moglo govorrti o 
stanovniStvu onako kako ga danas shvatamo. 
Izmedu 7000. i 6000. godine pre naSe ere 
stanovniStvo sveta moglo je da broji negde 
izmedu 5 i 10 miliona. To je bilo doba kada 
je poljoprivreda postala trajniji obllk ljudske 
delatnosti i kad su zadeti prvi oblici gradske 
civilizacije. ZaStita doveka od dejstva nepo- 
voijnog uticaja prlrode postala je trajnija i 
efikasnija. R^una se da je u doba Rimskog 


carstva, na podetku naSe ere, stanovniStvo 
sveta tvojalo izmedu 200 i 400 miliona. Do 
takvog povedanja moglo je dodi samo zahva- 
ljujudi poboIjSanju metode poljoprivradne 
proizvodnje I boijim ilvotnim usiovima u ; 
Sredozemlju i u predelima antidke Kine. 

LoSe ekonomske i socljalne prilike koje su 
pratile raspadanje Rimskog carstva, seobe 
' Stanovnistva, ratovi I epidemije nisu pogo- ^ 
dovali porastu stanovniStva. Ceni se da je | 
oko 1650. godine stanovniStvo sveta brojalo 
ne viSe od 450 do 545 miliona; samo jedan 
vek kasnije izmedu 629 i 961 milion duSa; a 
pedeset godina iza toga (1600. godine) do- ' 
stiglo broj izmedu 813 i 1125 miliona. 
Tamna istorija srednjeg veka mogla bi da 
objasni razioge za spori porast stanovnistva, 
a napredak nauke i tehnike sa ekonomskim i 
socijalnim poboIjSanjima vezanim za indu- 
strijsku revoluciju korene povoijnijih usiova 
za porast stanovnistva. Procenjuje se da je 
1850. godine svetsko stanovniStvo brojalo ' 
izmedu 1128 i 1402 miliona, a na preokretu 
veka, 1900. godine, izmedu 1550 i 1762 ‘ 

miliona. Za 1950. godinu raspolaiemo pri- ' 
lidno tadnim procenama. koje iznose 2486 
miliona. Samo dvadeset g^ina kasnije, ' 
1970. godine, stanovniStvo sveta dostiglo je 
broikuod 3632 miliona. 

Sto se bududnosti tide, procene svetskog 
Stanovnistva opet se krecu u znatnim raspo- 
nima. Projekcije Ujedinjenih nacija za 
2000. godinu daju nekoliko varijanti. Sred- 
nja iznosi 6494 miliona stanovnika. I sa ' 
njom se obidno raduna. Oonja granica broja 
Stanovnistva je procenjena na 5916 miliona a | 
gornja na 7103 miliona. Maria neizvesnosti ] 
o vefidini stanovnistva sveta kroz trideset 
godina iznosi 12(X) miliona lica. Ona se u 
osnovi javija zbog neizvesnosti o bududem 
kretanju nataliteta i o tome u kojoj ce meri 
on biti pod uticajem svesne kontrole rada- 

Fenomen demografske eksplozije moie 
se objasniti samo bitnim promenama u 
odnosima nataliteta i mortaliteta. LandrI je 
za tu svrhu ponudio teoriju demografske 
revolucije, a Tompson, Notestajn i drug! 
teoriju demografske tranziclje. (J suftini. obe 



URBANIZAM 


IZRAZ KRIZA OKOUNE, KOJI JE VEd USAO U NAS SVAKIDASNJI GOVOR. 
obiCno joS UVUEK PODRAZUMUEVA probleme nastale iz Covjekovog 
ODNOSA PREMA PR/ROD/. FENOMEN! ZAGAOENJA TLA. VODE I ZRAKA. 
POREMECAJ! EKO-SISTEMA. SUETNJE I UGROiAVANJA ZDRAVUA PROMATRA- 
Nt SU IZ NAJRAZLldlTIJIH ASPEKATA, KOJA MEOUTIM VRLO CESTO MOiEMO 
SVEST! NA JEDAN OSNOVNI IMENITELJ: JOS UVUEK PREVISE CESTO PRQMA- 
TRAMO COVJEKOV SVUETODVOJENO OD PRIROONE OKOLINE. 

STOGA CEMO NA OVOM MJESTU GOVORITI PRVENSTVENO 0 KRIZI UMJETNO 
STVARANE OKOUNE. KRIZI SAMOJ PO SE8I. A NE U ODNOSU NA PRIRODNU 
OKOLINU. SVE NAS UVJERAVA DA JE TA KRIZA PRILICNO DUBOKA. SVOJIM 
POSLJEDICAMA NE TAKO SPEKTAKULARNA PO DAU! 6 OVJEKOV OPSTANAK. 
ALIZATO MNOGO POGUBNUA PO KVA LITET NJEGO VOG DA LJEG ^1 VO TA. 


Jedan od najkomplicirBniiih sinamg kola |i 
Svorlo iovjak u loku svoja hiatorije je grad. To ja 
multldiscipllnaran i polifunkcionalan srstam koji 
lapanjuje aroiom doianotdu. Grad gladan kao 
organiiam pa^aduja I svoje tijelo (kuda), svoja 
udcnn Itlalem komuAlkaciia), ltd., a kada orako- 
oavamo olica grada pokaaall da sa I njagova uiioba 
- baskrajan spiel kllomaiara I kllamaiara cljavi, 
tica. vodova I kanala. Svr ti dvorovi sakrHreni Ispod 
njagove koie <nfali i baton) daiu gradj njagov 

Statistike ookaeuju da danas sve vadi broj 
stanovniiiva Zamlje ihri u gradovima. Dok Ja 
podetkom devetnaeatog slol|eda bilo 36 gradova s 
Vila od too 000 sianovnika, danas lb ima visa od 
1600. Do godine 1930. vile od polovina stanov- 
nlStva te iivjeti u gradovrma s Vila od 100 000 
stanovnika. Stoga sva vile moiamo grad smalrati 
kao osnovnu dovjakovu sradinu. To ja njagova 


Problem otudjenja 

Problem urbanistidkog planiranja /aiekao ja 
scipllnami pristup 

nost. Stoga smo , , . 

gradova bave uglavnom arhitakli, pa sa posl|edlce 
toga ukazuju podjadnako u gradovima kc^i su 
izgradani, u gradovima koji sa sivaraju. II 
gradovima dalaka bududrtosti dija projakia glc 
mo u djalima danainjih vlzlonara. Problem psi 
okollne ja danas podjadnako vaian kao I probi 
zagadenja motornlm voailima i otpacima. I dal 
ZB iznalalenja ijeleoja ovog druoag danas br 
problam psiho-okolina osiaje da 




or jtvornica. kancalarija iu 


dl dinamidki prostor (promatrra s 
Vremenski faktor ja zajedniSki. 

— koji ja or- 

. — ,.imiiran CC 
balamt 

stolovima? Da II ja rijad 0 prizam'nici, Hi 
enom bloku, naboderu sa stanovima koji 
jedni na drugs i koji su odvojeni tankim 
pragradnim zldovima? 0 kinematogralu Hi kava- 
0 autobusu. tramvaju, podzamnoi teljeznici 111 
automobllu, matalnoj Ikoljci koja jol vile izolira 
J ~ ~ ' okollne u kojoj sadovjek nalazi 

poievijuje sa u aroj svojoj oStrinI kada znanx) da je 
ibijentima Cija Ja svrha da ogranidavaju 
:ir prostor, koji ga dine usamljanim i zatvora- 

Moida ja svaka teSnja za ogranidavanjam 
priroda naprirodna. Madutim. dovjek sa razvijao. 
sdio svoju dvilizBciju upravo na tom ogradlvanju 
-itorija. Zato nije nl dudo da sa sva vile o^adao 
amljen I odvojen od svoja (feline. Grad nija 
iadniea sianovanja. grad |a mnoStvo individual- 
1 svjatovai pogled nodu na gradske ulice govorl 
osvjatijanim prozorlma 0 tisudama svjeiova koji 
Jive jedni bez drugih. samI a sebe, mojda svjasni 


Okolln 

dovjekovim potrabama zadai 
Hi nimalo u^eha primaju mnogi urbanisti iirom 
svijeta. Otudanje dovjaka od rtjagova okolina, 

i drugog. sva ja vile vidijivo. To otudanje od 
okolina dovodi do otudanja meduljudskib odnosa 1 
konlakaia. otudanja od priroda. a u daijnjoj analizi 
do otudanja dovjaka od dovjaka, od svog ganerid- 


Tre6a dimenzija 

Sva ja jasnija da danalnja stambana izgradnja na 
odgovara niti dovjekovim predodJbama o ambljan- 
tu u kojem treba iivjeti. a jol manja populaclonoj 
aksploziji, koja ja jedan od najdomlnantnljih 


ajoj dostignuda 


Ista. Piva ravolucija u promjanl psibo-okolina tu 

Osnovno ja uklopitl Stan kao prvu jadinlcu u 
sistem. To znadi stvaranje zatvorenog sistama 
stanovanja, koji ja najslliniji prlrodi. Kada dovjak 
ostvaruja zatvorenl sistem (kao Sto ja to na printer 
sludaj s otpadntm vodama Chicaga. koja sa nakon, 
prolaska kroz mnogobrojne HKera ponovo pretva- 
r^u u pitku vodu, tiakla kanalizaciju koja na 
zagaduja okolne vodotokej, moiamo radl da sa 

iprirodi. 

vile tail za mobilnom arbitekturom, 
ija gs na stavlja u gotov stan-dsliju, 
vac mu pruza rrtogudnost za samostainu kreaciju i 
dovrlavanje. Prama tome, vile sa ne radi o gradanju 
kuda, vad 0 sivaranju sistama koji u sabr sadriavaju 
mogudnost promjene, rasia I samoragulscija. Prvi 
praduvjat za moblJnu arhltakturu ja potpuno 


Covjek sv 


o jedinice. Hi na ni 
;a koji sa 


ih galina is 






a kamij- 


an' 

skoj kapsull), kruJe , 
kanalizacija Chicaga), sistem cikllzacija otpadaka 
(ponovno iskoriltenje upotrabljenih tvaril 1 srctam 
toram djalomidnog kruJanja anargija. 

ostvariti na nivou stanova, zbog golame velidine 
aparatura diji bi to bio zadatak. no to sa tada moia 
ostvariti na nivou vedlh galina gdje sa kombinira- 
njam funkcija postiJu 1 drug! afakti (anargija 
stvarana Izgaranjam smada moia sa upotrabiii za 
dasalinlzaclju morska voda 1 si.}. 

Slljadada (aza ja promjana u dlmanzifama 
razmiiijanja. Problem prenaseljarvosti da ^ko 
modi biti rijalan unutar dvodimanzionalnog raz- 
miSIJanja. Lijevo i desno, neprljad 1 natrag, pojmovl 
unutar kruJanja kompasne igle prija Hi kasnije de 
pokazati svoju konadnost. Tada da tiabati poseg- 
nuti I za tradom dimenziiom. kranuti gore i dolja. 
Ved danas ljudi u vilekatnicama Jive 1 rads jadni 
iznad drugih. Prosjadna gustina nasaljanosti nekog 
grada moja biti Fascinantna ako zaboravimo da se 
ljudi nalaza i kradu na vile borizontalnih nivoa. Taj 


iiiiiiiiiii 

liiiiiiiiiiJ 

aiiiiiiiii 

IIIIIIIIIII 

iiiiiiiriij 

iiiiiiiiiii 



KulturnI Sok 







fnuii 

mifi 




'■nmiHiii, 


llllllllllllllllllllllllllllfffffyyiflimyillimi 

lllll!liliifiii!!llifi;fgii3iT|nifiiiiiiiiifmiii 


id novogradnll u Zagrebu ili 

ecini miaal ljudi, prva generac 
ligrsciiu selo-grad, i ostvarivSi »~j >o.i - ....... 

.lan - poaivB aebi I svoje roditelje. Ked tih ljudi 
koji tjnenada dolaje it sala u grad nastaje pravl 
kulturni lak. Oni sa re uigiijavaju ukloplti u sistem 
sianovanja u rauogradn|i, onl se osleiaju iigubljeri 
i napotrebni, Promalrao sam STarije Jane koje su 

buljile u steperiSie ili zatvorena vrata ostallh 
siaroua. Njihovi au sirovi i kterka bill odsutni, 

^le na vratima III dorosHa atolizs i 'atavljala Ih 
na slepanHie. pletu£i vunu ill vazudl neki vez. U 
kuhinjc opramljenoj modernim strojevima za n]lh 
nlje bito posla. U toku prijapodnava prolazrlcl lu 
rijeiki I rjlhovo oeakivarja ja unapnjad bilo 
osudanc re nauspjah. U onlh prvih rakoliko 
tjedana po uMlienju, dok liltovi joi nuu radili, 
poslije due aaie ja raatupala izvjeina livoat, kada su 
se ljudi vradali u svoje domova. Medutim, kada su 


DanaSnji sistem stambenin tellja gdje su ljudi 
Izolirani od avojih susjeda u suprotroati ja s 
oanovama poimarja tovieka kao druitvanog Oita. 
Or ostavlja trejna psihiike posljedica ra druitvaru 
Bfijast pojadinca. Neravno, u raloj sltuaciji moidB 
ja pomelo lieemjerno govoriti o kvalrtati stenova- 

daras°na|manjo'*40TOO°obi?etjl r^mo star?' dok 

drugib 40 000 obileljl tKii u stanovimo s raade- 
kvatnim uujatima Ibaz kupaona, takuta vode Itd-I. 
Cak kada bi se I osnarivall »i olanovi u siambaroj 
izgradnji IHo ja rljadak slutajl bilo bi potrabno 
3-10 godira da se samo aanira sadaSrie atanje: a 
ito je sa onima koji u grad dolaze sa sale, ili iz 
drugin grad ova? 

Medutim, i o kvalltati starovarja treba voditi 
ratuna, jar graditi netto Sto ta se vat kroz koju 
godinu pokazaii kao nadovoljno I lote. znati 
iroSIti dvoatruko, ta ja osnovrl problem da se u 
olaniranju jeftine stambene izgradnje re ode teko 
daleko da se,.ftvors 


U Sovjetskom Savezu su t 
gradnjom stanova koji posjeduju sav nuian kom- 
for, spavatu i radnu sobu, jediro ne sadrte 
prostorljo za lakozvani „dnevri boravak", Ta 
prostorija je zajednitka za starare avakoga kata, 

kluh? ^ mo^ imaii vile namjana. U rjoj se 
moie nalaziti lelevizQr ill kino-projektor. u nekima 
su smjettare titaonice i knjiinica. ili se mogu Igrati 
druStvene Igra. U tier je prostorijama mogute 
prilikom svetanih zgoda orirediti vetere za vetj 

novogradnji naravro namogutel i slitro. Ovaj put 
socijallzacija starovanja svakako pruta imeres^- 
tan primjar. Ciri sa da tamo se vrio skoro rati u 
vremenu kada arhiiektl viSe rate dlktirati izgitd i 
namjenu kako zgrada, lako I pojedinih prostorija u 
rjima. To ta biti kraj borbe protiv izmiiliere 
tfhilakture, a za arhitekturu koja neprestano 
nasteja. Ssskrajne su mogutrosti gradenja iovjeko- 
vog prostora, a osrovno je da taj prosior bude ito 
vita primjaren tovjeku. 


ASTRONAUTIKA 


„AP0L0-16“ 
na mesecu 


2, „8A?A" OEKART: Nakon alunitania navisiju 
Dekart, komanaaiit Jaiig je podeo sa posiavljanjem 
stalne Pau6ne sianica, U pradnlam pkinu su modul 
,, Orion" llovo) i mescbevo vozilo, s bdtcii)skim 


UZVITLANA PRASiNA N 



U proSlom broju ..GALAKSIJE" tiiaoce 
smo deiaijnije upoznall s rezullatima mlslje 
„Apolo-16". Objavljujuci u ovom broju na- 
knadno pribavljene kolor-lotografije, do- 

Irojlce astronaula na Mesecu i na oibiti. 

Posle manjih tetiniikih greJaka u toku 
lela. asironaul Dzon Jang kroCio je na vislju 
Dekart 21, aprilu u 17,56 casova (po nasem 
vrctncnu). Pet minula kasnije pilkljueio mu 
se Carls Ojuk, Njihovptvl ullsak bio je da su 
sreiino prosli; meseCev modul „Orion" spu- 
slio se tadno u zaravnjenl center malog 
kratera, clje su se padine uzdizale pod uglom 
od 30“; bilo bi aeoma opasno da se ..Oriort” 
spusliu na lu kosinu, 

Jang I Djuk su zatrm postavill kompleks 

naCInrll tri rupe dubrne 3 m. Ove su bile 
namenjcne za razmestaj sondainih instru- 
menata za me/enje topJotnog zracersja tz 
unulrasrtjosti Meseca, dok su iz Itece izvadili 
uzorke iz dubine slojeva Mesecevc kore, 
Medulim, Jang se spolakao o elektrokabi i 
prekinuo ga, tako da merenje toploinog 
zrafenja nije moglo da se izvr§i. 

Rejon alunitanja bio je prekriven slojem 
ptaSine, debljine 15 cm, koji je otezavao 
krelaisje asironauta. pa i meseCevog vozila. 
Zbog toga su im skafandri ubrzo bili 
prekriveni pra§inom kao da su boravili u 







Sow jetsko - ameriiki 
kosmlfiki randevu 


SOVJETSKI SAVeZ / SJEDINJENE DPtAVE PLANIRAJU DA SPEDINOM 1975. GO- 
DINE FOPMIPAJU ZAJEDNidKU OPBITALNU STANICU. ONO StO SE MESECIHMA 
NAGADALO, SADA JE IZVESNOST: SOVJETI I AMEPIKANCI iELE DA U SVEMIPU 
SARADUJU, NE VISE ..NEKADA U BUDUtNOSTl", VEC S POTPUNO ODPEOENIM 
TERMINIMA 


SOJUZi APOLO 

u zajednickoj misi ji 


Devetog juna 1975. godine, prema doku- 
mentu ameriCke Uprave za aeronautiku i 
istra2lvanja svemira, bliie lansirana orbitalna 
stanica tipa SAUUT, a dan kasnije u nju 6e 
u(Si trojica sovjetskih kosmonauta, koji 6e 
biti do nje dopremljeni kosmidkim brodom 
tipa SOJUZ. Cetrnaastog juna, sa kosmo- 
droma Kejp Kenadi startovade svemirski 
brod tipa APOLO, sa trojlcom astronauta, 
koji ie sutradan stegnuti ruku svojim sovjet- 
skim kolegama, 

NekadaSnji rivali u svemirsko] trci izgra- 
dide zajadno orbitainu stanicu, za koju je 
pored transportnih brodova SOJUZ i APO- 
LO, i orbitalna stanica SALJUT, neophodan 
specijalni ADAPTER za spajanje. Jar, i 
pored madusobnog poznavanja tehnike i 
programa izgradnje kosmidkih brodova, 
zbog razliditosti sistama brodova SOJUZ i 
APOLO do sada nije bilo mogude njihovo 
naposradno spajanje. Nije red samo o tehnid- 
kim faktorima. Ameridki naudnici su, upr- 
kos tragediji astronauta Vajta, Grisoma i 
£atija, Z3dr2ali kiseonidku - a sovjetski, 
uprkos tragediji kosmonauta Oobrovoijskog, 
Pacajeva i Volkova, azotno-kiseonidku atmo- 
sferu u svojim brodovima. 


Posle nekoliko konferencija strudnjaka 
doneta je odiuka da se pristupi projektova- 
nju i konstruisanju adaptera za spajanja. 
Njegova velidina pribllino odgovara Skoljki 
„fijata 1 300": du2ina oko 3 m, prednik oko 
1,5 m. On de, izmedu ostalog, biti opremljen 
rezervoarima sa kiseonikom i azotom, rezer- 
vama hrane, vode i oprame, radio-uredajima 
i kontejnerom sa skafandarima. Ameridki 
astronauti de morati da se pri prvom 
svemirskom sastanku najpre u adapteru 
prilagode atmosferi kakva vlada u „S8ljutu''. 
Posle pozdravljanja sa sovjetskim kolegama 
modi de da se odmaraju na komfomim 
pliSanim sofama adaptera. Pored uzajamnog 
prilagodavanja na razlidite atmosfere u kos- 
midkim brodovima (sovjetski kosmonauti de 
verovatno po2eleti da uzvrate posetu brodu 
„Apolo''), adapter je neophodan i zbog toga 
i^o se spojni mehanizmi sovjetskih i amerid- 
kih svemirskih brodova razlikuju. 

Amerikanci su u sporazumu izrazili 
spremnost da njihovi strudnjaci izrade adap- 
ter po sovjetskim planovima i da plate sve 
trolkove proizvodnje, ukijudujudi projektne 
studije i ispitivanja u klimatskim i vakuum- 
skim prostorijama. Predradunski troSkovi za 


izradu tri adaptera dostiiu 200 miliona 
dolara. Ako se uzme u obzir nezavidna 
finansijska situacija NASE i blokiranje raz- 
nih njenih ambicioznih planova i programa 
(„Apolo'', „Veliko puTovanje" i drugi), taj 
poduhvat zasluJuje pafnju. Red je I o 
eventualnim zajednidkim perspektivnim pla- 
novima, kao i 0 jadanju faktora bezbednosti 
astronauta u letovima, Mogudnost pristajanja 
jednih brodova uz druge u svemiru, bez 
obzira na nacionaino poreklo, omogudide 
pru2anje pomodi posadama u vasionskim 
brodovima i orbitalnim stanicama ako se 
nadu u nevotji. Sem toga, takvi sistemi de 
omoguditi izvodenje zajednidkih naudnih 
eksperimenata. To je svakako u interesu ne 
samo nauke i op$teljudskog zbiiiavanja na 
„najvi^m nivou", ved i politidkog zblitava- 
nja dveju supersila. 

Pretiminarni program predvida da se 
ameridka trojka standardnom kapsulom 
„Apolo" vine do nl2e, ekscentridne orbite, 
^e de izvrSiti izviadenje adaptera iz posled- 
njeg stepena rakete „SATURN 1-B", slidno 
postupku sa lunarnim modulom u dosadel- 
njim letovima na Mesec. Trojka de zatim da 
prede na viSu, kruJnu orbitu koja odgovara 



10 


ZaStitno svemirsko odelo 

Kosmonaut Aleksei Leonov bio je prvi iovek koji ja u laStitnom odelu iiaSao u svemirski 
prostor, a kosmonauti Hnrnov i Jelise/ev prvi so u otvorenom svemiru izvriili kompleks 
radova i montalu raine oprame, obaviU istralivanja i osmatran/a, a latim preSU iz broda 
„Soiuz-5" u „Soiuz-4". Za obavljan/e na/raznovrsni/ih poslova u otvorenom svemiru 
kosmonautima su potrebni sigurni skafandri. ko/i su od iivotnog znaiaja i u studaju havarije. 

Skafandar 

sovjetskih kosmonauta 



PRESEK ADAPTERA, S NEKIM 
TEHNidKIM DETALJIMA 


orbiti ..Saljuta". Sutradan bi se izvrSIto 
spajanje adaptera sa ,.Saljutom". Posle obav- 
Ijanog prilagodavani'a u adapteru, amerifiki 
astronduti pre£i £e u .,Saljut". 

Slede£a dva dana obe posade ufiestvovale 
bi u ostvarenju Cetiri „r8dna perioda". Prvi 
je predviden za upoznavanje i uspostavijanje 
prisnijeg kontakta, a ostala tri bila bi 
posveiena nauSno-istraiivafkim zadacima. 
Radni periodi su razdvojeni odmorima 16—9 
fiasoval, Po jedan £tan posade 6e biti 
zaduien za kontrolu u komandnom brodu i 
odr2avanje veze, a ostal! de obavljatl planlra- 
nezadatke. 

Ns kraju drugog dana randevua ameriikl 
modjl te se odvojiti, vratiti na ni{u orbitu i 
zapo£etl 11-dnevno osmatrani'e Zemlje, dok 
6e sovjetska posada r^astaviti svoju radovnu 

To ie biti prva zdruzena misija u svemiru, 
a nadaimo se i podetak ere stvarne medu- 
narodne saradnje u vasionskom prostoru. 


SREDINOMJUNA 1975. SOVJETSKA 
\0SMI6KA STANICA IDESNO) / ameriCka 
KAPSULA SPQJICE SE UJEDINSTVENU 
ORBITALNU STANICU. 
NA VRHU KAPSULE ..APOLO" NALAZ! 
SE ADAPTER (DUZiNE OKO 3 M, 
PRECNIKA OKO 1.5M). KROZKOJI 
OE AMERIKANCI PREti U SOVJETSKU 
ORBITALNU STANICU ..SALJUV 



Kosmidki skafandar, u izvesnoj meri, 
funkcioniSe slidno kao hermetidka kabina 
broda. Sastoji se od viSesloir^og nepropusnog 
kombinezona, s hermetiSkim Slemom. ruka- 
vicama 1 obu63m. U skafandru, predvidenom 
za rad u otvorenom kosmosu, nalazi se i 
aparatura za odriavai^je usiova neophodnih 


Kostim skafandra sastoji se iz nekoliko 
slojeva. od kojih svaki ima odredenu funkci- 
ju u obezbedenju kosrrKinauta od opasnih 
dejstava otvorenog kosmosa (shema t). 
UnutraSnjost skafandra, napunjenog gasom, 
odvaja od kosmidkog vakuuma hermetidki 
omotai. On obezbedujs oiuvanje atmosfere 
u skafandru, spredavajudi fiuktuaclju gasa u 
svemirski prostor (2), 




Skafandar 

sovjetskih kosmonauta 


U ovim skafandrima sa obi(rio koriste 
dva hermetifika omotaCa, od kojih je jedan 
rezen/ni; on u dejstvo stupa automatski, pri 
oStedenju osnovnog (3). 

Optera£enje nastalo zbog unutraSnjeg 
pritlska atmosfere, koje se prenosj kroz 
hermetiiki omotaC, prima vezivni sloj 
opramljen specijalnim iarnirlma radi obez- 
bedivanja poktetljivosti ruku i nogu, Kon- 
strukcija vezivnog sloj'a odreduje oblik i 
razmere kostima I sprefiava njagovo razduva- 
vanje pod dejsivom unutra$njeg atmosfer- 
skog pritiska {1). 


Radi prilagodavanja skafandra figuri ko- 
smonauta, vezivni sloj ima sistem konopaca. 
Hi vrpce za pritezanja. Rukavice takode 
imtqu nakoliko minljaturnih iarnira na sva- 
kom prstu. Nakoliko slojeva veoma tanka 
metalne folija, povrh kojih sa nalazi gusta 
bela tkanina sa svetlosno-odbojnim osobina- 
ma. sTvaraju sigurnu toplotnu zaititu od 
pregravanja na suncu, odnosno hladnode u 
senci Zamtja Hi broda (5). 

Slam, hermatizovana kaciga, slu2i za 
zaStitu glave od povreda i za pridvrSdlvanje 
zastakijenog dela (iluminatora). koji omogu- 
iuje osmatranje, llumlnatO' je nepropusno 
gjojen sa kacigom, a preko njega sa moJe 
spustiti svetlosni filter, koji odi i lice ftitj od 
zaslepljujuia svetlosti I dejstva infracrvenlh i 
ultraljubidastih zraka Sunca. U Slemu sa 
nalaze i radlo-uradaji za prijem I predaju 
signala i govorne radi. 

Atmosfera u skafandru sastoji sa od 
nakoliko daseiina litara gasa, koji popunjava 
prostor izmedu tela kosmonauta i hermetld- 
kog omotada. Odr2avanje prltiska i sastava 
gasa, rsgulisanje temperature tela i nake 


druge funkcije obavija aparat sistema za 
obezbedenje iivota. Oeo tog sistema montira 
sa neposredno na kostimu skafandra, a dn 
deo sa nalazi u pranosnom rancu. 

Najprostiji sistem Je onaj kod kojeg 
snabdevsnje kiseonikom i odstranjivar 
Jtetnih primesa i toplote vrSi neprekidnim 
ispuitanjem kiseonika iz balona u rancu. 
Deo tog kiseonika udiie kosmonaut, a ostali 
deo struji oko njegovog tela, zasiduje se 
ugljendioksidom i vlagom, zagreva I zatirr 
izbacuje u kosmos. Takav sistem koristio je 
Leonov. Jednostavan Je t udoban, all se 
mofe koristiti samo pri kratkotrajnom bo- 
ravku u slobodnom kosmosu, 

Skafandri kosmonauta Hrunova i Jeliseje- 
va (prikazani na velikom crteiu) imali su 
autonomne sisteme za obezbedenje iivota 
regeneracionog tipa (shema 2). Centrlfugaini 
ventilator s transmisijom sa elektromotora 
potiskuje kiseonik da cirkuliSe kroz kosiim i 
ranac skafandra- Ugljen-dioksid vezOje u sebi 
kutija s hemijskim apsorberom, a hladenje i 
suSenje gasa koji cirkutiSe obavija se u 
rashladnom agregatu, u kojem se vrii i 
kondenzacija vlaga (16, 11, 13). 

Bezerva kiseonika u rancu duva se pod 
visokim pritiskom i odvodi u skafandar 
pomodu regulatora. U rancu postoje elek- 
tridni brojadi i meradi, koji na pult broda, a 
zatim po kanallma radio-talemetrije, prenose 
na Zemlju informacije o rezervama kiseoni- 
ka, pritisku u skafandru, sadrfaju ugljen-dio- 
ksida, temperaturi I drugim vaJnim karakte- 
ristikama. Sem toga, predvideni su i signalnl 
uredaji, koji kosmonauta upozoravaju na 
opasnost (4, 10, 11, 17). 

Kablovi i cevovodi spajaju se sa skafand- 
rom pomodu hermetidke utikadke spojnice. 

U rancu se nalazi i automatski uredaj, 
koji u sludaju naruSavanja hermetidnosti 
skafandra odmah ukljuduje dopunsko ispu- 
Itanje kiseonika, radi kompenzacije njegove 
fluktuacije. 

Pri kvaru elektromotora ventilatora Hi 
prekida njegovih provodnika, kosmonaut 
moie ukljuditt irtjektor, koji za ostvarenje 
cirkulacije gasa koristi energiju komprimira- 
nog kiseonika (14). 


ZANMMLnVOSTI 


MESEC NlJE ,DETE' ZEMUE 

Ns osnovu resulteta detaljnih istrali- 
vanjs mno^brojnih uzoraka ksmenja i 
praline, koje su posade .,ApoIb“ donele s 
Meseca, nauinici su konaino stavili „ad 
acta" hipotezu poznatog astronoma Pike- 
rings, po kojoj je Mesec navodno nastao 
odvajaniem od Zemlje (iz ablest! danal- 
njeg Pacifika! u vreme n/enog formiranja, 
a usied nekog kosmiSkog utica/a. Analiza 
tih uzoraka kategoridki negira prelpo- 
stavku o tome da su Zemija i Mesec od 



istog materijala, all ne poriSu mogu6nost 
da su mogti nastati u isto vreme. Afirmi- 
saio se gledilre o nastanku nebeskih teia 
u Suneevom sistemu i verovatnom zajed- 
niCkom niihovom „rodendanu". Na/sta- 
riji uzorci sa Meseca stari su oko 4,6 
mUijardi godina, a tolika je i jfarost 
Zemlje. Sem toga, svi podaci govore da su 
Sunce, planete i njihovi sateliti nastali 
istovremeno iz svojevrsrtog kosmiSkog 
praoblaka odrotirajuSe kosmiSke praline 
i gasova koji se u pojedinim regionima, 
pod dejstvom gravitacionih siia, jaSe Hi 
slabije zgulnjavao u Svrstii masu. 


PATUUASTE RAKETE 

Prvi stepen dlinovske rakets-nosaSa 
kosmiSkog broda „Apolo". „Saturn-5", 
ima snagu potiska od 33 000 tone, a 
visok je 109 metara. Medutim, uporedo s 
raketama-giganiima postoje rakete pa- 
tuljci Najmanja od njih ima duiinu 
12,7 mm, maksimaini preSnik 3,05, a 
minimaini 0,43 mm. Teiina joj je 0,1 

Te minijaturne rakete koriste se ze 
kontrolu i ispravke poloiaja i kursa 
kosmiSkog broda u roku lets kroz kos- 
mos. Njihovo gorivo saSinjava smela 
ezota, vodonika i kiseonika, koje je u 
normalnim okolnostima nezapaijiva. 



12 




ERGONOMIJA 


Pise; dr Stojan Cmelic 

SISTEIU 


Posloje oivorenl r zatvoreni sistemi £o- 
vek-ma§ina. U prvom slu^aju £ovek pokrene 
sistem I - njegova funkcija je zavrSena. 
Primer takvog otvprenog sislema je artilje- 
rac, koji briiljivo izraiunava elemente po- 
trebne da bi sa cev copa usmerila ka 
odredenom cilju. Kad je orude opatilo, on 
gubi kontrolu nad zrnom i ne mo2e da 
izmer>< njegovu putanju. 

Zatvoreni sistem predstavija astronaut sa 
kosmidkim brodom; pri tom su dovek i 
maSina staino u uzajamnom dejstvu. Ako let 
postane neieljen ili opasan. dovek aktivira 
uredaje za korekciju, a zatim na instrumenti- 
ma proverava da li je greSka otkionjena. U 
zatvorenom sistemu ljudska komponenta 
obiSno ima kombinovane funkcije opaianja 
(dulima), prerade Informacija (u mozgul i 
reagovanja (komandama. upravijadima), dok 
maSina samo dostavija informacija doveku 
da bi doneo odiuku. 

SPOSOBMOSTI 
COVEKA I MASINE 

Kad se odreduju zadaci koje treba da 
izvrii sistem dovek-maSina u kosmidkom 
letu, potrebno je imati predstavu o sposob- 
nostima doveka i masine kao i o njthovim 
pozitivnim i negativnim osobinama. Na 
primer, dovek moie otkriti primarne signale 
u buci, dok su maiine nesposobne da 
raspoznaju signale u takvim usiovima. Isto 
tako. posioji znadajna ^rosl u reakcijama 
doveka na nadrazaje, dok maSina gotovo 
trenutno reaguje na signale. 

U poredenju s maiinom dovek je glpkiji. 
a navigacione mogudnosti maSIne zavise od 
njene konstrukcije. Po pravilu, postojedi 
automaiski regulator! strogo su specijallzova- 
ni, dok je dovek. zahvaljujudi obuci i 
treningu, kadar „da proiiri svoju kvalifikaci- 
ju" I upravlja razllditim uredajima, da menja 
programs po kojima se ostvaruje regulacija i 
u sludaju poremedaja prelazi od jednog ns 
drug! nadin izvr§avanjs tih funkcija. 

Oni koji favorizuju automate istidu da se 
dovek mote zemoriti, ukoditi ili suviSe 
opustiti, dto se neizbefno odriava na uprav- 
Ijanje brodom. Po njihovom miiljenju. maSi- 
ne su sigurnije: one ne posustaju, a otpornije 
su na uticaje spoljaSnje sredine. 

Ameridki strudnjaci su uporedivali sigur- 
nost rada uredaja kosmidkih brodova. U 
[ednom uredaju u svojstvu operatora kori- 
iden je dovek. On je imao zadatak da na 
osnovu signala pokazanih na instrumenlima 

13 


LjudskI faktor u usiovima automatizacije 

U ER! KOSMICKIH LETOVA AKTUELNO JE RAZMATRANJE ULOGE COVEKA I 
MASiNE. ne TREBA IH SMATRATI ODVOJENIM JEDINICAMA, JER COVEK NlJE 
OBICAN PUTNIK KOJI SE TRANSPORTUJE OD JEDNOG MESTA NA DRUGO, NECO 
AKTIVNI FAKTOR U KOSMidKIM LETOVIMA. OD TOGA KOLIKO JE COVEK 
PRILAGODEN MASINI. / MASiNA COVEKU. ZAVISI USPESNO FUNKCIONISANJE 
JEDINSTVENOG S/STEMA. STOGA LEKARI I PSIHOLOZI PRIPREMAJU COVEKA DA 
SE Sto bolje uklopi u visokoautomatizovanu tehniku / izdrZi sw 
OPTERECENJA SVEMIRSKOG LETA. a INiENJERI PRI KONSTRUKCIJI KOSMlC- 
KOG 8R0DA VODE RACUNA O NJEGOVIM PSIHOFIZIOLOSKIM MOGUCNOSTIMA. 

Covek-maSina 


donosi odiuke u vezi sa upravljanjem broda. 
U ostalim uredajima dejstvovali su samo 
automati. Radi vede sigurnosti in2enjeri su 
pribegli, kao Sto je to uobidajeno u astronau- 
tici, obezbedenju pomodu rezervnih eleme- 
nata sheme. Ispitivana su detiri tipa uredaja: 
sa dvostrukim, trostrukim, detvorostrukim i 
petostrukim obezbedenjem. 

U podetku, rad svih pet uredaja bio je 
podjednako siguran. No, ved detvrtog dana 
jmitiranog lets pokazala se razlika. A posle 
dve nedelje sigurnost uredaja sa dvostrukim. 
trostrukim i detvorostrukim obezbedenjem 
nije bila zadovoljavajuda. Sigurnost uredaja 


sa petostrukim obezbedenjem takode nije 
bila visoka. Ali sigurnost uredaja u koji je 
bio ukljuden dovek nije se mnogo izmenila. 

Ako se uzme u obzir da za kosmidke 
brodove ogromsn znadaj ima tetina aparatu- 
re, onda je korisnijl uredaj sdovekom, jer je 
i lakSi od automatskog sislema. 


struOnjaci posveOuju VELIKU 
PAiNJU PROBLEMU BESTEZINSKOG 

stanja. specijalne veZbe 

OMOGUCUJU SVEMIRSKIM 

putnicima da se brzo priviknu 

na NESTAJANJE TEilNE. 




SISTEM COVEK-maSlNA 


rukovodeCa 

ULOGA eoVEKA 

Uloga Coveka naroiito je znaiajna u 
situacijama otkaza. Kao ito Je poznato, 
amariiki astronaut Dion Glen bio je prinu- 
den da rubrx) upravija brodom u trenutku 
kad su otkazal! automatski uradaji na 
..FrendSipu-?". Posle toga on je pisao: „Pre 
svega, Coveku se mo2e dati vi$e zadataka u 
vezi sa upravijanjem kosmidkim brodom 
nego ito^e bilo planirano, I tamo gde su 
potrebni automatski uredaji, sigurnost njlho- 
vog rada znatno se povePava zahvaljujudi 
prisustvu doveka, Let na „Frend$lpu-V' to 
potvrduje. Brod na bi mogao da izvrii misiju 
I da se vrati na Zemlju, da nije u njemu bio 

Poznato Je da su automatski uredaji 
otkazali i na sovjetskom brodu „Vashod 2". 
Tada je njegov komandant. kosmonaut Pavel 
Beljajev, orijentisao brod rudno i u proradu- 
nato vreme ukijudio motore za kodenje. 

Sve to ubedIjivQ dokazuje da, bez obzira 
kakav Je stepen automatizacije na kosmid- 
kom brodu, dovek uvek ima rukovodedu 
ulogu. Rizume sa, smeSno bi bilo misllti da 
je dovek kadar da zameni automatske 
uredaje; bez njlh se kosmidki let ne mo2e 
zamislltl. 

Covek kontrolide i upravija mallnom, a 
maiina zamanjuje doveka gde je njen rad 
afektivniji. I u tom sludaju upravijanje 
kosmidkim brodom postaje znatno sigurnije. 

Pomodu automatskih sredstava dovek de 
lakie rego automatl uvesti brod u zadatu 
orbitu, tadnije korigovati putanju leta prema 
odredenoj planetl i Izabrati najprikladniju 
povrSinu za sletanje. 

Astronaut upravija brodom i izvodi razli- 
dite manevre, koristedi pri tom komande, 
prekidade, rudics i montaZne instrumente. U 
zemaljskim usiovima takvi pokreti ne pred- 
stavijaju teSkode, all u bestedinskom stanju 
stvar stoji drukdije. 

Kao dto Je poznato, na ZemIJi se podiza- 
njem ruku rli nogu pomodu miildnog napre- 
zanja savladuje odredena teiina i Inercija 
mase. U bestedinskom stanju, naprotiv, 
tedina restaje i dovoljan je beznadajni napor 
da bi se pokrenuli ekstremiteti. Medutim, u 
skladu sa formiranim navikama na Zemljl, 
nervni ceniri od samog podetka upuduju 
jake impulse miSidIma. Zbog togs realni 
pokreti viSe ne odgovaraju zamiSIJenima i 
podinju ih prevazilaziti. Konkretno. ruka 
koja pokudava da olovkom dodirne tadku na 
hartiji podide se vide nego dto je potrebno i 
dodiruje bartiju iznad oznadene tadke. 


SVESTRAMA OBUKA 
KOSMONAUTA 

Da bi astronaut uspeSno upravljao bro- 
dom i njegovim uredajima, vaino je da 
saduva stabilne navike izvriavanja odredenih 
miSidnlh naprezanja. All, pri tome su se 
javHe tedkode. U jednoj seriji eksperimenata 
za vreme parabolidkih letova sovjetski ko- 
smonauti izradili su stabilne rsavike izvriava- 



POSL£ ..LETA " U TRENAtERU 
KOSMICKOG BftODA KOSMONAUT! 

BI VAJU POD VRGNUT! MEDICINSKIM 
ISPITIVANJIMA. NA SLICI: LEKAR 
PROVERAVA CENTARZA RAVNOTEZU 
VITALIJA SEVASTJANOVA. 


nja zadatog mididnog naprezanja od 750 
grama (sa tadnoddu plus-minus 10), U 
podetku, oni nisu primedivali razllke u 
savladivanju otpora poluge dozimetra na 
Zemiji i u bestedinskom stanju. Medutim, 
filmskim snimkom objektivnoje ustanovalje- 


USISTEMU OOVEK-MASINA. MASINA 
OBEZBEOUJE INFORMACIJE. KQJE 
dOVEKPRIMA I TUMACi. SLUiEtl SE 
SVOJ/M MOZGOM KAO RAdUNSKOU 
maSinom. Covek, PREKO KOMANDI. 
utiCena signal KOJIJE POTEKAO 
izmaSine. tako Covek i maSina 

FORMIRAJUJEDNU CELINU KOJA, 
NJIHOVOM USAGLASENOSCU. 

DOaUA U EFIKASNOSTI. 



no da Je tadnost rada pri nestajanju tedine 
bila znatno poremedena: kosmonaut! su 
premadiii zadato naprazanje za 250-1125 
grama. Samo je kod kosmonauta Bikovskog 
razlika izmedu naprezanja bila svega oko 60 
grama. U poslednjim letovima amplltuda 
gredaka postepeno se smanjivala i ved na 
petom letu sve se normalizovalo. 

Specijalne vedbe pomogle su da se kos- 
monauti prilidno brzo priviknu na nestajanje 
tedine. Za vreme prvog kosmidkog leta. koji 
je Izvrdio JuriJ Gagarin, nije bilo nikakvih 
poremedaja u koordinaciji pokreta, mada je 
on osedao malu naprijatnost zbog nedostat- 
ka uobidajenog pritiska naslona i sedidta na 

Delatnost asconauta postajala je slodeni- 
ja od leta do leta. Oni su moral! da 
posmatraju zvezdano nebo, polarnu svetlost, 
vedtadke satelite, povriinu Zemlje; merill su 
visinu zvezda nad vidijivim horizontom, 
proveravali stabllnost gasnog mehura u ted- 
nosti i vodenog mehura u gasnoj sredini, 
snimali kinoaparatom, sprovodili razlldita 
medicinska istradivanja I druge eksperimen- 
te. Obidne radne operacije (ukijudivanje 
prekidada. rad na telegrafskom kljudu, ori- 
jentacija broda i si), IzvrSavali su bezvelikih 
tedkoda I sa potrebnom koordinacljom. No, 
oni su naglsiavall da su to postigli svestra- 
nom obukom pre kosmidkih letova. 

Dakle, obukom se ostvaruje prilagodava- 
nje doveka maSinl. I obrnuto, maSina sa 
mode prilagoditi doveku. To se postide 
raclonalnom konstrukcljom kosmidkog bro- 
da. 


PRVA KOSMCKA 
ZN ACKA JUGOSLAVIJE 



U VREME DOK JE IZLAZIO „KOSMO- 
PLOV", MAGAZIN ZA KOSMONAUTIKU 
I nauCnu FANTASTIKU, REDAKCIJA 
JE Stampala prvu kosmiCku znaC- 
KU JUGOSLAVIJE (TIRA2 5000). POSLE 

gaSenja lista ostalo je neras- 

PRODATO OKO HILJADU K0MADA;2A- 
TO OVOM PRILIKOM OBAVEStAVAMO 
KOLEKClONARE DA ZNACKU MOGU 
NARUCiTI PREKO REDAKClJE „GA- 
LAKSIJE" - POUZECEM (AORESA JE: 
„DUGA -- GALAKSIJA"', VLAJKOVKSE- 
VA 8, 11000 BEOGRAD). ZNACKA JE 
RAOENA U TRI BOJE, PRECNIKA 2 CM. 
CENA: 5 DINARA. 


14 


ASTRONOMIJA 


Inf racrveni talasi > prodor u nevidijivi svemir 

0 JBDNOJ NOVOJ. PO REZULTATIMA / TUMACeNJIMA DOSTA KONTROVERZNOJ 
OSLASTI ASTRONOMUE U fOSLEDNJE VREME SE DOSTA GOVORI. REC JE O 
ISTRAhvANJU SVEMIRA POMOOU INFRACRVENIH TALASA. OVAJ ZANIMUM 
Clanak potiCe IZ PERA PROFESORA PAOLA MAFEUA, ITALIJANSKOG ^STRO- 
FIZICARA, KOJI SE POSLEDNJIH GODINA POSVETIO JNFRACRVENOJ ASTRONO- 
MUI". 

Novo nebo nad nama 


Astronomija je od samih poietaka operi- 
sala onom stvarnoSiu kojo fwrcepiramo 
oCima. Trebalo je do6i do Galileja, odnosno 
do otkrita durbina, da bi se shvatilo kako 
van domalaja na$ih Cula postoji jedna druga, 
daleko obimnija stvarnost. Petmetarski tele- 
sk«) sa ptanine Palomar odveo bi nas gotovo 
do ruba ambisa u koji uranjaju galaksije, ta 
najudaljenlja svemirska ostrva. Kako je, 
medutim, brzina svetlosti konabna velKina, 
ubrzo ce nam biti jasno da nl ta stvarnost 
koju registruju instrumenti ne odgovara 
„pravoj stvarnosti" sveta, ve6 predstavija deo 
minulog vremena, sasvim relativnog u odno- 
sj na naSu poziclju kao posmatrada. 

Ono fto vidimo nije univerzum koji nas 
okruiuje, vei univerzum kakav je bio pre 
milijardu, dve milijarde ili pet milijardi 
godina, zato ito su poruke koje nam svetlost 
donosi prevaljujubi ogromne distance, krenu- 
le sa tih udaljenih galaksija pre jednu, dve, 
odnosno pet milijardi godina. Sta se nakon 
toga dogodilo i $ta se danas tamo dogada. s 
obzirom na neverovatnu razdaijinu po svoj 
prilici nikada nedemo saznati, 

LAZNA STVARNOST 
NASIH Oula 




Sada, u jeku istra2ivanja na podrudju 
infracrvenih i drugih gamatalasa, koje nismo 
u stanju da percepiramo vlastitim Culima, 
nauCni instrumenti nam otkrivaju novu 
istinu: postaje, naime, sasvim jasno da iak ni 
stvarnost „ovde-sada’', u okviru naleg starog 
neba, ne odgovara stvarnosti o kojoj nas 
obaveltavaju dula, bududi da rtjihova ograni- 
denja nisu samo kvantitativna nego i kvalita- 

Nemogude je ostati ravnoduSan pred 
dinjenicom da je ovo nafe nebo koje 
gledamo tako siromaSno zvezdama samo 
zato Sto ne vidimo i ostale (ne udaljenije). 
koje se inade opataju pomodu infracrvenih 
talasa i koje su znatno brojnije (samo na 
severnoj hemisferi ima ih preko 3500). BIlo 
bi ih verovatno jo§ ko zna koliko viSe kad 
bismo mogli da raskrilimo zatvoreni „pro- 
zor" izmedu 25 i 100 mikrona, u demu nas 
sputava Zemijina atmosfera, 

Ovo su prva razmatranja o novim hori- 
zontima na koje je ukazala moderna nauka, 
otkride nove „stvarnosli", 

Postoji mISljenje da se pri odiasku na 
Mesec, Mars ili bar do granica Sundevog 
sistema, ved vidi novo zvezdano nebo — ali 
to nije tadno- Tadno je, medutim, da i iz 
neposredne blizine Zemlje, sa neke rakete ili 
veStadkog satelita, moiemo da otkrijemo 
nova neba, posmatrajudi zvezde pomodu 


X-zraka, ili ultraljubidastih ili infracrvenih 
talasa, 

„PROZORI“ ZA 
INFRACRVENE TALASE 

Pomodu infracrvenih talasa moiemo da . 
vidimo novo nebo dak i ne odvajajudi se sa 
Zemlje, a u vedini sludajeva i da ga registruje- 
mo na fotografijama, Nebo koje motemo da 
otkrijemo na ovaj nadin novo je iz dva 
razloga: zato 5to na njemu iSdezavaju bljeSta- 
ve zvezde koje oko percepira, a pojavijuju se 
druge, veoma intenzivnog sjaja, koje oko 
pod normalnim okolnostima ne vidi; i zato 
Sto tom prilikom otkrivamo potpuno neode- 
kivane pojave. 

Kao Sto je poznato, razlidite tipove 
zradenja karakteriSu razlidite talasne duiine, 
Tako, vidijivo zradenje, svetlost, ima talasnu 
duiinu od 0,75 do 0,38 mikrona, sa razlidi- 
tim bojama unutar ovog intervala, od crvene 
do ljubidaste, Talasnu duiinu manju od 0,38 
mikrona imaju ultraljubidasti zraci, a jo§ 
manju - X-zraci, U infracrvene talase spada- 
ju sva zradenja dija je talasna duiina izmedu 
0,75 i 3000 mikrona; iznad 3000 mikrona je 
podrudje radio-talasa. Interval infracrvenih 
talasa ne moze sav da bude istraiivan sa 
povrSine naSe planete, Deo zradenja koja 


DVA VIDA MAGLINE M8 U SAZVE^DU 
STRELCA. LEVO JE ..NORMALNA- 
FOTOGRAFUA. SNIMUENA 
CR VENOM SVETLOSOU. DESNA 
FOTOGRAFUA DOBUENA JE POMOtU 
INFRACRVENIH TALASA: OBLAK 
VODONIKA iSdEZA VA. A POJA VLJUJE 
semnoStvo NOVm ZVEZDA, 
teSko viduivih uzoni 

CRVENE SVETLOSTI 


potidu sa nebeskih tela, izmedu 25 i 1000 
mikrona, nestaje u Zemijinoj atmosferi, koja 
ih potire ili prikriva vlastitim emitivanjima, 
Zradenje od 0,75 do 1,2 mikrona mogude je 
registrovati na folografskim plodama ili 
negativima. Izmedu 1.2 i 25 mikrona joS 
uvek postoji atmosfersko apsorbovanje, ali 
sa izvesnim izuzecima u pojedinim zonama 
nazvanim „prozori". Glavni su na 1,6; 2,2: 
3,4; 5,0; 10 I 22 mikrona, 

Koristedi na svojim teleskopima negative 
osetijive na infracrvene talase koji mogu da 
stignu kroz jedan ili viSe ..prozora’ , astrofi- 
zldari su posmatranje starog neba podredili 
Istraiivanjima jedne nove vasione, Odekiva- 
nja nisu bila uzaludna, Nojgebauer i Lajton 
su sistematskim istraiivanjima vrSenim na 
talasnoj duiini od 2,2 mikrona, sa telesko- 
pom prednika sto pedeset centimetara, ot- 


15 



NOVA 

ZAGONETKA SVEMIRA 

Oni su registrovali I katalogizirsll 5500 
zvezda rasutih po Citavom nebu vidijivom sa 
deo (oko 


se dosti2e u odredenoj zoni apektra, koja 
varira s obzirom na temperaturu tela. Toplije 
zvezda zrade pre svega plavo-ljubidaatu wet- 
lost i vidijivije su okom, dok one sa 
temperaturom nizom od 2000 stepeni imaju 
najlntanzivniia zrafienje u granicama infra- 
crvenih talasa. 

Mnoge od novootkrivenlh zvezda su, 
dakle, relativno hladna tela. Ostale su. 
medotim, dostigle crvenb usljanie preteJno 
kosmiCke prailne koja se nalazi Izmedu 
pko samih zvezda. NekI 
registrovanlh pomodu 
gleda da ne prlpadaju ni 
zvezdama, ved predstav- 
o dljoj se prirodl zna 


omotaCi zvezda 


SPIRALNA MAGLINA USTRBLCU 
QBRAZUJE SE OD PREGREJANIH 
GASOVA I dEST/CA PRASiNE. 
ONA IMA TAMNE ..UCLOVE' KOM Bl, 
KA KO SE PRETPOSTA VUA, 
MOGU DA BUDUZVEZDE U PROCESU 
NASTAJANJA. ISTRAtiVANJE 
SA INFRACRVENIM TALASIMA 

Geo tome pruZiti taCn ue podatke 


blizini ovogs, Lou I Klajnman naili su jol 

Kao rezuliat diatribuiranja infracrvanih 
talasa energije. prime£ano ja da prvi izvor 
ima apsolutnu temperaturu od oko 650 
itapeni kelvina, a drug! od svaga 70 stepeni 
(odnoino oko 200 podeoka ispod nulel. 
Moida le ovde red o zvezdama koja sa tek 
formiraju ili, )adnostavno, o ogromnom 
oblaku praSine koji sadinjava ma$a proto- 
zvazda. A moida su to tala u kojima se 
odigravaju procasi sasvim nepoznati nama na 
ZamIJi . . . 

Sto se poznatih objekata tide, astronomi- 
ja infracrvanih talasa dolazi do vaoma 
I iznanadujudih rezultata, koji na mogu uvek 
da se prlpiiu sarra tamperaturi. Na primer, 
posebno su interesantne takozvane zvezde- 
mutanti. Poznato je viSe vrsta ovih zvezda, 
kod kojih Ja fenomen mutacije izazvan 
razllditim diniocima. Zvezda mutant! dugih 
periods, na primer, izgieda da su dalako 
brojnija kad se posmatraju posredstvom 
infracrvanih talasa. One tipa RV Bika poka- 
zuju desto suflcijentemitovanja infracrvanih 
' talasa, varovatno zbog hladnih omotada oko 
j njih, diji je prednik bar 20 puta vedi od 
' pradnika zvezda, Oruga zarrimljivostmode se 
I videtl kod zvezda koje se nalaze u prvoj fazi 
svoje evolucija. Posmatrajudi jednu dobro 
poznatu zvezdu R Jednoroga, Mendoza je 
ustanovio da spektralna distribucija energije 
ima dva maksimuma, od kojih jedan (talasna 
duiina mu je veda) pripada oblasti infrscrve- 
nih talasa, Lou i Smit su nagovestili da ova 
distribucija mo2e da se objasni prisustvom 
oblaka praline oko protozvezde, koji apsor 
buje zradenja kraikih talasnih du2ina, trans- 
formiludi ih u duge, infracrvene talase. Oni 
su tikode pokazali da bi se na tsj nadin 
mogao pojaviti planetnl sistem analogan 
naiem, u okviru kojeg bi same planets 
proizvodile pralinu. Ta pralina bi se okuplja- 
la oko sunca, obavijajudi ga sa svih strana, 
sve dok mu sjaj ne bi dostigao onaj stepen 
koji sads ima R Jednoroga, Prema tome, 
posmatranja pomodu infracrvanih talasa mo- 
gu, mo2da, da dovedu do oikrivanje planet- 
nih sistema u Galaksiji. 


NEVIDUIVI CEMTAR 
GALAKSlJE 

Izudavanjem takozvanih ..nova", nedav- 
no su dobijeni joS revolucionarniji rezultati. 
Ove zvezde, koje se iznenada pojavljuju u 
onim pozicijama gde oko inade ne mo2e da 
registruje niita, nisu u pravom smislu redi 
„nove", kako se to prvobitno smatralo. 
Analiziranjem fotografskih plods snimljenih 
pre pojsve jedne takve „nove". na njenom 
bududem mestu je sasvim sludajno otkriven 
trag veoma slabs zvezde, nevidijive gollm 

..Nova" nastaje kao posledica dlinovske 
eksplozije, koja izaziva brzo Sirenje spoijnih 
slojeva zvezda. Do sada su bila posmatrana 
samo Jlrenjs gasnih omotada, all su Hajiand I 
Nojgebauer, koji su dogadaje sa Novom 
Serpentls 1970. posmatrali iskijudivo po- 
sredstvom infracrvenih talasa, dolli do za- 
kljudka da njihovo emitovanje potide iz 
praiinskog omotada, dije se lirenje razvija 

17 


brzinom od preko 800 ktlometara u sekundl. 
Identidno kao i kod gasnih onratada. Ovo 
otkride otvara nove puteve u proudavanju 
..nova" i formacija praSine oko zvezda. 

Zvezde ne nastaju jednoobrazno u celoj 
Galaksiji, ved su zbijenije kod centra — 
moida najtajanstvenije zone ditavog kom- 
pleksa — iz kojeg iziaze spirals. Upotreba 
tradicionalnih metoda, medutim, centraini 
deo Galaksije ostavija nevidijivim, jar se on 
nalazi iza gusts zavese praSine. 


GUSTA 

ZAVESA PRASINE 

Ved su fotografije snimljene pre dvadese- 
tak godina pomodu infracrvenih talasa pode- 
le da ..prQbijaju" ovu zavesu, otkrivajudi 
miliona rrovih zvezda. Zatim su radlo-tele- 
skopi dospeli do samog centra, registrujudi 
Jak izvor radlo-talasa poznat kao ..Strelac 
A", Danas je postupak sa infracrvenim 
talasima znatno usavrSen. Nova istrs2ivsnja, 
zapodeta 1968. godine, u punom su jeku, i 
ved su ostvereni izuzetno znadajni rezultati. 
DoduSe, uporedo se javijaju I najkontroverz- 
nlje interpretacije tih rezultata. 

Pre svega. dak i pri infracrvenim talasima, 
center Galaksije izgieda razlidit s obzirom na 
talasnu du2inu u kojoj se posmatra. U 
Intervalu od 1 do 5 mikrona, Beklin i 
Nojgebauer registrovatl su jaku emislju, dija 
se najviia tadka praktidno podudara sa 
izvorom radlo-talasa ..Strelac A", i nalazi se 
sasvim blizu dinamidkog centra Galeksija. 
Pri uporedenju ovih posmatranja saonima iz 
galaksije Andromeda, poznate kao MSI. 
(vidi naslovnu stranu) ustanovijeno ja da u 
blizini pomenutih centara emlslja infrscrve- 
nih talasa pokazuje gotovo Identidno pro- 
stornu distribuciju. S obzirom da u sludaju 
M31 zradenja infracrvenih talasa potide iz 
jezgara obldnih zvezda, jasno je da se 
analogna pojava dogada I u naSoj Galaksiji. 

U tom sludaju, u centralnoj sferi predni- 
ka 3 svetlosne godine, zvezde bi trebalo da 
budu deset miliona puta brojnije nego oko 
naSeg Sunca - all ml nismo u stanju da Ih 
vidimo, zbog ogromne apsorpcije koju vr$i 
prsiina. Ovo znadi da bi jedna zvezda koja. 
gledano gollm okom sa Zemlje, spada u 
najsjajnije, u tim usiovima postala 100 puta 
slabija od najslabijih zvezda registrovanih 
teleskopom Maunt Palomar. 

Osim ovog modnog izvora, Beklin i 
Nojgebauer su otkrill joi jedan blizu srediine 
tadke, koji bi trebalo da Ima temperaturu od 
2000 stepeni i sjej trista hiljada puta vedI od 
Sundevog, 

IRTRONI - 

GALAKTICKE GELIJE 

Posmatranje mnogih galaksija pomodu 
infracrvenih telasa pokazalo je da Jezgra 
nekih od njlh vrie intenzivna zradenja. Prvi 
vangataktidki objekt kod kojeg je otkrivena 
jaka emisija infracrvenih talasa bio je 
3 C 273, all ne galaksija nego kvazar. jedan 
od onih objekata koje mnogi smatraju 
zametkom iz kojeg se kasrslje razvijaju 
galaksije. Ima ukupno detmaest galaksija 
dija jezgra zrade infracrvene talase. Nije ih 
mnogo, all ne predstavljaju stoga manji 



MAGUNA FtOZETA UJEDNOffOGU: 
SVETU GASOVm OBLAK. 

KOJI SADRil GRUPU VELIKIH 
/ RELATIVNO MLADIH ZVEZDA. 


problem, jer je posredi izuzetno jako amito- 
vanje, Ved smo rekli da je zradenja koje vrii 
galaktidko jezgro veoma intenzivno. Pa ipak, 
jezgra ovih detmaest galaksija zrade energlju 
koja ja hiljadama. III dak stotinams hiljada 
puta Intenzivnijal 

Kvazar 3 C 273 odaSilje gotovo tri millo- 
ns puta vise energije od jezgra naSe Gslaksi- 
je. Ova stravidna emisija na mo2e dugo da 
traje, jer i pod usiovom da sa sva matarijs 
transformiSa u energiju, sama jezgra bi bila 
uniitena kroz najviSa stotinak miliona godi- 
na, Sto je u odnosu na vak jedne galaksije 
ipak mall period. 

Imsjudi u vidu sve ove razultate, Lou je 
formuiisao teoriju, prams kojoj ova ogromna 
regisirovana energija nije termidkog porekla, 
ved nastaje kao nusproizvod naprekidnog 
stvaranja materlje I antimaterije oko valikih 
delija nazvanih ..Inroni". 

Jezgro jedne galaksije moglo bl da sadr2l 
oko 800 irtrona, od kojih bi svaki imso 
prednik du2lne 100 miliona kilometara, a 
sjaj gotovo sto hiljada puta jidl od Sunde- 
vog. Jezgra galaksije sa vedim brojam irtroria 
bila bi Intanzivnija i mlada. Kako vreme 
dalje prolazi, broj irtrona bi se sminjivao, 
materija Iziudena iz jezgra formirala bi 
spiralne krake, i objekt bi konadno postao 
normalna galaksija. Sugsstivna hipoteza, pot- 
krspljena, prema autoru, dinjenicom da se - 
ako se izvrSi katalogiziranje vangslaktidkih 
objekata sa jakim emisijama infracrvenih 
talasa, prema njihovom unutraSnjem sjaju - 
dobija odredenl redosled objekata sa infra- 
crvenim jezgrima. Njihov intenzitet opada 
podev od kvazara, preko Sajfertovih galaksi- 
je — nazvanih ..ekviozivnim" — do jezgara 
velikih galaksija i spirala kao Sto je naSa. A 
ovaj redosled, prema najnovijim idejama. 
predstavija takode i poredak galaksija u 
procesu njihove evolucije. 


Na tragu negativne mase 
i gravitacionlh talasa 

pobedjuju silu teze 

Ajn§tajnova opsta teorija relativiteta sadrzi dve pretpostavke koje do sada nisu ekspenmentaino 
potvrdene: gravitacione talase i negativnu masu 



Ajnitajn je zakijuiio da gravitaciona 
radijacija poti&e od oscilacija materijalnih 
tela i da je analogna elaktromagnetskim 
talasima — avetlosti, radio-talasima, X-zra- 
cima < sliinim obllcima energija. Nosioci 
gravitacionlh talaaa bill bl gravitoni, sliCno 
kao ito su fotoni nosioci svetlosti. 

Ako se vrtl neko neslinetriCno telo, na 
primer dvojna zvezda, onda oko njega — 
pored obiinog, postojanog, gravitacionog 
poija - treba da postoji I promenljivopolje, 
izvor gravitacionlh talasa. Postojano gravlta- 
clono polje sporo slab!, pa se njegovo dejstvo 
ispoljava 6ak i na ogromnitn rastojanjima od 
zvezda. S gravitaclonlm talasima ja situacija 
drugafiila, jer bi oni trebalo da su veoma 
slabi. Onl gotovo ne reaguju s materijom, Sto 
je izvor ogromnih uSkoda u traienju nadina 
da se otkriju. Ipak, nauinici ne gube nadu. 


Veberov 

detektor gravitacije 

Iz jednadine opdte teorlje relativiteta 
iziazi da Impulsi gravitacije od obrtnih 
zvezda, gravltacloni talasi, mogu da sa 
javljaju sa frekvencijom od 1660 herea. Da li 
bi ta oscilacija dejstvovala na mauvni me- 
talni valjak za koji je ta frekvencija rezo- 
nantna? 

FIzliar Josef Veber sa Merilendskog 
univerziteta (SAD) je u vakumsko] komori o 
tanke 2idane niti na akustidno posiolje 
obesio eluminijumski valjak (du2ine 1,5 me- 
tara, teiine 1,6 tone i prednika 66 cm). 
Hipotetidni gravitacioni talas, dolazedi iz 
svemire okomito na osu valjka, treba da u 
njemu izazove uzduirre deformacije (konv 
primiranje ill istezanjal. Kvarcni piezoelek- 
tridni kristali mogu da, stvaranjem struje, 
registruju i najminimalnije mehanidke defor- 
macije - milioniti deo milijarditog dela 
santimetra. SloJenim sistemom veJanja va- 
ljak je zaStiden od mikroseizmidkih potresa 
Zemljine kore. Elektridni deo uredaja hladi 
s« tednim helijumom, da toplotno kretanje 
molekuta u provodnicima ne bi ometalo 
hvatanje signala. 

^st identidnih Veberovih aparata, po- 
stavijenih na udaljenosti od viSe stotina 
kilometara, u toku svakog meseca registro- 
vall su impulse koji su primetno premaSiveti 
srednju amplitudu oscilacija „Suma". Naud- 
nik smatra da su njegovi uredaji „ulovili" 
gravitacione talase jednog ill nekoliko zvez- 
danih objekata koji se stvaraju ili iSdezavaju 
negde u MIednom Putu. Po miSjenju sovjel- 
skog akademika J. Zeljdovida, tako modnl 


izvori zradenja mogu se nalaziti samo u 
jezgru Galaksije, 

Negativna masa 
pada navISe 

Sovjetski fizidari V. Braginskij i V. Ru- 
denko predlo2iti su aksperiment u kojem bl 
prijemnik joi aktivnije sadejstvovao sa ener- 
gljom promenljivog gravitacionog poija. Ako 
bi se dve masivne Spke, postavijene pod 
uglom od 90®, podvrgle rezonantnom ohrta- 
nju, onda bi gravitacioni talasi povedali 
brzinu obrtanja jedne, a smanjlli brzinu 
druge Sipke. Danas je tadno poznata frekven- 
cija rotiranja pulsara nedavno otkrivenog u 
maglini Raka, pa se za zradenjem mo2e 
tragati upravo na toj frekvenciji. 

NekI objektl na$e Galaksije zrade u 
prostor zaista dudoviinu energiju, Da li je taj 
proces moida Izazvan pretvaranjem pozi- 
tivne mase u negativnu? Op§ta teorija 
relativiteta ne iskijuduje takvu mogudnost. 


Antidestica s masom negativnog znaka od- 
bljela bi se u gravitacionom polju obidne 
materije. Na naSoj planeti ona bi padala — 

Zbog toga fizidari pokudavaju da uporede 
gravitacione osobine, na primer, etektrona I 
pozltrona (predstavnlka antimaterije), Ek- 
sperlmenti su potvrdil! da njutnovski zakon 
gravitacije va2i i za elektron. All, da li tova2i 
I za gravitacione osobine pozltrona? Na to 
se pitanje teSko mo 2 e odgovoritl: antidestica 
u prisustvu obidne materije „2lve’' veoma I 
kratko. Sem toga, da bi se otkrlo efekat u ' 
distom vidu, treba odstraniti elektridna I 
magnetska dejstva na ovu desticu, a ona su I 
znatno jada od uticaja Zemljine teie. j 


PROF. JOSEF VEBER VR§I PROVERU 
SVOG DETEKTORAGRAVITACIONIK 
TALASA. OVAJ ALUMINIJUMSKI 
VAUAK TREBALO Bl DA REAGUJE 
NA GRAVITACIONE TALASE, 
SLICnO KAO §TO TONSKA VIUU§KA 
REAGUJE NAZVUCNE. 




JEOAN OD MNOGIH IZVORA 
zraCenja RAOIO-TALASA, 
A M02DA I GRAVITACIONIH: 
NOVOOTKRIVENI PULSAR 
UCENTRU MAGLINE RAKA. 


Levitacija nl|e samo san 

Trsganje za gravitacionim talasima I nega- 
tivnom masom se nastavija. Moguls je da 



SHEMATSKI PRIKAZ VEBEROVOG 
OETEKTORA. ALUMIMIJUMSKI VALJAK 
JE obeSen U VAKUUMSKOJ 
KOMORI TAKO DA NA NJEGA NE MOGU 
DEJSTVOVATI SEIZMICKA POMERANJA 
I DRUGI NEP02EUNI FAKTORI. 
VALJAK SE eLaSTICNOJ DEFORMACIJI 

podvrgava samo pod dejstvom 

GRAVITACIONIH TALASA- 


U svojoj knjizi „Slla koja pokrede sve- 
tove". poznatl sovjetski kosmolog prof. Sta- 
njukovid ka2e: „Nema niSeg neverovatnog u 
tome da 6e dovek ranlje Hi kasnije nauditi da 
upravija koncentrisanim strujama gravitona. 
On ie tada modi da upravija njima kao ilo to 
danas £ini aa etektronima u televiziji, kom- 
pjuterima i drugim oblastima savremene 
nauke i tehnike. On da zagospodarlti gravita- 
cljom, Ito znadi da de Zemljlna te23 modi da 
se savladuje dejstvom mlazova gravitona. 
Orugim redima, dovak de modi da stvara 
besteiinsko stanje. U besteiinskom kosmld- 
kom brodu modi de da lebdi nad Zemljom ili 
poleli u svemir. 


Fantasti6na hipoteza 

Dva svemira? 


Fizidar dr F. R. Stenard, profesor Univer- 
ziteta u Londonu, objavio je senzacionainu 
hipotezu u najuglednijem britanskom naud- 
nom dasopisu ..Nature". 

Stenard tvrdi da, pored naSeg, VIDLJI- 
VOG, postoji jol jedan, NEVIOLJIV svemir 

- ..Faustovski kosmos", kako ga on naziva. 
Jedina razlika izmedu naSeg i drugog Sve- 
mira je u tome dto u ..Faustovskom kos- 
mosu" vreme — za naie pojmove - tede 
unazad. 

Ovom pretpostavkom bi se mogle objas- 
niti neke do sada neobjadnjive pojave pri- 
medene u atomskoj fizici, pa dak i eksperi- 
mentalno dokazati postojanje tog drugog 
svemira. 

Poznato je da danas u nauci egzistiraju 
dve kategorije fizidkih zakona, Prva, da je 
priroda u osnovi simetridna i u prostoru i u 
vremenu; i druga — usredsredena oko Oru- 
gog zakona termodinamike — koja tretira 
samo JEONOSMERNE procese. Covek samo 
stari, a nikada se ne mode podmiaditi. On 
mode iskoditi padobranom iz aviona sa 
visine od deset hiljada metara, ali nikada ne 
mode uskoditi u avion na toj visini. £ovek 
mode i skoditi na glavu u bazen, ali nikada 
ne mode iskoditi iz bazerra s nogama napred. 
Radioaktivnj atom se raspada na sastavne 
destice, ali te destice se ne mogu ponovo 
spojiti da bi stvorile taj isti atom. 

ZaSto su ovi procesi jednosmerni? 

Ako prihvatimo tezu, koju daje dr Ste- 
nard, onda simetridnost prirode postaje 
totalna — dto pred nas postavija neshvatijive 
stvari. Taj drug! svemir je Izdvojen od naieg 
svemira u jednom posebnom smislu: neko 
bide ili neka stvar iz tog ..Faustovskog 
kosmosa" moglo bi da prode kroz vas, a da 
ni vi ni ono ne bi bill svesni toga. Moddase, 
kao dto kade dr Stenard, svuda oko nas 
nalazi ta ..faustovska" materija, ali je mi ne 
prlmedujemo jer ne dolazi nl u kakav 
uzajamni kontakt s naSom materijom. Mod- 
da na nalem nebu postoje gigantske galaksije 

— opet ..taustovske" — koje mi ne primedu- 
jemo i za koje uopdte i ne sanjamo da 
postoje. S naSe tadke gledidta, one ne bi 


ZRACILE svetlost, ved bl je APSORBO- 
VALE. A to je ono dto nam — po redima 
dr Stenarda — daje nadu da demo otkriti taj 
..Faostovski kosmos". Ukoliko on, naravno, 
postoji, nismo uspeli da ga otkrijemo iz 
prostog razloga ito su sva tehnidka pomagala 
aslronomije „naitimovana" da otkrivaju ob- 
jekte koji EMITUJU zradenja, a ne one koji 
APSOR6UJU. Potrebno bi bilo samo pre- 
udesiti radioteleskope i s njima tragati za 
mestima koja upijaju sva zradenja. 

Na kraju, dr Stenard navodi joS jedan 
krupan argument u prilog svoje hipoteze. 
Ono ito poslednjih godina dovodi u zabunu 
mnoge fizidare i ditavu teoretsku fiziku jeste 
neodekivano i „ludo'' porraianje K-mezona, 
sitnih atomskih destice, pri njihovom ras- 
padanju. U normalnim usiovima K-mezoni se 
raspadaju u druge destice i vreme njihovog 
divota se zna, made se meri milionitim 
delovima sekunde. Medutim, veliki broj tih 
istih K-mezofu iivi mnogo dude nego ito bi 
se normaino odekivalo. Joi niko nije naiao 
odgovor na pitanje zaito je tako. 

Dr Stenard kade da, modda, ti K-mezoni 
na neki nadin prelaze u „Faustovski kos- 
mos", gde vreme tede suprotnim smerom, i 
da se na taj nadin oni pomladuju umesto da 
stare. Tako ne dolazi do raspadanja onda 
ksda bi se to odekivalo. 

PonaSanje K-mezona dr Stenard dovodi u 
vezu sa dovekom i kade: ..Kad bi se otkrio 
nadin prelaska iz jednog svemira u drugi, i 
obratno, dovek nikada ne bi stario. Moglo bi 
se, dakle, stvoriti VEI^NO stanje regene- 


VELICANSTVENE MAGLINE 
NA NASEM NEBU: 
KONJSKA GLAVA U ORIONU (LEVOI I 
PRSTENASTA MAGLINA U LIflI. 
PROFESOR STENARD VERUJE 
DA PORED OVAKVOG, VIDLJIVOG 
SVEMIRA, POSTOJI I NEVIDUIVI, 
S OBZIROM DA ON NE EMITUJE 
SVETLOST. NEGO JE - APSOR6UJE. 



19 



VAZDUHOPLOVSTVO 


„Leteca porota** pr 


»ta‘* pri 


- Kapetane, promenite kure. Lete6emo 
na istok . . . 

— Kapetane, okrenite vaiu pticu na 
tapad, ako ne {elite da je raznesem bom- 

— Kapetane, ovaj avion je kidnapovan. 
Naia organizacija 69 kasnije saopStiti uilo- 

Tako je gotovo svaki dan. Piraski rat 
vodi se na svim meridijanima i paralelama, 
na visinama od tri, pet, deset hiljada metara. 
I uvek je sve Isto, kao po dobro pripremlje- 
nom scenariju, Iz udobne fotelje putnidkog 
aviona diie se Sovek, vadi revolver tii paketii 
zamotan u novinu, za koji kaie da je bomba, 
i nareduje; - Kapetane, promenite kurs . . . 

DJInovski mlaznjaci skrecu sa svojih 
redovnih marSruta. Lete u nepoznato > 
spuStaju 9I nenajavijeni na aerodrome ili u 
pustinji. 


U AVIONU OPASNIJE 
NEGO NEKAD 
U JEDREM JAKU 

PutniPki vazduSnl saobradaj je zbog toga 
danas opasniji nego nekad plovidba jedrenja- 
kom preko olujnih mora, Gusarenja je bilo i 
onda, all ta borba ntje bila toliko neravno- 
pravna kao sada, u oblacima. 

Pilotl su nemoint. Ne znaju kako da sa 
odupru piratima dvadesetog veka. 

Poslednja, 27. godiinja konferencija Me- 
dunarodnog udruienja saobradajnlh pilota 
posvedena je ovom problemu, Vi3e od ietiri 
siotine letaSa Iz vazduhoplovnih kompanija 
sa svih kontinenata sastalo se na francuskom 
brodu ..Mermoz" i danima raspravijalo 0 
istoj temi - 0 piratima. I kada su krajem 
aprila uplovili u Boku Kotorsku, gde su bill 
gosti Milovana Ookanovida, direktora Sa- 
vezne uprave za civilnu vazduSnu plovidbu, 
09 m prevaljenih mrrogih morskih milja, nlsu 
napravili ni koraka napred u reMvanju 
fenomena piratstva. 

Sva njihova nastojanja zavriila su se na 
peticijama, koje su uputene vladama Sved- 
ske, Italije, Izraela, Jemena, Kube . . . zato 
ito, na ovaj ili onaj na6in toleriSu vazdulna 
razbojniStva. 

Da Iijetosve$tosemo2eudlniti? Zarse 
ne moie izreii i javna osuda piratstva? 
predlo{iM su predstavnici naSe redakcije, 



SERGEJ KOZLOV (SOVJETSK! SAVEZ), 


Ova inicijativa ..Galaksije" nailla je na 
opSte odobravanje prisutnih pilota. Odmah 
je formirana m^unarodna porota od pri- 
znatih vazduhoplovnih asova Iz raznih ze- 
malja. 

Kapetan Sergej Kozlov, predstavnik Sov- 
jetskog Saveza, upozorio je da je vazduSno 
piratstvo splet vile kategorija ljudi: zlofi- 
naca, avanturista, ekstremnih emigranata, pa 
dak i boraca za slobodu iz porobljenih 
zemalja. Medutim. svi oni, bez obzira na 
pobude, vrie kriminaini akt ugroJavajuii 
bezbednost neduJnih putnika i letada. 

— Sovjetski pilot! prilli su Medunarod- 
nom udruienju saobradajnih pilota, kako bi 
pomogli da se iskoreni druitveno zlo, 
kojeg nazivamo vazduino piratstvo — izjavio 
je kapetan Kozlov. - Boridemo se svim 
raspoloiivim sredstvima protiv otmidara avl- 

Njegov ameridkl kolega Arli Nikson, 
kapetan dJinovskog „Boinga-747'', bio je 
kategoridan: 

- Sigurnost civilnog vazdulnog saobra- 
daja je u rukama vlada svih zemalja sveta. 
Ako one uskrate otmidarima svoje aero- 
drome, ako objave da de svaki otmidar biti 
uhaplen dim krodi nogom na tie njihove 



r^ni.1 /v/noi/rv 

MEOVNARODNA POROTA PILOTA S45i 


drzave, pirati nede imati smelosti da menjaju 
marSrute aviona niti da postavijaju bez- 
obzirne usiove, 


vsSITUACIJA 
JE DRAMATICNA** 

Jugoslovenski pilot! bill su izuzetno ohri, 
Jedan JAT-ov avion nad Cehoslovadkom 
Idrugl nad Adenom? uniltenisu zajednosa 
putnicama i posadama bez postavijanja uslo- 
va. U ovim sludajevima okrutni ziodinoi 
oglulill su se dak i o „bonton" modernlb 
gusara; pribegli su nasilju a da prethodno 
nisu ni opomenuli nevine ljude, 

— Ko god stajao iza kidnapers ili sabo- 
tera, isto toliko je odgovoran kao i osobe 
koje podmedu bombe ili prete piltoijima 
rekao je Simo Krzanovid, kapetan JAT-ovog 
„Boinga-707". — U sedanju nam je nezapam- 
deni zlodin izvrien nad nedudnim putnicima 
i posadom JAT-ovog „Boinga-707" „DC-9" 
nad £ehoslovadkom. Ko sme predutno gle- 
dati na delatnost ovakvih zlodinaca, a da 


20 



GUSARI U DOBA JEDREN JAKA IMALI SU VI$E 
OBZIRA PREMA MORMARIMA NAPADNUTIH 
BRODOVA, NEGO STO TO DANAS IMAJU 
NJIHOVI NASLEDNICi PREMA OSOBLJU 
I PUTNICIMA OTETIH AVIONA 


iv vazdusnih pirata 



M NA INICIJATIVU ..GALAKSIJS": 


istovremeno i zemlje koje omogu£avaju 
takva nasilja ne poistoveti s njima? ! 

Kad zloiinac I'ednom ude u avion i kad se 
nade na visini od nekoliko hiljada metara, 
pucanj u avionskoj kabini pod kompresijom 
imao bi katastrofalne posledice. Na to je 
upozorio i kapetan Simo Krianovi£: 

- U tekvoj situaclli pilotima ne preostaje 
ni^a drugo nego da posluSaju naradenja 
pirata . . , Ali, ne mogu se pilot! sami boriti 
protiv zlodinaca. Mere bezbednosti treba 
preduzimatl ved na aerodromima, pra pole- 
tanja aviona. Proveravanjem prtljaga, pa i 
lidnih stvari kao Ito su odelo i rublje, moglo 
bi se stati na put gusaranju, 

Pilot Metjus Stendl Iz Australlje, kojl let! 
za jednu ivajcarsku vazduhoplovnu kompa- 
n^u, upozorio |e da je I sam skup pllota na 
brodu „Marmaz" pokulaj da se skrene 
patnja javnosti na problem vazdu^og pirat- 

- SItuacIja je dramatidna — istakao je 
on, - Za akciju nemamo mnogo vremena, 
jer bl neodludnost mogla odnetl hiljada 
nevinlh irtva. Najva2niji korak u ovom 
trenutku bio bi potplslvanje medunarodne 
konyencije, koje je vad obiavljena u Ujedinje- 
tim nacijama i upudena na potpis vladama 



METJUS STEND! lAUSTRAUJAl 


zemaija dianica svetske organizacije. Ova 
kottvancija proglaSava kidnapovanje i sabo- 
taie na avionima kriminalnim deliktom, ito 
podrazumava da de sve dientce OUN kldna- 
pere i saboters tretirati kao kriminalce i 
izrudivati ih na zahtev oitedanih zemaija, 
Stav australijskog pilota podriao je i 
Teofilo Uarjanovid, predsednik Jugosloven- 
skog udruienja profesiorvalnih letada: 


JUGOSLOVENSKI RAZLOZI 
ZA PROTEST 

— Zbog naodludnosti vlada nekih zema- 
Ija da kidnapere I sabotere uhapsa Hi osude, 
ili im onemogude koriideitje svojih aero- 
droma, u svetu se sve deidejavljaju itrajkovi 
pilota. I vazduhoplovne kompanije su za- 
brinute. Zbog staino prisutne opasnosli od 
pirata, broj putnika u avionima znatno 
opada. SItuacIja u SAD izuzetnoje kritidna. 
Tamo praktidno nema dana a da jedan od 
aviona ne bude kidn^ovan. Naia zemija, 
takode, ima ozbiijnih razloga da protestuje u 
zemljama koje na odreden nadin pruiaju 
zaititu ljudima dije su ruke uprljane krviju 


neduinih putnika u nesredi JAT-ovog aviona 
..DC-9" 

Teofilo Marjanovid je dodaoda je u naioj 
zemiji formiren Komitet za bezbednost 
vazduinog saobradaja u kojem su zastup- 
Ijeni: Udruienje profesionalnih letada. Se- 
kretarijat unutrainjih poslova i vazduini 
prevoznicl. 

Posloji 11 mogudnost direktnog suprotstav- 
Ijanja kidnaperima u avionima? Medu- 
narodne porota pilota ima o tome jedinstven 
negativanstav. 

0 tome se najreditije izrazio ameridki 
pilot, kapetan DIek Priti, podsedajudi naved 
poznetu ameridku ideju o uvodenju takozva- 
nih „vazduinih ierifa" u sve putnidke 
avione. 


..VAZDUSNI $ERIFI“> 
NOVA OPASNOST 

- §ta bi radili ..vazduini ierifi" u sludaju 
kad kidnaper na visini od 10 hiljada metara 
naredi promenu kursa? — pita ameridki 
pilot. — Potegrsuti revolvere? Pa to bi bilo 
semoubistvo! Imao sam prilike da vidim na 
jednom filmu lice tih pirata u trenutku kada 
nareduju: ..Kapetane, okrenite avion , . 
Skrivene kamere u avionu snimile su svaki 
deutj ovog dogadaja. Znate li kako je taj 
dovek gledao? Kao potpuni ludak. Uplaien, 
odiudan da sprovede svoju zamisao, ili da 
raznese avion, Trebalo bi joi samo da na 
njega skodi neki ..vazduini terif" pa da on iz 
svog revolvera podne da reieta putnike, i 
avion, i sebe i da sa zatim iitava letelica 
pretvori u plamenu buktinju . . . 

— Nel - naglaiava kapetan Priti. — 
Postoji samo jedan nadin borbe protiv 
vazduinog piratstva: bezbednost na aero- 
dromima i odiudnost vlada svih zemaija da 
Zajedno sprede ovu sramotu dvadasatog 

Osudu vazduinog piratstva i mere koje bi 
trabalo preduzeti da se ovo druitveno zlo 
iskoreni, vaoma oitro je izrekla medunarod- 
na porota pilota sastavljena na inicljativu 
..Galaksije" na kraju konferencije Ueduna- 
rodnog udru^enja saobradajnih pilou. Ra- 
Ceno je jasno od koga zavisi bezbednost 
hiljada ljudi kojl u diinovskim mlaznjacima 
krstare s kraja ne kraj sveta. A to podrazu- 
meva i odgovornost 


21 


0 kapitalu, avijaci ji, 
aerodromima i JoS poneiem 


Vazduhoplovstvo 
i njegovo velicanstvo - dolar 


Trka za dolarom, markom I svakom 
drugom konvartibilnom valutom ve£ odavno 
je imperativ naie privrede — maltene pitanie 
egzistenclje. Zbog nekonvertibilnostl dinara 
svi 2ele da na najpogodnIJI naitn dodu do 
deviza. Neka odiuke Saveznog izvrSnog veda 
doprinele su prilivu deviza, na primer, 
reeksport i ostali vidovi spoljnotrgovinskog 
potlovanja. Pored priliva deviza. $to je 
pozitivno, neki su ostvarlli ? velike, enormne 
zarade. Kapital je ,.nsmiran", on leli da se 
optoduje, obrde i multicipiira. Tako je i 
turizarr), koji svugde u svetu predsiavlja 
komercijalnu granu delatnosli, uiao u do- 
men painje za ostvarivanje deviza. Ovome je 
rrarodrto doprinela Uredba kojom se pladala 
anticipatlvna benificirana kamata na kredite. 

neka preduzeda koja se have 
Cisto spoijnotrgovinskim poslovanjem (jer su 
raspolagala kapitalom) uila su i u poslove 
neposrednog letenja i avijacije, bez dovoijno 
ulaganja u avijaciju ucelini. Jer. najlakSeje 
kupiti avion i u situaciji velike konjunkture, 
ubaciti ga u saobradaj na onoj liniji i u ono 
doba godine kada se mogu ubrati i nezasluie- 
ni plodovi. A ikolovanje visokokvalifikova- 
nog letadkog sastava, tehnidkog i ostalog 
osobija — trenutno nlje od interesa za nove 
vazduhoplovce. 

Avijacija je dugotrajan i mukotrpan po- 
sao. Treba je negovati i razvijati, ulagatl 
ogromna materijalna sredsCva u sve njene 
vidove, da bi se odrzala, a zatim - unapredi- 
la. Tako je svugde u svetu, pa bi trebalo da 
bude I kod nas. Medutim, upravo u ovoj 
grani koja se rapidno razvila, nije tako. I, 
umesto da je u vazduhoptovstu sve predvide- 
no. sve propisano, kod nas ne postoji, niti je 
u izgiedu da 6e uskoro postojati. propis o 
obaveznom ispunjavanju minimuma usiova 
za obavijanja poslova vazdusnog prevoza. 
Takav propis postoji, recimo za preduzeda 
koja se mogu baviti spoljnotrgovinskom 
delatnoidu, a za vazduSne prevozioce ne. 

Neka preduzeda, u ieiji da „zaposle" i 
obrnu kapital, relativno brzo su stvorila 
darter kompanije, $to je pozitivno delovalo u 
povedanju ietelica, alt nisu tako brzo radila 
na stvaranju neophodnih usIova za bezbadno 
obavijanja ovog saobradaja. Zatim, tu je 
pitanje Iskoriicavania letadkog parka (optj- 
malnog naleta po svakom avionu), pitanje 
servisiranja aviona, nabavke rezervnih delova 

Jedan linijski prevozllac, dve darter kom- 
panlje I Jedno preduzede za vazduSno-poitan- 
ski saobradaj. raspolaiu sa 41 vazduhoplo- 
vom a SEDAM raznih tipova! Toga nema 
nigde u svetu. I dok se vazduini kolosi, kakvi 
su Air France, Alitalia, Iberia, Lufthansa, 
integrilu na bazi tehnidke kooperacije, na- 
I bavke jedinstvene flote, jedinstvenlh stokova 


rezervnih delova, kod nas svako radi za sebe, 
sa ambicijame koja nisu uvek realne. 

Dokle tako? I zafto? 

Drugo je pitanje da li su sve naSe 
kompanije (piSemo ..kompanije", mada je 
suvite pretenciozan ovakav naziv dati za 3-4 
aviona. koji inienzivno late upravo 3-4 
meseca godifnje, dok se u vazduhoplovstvu 
savremeni avion isplati ako ostvaruje dnevni 
nalet od najrrranje sedam dasova dnevno) 
zaradlle pare. £inilo im se da ds vrlo lako 
dodi do dolara, maraka ... Iio je delom 

Cinjenica je. i to treba redi, da je 
Slobodan kapital osetio da da dodi do 
posebnih profita upravo u avijaciji (a to je 
opasno za avijaciju). On do toga nije doJao 
obavljajudi funkclju vazdulnog prevozioca 
zbog niskog koriSdenja sredstava - aviona. 
Uostalom i takvi kolosi kakvi su Panameri- 
ken, Istern Erlajns i mnogi drugi, imali su 
godiSnje gubitke i na stotine miliona dolara 
zbog niskog korifdenja aviona. Alt, kod njih 
su razlozi druge prirode — izmedu ostalog i 
zbog toga Sto su u saobradaj prerano uvedani 
,.d2ambo-d2etovi" (boing-747), sa velikom 
ponudom putnidkih sedilta i relativno ma- 
lorn popunjenoJdu. 

JoS pre desetak godina eksperti ameridke 
fedaralne uprave za vazduhoplovstvo predvi- 
deli su turistidki bum, i najvedu seobu ljudi 
u istoriji rtaie planete, za kraj Sezdesetih i 
podetak sedamdesetih godina. Medutim, dok 
naSom planetom i naSim nebom krstare 
najsavremenlje letelice, na zemiji, na aero- 
dromima, dosta smo zaostall. I slu2ba 
kontrole letenja, odnosno tehnidka sredstva 
i pomagale za bazbedno vodenje aviona 
(radari, kompjuteri i si.) nisu na nivou 
vazduhoplova. Odekuje se da de se do kraja 
ove godine, kada je u pitanju kontrola 
letenja, stvari znatnije popraviti. All, kod 


aerodroma ne ide sve najbolje. Imamo, za 
nale usiove, razvijenu mre2u medunarodnih 
aerodroma, all oni 2ive 2 ivotom komune 
kojoj I pripadaju. 

Mnoge komune u njlma vide ..zlatnu 
koku" koja nosi devizna jaja. U vazduho- 
plovnim krugovima prepridava se izjava 
direktora jednog naSeg aerodroma, koja, 
slobodno interpretlrana, glasi: .,Kad god ml 
sleti strani avion - u kasu padne 500 
dolarsi" To je dobro. Medutim, dek i u SAO 
s najrazvijenijim vazdufnim saobradajem 
aerodromi slu2e kao infrastruktura odreda- 
nim regionima, a ne kao komunalna predu- 
zeda koja treba da pune opitinsku kasu. U 
naiem studaju, pri joS uvek nedovoljno 
razvijertom vazduSnom saobradaju, aero- 
dromska preduzeda nisu mogla da ostvari 
rezultate, kakve su odekivale prazne komu- 
nalne kasa, mada su aerodromi posredno 
dotirani od fsderacije. Savezna uprava za 
civilnu vazduinu plovidbu iz sredstava fade- 
racije obezbedila je svu navlgacionu opremu 
i svetlosnu organizaciju za sve nade aerodro- 
me. Obavija dak i sluibu aerodromske 
kontrole letenja, ito je redak sludaj u drugim 
zemljama. Ako je situacija ved takva, onda bi 
i na§i aerodromi morali da se sa mnogo viSe 
pa2nie i poslovnosti odnose ne samo prema 
naiim, ved i stranim vazduinlm preduzedima. 

U naSem vazduhoplovstvu, koje buja kao 
pedurke posle kiSe. pitanja ima mnogo, a 
problema jol viia. Vreme je, ved je „pet do 
dvanaest", da ss pristupi reiavartju gorudih 
pitanja vazdufnog saobradaja. da se ne blsmo 
sutra naJli na dnu lestvics medunarodnog 
vazduSnog saobradaja. 

Komantatot 


PRIMER POSLOVNOSTI - SAS: 
TRI ZEMLJE JEDNA VAZDUHOPLOVNA 
KOMPANIJA 



U ewHtru JAT-a 


Pusten u rad 

najmoderniji simulator aviona DC-9 



U prlsusTvu predstavnika IzvrSnog ve£a 
Srbija, Komanda ratnog vazduhoplovsrva i 
protivvazduSne odbrane. Savezne uprave za 
civilnu vazduSnu plovidbu i vazduhoplovnrh 
kompanija, u Skolskom centru JAT-a na 
aerodromu „6aograd" u Surbinu puSten Je 
22. maja u naisavrernenljl digitaini simu- 
lator za obuku pilota na savremenom mta- 

Slmulator je proizvedsn u kanadsko] 
firm! Aviation Electronics ICAE) po specijal- 
no] porudJblnl JAT-a. Ceo sistem, tezak je 
15 tona, a kofta oko mlllon I po dolara. 
Proizvodnja je trajala 14 mesaci. Simulator 
saiinjavaju pllotska kabina, identifina kablnl 
aviona DC-9, etektronski sklopovi smeStenI u 
7 kabineta i digitaini ra£unar-komp]uter SDS 
930. Opslu^ivanje vrSi ekipa naSih struCnJaka 
koji su bill na specijalizaciji kod pro- 
itvodaSa, sa InJenjerom Dragoljubom Pavi- 
iibem na 6elu. 

Osnovni eiemenat sistema simulators 
predstavija elektronski digitaini raiunar. 
Njsgov kapacitet memorije je 24 000 reii od 
24 * 1 bits, sa mogu£no$bu 460 OOO opera- 
cija u sekundi. U memoriju raiunara upisani 
su program! koji definiSu karakteristike 
aviona DC-9. Na osnovu toga moguie je 
avion postaviti u normalne i izuzetne usiove 
leta, (ime je obezbedena simulacija razliiitih 
situacija letenja, a posebno onlh ve2bi koje 
zbog bezbednosti obuke nisu ostvarljlve u 
pravom avionu. 

Strani struinjaci koji su imali prilike da 
se upoznaju sa radom JAT-ovog simulatora. 



ELEKTRONSKI SKLOPOVI 
I.DIGITALNI RACUNAR 
SA KABINOM KOSTAJU PREKO 
2.SMILUARDESTARIH DINARA 


23 


tvrde da on ima najverodostojniju simulaciju 
pokreta letellce od svih simulatora koji su u 
upotrebi kod evropskih vazduhoplovnih 
kompanija. Ovako elasti£ne pokrete izvodi 
hidrauliini sistem, na kome se naiazi kabina 

Zahvaljujufi savrSenstvu simulatora, pi- 
lotl koji se obudavaju sti£u potpuni utisak o 
tetu i boravku u avionu, pobevSI od po- 
stupaka na zemlji, starta motora, rulanja po 
pisti, poletanja i sletanja, do vrio kom- 
ptikovanih manevara leta u vazduhu. 

U svrhu ponavijanja Izvesnih pokreta, 
radi uveSbavanja koristi se rabunar, koji 
pamti I ponavija odredenu situaciju, odakle 
je mogube proanalizirati ubinjene greike i 





KABINA DIGITALNOG SIMULATORA 
DC-9: BOLJA OBUCENOSTPILOTA. 
VEdA SIGURNOST LETENJA 


time skratiti vreme ve2bi, ito je takode veliki 
doprinosefikasnosti obuke. 

PuStanjem u rad najmodemljeg simula- 
tora u Evropi, Jugoslovenski aerotransport 
poboIjSabe obubenost svojih pilota, Sto be 
umnogome doprineti jol veboj bezbednosti 
vazduSnog saobrabaja i samih putnika. 

Do sada je JAT za obuku na simulatoru 
koristio usiuge drugih kompanija. Sem obu- 
ke od osam basova na simulatoru, pilotl su 
joi provodlli 12 baiova u avionu. Sada be se 
taj doprinos izmeniti na 20 prema 4 basova 
u korlst simulatora. Ako se uzme u obzir da 
je obuka na samom avionu viSe od pet puts 
skuplja od obuke na simulatoru, dobije se, 
pored visokog kvaliteta obuke, i znatna 
uiteda u trolkovima ikolovanja, Sto Je bio 
drug! razlog koji je naveo kolektiv JAT-a na 
ovako znabajnu Investiciju. 


Ratno vazduhoplovstvo proslavllo Jubilej 

Ukorak s vremenom 


DvaOeset prvog maja navrSllo se irideset 
godina od stvaranja i razvi{anja Ratnog 
vazduhoplovstva i prolivvazduSna odbrane, 
ProslavIjajubI ovaj zna&ajnl jubilej, evocirane 
5u uspomene na predeni put, istaknuti 
napori i dojtignuia u posleratnom razvoju i 
izgrsdnji RV i PVO. Proslava je imala radni 
karakter u teiiitem na postizanju veiih 
razultata u obuci, vaspitanju i jefienju 
borbene spremnoeti ovog naieg elltnog roda 

Cetiliajuil dan vazduhoplovstva — 
21.maj I jubllsrnu godiinjicu, VrhovnI ko- 
mandant MarSal Jugoslavija Josip Broz Tlio 
uputio ja pismo vazduhoplovcima, u kojem 
Je, Izmedu ostalog, rekao; 

,.Drugovi vazduhoplovcl, na!e Ratno vaz- 
duhoplovstvo stvarano je u vatri revolucije, u 
najteitm uslovlma. Paiali smo samo sa dva 
avlona, na kojima su pilot! haroji Cajavec i 
Kluz poljeieli na prve borbene zadatke, 
ispoljavaju£l izvanrednu hrabrost, smjelost I 
neustraSivoft. All taj rani poJetak borbanih 
dejstava na$ih vezduhoplovaca bioje pouzdan 
nagovjeStaj naSih ^sobnosti da razvljemo 
sve vidove oruianlh snaga. Pri kraju rata 
imali smo grupu vazduhoplovnih divizija 
koja je dala znadajan doprinos pobjedama u 
zavrinim operacljarna naie armlje . . . 

. . .Ogromni napori svih na$th ljudi, njihova 
tetja da u^iju, omogudili su da naie Ratno 
vazduhoplovstvo ide u korak s vremenom. 
Ono se neprekidno razvijalo i jadalo i danas 
predstavija snaian elemenat oruianlh snaga 
socijallstidke Jugoslavija." 

U ovom pismu, Vrhovni komandant. 
dalje kaie: „Zivimo u vrijeme u kome jo! 
postoje ozbiijne ratne opasnosti. Zbog toga 
neprekidno moramo biti spremni da bra- 
nimo svoju nezevisnost, svoju slobodu, koju 
smo izvojevall po cijenu najvedih irtava, To 
od vas zahtijeva stalnu I punu borbenu 
spremnost." 


Proslava je podela vec pofietkom meseea 
maja, otvaranjem vi!e izioibi u Domu 
Ratnog vazduhoplovstva u Zemunu; „Covek 
i nebo” - izioiba fotoreporiera M. Forkape, 
„ll izioiba vazduhoplovre karikature", za- 
tim, „Covek I kosmos" u delima likovnih 
umetnika, i ..Vazduhoplovstvo u delima 
vojnika likovnih umetnika". 

U nedelju, 21. maja na aarodrom u 
Batajnici sleglo se preko 40 000 ljudi. Reka 
automobila ved od ranih jutarnjih dasova 
kreiala sa u posetu nai'm Cuvarima neba, 
Dva puna dasa vazduhoplovni modelari, 
raketaii, pilotl akrobate, padobranci I pilot! 
supersonldnlh avlona prikazali su vanrednu 
umeinosi u uprevljanju najsavremenijom 
vazduhoplovnom tehnikom. 

Izloibe lehnlke i naoruianja sa aero- 
mitinzlma odriane su i u Zagrebu, Niiu, 
Skoplju, Priitinl, LjubtJanI, dok da se na dan 
27. jula, na legendarnoj Kozari, prillkom 
otkrivanja spomanika palim borcima, odriati 
Veliki aero-miting. Demonstracija borbene 
gotovosti I masovni aero-mitIng odriade se i 
pri zavrietku IS.svetskog jedriliderskog 
prvenstva u Vricu. 

U svim jedinicama RV i PVO odriana su 
razna sportska i ostala takmidenja, Ni 
predstavnici ..sedme sile" nisu bill zaborav- 
Ijeni - general-major avijacije dr Zdravko 
Kolar urudio je istaknutim novinarskim 
perima, snimateljima i komentatorima statue 
„lkar". 

Jubilarna proslava Dana vazduhoplovstva 
svedeno je obeleiena i u radnim kolektivima 
vazduhoplovne industrija i zavoda, sluiba 
bazbednosti vazduSne plovidbe, preduzedima 
za vazdulnl saobradej I aerodromske usiuge 
kao i u organlzacijama Vazduhoplovnog 
saveza Jugodavije. 


supersomCni presretaOi kojima 

JE OPREMUENO NA§E RATNO 
VAZDUHOPLOVSTVO 


POSTOJE LI IZGLEDI DA SE NASA 
PEPREZENTACUA NA 13. SAMPIO- 
NATO U VRScU PLASIRA U VRH I 
PORED TOGA StO SU OD 26JEDRI- 
LICA. PRUAVUENIH ZA OVO TAK- 
MICENJE.22 BOLJIH KVALITETA 00 
..ClRUSA-17- I ..CIRUSA-STAN- 
DARD", NA KOJIMA CE LETETI NaSi 

jeoriliCari. 

Nije samo 
srceu Junaka... 

Pilotska Skola JAT-a, Iz Vrica, do 
nedavno Savezni vazduhoplovni centar. ji 
domadtn, a Savaz vazduhoplovnih orge 
nizacije Jugoslavija organlzator 13. pnen- 
stva sveia u vazduhoplovnom jedrili- 
darstvu. koje de se odriati od 9. do 
23. Jula na aerodromu Ispod VrSadkog 

Samo dva, od dvanaest svetskih prven- 
scva, odriana su van Evrope. a naia 
zemija je osma evropska zemija kojoj je 
poverena ovako velika organizacija Sam- 
plonata sveta u vazduhoplovnom jedrill- 
darstvu. Prvo svetsko prvenstvo odriano 
je 1937. godine u Nemadkoj u Renu, uz 
udeide gotovo simboMdnog broja takmi. 
dara 131 iz 7 nacionalnih aeroklubova). 
Zapadna Nemadka je 1960. godine po 
drug! put blla domadin VIII prvenstva 
sveta, a po dva puta domadini su bill joi 
Engleska I Poijska, koja je veoma poznata 
jedrilidarska veleslla sa nekollko pnaka I 
ditavim nizom odiidnih Jedrilica, a blla je 
domadin sedmog I jedanaestog prvenstva 
sveta. oba odriana u poznatom jedrlll- 
darskom centru u LeSnu. Aerokfub Polj- 
ske je 1966. godine bio domadin do sad 
neprevazidenom broju jedrilidara sveta - 
105 takmidara (u otvoranoj 48, a u 
standardnoj 67), 

„Vriac 72" je do sad primio prljavs iz 
26 zemaija Evrope, Azije, Australija (kcqa 
je domadin slededeg XIV prvenstva sveta 
u januaru 1974.) i Severne Amerike, 
ukupno 61 ekipa u obe klase. Pored ovih 
zemaija nezvanidno je potvrdeno da de sa 
nakntdno prijavlti jo! ekipe Francuske, 
Bugarske, Madarske i Cilea, !to bi se sve 
u svamu bilo pribliillo onoj fantastidnoj 
cifri iz Le!na (1963. godine) od 106 
ekipa. Tako de naia zemija bit! domadin 
jednog velikog skupa jedrilidara sveta, a 
istovremeno. pored organizaclonih po- 
hvala, koje ved stiiu I sa zvanidnih mesta, 
nede bitl u mogudnosti da i na sportskom 
planu da sve od sebe. 

Naia reprezenticija, pod rukovodstvom 
saveznog kapitena Boiidara Komca, tak- 
midide se na jedrilicama .,Cirus-17" i 
Clrus-standard", zapadnonemadke kon- 
strukcije. koje po lieenei proizvodi VTC 
iz Vrica, i koje ved sad nisu u vrhu 
svetske produkcije vazduhoplovnih jedri- 

Tako de nail reprezentativci: Stepa- 
novid I Peperko u otvorenoj, i Gatolin I 
Frenc u standardnoj klasi Imati dosta da 
se potrude da bi opravdali na! dosadainji 
dobar plasman na osam svetskih prven- 
stva, na kojima smo udestvovali. p, 



24 


Sume gore 


Sacuvajmo „zeleno zlato“ 

Avijacija u borbl protiv $umsklh poiara 



HIdroavlonI 
i vatrena stihija 

Sti» koje prouirekulu poiarl u Sutrwma 
pokrajine Ontario panju M na mlDon dolara. 

Zahvaliuloei naporlma iuvira iuma opita altu- 
•clia pokazula tandancljo poboljiania, all ja u 
proiloni - dok nija korlUena avijacija - porad 
matarijalnih gubitaka blip I taikih Ijodtkln irtava: 
1910,- Satrdaeat, 1911. - 73, a 1916. - 223. 
State au procanjana na mlliona dolara. na rabuna- 
ju6l nanadoknadivl gubitak ogromna drvne rrwsa. 

DIraktor Odaljanja za zaititu Suma, M. Foctar 
ubedani ja priitallea korlUanja avijacija u avim 
aktIvnoRlma borba protiv Sumaklh poiara, „Danas 
u u Sevarnoj Amarici", Izjavlo ja on, „vlSa od 25 
odito avih Sumiklh poiara lekatizuja vazdoinlm 

..Bombardari" sa vodom. III avloni-clatarna, 
omogubuju brio I allkasnlju borbu^irotlv poiara. 

Nabln zaitlia iumskih bogaiaiava Kanada zavlal 
od reglona zamlja. pa avaka pokrajina mora da 
prinvail aradatva koja odgovaraju njanlm ualovima, 
Maioda nadzlranja I borba protiv poiara, diktiraju 
gaograldcl oalovi, naroblto u dalovima gda au luma 




« avl- 


PRQTIV-POiARNI ..BOMBARDBFI" TIPA 
..TVIN OTER-DEMONSTFURA 
GASENJE POiARA NAD SuMSKIM 
PROSTRANSTVIMA ONTARIA 
(KANADA) 


jaeija. HIdroavlonI au pokazall pradnost, pa ja 
posladnjlh gedina izgradan afikatan alatam nadzira- 
vinja luma. Oko SOOOOO kvadratnih kllomatara 
calokupnog pronranctva pokrajina Ontario ja pod 
atalnim nadzerom. Flora mallh avlona koji alula u 
mnogostruka ivrna upotrabljava sa u avim lumaklm 
krajavlma I omogubuja brzo otkrlvanja poiara. 

Zaviino od poboljlanja iradatava zaltlta, ima- 
njuja aa I rasproatranjanost I jaeina poiara, Mall 
avioni, opramljanl aavramanom opramom, mogu 

onih na koja mogu da slata hidroavionl vallka 
lonala. 

Id prvanatvanog znabaja, 


iraclznija I izvedu vail broj naiau 


Ostale delatnosti 
avijaelje 

Mrniaiarstvo za zamlju I luma u KaiadI r 
ogranibava dalainon >amo na borbu protiv poiai 
I bolasti koja napadaju Suma, Oiiala aluiba ataraj 
sa o laoni I usko saraduiu sa Oirakeijom i 
parkova, Dlrakclja za kataitar zadulana ja z 
Izradivanja karaia za prodaju zamlja I izdavanj 
Oozvola. a Dlrakclja za aksploataclju luma voc 
rabuna o poiumljavanju I akqitoatacljl, Svaka o 
ovih slutbl koristl. manje III vlia, avljaciju. 


prabrojavanja kanadsklh losovi 
Ontarlja, a ima Ih I u zapadnom 
J prolaba dlrakclja za faun 
porlbljavanja jazera. 

Vila od dva mlMona ribara i 
na raka I jazara Ontarlja ( 


25 


SUSREB S RATNIM ASRM 
PJERORI KLOSTIRMAMRIN 

Pier Klosterman, nosilac odiikovanja 
..Velikog viteaa Legije fiasti", prvi pilot-lo- 
vae FrancuskB, strah i trepet za pilote 
nemaCke „Luftvafe", ne voli rat. Zato je u 
dvema knjigama: ..Ognjevi % neba" i „Veliki 
cirkus* . Izneo svoje ratne uspomene i osta* 
vio poruku miadim generacijama. 

Orugi svetski rat zavrSio ie ta 33 vazduSne 
pobrte, a uniStio je i 72 lokomotive, 235 
karptona, pet tenkova, jednu podmornicu, 
dva torpadna damca. U 24. godini postao Je 
komandant puka, pred kra] rata najboijih 
juriSnih aWona - iuvanih ..tempesta”. 

- Ne oseeam se kao heroj, najbolji piloti 
su poginuli — kaie Klosterman. - Oni su 
stvarali istoriju, ali nju piSu preiiveli. 

PJer Klosterman (e nedavno boravio u 
e^radu i u duiem razgovoru sa ured- 
nistvom GALAKSlJE izneo svoja seianja na 
prve pilolske ..korake”. 

• Kao mladii od devetnaest gadine, kada 
se rasp/amsavao drugi aretski rat, doSli sra u 
Englesku. Kada sta poieli da tafita? 

- VazduSno krJtenje doiiveo sam ve4 o 
petnaestoj godini sa poijskim pilotom Raj- 
skim. Teda su se u Francuskoj <bilo je to 
1936. t 1937. godine) nalazili na obuci 
jugoslovenski i poijski avijatl4arl. Koliko se 
sedam, vaSa zemija j« tada kupila francuske 
avione tipa „Potez-117". 8ili su to dobri 
avioni. Poste prvih letova, poietkom 

1938. godine, moj otae koji je radio u 
diplomatskoj slu2bi, premeiten je u Brazil. 
Tamo sam nastivio da letim, i 24. novambra 

1938. godine dobio dozvolu pllota. Nastav- 
njk mi je bio Karto Benic, Nemac, odIiCan 
pilot, Izgieda da me je dobro nauCio 
pitoliranju, Jer sam kasnije, u toku drugog 
svetskog rata, uspeJno obarao nemafike 
avione. 

PnrI siMiwt 

Vazduhoplovna karijera mladog Kloster- 
mana tekla je vrtoglavom brzinom. Krajem 

1939. godine vratio se u Francusku I 16. jula 

1940. godine poloiio ispit za vojnu vazdu- 
hoplovnu Skolu u Parizu. Medutim, poSto 
nije imao dovoijno godina oti$ao je u SAD i 
usavrSavao letenje u {uvenoj ..Rajanovoj 
pilotskoj Skoli". 

- Bila je to tgra sudbine — kaie Kloster- 
man. — Da sam ostao u Francuskoj, tu bi me 
zatekao rat i pitanje je kojim bi pravcem 
krenuo moj iivot. 

Kada je ratni vihor zahvatio Francusku i 
nadvio se nad celim svatom, Klosterman se 
posle tromesedne plovidbe iskrcao na obale 
Engleske. Tada je ved bio iskusan pilot sa 
preko 400 dasova letenja na §kolskim avio- 
nima. ZaKvaljujudi znanju engleskog Jezika, 
odmah se ukijudio u „Rojal er fors" (RAF). 

• Kako je izg/edao vai prvi suswt s 
neprijateljem i kakavje bio njegov ishod? ' 
— Znate, ja sam pripadao grupi koja do 
tada nikada nlje videla neprijateijski avion. 
Dobro sa sedam, bio ja utorak, februar 
1942. godine, kada mi je komindir eskadrile ; 
rekao; „Prifatelju, po podne kredemo u lov' . ‘ 

I upravo toga dans odigrala se velika bitka U 


Preziveli p 



izmedu 36 „Spitfajera'' i pedesetak „Foke- 
vulfova". Moram priznati da smo izvukli 
debiji kraj. „Fricevi", tako smo zvaii nemad- 
ke pilote, oborili su nam 7 aviona i vedi broj 
oJtetill. Poginula su dvojica komandira eska- 
drila, od kojih je jedan bio I duveni as 
Slaters. Ja uQp$te nisam imao pojma Sta se 
oko mene deSava. Na sve strane sam video 
avione i padobrane. Pritiskao sam okidade 
mitraijeza, ali ne znam Sta sam gadao . , . 


Za tri meseca od 
kapetana do pukovnika 


e mnogo nemaCkih aviona, 


a Oborili 

oltetili jo! vile, lereli na mnogim tipovima 
saveeniikih aviona. Koji sa avion najvUe 
.,oseiali“, na kome sa voieti da letiia? 

- Svako doba imalo je „nBibolji" avion 
kojeg su piloti oboSavali. kao fto su „Sp8d'' 
•■'''’o''®'’" Spitfajer" je za mene bio 


Uz dozvolu PJera Klostermana prenosimo Jedan odlon 


Valter Novotni j 


NaS protivnik sa normandijskog i nemad- 
kog neba preminuo je prekjude, u bolnici u 
Osnabriku, od opekotina zadobijenih prill- 
''om pada aviona, 

„Luftv8fe’', dijl je on hero), nede pre- 
ilveti njegovu smrt koja je doSia kao 
zavrSetak ovog vazduSnog rata, 

Vederas, u mom puku, njegovo ime se 
desto spominje, Govorimo o njemu bez 
zlobe i mr2nje. Svaki od nas s poStovanjem 
evocira uspomene vezane za njega, gotovo s 
neSnoSdu. To je prvi put da u RAF-u sluSam 
razgovor ovim tonom, i prvi put da osetim 
kako se otvoreno izraiava ta dudesna soli- 
darnost izmedu pilota-lovaca, mimo svih 
tragedija i svih predrasuda, 

Ovaj rat je video straSne masakre ljudskih 
s, gradove smrvijene i uniStene bombama, 
klanice, ruSevine Hamburga.,, I mi sami 
osetili smo ponekad gadenje gledajudi eksplo- 
zije naSih granata u nekoj ulici mirnog seia, 
misled! na decu i 2ene. U odnosu na ovo, 
bitke sa Novotnim i njegovim „meser$miti- 
le su neSto disto, daleko iznad borbi 
tamatjskih armija koje su se odvijale u blatu 
krvi, zagluSujudoj bud gusenidarskih maSi- 
la i smrdijivih . , . 

A borbe u vazduhu: graciozne arabeske 
edne igre posrebrenih muSica — prozirna 
tipka kondenzovanih belih pruga - ,,foke- 


vultovi" koji kllze kao igradke u beskraj , 
Svakako, i kod nas postoje bitke manje 
uzviSene: ova mitraljiranja vozova u sivu 
zoru zimskih jutars,u kojima dovek pokuSava 
da ostane gluv na uriikanje u2asa, da ne vidi 
kako naSe granate lome Sume koje se uvijaju 
u gorudim mlazevima dime, to ditavo dove- 
danstvo ubvadeno u zamku, zaludeno bu- 
kom naSIh motora i lajanjem fiakova; sav taj 
neljudski posao, imoralan, koji moramo da 
obavimo zato Sto smo vojnici I zato Sto je 


Danas, naS revanS sastoji se u tome da 
pozdravimo hrabrog neprijateija koji je upra- 
vo preminuo, da proglasimo da nam Novotni 
pripada, da je deo naSe sfere u kojoj ne 
priznajemo ni ideologije, ni mrinju, nifi 
granice. Ovo drugarstvo nema nideg zajed- 



26 


5u istoriju 


avion drugog svetskog rata. Moj najstariji sin, 
koji kao vojni pilot letl na „Mlra2u lll-e’, 
kaie da je to najboljl avion koji ]e do sada 
napravijen. Vidite, svako ima „svoj" avion. 
Moram da vam kaiem jednu zanimijivost: 
karijeru pilota-lovca zapodeo sam u Engle- 
sko] kao pripadnik De Goiovih ..Slobodnih 
francuskih snaga" u eskadrili ..Veliki Alzas". 
.Tradiciju Klostermanovih nastavija moj sin; 
on sada let! u eskadrili koja nosi to ratno 
ime. Podetkom 1945. godine ostavio sam 
svoj dobri starl ..Spitfajer" i preSao na 
juriSnik ..Tempest". 

• Neki vazduhoplovci kaiu da niste 
voleli tai avion. Zaito? 

- Ah, nel Sto puta ne. S tim avionom 
stekao sam din pukovnika. To se desrio u 
ratu. Ja sam za samo tri meseca od kapetana 
I komandira odeljarrja ..tempesta" stekao din 
pukovnika I komandanta puka. Nisam imao 
vremena da priSivam dinove, toliko su se 
brzo menjali. 

..Tempest" je imao snatan motor, boiji 
od „SpiTfajera". Bio je to najbrii avion pred 
kraj drugog svetskog rata, kada je i uiao u 
naorutanje. Imao je veliki radijus dejstva i za 
ono vreme ssravidno naoruianje. Poletali 
smo iz Holandije, leteli do Berlina i natrag. 


Umesto ranijih zadataka — pradenje bom- 
barderskih formacija i vodenje borbe s 
nemadkim lovdma — glavni zadatak ..Tem- 
pesta" bio je napad na aerodrome i avione u 
poletanju, Obldno smo ..deiurali" oko aero- 
drome i dekall da se pojave nemadki lovci i 
bombarderi I onda ih uniStavali — iz brl§udeg 
leta. Tada smo napustili sistem letenja u 
formaciji od 12 i leteli udvemagrupamaod 
po tri aviona. 

FlakovI - 

najveda opasnost 

• Kada vam /e bilo n^tafa? 

— U martu, aprilu i maju 1945. godine, 
kada sam rapidno napredovao u vojnidkoj 
karijeri; to je za mene najte^i deo rata. Tada 
su leteli samo asovi. najboiji plloti na 
najbrilm avionima. jer su Nemci imali malo 
benzina i davall ga samo najiskusnijim 
ljudima. Bill su opasni kao osice. Druga, 
motda jo$ veda opasnost, bili su detvoro- 
cevni flakovi-topovi. Od detiri izgubljena 
aviona tri su uvek obarali ovi plameni 
ognjevi sa zemlje, a samo jedan je stradao od 
duela u vazduhu. Nikada se nisam plaSio 
aviona, ali flak mi je uvek bio mora, uterivao 


ijegove knjige ,, Veliki cirkiis*‘ 


nboren 

nidkog sa patriotizmom, demokratijom, na- 
cizmom ill dovedanstvom. Vederas svi ovi 
momci to shvataju instinktivno. I ako medu 
njima ima nekih koji sleiu ramenima, to je 
zato $to ne mogu da znaju — oni nisu 
pitoti-lovci, 

Maja 1944, Zak i io\, imali su prilidrto 
buran susret sa Novotnim iznad Avra. 
Koiiko smo se puta u Normandiji, obraduna- 
vali sa njim. Mitraljirao je naS ,, strip", ujutro 
21,juna oborio iznad Bazenvila tri ,.dako- 
te", koje su prevozile gorivo, a nekoliko 
dana kasnije zapodenuo bitku sa jednom 
meSovitom formacijom ameridkih tander- 
bolta i norveSkih spitfajera na Aromansu. 

U to doba Novotnl je ved bio veliki as 
Luftvafe i predvodio tri grupe lovaca iz 
Dreksa. Njega je bilo -ko identifikovati jer 
je uvek iSao sa svojim „meser5mitima-109", 
dok je sam upravljao jednim ..Fokevul- 
fom-109", 

Saveznidki ..Intelidtens servis" pripisivao 
mu je Sezdesetak potvrdenih pob^a na 
naSem frontu i jedno stotinak na ruskom. 
Znao je da ulije poitovanje. Prilikom strelja- 
nja 47 saveznidkih pilota koji su pokuiali da 
pobegnu iz zarobljeniSva, on je lidno Hitle- 
ru uputio oStar protest diji je eho dospeo i 
do nas. 


Petnaestog marta predvodio sam jedan 
vod od 4 ..tempests" nad Rajn-HobStajnom, 
na visini od 2500 metara, Iznenada, ugle- 
dasmo kako se pojavijuje jedan ..Meser- 
§mit-262", dija su dista krila blisiala na 
suncu, Ved je bio u kuloaru flaks i pripre- 
mao se za prizemljenje. PoStujudi nova 
narsdenja, odiudio sam da ne napadam u 
ovakvim usiovima, kad se broj 4 iz moje 
patrole, bez upozorenja ustremio prema 
sjajnoj tadki, koja se pribitiavala dugoj 
betonskoj pisti. Bob Klark, izbaden kao 
tane, zadudo rretaknut preSso je zid flaka i 
izbacio dug rafal na posrebreni Me-262, koji 
je bio u zavrSnoj fszi sletanja . . . Me-262 
srulio se u plamenu na samu Ivicu aero- 

Petnsest dana kasnije prilikom i^itivanja 
zarobljenika saznali smo da je tim avionom 
upravljao Novotnl. 

Svi su otiSli da legnu. Brus, Koul, Klark, 
Bruker i ja, zadr^ali smo se razgiedajudi u 
vazduhoplovnom dasopisu „Der Adler", koji 
smo nalli u Gorhu, ilustrovani dianak o 
Novotnom. Evo njegovog portreta, naprav- 
Ijenog istog onog dana kada je primio 
Gvozdeni krst sa madevima, dijamantima i 
hrastovim liSdem — najviSe nemadko odliko- 

Lice umornog deteta, pomalo tuirro, 
samovoijne brade i usana. 

— Pa, dobrol — rede iznenada Bruker, 
vreme je da se ide u krevet Kakva ifteia Sto 
ovaj tip nije nosio neSu uniformu, bio bi 
dobar drugar." 



mi strah u kosti. Vidite, i sada u Vijatnamu 
supersonidne ameridke lovce najviie obaraju 
severnovijetnamski flakovi. Ka2em vam, to 
je veoma opasno oruije. 

Jednog dogadaja se joS uvek livo sedam: 
U martu 1945. godine, poSao sam sa 6 
aviona da napadnemo nemadke aerodrome 
oko Rajne. U briSudem letu, pri brzini od 
750-800 kilometara na das, flakovi su mi 
oborili 6 aviona. 

• Svo/u knjigu „Ogn/evi s neba" posvetili 
ste ..Bvilatiiarima, koji su izginuli pokuia- 
vaiud da poprave tude greike". Koja su toi 
Sija gteSke? 

— To su bile greSke politidara. Ali, isto 
take, i greike nailh odeva, koji se nisu udili 
na greSkama iz 1918. godine. Na greSkama i 
posledicama prvog svetskog rata. 

• JoS 1940, godine, kada ste imali tek 19 
godina, doneii sts odiuku da piSste istoriju 
vazduSnog rata. Sta vas je navelo na takvu 
odiuku, i tako rano? 

— Nisam Imao novaca a teleo sam da 
letim. Morao sam da zaradim da bih platio 
dasove letenja. Kada sam doSao u Englesku, 
ukazala mi se jedinstvena prilika da sve ono 
ito se zbivalo meni i mojim drugovima 
avijetidarima, na zemljr i u vazduhu, prene- 
sem na papir. Objavijene su mi, kao Sto je 
poznato, dve knjige: „Ognjevi s neba" i 
..Veliki cirkus". JoS dosta ja zabeleteno, pa 
kada mi vreme dozvoli nastavidu s pisanjem. 

Pjer Klosterman je voleo vlslne, brzinu i 
opasnost. I njegovi sinovi krenull su odevim 
stopama. Najstariji leti na supersonidnom 
lovcu, srednji je padobranski akrobata, a 
najmiadi, kojem je 17 godina, vozi „frizi- 
rani" motor brzlnom od preko 160 kilo- 
metara na das, tako da se ocu Pjeru di2e 
kosa na glavi. 

Bogoljub SamardSid 


27 


nauCna fantastika 


Zvezda 


Odavde do Vatikans ima tri hiljade svetlosnih godina. Nakada 
sam verovao da svemir ne poseduie nikakvu moi nad Verom, ba§ 
kao §to sann verovao I za nebesa da obznanjuiu slavu dele 6o2iih 
ruku. Sada sam video jedno takvo delo, i moja vera sa iz temeija 
zaljuljala. 

Netremice zurim u raspeie koje visi na zidu kabine iznad 
kompjutera MARK VI, i po prvi put se u 2lvotu pitam ne 
pradstavija li ono samo prazan simbol. 

Nisam joi nikome niita rekao, ali istina 6e ubrzo izbiti na 
videlo. Brod nosi na Zemlju mnoitvo podatska, zabeleiianih na 
kilometrlma magnetske trake. kao i hiljade fotografija, koje da 
svako mo6i da rastumadi. NauCnIci 6e ih, po svojoj prilici, sasvim 
lako odgonetnuti, kao ^ je to. uostalom, i meni poSlo za rukom. 
ali ja nisam od onih koji po svaku canu, i uz to neovIaSteno, diraju 
u istinu, Sto ja u proSlosti £esto iznosilo moj red na rdav glas. 

Posada je ve£ i onako dovoijno potresana, pa se pitam kako 6a 
podneti ovu vrhunsku ironiju. Malo je ko od njih uophe bio 
upu6en u stvari religlje, a kamoli religiozan. pa ipak im ne6e biti 
nimalo prijatno da koriste ovo straSno oruije u borbi sa mnom - u 
tom privatnom, akademskom ratu, ito traje sve vrema od naieg 
polaska S3 Zemlje. Mkako nisu mogli da shvate kako to da jedan 
Jezuita bude glavni astrofizidar na brodu; to posebno nije illo u 
glavu doktoru Cendlaru (zaSto li su samo medicinari tako notorne 
ateiste? ). Pokatkad bismo sa susreli na osmatradnici, gde su svetia 
postavijena sasvim nisko, tako da niSta ne rameti sjaj zvezda. On bi 
samo slao u tamu kraj mene i podeo netremice da zuri napolje kroz 
veliki ovaini prozor, dok su oko nas nedujno promicala nebesa 
kako se brod lagano vrteo oko sopstvene ose. Pri ovom rotiranju 
dolazilo je do izvesnog suficijentnog okretanja, ito nas nije 
posebno brinulo, pa se stoga nismo ni trudili da IzvrSimo korekcije. 

„Da, ode", rekao bi konadno. „sve to traje od vednosti i mo2da 
je NECIJE delo, ali kako mo{ete da verujete da to NE§TO ima 
poseban interes za nas i naS jadni, mail svet? To je ono Sto me 
mudi," Tada bi zapodela rasprava, kao kontrast tihom, beskonad- 
nom njihanju maglina i zvezda, koje su na savrieno distom staklu 
naSe osmatradnice pravile dudesne iikove. 

Cini mi se da je posadu na prvom mestu zbunjivao prividan 
nesklad izmedu mog sada§njeg poloiaja i zvanja Jezuita. Uzaludno 
je stoga bilo moje pozivanje na tri priloga koja sam objsvio u 
Aitrofizidkom jurnalu i na tri dianka u Uasednlm izvaitajima 
Kraljevskog astronomskog druitva. Podsedao sam ih zatim da je moj 
Red duven po svom inierasovanju za nauku, i da je veoma doprineo 
njenom napretku. Danas nas jet doduie, joS svega nekoliko, ali podev 
od 18. veka imali smo izvanredno znadajnog udela na polju 
astronomije i geofizike, ito u mnogome prevazilazi naiu malobroj- 

Da li 6e moj izveitaj o magtini Feniks okondati naiu 
hiljadugodiinju istoriju? Bojim se da 6e okondati mnogo vlie od 

Ne znam ko je maglinu tako nazvao, ali smatram da je ime dosta 
neprikladno. Ako I sadril neko prorodanstvo, onda se ono nede 
ispuniti pre no ito protekne nekoliko stotina miliona godina, £ak I 
same red ..maglina" dovodi u zabludu; ovo je daleko manjl objekat 
od onih dZinovskih oblaka praiine - materijala jol nerodenih 
zvezda — ito su razbacani iirom MIednog Puta. Na kosmidkim 
lerazijama maglina Feniks je odista siduian objekat - samo fini 
gasni omotad koji skriva jednu jedinu zvezdu. 

Mi bar ono ito je preostato ^ te zvezda . ,. 


Lojola se Rubensove gravire izgieda kao da mi se ruga, dok visi 
ovde iznad spektro-fotometrijskog registratora. 

Sta bi Tl, Ode, udinlo da znsi ono ito I ja, nalazedi se tako 
daleko od malog sveta koji je za Tebe bio ditava Vaseljena? Da li 
bi se TVOJA vera uzvisila do izazova za razliku od moje? 

Gledai nekud daleko. Ode, ali ja sam bio mnogo dalje nego ito 
si tl i u snu mogao da pretpostavijai kada si pre hllj^u godina 
osnivao nai Red. Nijedan istraZIvadki brod do sada nije bio tako 
daleko od Zemlje; nalazimo se na samim granicama ispitaitog 

Nai zadatak je bio da dospemo do magline Feniks. To nam je 
poilo za rukom i sada se vradamo kudi pritisnuti bremenom 
strainog saznanja koje nosimo. Od svega srca bih Zeleo da ga 
odagnam od sabe, ali izgiede da TE uzatud prizivam kroz vekova i 
svetlosne godine ito laZe izmedu nas. 



Vladimir Kumanski Velidkovski: Paradoks II 


Na knjizi koju dr}iS rail se sasvim lepo razaznaju, PoruKa glasi 
AD UAIOREM DEI GLORIAM, ali u nju vISa ne mogu da verujem. 
Da li bi i Tl dalje verovao, da si mogao da vIdiS sve ono $to smo mi 
naili? 

Znali smo, naravno, Sta je maglina Faniks. Svaka godtne samo u 
naSoj Galaksiji eksplodira vi§e od stotlnu zvezda, piamtedi priiom 
nekollko £asova ili dana hiljadama puta Jaiim sjajem od 
normalrog, pra no Sto ponovo potonu natrag u smit I tamu. To su 
obiine Nova — samo niStave kosmi£ke katastrofe. Od kako sam 
podeo da radim u opservaioriji na Mesacu, zabaleiio sam 
spaktograme i svetlosne krivulje stotinak takvih eksplozjja. 

Medutim, tri ili ietih puta u toku svakih hiljadu godina, dogada 
sa neSto prad dim dak i Nova postaje sasvim beznada|na. Kada 
preraste u SUPERNOVU, zvezda moSe izvesno vreme da nadjada 
svojim sjajem ogromna sunca galaksije. Ovakav dogadaj posmatrali 
su kineski astronomi 1054. godine, ne znajudi §ta zapravo gledaju. 
Pet vekova kasnije, 1572. godina, jedna Supernova je zabllstala 
takvim sjajem u sazve^du Kasiopeje da je ova pojava mogla da se 
vidi > pri dnevnom svetiu. U milenijumu koji je proSao od tada 
oglasile su se joi tri Supernove. 

Zadatak nade misije je bio da posetimo ostatke jedne takve 
katastrofe, da rekonstruiiamo dogadaje koji su do nje doveli i da, 
po mogudstvu, saznamo rtjen uzrok. Lagano smo napredovali kroz 
koncentridne gasne omot^e koji su nastali prilikom eksplozije pre 
Sest hiljada godina i koji su sa joS uvek iirill. Temperatura Im je bila 
veoma visoka. Jol uvek su Isijavali jaku ljubidastu svetlost, all T>e 
takvog intenziteta koji bi nam naSkodio. Kada je zvezda 
eksplodirala, njene pJanete su takvom silinom bile odbadene na sve 
strane da su potpuno izaSle van domaiaja matidnog gravitacionog 
polja. Gasovi su potom oformlll Suplju Ijusku, dovoijno prostranu 
da obujmi i hiljadu sundevih sistema. U njenom centru plamteo je 
siduSan. fantastidan objekat ~ Bell Patuljak, manji od Zemlje a 
Ipak te2l od nje milionima puta. Kakav dudesan preobra2aj jednog 
obidnog sunca . . . 

Svuda oko nas treperili su gasni omotadiremetedi svojim sjajem 
uobldajenu nod meduzvezdanog prostora. Leteli smo u centar 
kosmidke bombe koja je eksplodirala pre viSe milenijuma i diji su 
usijani delovi joi uvek pritali unaokolo. Ogromtse razmere 
eksplozije i dinjenica da su njeni ostaci ved prekrili prostor 
prednike nekoliko milijardi milja, liiavali su prizor i najmanjeg 
vidijivog pokreta, Nenaviknutom oku bile bi potrebne decenije da 
otkrije ma kakvu krelnju u ovim izmudenim pramenovima i 
bujicama gasa. pa ipak svi srrk) imali osedaj turbolentnog Sirenja. 

Glavni pravac leta utvrden je pre mnogo dasova. Spudtali smo se 
lagano ka maloj, neljubaznoj zvezdi ispred nas. Nekada je to bilo 
sunce slldno naiem, all je za samo nekoliko sati stradllo energiju sa 
kojom je moglo da sija jol milion godina. Sada je to bio tvrdica 
povuden u sebe, koji ljubomorno duva svoje izvore kao da 
pokuSava nataj nadin da nadoknadi svoju rasipnu mladost. 

Niko od nas uistinu nije odekivao da demo naidi ns planete. 
Ako ih je i bllo pre eksplozije, mora da su se pnro istopile a potom 
pretvorile u obtake pare, dok je njihova supstenca ildezia u 
stravidnoj kataklizmi same zvezde. No ml smo i pored toga izvriill 
rutinske provere, kao i uvek do sada kada bismo se pribli^avali 
nepoznatom suncu. Uskoro smo otkrili jedan mall svet koji je 
kru2lo oko zvezde na ogromnoj udaljenosti. Sigurno je to bio 
Pluton iSdezlog sundevog sistema, jer mu se orbita nalazila na 
samim qranicama nodi. Suvile udaljen od cantralnog sunca, telko 
da je ikad znao za 2ivot, ali gs je upravo ta zabadanost spasla 
sudbine koja je zadesila sve njegove izgubljene sadruge. 

Plamena bujica satrla je stenje na njegovoj povrilnl, a omotad 
od smrznutog gasa koji je sasvim pouzdano pokrivao planetu pre 
nesrede, pritom je bukvaino sagoreo. Spustili smo se i otkrili 
podzemno utvrdenje. 

Njegovi graditeiji su udinili sve da se lako pronade. Monolit koji 
je stajao nad ulazom predstavijao je sada samo bezoblidnu 
ruievinu, ali je dak i to bllo dovoijno da ved preko prvih daljinskih 
fotografija ustanovimo da je ovde red o delu inteligencije. NeSto 
kasnije otkrili smo izuzetno snalan izvor redioaktivrrostl koji se 
nalazio ispod stene. £ak i da je Piloni nad gradom bio potpuno 
unilten, ostao bi ova] izvor kao nepokretni, vediti svetionik 
upravljen ka zvezdama. Nal brod se spultao ka tom ddinovskom 
volovskom Oku poput strele koja hita svojoj metl. 





MiHvojs Unkovii: Neka 6udna igra 


Pilon je po svojoj prilici bio visok bar jedan kilometer kada Je 
podignut, ali sada je lidio na mutnu gomilu voska koja ostaje kada 
sveda izgori. Bllo nam je potrebno itedelju dana da prodremo kroz 
istopljeno kamenje, polto nismo Imali odgovarajudu opremu za 
ovakvu vrstu zadatka. 

Mi smo bill astronomi a ne arheolozi, ali smo ipak mogit da 
Improvizujemo. O nasem prvobitnom programu niko viie nije 
vodio raduna. Ovaj usamljeni spomenik, podignut uz ogromne 
napore na najvedoj mogudoj udaljenosti od ildezlog sunca, mogao 
je da ima samo jedno znadenje - civilizacija koja je znala da jo] se 
bli2i kraj nadinila je poslednji pokuiaj da obezbedi besmrtnost. 

Bila bi potrebna pokolenja da se ispita sve> blago smelteno u 
utvrdenju. Oni su imali dovoijno vremena da ga dopreme ovde, jer 
Im je umirude sunce svakako najavilo svoj kraj mnogo godina pre 
konadne detonacije, Sve orto Ito su ieleli da ostare saduvano, sve 
plodove svoga genlja, prebacili su na ovaj daleki svet pre katastrofe, 
nadajudi se da de to blago pronadi neka druga rasa i da onl nede biti 
potpuno zaboravijenl. 

Da su imali joS samo malo vremenal Ved su oviadali tehnikom 
svemrrskih letova, all samo tollko da putuju unutar svog sundevog 
sistema. Na 2alost, jo$ im nije poSlo za rukom da naude kako da 
prevaljuju meduzvezdane prostore, a najbli2i sundev sistem bio Je 
udaUen stotinu svetlosnih godina. 

Cak i da nlsu zapanjujude lidlll na ljude. Sto smo najpre videli sa 
njlhovih skulptura. ne bismo mogli da im se ne divimo i da ne 
Salimo njihovu ziehudu sudbinu. Ostavlll su na hiljade video traka I 
maSirie kojima se ove projektuju. zajedno sa specijalnim uputstvi- 
ma, tako da nede predstavljati posebnu feSkodu da se naudl njihov 
pisani jezik. 

Pregledali smo mnoge od ovih traka i po prvi put posle Sest 
hiljade godina udahnull ilvoinu toplinu i lepotu u jednu 
clvilizaciju, koja more da je u svemu bila naprednija od naSe. 
Veroyatno su nam ostavlll ono najbolje, ali zaio ih niko ne mo2e 

Njihov svet ]e bio divan, a gradovi podignut! sa toliko ukusa da 



Im malo koji od naJih moJe biti takmsc. Posmatrali smo ih kako 
rade ili se aabavliaju, i sluiali njihov milozvufian govor kako zvonko 
odiekujB kroz vekove. Jadna slika mi neprestano lebdi pred oCima: 
grupa dace na pla2i punoi fiudnog, plavog peska, kako se poigravajo 
na talasima, baSonako kako to dine i deca na Zemiji. 

Tu |e i Sunce. Qtedam ga kako uranja u more, joJ topio, 
dobrodudno i iivotvorno, i na mogo da verujem da 6$ uskoro izdati 
ova ijude i rasprSiti svu tu navinu sredu. 

Moida i na bismo bill take duboko dirnuti da se nismo nalazili 
daleko od kude i da nismo bili odvad osetijivi zbog usamljenosti. 
Svako ^ nas je vad imao prilike da vidi ostatke drevnih civilizaeija 
na drugim svetovima, all nISta jolovako nije dalovato na nas. 

Ova tragedija blla ja jedinstvena. Sasvim je neJto drugo kada 
neka rasa onemoda I umre, kao Jto Je to bivalo sa nerodima I 
kulturama na Zemiji. All biti potpuno uniStan, u punom cvetu 
svoga razvoja i bez Ijednog preiivelog - moie li to uopSte da se 
uskladi sa Boijom mlloSdu? 

Upravo to su me i pltali na brodu, a ja sam odgovorio Sto sam 
botje mogao. Moida bi Ti, Ode Lojola, to mnogo bolje udlnio all 
ja nisam naSao bad niita u EXERCITIA SPIRITUALIA Sto bi mi 
ovde pomoglo. 

Ovo nije bio rdav narod. Ne znam kakvim su se bogovima 
molili, i da II su ae uopSte molilr, ali moj pogled je prodro do njih 
kroz vekove i ja sam video kako se ponovo kupa u svetlosti 
njihovog umanjenog sunca sva ona raskoS koju su saduvali za 
bududnost. 

Znam ila de moji saputnici govoriti kada se vrate na Zemlju. 
Radi de da Vaseljena nema nikakve svrhe niti plana i da u tom 
trenutku neka rasa umire u dublnama prostora, jar samo u naSoj 


Galaksiji godlSnje eksplodira najmanje stotinu sunca. Kada dode 
kraj nema nikakve razlike u tome da II Je odredena rasa tokom svog 
postojanja dinila dobro ill zlo; boSanska pravda ne postoii JER NE 
POSTOJI N( BOG. 

Medutim, ono Sto smo videli ne dokazuje niSta od svega toga. 
Svako ko tako rezonuje, upravija se osedanjima a ne logikom. 
Bog ne mora da pravda Svoja dela Soveku. On koji je stvorio 
Vaseljenu, moie i da je razori kad god to zaSeli. Sasvim je blizu 
arogantnosti — ako ne i blesfemije — da mi odludujemo Sta On 
treba da uradi a Sta ne. 

Sa svim tim joS bl i mogao nekako da se pomirim. premda je 
uiasno teSko gledati mnoStvo svetova i civilizaeija badenih u 
nemilost. Ali jednom dode trenutak kada dak I najdublja vera mora 
da SB sruSi; sada, dok o svemu ponovo razmiSljam, postajem svestan 
da sam konadno dospeo do tetadke. 

Pre no Sto smo stigli do magline Feniks nismo znali kada se 
eksplozija odfgrala. Ali sada. zahvaljujudl astronomskim podacima I 
tragovima u kamenu sa ove jedine preJivele planete, u stanju sam 
sasvim precizno da odredim taj datum. Znam tadno koje je godine 
svetlost ovog diinovskog poSara dospela do Zemlje. Znam kakvim 
je sjaiem ova Supernova, diji posmrtni ostaei sada lagano iSdezavaju 
Iza nas, bljesnula jednom na zemaijskom nebu. Znam da je pre 
iziaska Sunca zablistata oisko na istoku, ooput svetionika u toj 
Orijentalnoj zori. 

Nema viSe nikakve sumnje u to: drevna misterija je najzad 
razreSena. Pa ipak — o Boie, bllo je toliko drugih zvezda koje si 
MOGAO da iskoristiS. 

ZeSto je bllo potrebno baciti u plamen taj narod da bi simbol 
njlhove prolaznosti zasijao nad Vitlejemom? 


Magla 


^Veliki dovek je neSto zagundao sebi u bradu, a onda polako 

- Ne mogu to da udinim mister. Svake subote uvede odiazim u 
grad. A ovo je subota vede. 

Mali dovek na tremu sav je drhtao dok se naginjao napred, 
pokuSavajudi da razabere red! priguSIvane laveSom pasa iz Stenare u 
zadnjem delu dvoriSta. Odavao je utisak osobe koja je. na neki 
nadin manja nego Sto bi trebalo da bude — kao uvela. smeSurana 
jabuka. Odelo je visilo na njemu, preveliko za nekoliko brojeva. 
Odi su mu bile umorne, pogled izgubljen. — Gospodine . - . 
gospodine Braurw, sasluSajte me, molim vas. Ako je to stvarno 
ovoga puta . . , A ne samo glasina . - . molim vasi 

Braun dutke odmahnu glavom, budno motradi malog doveka. 
Ovaj produSi: 

- Ali, to ja ono Sto sam toliko dugo traSio, gospodine Braune. 
Vi ste to videli. I drug! su, Zaklell ste se da govorite istinu. 

- Naravno da sam video - potvrdi Braun, klimajudl glavom, - 
Naravna Ni ja ni oni drugl nismo laSovi. 

- Znam . . . Gospodine Braune, ja sam istraSivad psihidkih 
fenomena — duhova i slidnih stvari, Ja moram nodas da vidim to 
prividenje. - Mali, smeSurani dovek zatvori za trenutak odi i oslonl 
seodrvenistub. 

- Subotom uvede moram u grad. 

- Ali, gospodine Braune . . . ovo je poslednje vede, i ja ne 
smem propustiti . . , 

- Moida Je ved unutra, ko zna — rede krupni dovek, 

- Ja znam da je unutra, gospodine Braune. - Mali dovek 
protrlja svoj prst na kome se nalazio veliki zlatan prsten. — I bide 
tamo joS najvISe desetak minuta. A ja moram ... - Zadutao je, 
pustivSi svoja odi da preklinju u njegovo Ime. 

- Pa, mislim da je to stvar koja zasluiuje da Je dovek pogleda. 

- Jeste li . . . sigurnl da znate kako izgiada? 

- Video sam to svojim odima. Zlatno I blistavo, eto kakvo je. 
All, mora biti mrak da bise videlo. Potpuni mrak. Ono se, u stvari, 
i ne pokrede. Samo mirno stoji i nekako dudno svetiuca. 


— To je ono, go^odine Braune. Moram da ga vidim! 

— Bojim se da nedeta modi, mister. Ja idem u grad. 

— Trajade samo jedan minut. . . jedan trenutak, 

— Moram da krenem. 

^ — Spreman sam da dam za to sve Sto imam, gospodine Braurte. 

— Koliko? 


I 




Miodrag Mica Bajid: Triptih, danas, sutra, prekosutra 


- Js . , ■ ja nemam novaca, 

- Stigao sam ovamo autc>-st(^om. Sedam stotina milia. 

Braun odmahnu glavom. 

- Imata lap prsten ... G pa, sada moram da ktenam u grad. 

Mali iovek se i sam zagleda u fiudno oblikovani prsten na svom 

- Ja . . . na mogu vam dozvoliti da imata ovo. 

Braun ponovo slafe svojim masivrtim ramenima i odstupi jedan 
korak, spremajuSi se da zakIjuCa vrata. 

- Sada moram da lakljudam kudu i da pustim pse . . . Nemoita 
se motati po dvorihu kad ih pustim. Opasni su, 

- Na . . . Cekaite, moiete imati prsten. 

Braun zaSkiIji odima. 

- Malodas ste rekli .,. . 

- Nije va2no. Mo2eta ga Imati. Evo. 

Valiki Covek uze prsten i Sirom otvori vrata. Stao |e u stranu, da 
bi propustio kroz ojih malog ioveka. Zatim kresnu Sibicu I pripali 
petrolejku na stolu u predsoblju. Neko vrema okretao je prsten u 
svojim debetim prstima, poiako I sa velikim interesovanjem. Zlatan, 
ail ne od ziata. Suviia te2ak da bi bio zlato - ill bllo koji drug! 
metal. SoviSe valik za prste malog dovaka. Braun ga navuSe na svoj 
nail prst, osadajudi kako dvrsto prianja uz meso. 

Mali dovek, odigledno veoma nervozan, pronade vrata spavada 
sobe. Braun ga nimalo neznu gurnu napred. 

- Hajde ulazite. Platili sta. Nema unutra ito bi moglo da 
pozledi doveka. 

All mail dovek stade u stranu, propultajudl Brauna da ufle pryi. 

U vazduhu, nasred spavade sobe, svetiucala je jedna zlatna mrija. 
Visoka moida osam stopa, a oko detiri Sroka. 

Braun se hrapavo nasmeja, 

- Nije utvara, jel'da, mister? Znao sam da oije. A vi ste slgurno 
mislili da pladate za utvaru. 

Uioa malog doveka otvrdnu, Pogledao je Brauna ispitivadki, s» 
ialjanjem. Onda je slegnuo ramenima, 

- Ne mogu nikako verovati da ste vi stvarno proSli kroz ovo, 
Braune. 

- Naravno da jesam - nasmeja sa krupni dovek. - Naravno da 
jesam, Gledajte, 

- Cekajte. i ja du podi s vama. Cekajtel — Mali dovek hitro 
koraknu napred, a onda, kao da joS uvek nije Jiguran, pololi svoje 
prste na Braunovu ruku. — U radu. 

Zatim Zajedno zakoradiSe u zietnu maglu. 

Bilo je drukdije za vetikog doveka -ovog puta. Dok su ulazili o 
maglu on je svuda po svojoj koii osedao oStro bockanje. Ranije, 
dok je dinio ovo isto, nije bilo nidega sam osedanja da prolazi kroz 




JUGOSLAVUA 

Beograd 


kojl spadflu ineOu rijbolle na svetu, 
KLIFORD SAJMAK; GRAD - Od 
osam samostalnin, ali madusobno 
povazanlh priia. 




nzlja o dalakol buduZnosti 
planata I Ijuddcog rods. 

OLOOS HAKSLI: VRLI NOVI 
SVET - Hakslljeva satlriena vizlia 
tetiookratska civrlizael|a buduZnosti, 
druStva kojim vleda mehanizaciia I o 
kojem ta IjuAke j^^irike p^ ml^ e 


"'sririn’l 


•ilostl. 

VERKOR; IZOPACENE 2IV0- 
TINJE - KlasiSnim postupkom na- 
uine fantanika, pisac nam pokazuja 
kako i najmanlB tendanclja *i»ava- 


ARKADIJ I BORIS STRUGACKI: 
TAHMASIB - Pritidi avtnlura ko- 
snonauta sutrainjica, doZivIjevamo 


govor na pitanje, u Samu ta imlseo 

dI'^dI^ORVS^U ■■fe^'t’etaT 


oZeJMS BLIS: ZVEZDANE SPO- 
RE — BUS pradvtda da bududi 
OMiail svemira nada na tudim 
daiu na Zamljl, vad da de sa prilagc^ 
davatl ualovlma Zivota na njima - 
‘sVIH OSAM KNJIGA VEOMA 
SU LEPO OPREMLJENE: PUNA 
BELA HARTIJA, PINA STAMPA, 
TVRDE PLASTIFICIHANE KORI- 
CE. FORMAT tS x 20,6, OKO 200 
STRANA, CENA 20,00 DINARA 
SVAKA, ODNOSNO 160,00 KOM - 
PLET 


narud2benica 


„OUCA - GALAKSIJA". 11000 BEOGRAD, VLAJKO- 

vkSevab 

Ovim neopozivo nerudujem sledede knjige (zaokruiiti broj 
Ispred naziva knjige): 

1. GRAD 

2. VRLI NOVI SVET 

3. IZOPACeNE 2IVOTINJE 

4. REKLAMOKRATIJA 

5. viSenegoljudski 

6. TAHMASIB 

7. 1984 

8. ZVEZDANE SPORE 
(Cena svake knjige je 20 dinara) 

Iznos od ukopno novih dinara uplatidu u gotovu 

prilikom preuzimanja — POUZE(!lEM. 

ime i prezime 

Ulica i broj 

Broj poSte i mesto 

(Datum) (Potpis) 

AKO NE 2ELITE DA ISECATE NARUDiBENICU. PODAT- 
KE M02ETE ISPISATI NA DOPISNICI ILI U PtSMU. 


vuduh, Pokuiao je da se povu&e nazad, all ga je mail dovek spreiio 
u tome nekom iznenadujufom snagom. Hteo-ne hteo, Braun ja 
morao da produil napred, 

Bockanje je poatalo gotovo nepodnoSIjivo. Cinllo mu $a da sada 
dolazi valikim strujnim udarlma sa prsta na kome sa nalazio prsten, 
Braun po2uri napr^, pokuiavajudi da se domogne poznatog mlljea 
svoje spavade sobe. 

Onda su izaili iz megle. 

Nije bilo nikakve pozrtate spevada sobe. Kuda je nestala, a 
zajednom s njom I nod. 

Onevna svetlosL Dnevno doba u Jednom poljskom pejzaiu gde 
je trava bila plava, kekvu Braun joS nikada nije video, i gde je 
dn/ede, visoko I bez grana, samo sa dugim Iglicama, sfremilo prema 
narandJastom nebu. Nebu na kome je Braun mogao da vidi tri 
dilnovska sunca. 

Vellkl dovek sa oslobodi stiska, opsova I okrete se da pogleda 
maglu Iza sebe. All mail dovek odmahnu glavom. 

— Uspeli smo. Braune. Uagla je nestala. 

Mall dovek se sada Iz trena u Iren menjao. Cinllo se da raste, da 


sve viSa ispunjava svoju odedu. 

— iao mi je, Braune, - rede on zatim. - NIsam mogao de 
prodem kroz maglu sem sa prstenom na ruci , , „ III s nekim ko 
nosi prsten. A vl ste inslstlrali da vam ga dam. NIsam Imao drugog 

— To je ludost. Gde ... — Veliki dovek zastade I ponovo di2e 
pogled prema ona trI sunca. Zatim prevude rukom preko dela. 

— Kod kuda. Kod moje kude . . . Pronadite neku drugu maglu 
dok budete nosili prsten. A onda se vratite kudi . . . vaioj kudl. 

— All . . . megla? 

— Cudete razne glasine. Divlje pride. I mi ovde Imamo pride o 
duhovima i prividenjlma. Budite istaJIvad. Proverite sve te glasine. 

— All . . . 

— Sredno, Braune. 

Mali dovek se brzo okrete ■ pode da korada po dudnoj plavoj 
travi. Jednom se osvrnuo i pogledao Brauna, koji je bespomodno 
zurio za njim. Oklevao je za trenutak, pa i^t 2urno nestavlo 
napred. Ualo kasnije zaiao je medu visoko drvede, a onda nestao iz 
Braunovog vidnog polja. 


Diek Luis 


Ko plagira? 


Gosp. Diek Luis April 2, 1352. 

90-26219SI 
Kvins Viiidl, Njujork 
Drag! gospodine Luis. 

Vreiamo Vam rukopis ..Davete dlmemi/'e". Vet na prvi pogled 
pomisUo sam da priia zasluiuje da bude objavliena. A laito na? 
Tako su mislili i izdavadi ..Kosmiikih priia", tamo 1934. godina, 
kadaie ..Devata dimenzija" prvi put publlkovana. 

Kao Sto baa sumnle znete, veliki Tod Tromberi napisao /a priCu 
koji vi sada pokuSavate da nam poturite kao original. Dotvoiite mi 
da Vas upotorim na kazne propisana za plagiranje. 

Takva rabota se na isplatl. Vervjta ml. Iskrano Val, 

Doji P. Gei'ts 
Urednik nauCne fantastike 
Magazin ..Duboki svamir" 

Gosp. Doji P. Gejts, urednik April 5, 1952. 

Magazin ..Duboki svamir" 

Njujork 

Drag! gospodins, Gejts, 

Ne znam. niti imam pojma o tome da postoji nekakav Tod 
Tromberi. Priia koju ste odblli poslana Vam je sa najlasnljlm 
namerama, i ja odbijam VaSu tvrdnju da sam je piagirao. 

„Devatu dimenziju" napisao sam pre viSe od mesec dana, I ako 
postoji bllo kakva sllinost IzmeOu nje i priia koju je napisala osoba 
po Imenu Tromberi, onda je to iista koincidencija. 

Ipak, sva ovo nateralo me je na razmiSljenje. Pra Izvesnog 
vremena posiao sam drugu jednu priiu magazinu ..Zvazdana 
praiina" i doblo kratku napomenu naivrijanu olovkom na margin! 
rukopisa da priia zvuii ..suviSe tromberljanski". 

Ko je, do vrega. Tod Tromberi? Ne seiam se da sam iitao bilo 
Sta od njaga u toku posladnjih deset godina, otkako sa intarasujem 

" i-.,. 

Disk Luis 

Gosp. DHk Luis April 1 1, 1952. 

902621951 
Kvins Vllidi, Njujork 
Drag! gospodine Luis, 

M^a ur^nici naSeg magazina nemaju obliaj da Iznose otvorene 
optuibe. I mada su svasni linjenica da ia u splsateljstvu ova vrsta 
uvak doiaziti do izvesnog poklapanja osnovnih Idaja, name je 


veoma teSko poverovati da Vi nista upoznati sa delima Toda 
Trombarija. 

lako g. Tromberi nije viSe medu iivima, njegova dela, kao i dela 
mnoglh drugih piseca, dobila su najSIre priznanje pode njegova 
smrti 1941. Moida zato Sto je bio struinjak na polju eiektronike, 
on je umeo da sagieda i razradi mnoge nova, originaine Ideje, tako 
prisume u svim njegovim delima. Uz to, baz obzira ne Stepan 
razvitka danaSnje naulne fantastike, on je imao I jedan stil koji bi 
mnogi od takozvanih savremenlh pisaca mogli mime duSe da 
kopiraju. Pod Jtopiranjem" ja ne podrazumavam doslovno. rei po 
rei, prepisivanje jednog Hi vile njegovlh dela, kao Sto sta vi uiinlli 
Made tvrdite da je posradi iista sluiajnost, svakako 6eta I semi 
uvidati da moguinost za tako naSto iznosi otprilike jadan prema 
miHon, ba! kao i moguinost da sa doblju ietiri kraljevska fleSa u 
jednom delanju. Iskrano VaS, 

Doji P. Gejts 
Urednik naulne fantastike 
Magazin „Duboki svamir" 
Gosp. Doji P. Gejts, urednik April 14, 1952, 

Magazin „Duboki svamir" 

Njujork 

Gospodine: 

Va!e optuibe tlpiine su za fund koji Itampate. Moiim da 
odmah obustavite moju pretplatu. iskrano VaS 

Dlak Luis 


DruSrvo naulne fantastike April 14 1952 

144 Front Strit 
Cikago, llinois 
Dlentimeni: 

Zainteresovan sam da proiitam neka dels pokojnog Toda 
Trombarija, 

Voleo bih da dobijem nake ad publlkacija u kojima su objav- 
Ijene njegova priia. 

Se poltovaniem, 
Dlek Luis 

Gosp. Dlek Luis ^prll 22. 1952. 

90-26219 St Kvins Vllidi, Njujork ^ 

Drag! gospodine Luis, 

I ml bismo to voleli. Sva 4to mogu da Vam preporulim jeste da 
kontaktirata izdavaie, ukoliko je naki od njih jol aktivan u poslu, 
ill da prekopate antikvarnice u Njujorku. 


32 


Ukoliko uspete da dodete do nekog od tih magazina, molimo 
/as da nas obavestite. Deiemo lepu nagradu za njih, 

Raj Albert 
Pradsadnik 
DwStm naudna fantastike 


Gosp. Samoson J. Gros, uradn/k MaJ 11, 1952. 

Magazin „Cudni avetovi" 

Se Luh, Montana 

Drag! gospodine Gros, 

Prilaiam rukopis jadna pride koju sam upravo zavriio. Kao Ito 
vidita na nadovnoj stranici, ]a sam je nazvao „UmStltalil desat 
mlliona galaksl/a". Zbog zamaSnih istrallvanja koja sam izvrllo, 
minbnalna cena na sme da bude man/a od dva cantapo radl. 

U nadi da data ja ocaniti kao p^odnu za obiavl/ivan/e u vaSam 


Gosp. Dlak Luis Maj 19. 1952. 

90Z6219St. 

Kvins Vllldi, Njujork 
Drag! gospodine Luis, 

iao mi la, ali mizasada neiamomodida obiavimo „UnHtitelle 
desat mlliona galaksija". Medutim, to ja s/ajna prida, i ako unekom 
bududem trenutku odiudimo da ja koristimo, podadamo honorar 
za praltampaean/e direktno Todu Trombariju. 

TalmomakzbiliajeumeodapiSe. ^ Srdadno, 

Sampson J. Gros 
Urednik 

Magazin „Cudni seatovi" 


Gospodin Doji P. Gaits, uradnik Mai 92, 1952. 

Magazin ..Duboki saemir" 

Niuiork 

Drag! gospodine Gaits, 

Mada sam rakao da nikada viSe nadu knati ma kakvog posla s 
Verna ill Valim magazinom, Iskrsnula ia iedna Btuaciia kola ie 
krainja zapletana. 

Izgieda da su ml sve moia pride vradane zato Ito pradstavlialu 
yerna koplle dale te osobe zvane Tod Tromberi. 

U Vaiam posladniem pismu oltroumno ste opisali kollke ie 
varovatnoda da sa takav fwomen sludaino desi sa iednom pridom. 
Keko bista onda procenill pribliinu verovatnodu za na mania od 
pole tucata molih rukopka? 

Slaiem sa s Varna — kao astronomskul 

Pa ipak, u interasu dltavog dovadanstva, moram ioS iednom 
naglasltl da sam ia lldno napisao seaku red koju sam Vam poslaol 
Nikada nisam prapisivao bilo kakav matariiai od Toda Tromberlla, 
nitisam ikada video nako ad niegevih kniUevnih dele. Ustvarl, kao 
Ito sam Vam </ed rakao u iednom od molih pisama, ia tva 
donedavno uopits nisam imao polma o niagovom postolaniu, 

Medutim, pala mi {a na urn iadna ideia. To ia zbille dudne 
taoriia, takva da ie varovatno na bih dak ni nagovestio nikom 
drugom Sam iednom uredniku naudne fantastike. AH pratposta- 
vimo - samo pratpostavime — da ia tai Tromberi, zahvalluluii 
svoiim eksparimentima u elektronici i svemu ostalom, uspeo na 
neki nadin da provaii barllarv vrama-prostor, koia sa tako dasto 
spominja u VaSem magazinu. I pratpostevimo - ma koliko to 
agoistidno zvudaio — da ia on izabrao moia dalo kao onai tip 
materiia koiu Ie oduvek iaieo da pile. 

Da li podinieta da ma pratite? Hi vam ta ideia oiadnoi osobi iz 
drugog vramanskog perioda, koia glada prako mog ramana dok ia 
piSem, Izgieda suvISa fantastidna da bista ia prihvatill? 

Molim Vas, piSIte ml I recite !ta mislita o mojoi teorlll? 

Sa poStovanlam, 
DIek Luis 

Gosp. Diek Luis Mai 25, 1952. 

90-26219 St 

Kvins VUidi, Niuiork 

Dragi gospodine Luis, 

Mislimo da bl trabalo da konsultuleta nekog psihiletra. 

tskrano. 
Doji P. Gaits 
Urednik naudne fantastike 
Magazin ..Duboki svamir" 



Steven Kneievid: Kiklop, konjid i lepofica 


Go^. Sam Mains Jun 3, 1952. 

Uradnik naudne fantastike 
„Standard magazins Inc. " 

Niuiork 16 

Drag! gospodine M^ns, 

Mada priloieno zapravo uopfte nlie neki rukopis, ia Vam Seliam 
ovu seriiu pisama, indigo-kopiia I koraspondanciia, u nadi da data 
molda poklonitl izvesnu varu tim na izgied naverovatnlm zbiva- 

Sva priloiena pisma propisano su poredana i trabalo bl da budu 
same sabI obiaSnienle. Meida ia, ukoliko ih obiavite, neki od VaSIh 
dltalaca doii na ideju kako da sa obiasnl tai fanoman. 
ditavu stvar sam nazvao: „Ko plagira? " 

Sa poitovaniem, 
Diek Luis 

Gosp. Diek Luis Jun 10, 1952. 

90-26219 St 

Kvins Vilidl, Niuiork 

Dragi gospodine Luis, 

VaSe ideia o serii! pisama keiima bi sa izneia na iavnu dlskusiiu 
jadna naudno-fantastldna ideia svakako ia zanimiliva, all sa boiim 
da nils sasvim sveia. 

Bilo la to 1940. u avgustovskom broju dasopisa „Jazlva pusto- 
iovina", tada ia gospodin Tod Tromberi prvi upotrablo tu Istu 
Idelu. Ma koliko zvudaio Ironidno, i neslov niagova prida bio la: 
„Ko plagira". 

Slobodno nas ponovo kontaktlrajte kad budeta Imall neito 
originalnile. 

VM, 

Semiual Mains 
Uradnik naudne fantastike 
^Standard magazins Ine. " 



VIZlJE I HIPOTEZE 


DA LI SU BOGOVI BIU ASTRONAUT!? 


Zmajevi i aidaje koji bljuju vatm, 2ar- 
pdce, letafe i cemaffi ztnije - sva ta oarodna 
predania i baike predstavfjaju, po miiljenju 
mnogili istrazivs^ izvitoper^ usmeno 
pfenSenje realnih slika, tdiniddh sprava 
I c^jelcata koji su se duix^ urezale 
u svest nalin ptedaka. 

Da li 0 tome svedofe i nedavno deSifrovani 
zapisi i artefakta dtevne lodije? 

U pradsnjlma naroda Indija o gradu Mahandio- 
daro vakovima n govorllo kao 0 <naslu ilia {a 
kuHura blla na nivou dravne sumarika i agipaiska 
kudura, NluidccI su ta pradanji avrstavall u 
orijantalna bsjka sva do 1921.godtna. kada |a 
jadna gnipa Isirativada kranula tragom proSloatl. 
PokaiaU aa da su baika Imala raalnu podtogu. U 

rutavTna ..fantomskog grade" Mahandto-daro. 

ruSevine grada 
KOJI NE PRIPADA 
UU INDIJE 

Mahandto-daro — kaia sa u aopitanju Istraii- 
vada — bio ja nakada napradan gr^. Izgiada kao 
da ia potakao la panoa nakog luturlstlbkog 
arhitakta. lanaoaduja potpuno odsustvo uobiia- 
)ai>a IsloCniadka ornamantike i arhltakturnog silla 
Indliaca. Na znamo ko ja Izgradio grad. TaoretskI, 
Ofi na prlparia tiu Indija. 

Kada la dovak krada kroz Mahandto-daro. Ime 
utisak da aa kraia danaSrjlm ulicama gradska 
datvrtl bilo kojag grada u Lankiajru. Taj utisak 


HRAM / RAKETA: DA LI J£ 
suCnostsluCajna? 

DA LIJEJAPANSKA 
STATUETA ,J3QGU" BEZRAZLOiNO 
POSTALA PREDMET INTERESOVANJA 
AMERICKE UPRAVE 
ZA ASTRONAUTSKA I AERONAUTICKA 
ISTRAilVANJA INASAI, 

KOJA JE NA OSNOVU 
NJE IZRADILA POTPUNO 
ADEKVATAN SKAFANDAR? 



TAJNE DRI 



34 



/NE INDIJE 



DVA POLUdOVEKA-POLUilVOTINJE 
NOSE TRECE KRILA TO BldE. 

U KUGLASTOM PREDMETU 
JE CETVRTO BICE. DA UJE 
REC O UAST! DREVNOG UMETNIKA. 
ILI O SEOaNJU, MAKAR 
/ IZVITOPERENOM, O KRILATIM 
,.BOGO VI MA " / NJIHOVIM KUGLASTIM 
kosmiCkim BRODOVIMA? 



oplsso )• oblast im»au Ginga i brda Rajmahal sa 
ruiavinimi koia nitu moglt nasteti posla nakog 
ebienog polara bllo koje snaga i valiiina: ogromne 
slana izgiedaju kao da tu litopljana. 

U Istoi dolini Ganga. all neslo juinl|a, bfitanaki 
eficir J. Kaxtbal je dvadasatih g^ina ovog vaka 
otkrlo sllina ruiavina all I veama Sudnu pojadi- 
non: na tiu nakog dvoriita, pratvoranog dajstvom 
visoka tamparatura gotovo u staklo, neka tudovl- 
!na slla utlsnula ia siluata Ijudi. 

Drug! l61railva£l i putnici pisall su o ruSavInama 
naobKnIh gradavlna u dubinama IndIjska diungle, 
eijl^zldovl IKIli na..dabale krlstalna plo£a’‘ koja 

zgrada, sllfinlh kupoli. 


ARSENAL ORU2JA 
CUDOVISNE SNAGE 


lijatl kroa polumrak. Onda ugladah nakl no u 
icom, natlnjana od latog ..kristala" kao aldovi. 
Na stollci ja pravljant sadala naka naoOIOna figura. 
koja ja pMsatala na tovaka. Pribllilb ta nolu 


, kojim 


■- Nlje tc 


. Pod 


taklom prakrivani zidovi, dalovi nameMaja, 
ika bite..,. Kakva sa taika zagonatka krlju 
idu radova ..MahaWiarata”, ..Samarangna Su- 
ara" I drugih dravnih Indijskih zapisa i artafa- 
7 ..Bhizma Parva" pomlnje I oru^a kao ilo su 
iiTiin Map" I ..Indrlna munja'', ilia dajttvo 
odgovara nuklaarnlm bombama. „Dfona Parva" 
Mahadavl i nja^lm sualnim 


Im l«S>5kna 
izaralu utvrdana gradova. 


koja a< 


podatka pru2lti jedan rukopis iz 5. vaka pra naSa 
U njamu sa gavori kako je Ravana, kralj 
Tnna" sa Cajlona - smrtnl naprljatalj Rama - 
> nad svojim |>folivrtlcima i bacao na njlh 
pTadFTWia ogromna razorne snaga. On je zatlm 
zarobljan I ubijan, a njagovo nabasko vozilo ja 
zaplanto induaki oficlr Ram Cand 
" tao u glavnl grad Adudiu 


I njlma 




;e .,t^na" n 

.. ..nl laiopisac I plagijator dravnih su' 
IndIJskIh taknova, MojsQe, koji u n 
..ApokalipsI (12.71" pika: ,1 nanada aradi 
■ 


nazvan sti 
na Zamlju sa av 


I I njegovim sveiian 
». godina pra rude 
u Norusa i Saia. izi 


va, kojI n pripiauju 


Si 


:s uzvikuja u arami 
1.... Vi koji krnvit 
Zamlju i odieteta prama z 

(frapantno raslistlCan opis „cr 
kolapsirajudih zvazda). 

I ..neprijaiaiji’’ koji i 



DA LI SU OVAKO IZGLEDALI? 
MaStA SAVREMENOG UMETNIKA 
OVAKO DOCARAVA JEDNOG 
OD .SINOVA NEBA". 


naroda (pa I u BfelijD? Da II ja naia planata u 
pradavna vramana bila polrasana odjacima nakog 
utasnog meduplanatarnog Hi maduzvazdanog kon- 
flikta? Ill ja Oak bila uvuOana u ta uniktavajute 
sukoba? 

all zar ja manja apsurdna pratponavka da tu 
odradani opltl. za nas potpuno raallniOni. samo 
puka fantazmagorija prlmltivnih naroda? 


nereSene ZAGONETKE 

Blaitava „ikol|ka. brodovi, zmajavi. parnata 
zmlja, plamana lataOa kola" poleCu I sleOu u 
indljsklm. mongolsklm, kinesklm, jipanskim lagan- 
dama, Zlatni ..tanjlrl" labda Iznad bazlmana 
Amarlka. dravnog Egipta i Irana (jadna od sllka 
uklasanin na nadgrobnoj ploOl u Pertapolitu 
prikazuja Darlia I kako ae obrate Ahura Mazdl, 
bogu svalloni). Laina zvazda poievljuju at nad 
raznim kr^avlma I predtkazuju razaranja I uniita- 
nja. .. 

Madulim, ..bogovi", ..tinovi boiji", .jtnovi 
naba" . . . niau blli samo ratnlcl ta CudovISnim 
razornim oruijam. Pra I Iznad tvaga onl tu bill 
uOltaIji naroda. Bazbrojni su primari u dravnlm 
zapisima I lagandama u kojima le govorl o toma da 
tu upravo onl ..oeovaOIII" Oovaianctvo. Kako 
Inada protumaOltr Iznanadno I naglo pratvaranja 
Sumaraca Iz poludivijlh iobana u narod visoka 
kultura. kako objasntti postojanja lamoznog gvoz- 
danog stuba u OalMju, koji vaiprako hlljadulpet 

pokuiajlma nsuOnlka da ga ..nainu" r£nlm 
savremanim korozlvnim sradstvima? Kskoo^asnl- 

naroda ilrom naia planata, vlia mllanijuma pra 
ilvljanja I ttvaranja Koparnika. Kaplara, Njutna I 
druglh ..zatoOnlka" savramana civlllzaclje Oov- 
aianstva? 

U Inorljl Oovadanstva blio ja, mnogo Haro- 
ttrata. Hltlara i druglh uniitavalsca kultura. Sto- 

ja na lomsOama I unihano. Ipak, lova^rmvo 
teljno Istine naumomo traga I otkriva tva vlia 
Indicija. koja postapano skid^u vto po vao sa 
njagova pradavna proilonl. 


U sledetem broju; PRAISTORIJSKA CUOA 
AMERIKE 


35 


EKOLOGUA 


Pise: 

JOVAN ANGELUS 


ZEMLJA^ 


EkoioSkI esej 

Voda neSto nosi . . . 


Od kako je sveia i veka. dovek je svestan 
neumilne istine koju posloviCna narodna 
mudrost saleto iskazuje: GDE JE VODA, 
TAMO JE I 2lV0T. Tom iskonskom sazna- 
nju aai vek daje jednu novu dimenziju i 
znaEanje - 2lvot i voda su u stalnom 
dijalektidkom odnosu uzroka i posledice, u 
zatvorenom bioloikom ciklusu koji im je 
namenila priroda. A ta priroda je najosetlji- 
vija kad joj se povredi tollko ilvotodavni 
organizam — voda. 

Razvitak ljudske civilizacije obogatio nas 
je mnogobrojnim saznanjima kako se vode 
„svete" kad Covek neracionalno, ne po$tu- 
ju£l alementarne zakone prirode, po£ne da 
ih koristi kao sredstvo svog materijalnog 
razvoja. U XlXveku skupo je pladeno 
bakterioloSko trovanje voda, a sanitarti su 
Izvukli pouke kako da otkrivaju i delimidno 
konIroliSu zatrovanosl voda patogenim bak- 
tertjama i organskim materijama. Kad je 
£ovek najzad uspeo da dobije bitku za 
bakterioloiki Eiste vode, poEeo je iznova da 
ih sarn iruje na nov, ovog puta I moogo 
opasniji nadin. Umesto patogenih bakterija, 
u vodu su, sa erom industrijalizacije i 
urbanizacije, stigle otpadne materlje Eesto 
nepoznatog hemijskog porekla. Ni nauEnici 
vile nisu bill u stanju da utvrde to nebrojeno 
mnoitvo minerala i sintetiikih supstanci, 
koje su preptavile vodu. 

Kao $to je Eista voda u XIX veku Eesto 
sadri^avala bwile tifusa, Eista voda danas, u 
vedinl gradskih rezervoara, sadrli mnoStvo 
hemijskih supstanci, koje mogu biti opasne 
za ljudsko zdravije. Poslednja nauSna istrair- 
vanja i otkrida potvrdila su sumnje da 
mineralni sastav vode utiEe na smrtnost od 
sfEanih oboljenja, pa zato neEe biti Eudo, 
tvrde islra2iva£i, ako istraiivanja otkriju da i 
drug! hemijski zagadivaEi ostavijaju neielje- 
ne bioloSke efekte. U Americi u nekim 
saveznim driavama, nitrati u vodi veE su 
dostigli kritiEan toksiEni nivo. 

Novija nauEna iskustva i saznanja po- 
tvrduju uvarenje da je voda iivotni elemenat 
najosetljiviji na brze i nekontrolisane pro* 
mene na$eg tehnoloSkog razvoja. Zbog isfor- 
siranog ekonomskog koriiEenja vode, u 
pojedinim zemljama doilo je do drastiEnih 
posledica. NaroEitu pa2nju zaslu2uju melio- 
racioni radovi u moEvarama Floride i Asuan- 
ska brana u Egiptu. 

Kad su sproveli u 2ivot projekat isuiiva- 
nja moEvara i baru$tina u Floridi, Ameri- 
kanci su otkrili neprijatnu Einjenicu da su 
smanjivanjem protoka sveiih voda po „kubi- 
cima" znatno uveEali njihov salinitet i na taj 
naEin nepovratno oihetili moEvarsku faunu, 
neroEito ribe i rakove. SluEaj drevneegipat- 


ske reke Nil i Asuanske brane Skolski je 
primer ekoloSkog naruiavanja iivotne sredi- 
ne jedivog vodotoka. MoEna Asuanska brans, 
jedna od najveElh na svetu, uspela je ne samo 
da zadrSi vode ove reke u velikom akumula- 
ctonom jezeru, veE da s njima zadrti t onaj 
tako plodonosni fini mulj koji je vekovima 
hranio milione ratara na obalama Nila. PoSto 
se ovaj mulj vISe ne spu$ta nizvodno, on vl§a 
nije ni u stanju da obnavija sastav tia dui 
obala. Zbog toga se Egjpat Iz godine u 
godinu suoEava sa opadanjem plodnosti 
oranica u dolini Nila. 

Medutim, to nlje i jedina posledica 
ekoloSkih promena u 2lvotnoj sredini Nila, 
Kada je zbog akumulacionog Jezera na 
Asuanu opao nIvo reke. slana voda iz mora 
poEela je da prodire sve dublje u deitu Nila, 
unlStavajuEl plodne selJaEke posede, StruE- 
njaci pr^vidaju da Ee iziivanje voda Nila na 
nove oranica preko sistema za navodnjavanje 
dovesti do novog Sirenja ..sistosomiazisa" — 
opake bolesti jetre, izazivane parazitima koji 
jedan deo svog Eivotnog clklusa provode u 
telu vodenih zmija. 

Oakle, samo jedan pomeren beoEug u to] 
dinamiEno] prirodnoj ravnoteii medusobnih 
zavisnosti koja Eini jedan vodosistem ■ javija 
se Eitava lanEana reakcija mikro-promena, 
koje Ee izazveti nesagledive posledice u 


kvaJitetu jedne iivotne sredine. Vode svakim 
danom nose neSto novo, Sto je uvek na ovaj 
ill orta] nafiin izazov Eivotu. To 3to nose sve 
je manje ^olja, u njihovo] elementarno] 
fizIEkoj snazi koja je doskora zadavala 
EoveEanstvu tolike nevolje, a sve viSe iz- 
nutra, u suStastvenom bioloSkom biEu i 
funkciji voda. 

I sve dok ne budemo shvatili, kako kaJe 
ameriEka naufinica 02ejn Oiakobs u svom 
delu „Ekonomija gradova", da je izbacivanje 
naSih otpadaka i dubreta u tekuEe vode izraz 
krajnjeg primitivizma, jar su se njime sluJili 
Ijudi na mnogo niiem stupnju materijalnog I 
duhovnog razvoja, neEemo znati, uprkos 
svim naporima nauEnika, kakva neprijatna 
iznenadenja donosi 2ivom svetu hemijski 
zagadena voda, 


ASUANSKA BRANA / VEUKO 
AKUMULACIONO JEZERO - TA 
TRUUMFALNA DELA COVEKOVOG 
INiENJERINGA - VEC SU DONELI 
PRVE NEVOLJE RATARIMA UPLODNOJ 
DOLINI NILA: OSIROMASENE ORANICE. 
BOLESTI OD RAZNIHPARAZITA, 
POREMECENU RAVNOTEZU JtiVOTNE 
SREDINE diTA VOG JEDNOG 
VODOSISTEMA 



Za „GalakslJu“ govorl Momcilo Pele$« 

specijaini savetnik u Saveznom sekretarijatu za Inostrane poslove 


Jugoslav! ja 

zivotne 

sredine 



Toliko smo opsednutl ekonomsktm i 
druStvenim problemima, da je zbog toga 
ostao u senci iedan vaian vid naie meduna- 
rodne aktivnosti: borba zs zaititu {Ivotne 
okoline, za zdraviju i iistiju planeiu na kojoj 

To nas je i podstakto da u razgovoru s 
MomCllom PeleSom. specijalnim savetnikom 
u Saveznom sekretarijatu za inostrane poslo- 
ve, osvetllmo ovu aktivnost I u isto vreme 
istaknemo mesto i ulogu naSe zemlje u krizi 
fiovekove 2ivotne okoline u svetu. 

• Koliko je Jugoslavija tuoiena sa svat 
skotn krizom fiovekove iivotne okoline i za 
koju se koncepclju zahite te sredine borl na 
medunarodnom planu? 

- Tu treba imati Jasno u vidu dva 
aspekta. Kad je red o problemu zaStite 
2ivotne okoline, Jugoslavija se javija kao 
zemija u kojoj je razvoj materijalnih snaga za 
posl^njih 26 godina dostigao znatne raz- 
mera, proizveo odredene elemente kao pro- 
pratne pojave tog razvoja i pogorSao op$te 
stanje dovekove okoline. To treba shvatiti 
kao normalno. i u tome nema nlieg Cudnog. 
Red je o jednoj pojavi koja daje pozitivne all 
i negativne efekte. Kao jedna od zemaija u 
razvoju, Jugoslavija Je zainteresovana za 
regulisanje problema dovekove okoline u 
okviru svog celokupnog razvoja, a istovre- 
meno ■ tretmana dovekove okoline u okvi- 
rima socijaino ekonomskog razvoja na medu- 
narodnom planu. Mi nikako na mo2emo da 
prihvatamo razmatranje i relavanje problema 
dovekove okoline u zemljama u razvoju van 
socljalno-ekonomskog razvoja, kakve ten- 
denclje postoje kod pojedinih razvijenlh 
zemaija. Razvijeni smatraju da problem 
dovekove okoline treba izdvojiti iz opheg 
razvoja i tako finansirati, dok mi smatramo 
da on treba da predstavija organski deo 
celokupnog ekonomskog i socijalnog razvo- 
ja. Tu je i osnovna kontroverza izmedu njlh i 


37 


• Red je, dakle, o dvema razliditim 
koncspcljama za reiavanje problema iivotne 
okoline? 


- Upravo se vodi bitka da Zapad pri- 
hvati takav stav zemaija u razvoju, narodito 
sa finansijskog aspekta. Ta kontroverza je 
doila do izra^aja i na stokKolmskoj konfe- 
rertclji. Zemlje u razvoju odekuju da de 
razvijene zemlje. u skladu sa prihvadenim 
dokumentima o medunarodnoj strategiji raz- 
voja za prvu dekadu razvoja, prihvadenim 
cu 25. jubilarnom zasedanju Generalne skup- 
itine OUN, u okviru pomodi zemljama u 
razvoju doprineti da se raiavaju i problem! 
dovekove okoline. 

• Koliko nai medunarodni ugovorl i 
konvencije obavezuju da duvamo I kontroli- 
$emo svoju iivotnu okolinu od neravno- 
mernog tehnoloikog razvoja? 

— Ukazao bih vam na dva bitna ele- 
menta. Kod nas su u mnogim sredinama, 
narodito naudnim, ved davno uodeni prob- 
lemi koji se odnose na iivotnu okolinu. 
Uloien je i znatan trud u Izudavanju tih 
problema i dij^nosticlranju stanja, dati su j 
mnogi predlozi za njihovo regulisanje. Zna- 


BARUSTINE U OKOLINI DUNA VA 
KOD BEOGRADA LEGLOSUZARAZE 
/ INFEKCUE ZA SVOJU NEPOSREDNU 
OKOLINU 


dajna je dinjenica da su mnogi naSi naudni 
radnici i drug! faktori uloiili veliki trud na 
elabortranju tih pitanja znatno pre organi- 
zovane mMunar^ne akcije. Medutim. ono 
ho nam je nedost^alo to su konkretne mere 
za regulisanje tih pitanja. U svakom sludaju, 
na ovu akclju nije nas natersla nikskva 
medunarodna obaveza, ved naSe sopstveno 
sagledavanje mogudnosti i razvoj materijal- 
nih snaga u na$oj zemiji. Sada nam predstoji 
organizovana druhvena akclja na zahiti 
dovekove okoline zs koju postojl ved niz 
konkretnlh predloga. Jsvnost je odigledno u 
zabludi kad mrsli da stvari mnogo loSije stoje 
i da se niha ne preduzima za dovekovu 
okolinu; to je velika nepravda prema ljudima 
koji su postigli zapaiene rezultate I na 
m^unarodnom planu. Za sada nas nijedna 
medunarodna konvencija ne obavezuje na 
duvanje dovekove okoiine, osim meduna- 
rodnih konvencija o zagadivanju mora iz 
1954. i 1960. godina, za koje se spremamo 
da ih ratifikujemo. 


JHgoslavija 

I svetska krixa 
iivotne sredlne 


• Di li smo iposobni da te uhvatimo u 
koitac sa svim onim problemima dovekova 
okolirte koje nam ja donao ubrzani privradni 
i tehnoloiki razvoj naie zefnlje? rte2emo II 
matarijaino podnati tarel skupih sanacionih 
programa da bismo obezbadili adekvatan 
kvalitet iivotna okoline naiih gradana? 

- Covakova okolina pradstavlja jedan 
kompleksan, multidiscipliniran „paket pita- 
nja", TeSko je raci da I jedna od iovakovlh 
aktivnosti niie obuhvaiena i ukljuCena u ovu 
problematiku. U razraienju ovih ekolo§kih 
problema pre svega su znatajni akonomski 
faktori. Kako identifikovati problam nji- 
hove raalizacii'e, to zavisi, pored spremnosti 
druitva da Ih reSava, od njegovlh finansijskih 
moguinosti. Prema tome, druStvo £e ubudu- 
te neminovno morati da odvaja jedan deo 
svojih sredstava ako 2eli. a ono to sigurno 


TROSkOVI I KORISTI 00 KONTROUE ZAGA- 



n!a nmavl - kaZt on. - Siita koju <it Siadinjinim 
AmtrlSklffl Ortavama donetl zagadanl vazduh u 
1972. godini iznotiea oko 16 milljardl dolara, a 
zagadenavoda blizu 13mlli)ait)l. 

Ako opicmalnl program tanaclja odmah poEna, 
to bi prosadnog pcirota6a do 1675. goflirw koltalo 
avaga 500 dolara, ito on praktidno na bi ni oaatlo. 
S druga nrane, proaaena porodlca bi u potpunostl 
povrailla taj izdatak do ]979. godine a vad podav 
od 1980. g^lna podala bi da onvaruja godiinja 
novih 200 dolara. Korlst od amanjanja zagadanoni 
vazduhi podala bi da « oaada vad 197S.godlna, 
dok da na korlat od diita voda biti potrabno da aa 
tadakade 1990. godlna. 


2eli, da obezbedi adekvatan kvalitet dove- 
kove sredlne. Ukoliko to pre uOIni, utoliko 
boljel I za ljude koji treba da 2ive u toj 
sredini I za bududi razvoj druStva, Jar, ne 
smemo zaboravlti da sva zakainjenja u ovoj 
oblasti zahtavajd veda sredstva od onlh koja 
se korlste za blagovremeno reiavanje proble- 
ma, Da smo sva to podeli da reSavamo 
paralelno s naSIm razvojam, sigurno na 
bismo imall ovih hipoteka koja imamo. Na 
to nas obavezuju i sadainje j budude 
generacije. A velika bi hipokrizija bila 


OMtenje: Ukoliko stepmpuslili 
danal]3vite..Galaksiju"tin)jI.2,3, 
umoljavamo vas da se obiatite na adieso; 
.,DU6A-GALAKSIJA".1IOOOBEOGI1AD. 
VlajkovicevaS 


govoriti o onom Sto treba da dode, a biti 
bezobziran prema onom Jto postoji. Bilo 
kako bilo, moderno druitvo kakvo 2ellmo da 
izgradimo imperativno mora da ukalkuliia 
sredstva koja de odvojiti za reSavanje ovih 
problema, jar bez njihovog reSavanja ono 
nlje ni dovoijno moderno ni dovoijno huma- 


a U kojim oblastime zaStite {ivotne 
sradine treba najpre da dejstvuje na^ drus- 


naleg dru^a obrazovati doveka i podidi 
njegovu svest do saznanja o sopstvenoj ulozi 
u zagadivanju iivotne sradine ... A stanje 
nak iivDtne okoline danas nija niSta manja 
opasno od nedavne epidemioloSke situacije 
varioie. I kao §to u podetku nismo bill svesni 
Ita one znsde, tako danas nismo svesni 
opasnosti zagadene dovekove okoline. 

a Sta smo i kollko kao zemija udinili na 
medunarodnom planu u borbi za zaititu 
dovekove okoline, kakav smo doprinoi dali i 
kakve smo koristi od toga imali? 


- U oblasti industrije pre svega, urbani- 
zacije, poljoprivrede. koriSdenja vazduha I 
voda - u svim vitalnim oblastima nak 
samoupravns drukvene zajadnice obavezna 
komponenta mora da bude briga o dove- 
kovoj okolini, u kojoj de i pojedinac I 
druiwo u celini biti zakideni od negativnog 
dejstva raznih otrovnih materija koja ugro- 
2avaju njegovu egzistenciju , . . Jedno je 
sigurno: svaka naSa organizovana drukvena 
akclja bide jalova ako svaki pojedinac po- 
naosob ne bude ukijuden u jedinstvenu 
zdruienu akciju ditavog drukva. Jer, ako 
jedan od nas pljune na ulici to nije tragidno, 
ali kad to udini joS 100 000 drugih, onda je 
to zatrovan grad; jedan dimnjak iz koga 
kuljaju gar i ketne materije ne^ zatamneti 
beogradsko sunce, ali 10 000 drugih — hodel 
To je upravo odigledan I pojednostavljen 
primer dijalektidkog prelaska kvantiteta u 
novi kvalitet. Zbog svega toga problem! 
zagadene dovekove okoline ne mogu biti 
samo stvar drukva u celini, ved i svakog 
pojedinca u njemu. A mi smo upravo svedoci 
jedne landane reakcije u kojoj pojedinadna 
bezobzirnost, medusobno jzazvana i pove> 
zana, postaje opasna za celo drukvo. Ml smo 
svi svesni I porakni dinjenicom koliko su 
nam zatrovane reke, vazduh u gradovima, 
hrana koju jedemo; mi smo svesni posledica 
koje tako zagadena sredina mo2e imati na 
naie zdravlje, ali nismo, na 2alost, svesni i 
uzroka koji su te posledica stvorili. A uzroci 
su u nama, u nedostatku naia kulture 
iivljenja. Zato ja imperativ naiega vremena i 


- Taj doprinos je dvostruk. Njega su dall 
i naii naudni radnici, i naSe udeSce u raznim 
medunarodnim aktlvnostima — naSe udeide 
u pripremnom komitetu za stokholmsku 
konferencjju, aktivno udeSde naSa delegacijs 
na Prvom evropskom slmpozijumu o proble- 
mima dovekove okoline (maj 1971. godine u 
Pragu): naSe dianstvo u grupi vilih vladinlh 
savetnika za probleme dovekove okt^ine 
Evropske ekonomske komisije OUN; udeide 
predstavnlka Stalne konferencije gradova m 
skupovima koji su se bavili ovim pitanjima 
Da pomenem joS i udeSde nadih pr^stavnika 
u Interparlamentarnoj uniji, kao i na 
danju ^cijalizovanlh agencija OUN 
{UNESCO i Svetska zdravstvena organiza- 
cija). Kruna nak medunarodne angaio- 
vanosti je naSe udaSde na Prvoj svetskoj 
konterenciji o dovekovo] okolini, koja si 
upravo zavrSava u Stokholmu. Ovo udeke 
Ima dvostruk znadaj: da doprinese razvoju 
medunarodne saradnja u ovoj oblasti, ali ' 
Izvude korisne rezuitate rada za reSavanje 
ovih problema u naioj zemiji. 


Razgovorvodio: J 




KANAU OTPADNIH VODA NA OBALAUA 
DUNAVA IZVOft SUZAGAD£NOSTI 
OVE VEUKE EVROPSKE REKE. 
KOJA JE VEd CiTAVIM SVOJIM TOKOM 
POSTALA DEPONUA STETNIH 
/ RADIOAKTIVNIH MATER UA 
IZ PRIOBREiNIH INDUSTRIJA 



38 



Jugoslavija 2000. godine 
u def icitu s vodama 


Saradnici Institute za nukleame nauke .Boris Kidrid" u Vinei, radioekolozi Toma Tasovac i Radosiav Radosavijevid 
0 istrazivanjima kvaliteta naSih nacionalnih reka 


Zvuti paradoksaino all je istinito: u 
Jugoslaviji postoji samo prividno bogatstvo 
nacionalnog vodenog blaga. 

— Ako se uzme u obzir da su Ounav, 
Tisa. Drava I Mura medunarodrre rake — 
kaiu radioekolozi Toma Tasovac I Radosiav 
Radosavliavid - I da u SFRJ utiSu vafi 
zagadene razllditim polutantima, a da je 
doprinos nacionalnih raka relativno mall, I 
ako se usvoje kao verovatne predvidene 
tendencije Industrljskog i privrednog razvoja, 
i primene krlterijumi u pogledu potrebne 
kolidine i kvaliteta voda kao u razvijenlm 
zemljama, na$e naclonalne vode ved u 
sadaSnjem trenutku ne odgovaraju ovim 
kriterijumima. Ako ne oduvamo kvalitet i ne 
racionalizujemo potro$nju naSIh voda. usko- 
ro, do , 2000. godine sigurno bidemo deti- 
citarni kako u pogledu kolidtna tako I 
kvaliteta vode. 

Bez sistematskih Istrailvanja vodotokova 
kao i biosfere u celini nemogude Je I 
pradvldetl sve posledice koje mogu da 
nastanu u bududnosti kao posledica dove- 
kove aktlvnostl. Oeo ovih ispitivanja su I 
radloloSka istradivanja. 

Kako se rodlla 
radloekologija 

Ved na samom podetku nuklaarna Iskori- 
^avanja, a narodito pri izgradnji nuklearnlh 
postrojenja I upotrebe nuklearnlh orudja 
pristupljeno je sistematskim istraiivanjima 
ilvotne sredine I mogudnosti uticaja radfolo- 
ikih Izotopa dospellh u prirodu. Saznanja o 
u^asnoj razornoj modi nuklearnlh oruija. sa 
posledicama koje se nisu ogranidavale na 
uska podrudja ved su bile globalnih razrrrera, 
blla su povod - kako ka 2 u naSi sagovornici 
- da se upravo u oblasti nuklearnlh nauka 
pristupi veoma organlzovano istra2ivanjlma 
problema dovekove 2lvotne sredine I mo- 
gudlh posledice prisustva vedtadkih tvorevina 
radio-nukllda. Tako je, Izmedu mnogo- 
brojnlh drugih, ponikla i nova namena 
disciplina - radloekologija, 

Istradivanjima u ovoj naudnoj disciplini 
dobijena su mnogobrojna saznanja o sudbini 
radloaktivnih materljala koje je dovek svo- 


dOVEdANSTVO JE VEC 
NA PfiAGU VELIKEtEDI: 
OVEKANTEZA VODU 
DOVOUNOJASNO 
/ SLIKOVITO ILUSTRUJU 
SVE VEdU nestaSicu 
VODE Z A PidE 
UPOJEDINIM DELOVIMA 

naSeplanete. 
DANAS TAKO. A SUTRA . . . 



39 


JugoslavIJa 2000. godine 
udeficitu s vodama 


jom aktivnoiiu uneo u prirodu, laznanja o 
procesima transporta rsdioaktivnog mata- 
rijala o mestima njegovog nasomilavanja, o 
moguiim efektima. Medutim, dosadaSnja 
istraiivanja nisu joi uvek dovoijna da sa 
dobiju pouzdani zakijudci i predvide krajnji 
efektl prisustva prividno malih i na prvi 
pogled baznadajnih koncantracija radloaktiv- 
nih nuklida u prirodi. 


Radloaktivne ostrige 

Kao ilustraclju sloJsnostI procata trans- 
porta, transfera, migracija i koncantrisanja 
radioaktivnih nuklida u prirodi, nail sago- 
vornici su nam naveli ve6 klasidan primer 
Hanfordske laboratorije koja je kao otpadne 
vode Ispuitala I neki radioaktivni materijal u 
koncentracijama koJa su po postojadim 
normama bile dozvoljene. Posla Izvesnog 
vramena, prllikom ^ravstvena kontrole 
osobija zaposlenog u laboratorljama, utvrde- 
no Je u organizmima prisustvo radioaktlvnog 
cinka 65 odsto iznad dozvoljenog nivoa. 
Uobldajenom sistematskom kontrolom 
utvrdeno je da kontaminacija radioaktivnim 
materljalom nlje nadena u laboratoriji. 
Utvrdeno je da nastaje kao posledica ishrane 
ostrigama kupljenim na lokalnoj pljaci, a 
lovijanim na udaljenosti 500 krrt od labora- 
lorlje, Ostrige su (male 200 000 puta vedu 
kolidinu radioaktlvnog cinka nego morske 
voda u kojoj su 2ivele. Ko Je mogao 
pradvideti da da ostrige kao 2iva stanica 
apsorbovati i sakupljati nebrojeno vede kon- 
eentracije radioaktlvnog matarijala od onih 
koje postoje u ambljantu u kome dive? Ovo 
je samo Jedan od primera koji ukazuje na 
slo2enost problema vezanih za donoienje 
norm! za oduvanje kvairteta prirodne sredi- 
ne. I divotnih usiova potrabntb doveku. 


Radloekoloika 
Istra2lvan]a u JHgoslavIJi 

Oa li se vrSe sistematska radloekoloika 
istraiivanja u naioj zemiji, gda I od kada I 
kakvi su rezultatiovih istrailvanja? 

Naii sagovornici su odgovorili: 

- Nuklearni Instituti ..Boris Kidrid", 
„Ruder Boikovid" I ,.Jo2ef Stefan" pri- 
stuplli su ved pre viSe od daset godina 
sistematskim radioekoloSkim Istra2lvtnjlma, 
uprkos mnogobrojnim potaSkodama koja su 
bile posledice nerazumevanja opravdanosti 
potreba za ovakvim Istrativanjima, Ho je 
desto dovodilo i do neadekvatnih finanslj- 
skih, materljalnlh, kedrovskih I drugih ulaga- 
nje. Na samom podetku instituti su svoju 
aktlvnost razvijali u specifidnim obtastima, 
usmaravajudi svoja IstraJivanja prama speci- 
fidnim raglonalnim problemima. 

Canedl znadaj podataka Dunava i njago- 
vog ealokupnog sliva za mnogobrojna nama- 
ne i procenjujudi posladice usied zagadivanja 
izgradnjom velikih mellorecionih i ragula- 
cionlh sistama (kao Ho su Izgradnja siHema 
navodnjavanja Dunav— Tisa— Dunav. Oar- 
dapskog akumulacionog jezera. industrija 



ever U tSPUCALOJ ZEMLM 
KOJA iEUNO ISCEKUJE 
KtSUDELUJEKAO 
ZRACaK NADE DA 6E 
PONOVO Nidi NOVI 
PLODOVI 


Isl.). Institut za nuklaarne nauka ..Boris 
KIdrid" u Vindl, u saradnji sa Institutomza 
bioloika istraiivanja iz Beograda I Institu- 
tom za vodoprivredu ..Jaroslav 6erni", ved 
1961. godine zapodeo je sistemetska irster- 
disciplinarna I$tra2ivanja reke I procese u 
njoj. Interdisciplinarnim istraiivanjem. koje 
obavija naudni tim od dvadeset strudnjaka 
svih profila. Jugoslavija danas. po medu- 
narodnim priznanjima. razpolafa, pored Ne- 
madke. s najviia podataka o karakte- 
ristikama kao Ho je, na primer, sadr2aj 
mikroalemenata, znadajno je da saduvani 
uzorci iz dvanaestogodiSnjeg perloda omogu- 
devaju da pradanje ..istorije" promena koje 
nastaju zbog dovekove aktivnosti i omoguda- 
vaju predvidanja trendova utlcaja zaga- 
divanja na karakteristike voda u bududnosti. 
I5tra2!vanja predstavljaju bazu za donoSenje 
naudno fundiranih odiuka o koriidenju 
voda. Slidna, veoma kompleksna radioeko- 
loika istradivanja savernog Jadrana vrSi Cen- 
ter za istraiivanja more — Institute ..Ruder 
Boikovid". Postoji saradnja svih nuklearnih 
instituta u radioekoloSkim istra2iv8njima 
vodotoka Save u vezi s podizanjem prva 
jugoslovenske muklearne alektrane kod 
Krikog, 

Nedeljivost blosfere 

lnra2ivania koja sa obavlja/u u labora- 
toriji, diji su saradnici Toma Tasovac i 
Radoslav Radosavijevid, nisu ogranidana sa- 
mo na ispitivar^je voda, 2ivoina sredini 
predstavija jedinstven celovit sistem diji 
sastavni dalovi (hidrosfera, atmosfera, tic) 
duboko su medusobno povezani, Ako smo 
svesni opasnostl zagadivanja dovekove 2ivo- 
tne sredine i dinjenice da svako naruiavanje 
jadnog dels 2lvotne sredine naruSava opin 
ravnote2u u prirodi, onda je jasno da je 
naophodno potrabno, umesto parcljalnih, 
pristupitl globalnijim Istra2lvanjima i ,.rasor- 
ski" shvadene problema reiavati mtagrisa- 
njem pojedinadnih napora. Naia istra2lvanja 
podredena su ovakvoj Idaji. U zajadnlcl sa 
drugim institutima istra2ujs sa biosfera kao 
caiina. j.a. 


KOLIKO VODE IMA NA NASOJ PLANETI 


tduht nata planeia prtdnniia Maksimilna goOitnia svatikt potrotnia 
0 zn«i da su I kollSint kol, lz-,od oko t2(»kma, . ml-.lmSrn. gSokmi. 
lAiiayu, ogra^«en« - katu naii PotroSnja voda u vltoko rizvljanim zamljama 
TasovBc I nadoflav Radoeavlli- sto su SAD irnod oodianr. ifino— 9nnn m- 

“i :.2i, K';.K7..rs 

. , nafajvl|enimoDlastlma2O-S0ml, 

hiljadiit godint potroinia voda u SAL .. 
Td.?hiSi "* godiHa po itanovniku. Ako 

amiiin.,.i.™j . I ! “Po >09 vramana nanovnBtvoztmlltudvoitruei. 

JkS^ ^ U Viaf" 15 000 mS godilnli. Covadan.tvu t, vai tada bitl 

pM, Indunrljeku upotrabu, Irigaclona i drug# olltva, godina ra^ltziva «Kha dlwl 

|i«ioa polutanata. Km Ho su nilta, olovo, ilva, vojam raiuna sa da krltlCra granica nada b... 
ir owkidi, radiMkiMt matarlia nirutavaju 2000. godina, vac Ca ovaj parlod r)anuoiti znalno 
0 kvalltat voda kola dirskino iioja na riipola- rinija, Izmadu 1976. i 1880, godina. 


r 


CRNA LISTA 
,,GALAKSIJE" 


Nail iportsKI ribolovci. kojih ja Iz poSIna u 
BOdInu ave vtte, najpouzdani|l w oeavlcl onoga Ste 
sa iblva aa akvatliklm avatom u naSim rakama i 
Jaaarlmi. Sva ial£a aa iavliaju protasti ito aa 
njlhova udiea I mraia sva reda tresu. tio {a u 
iatfovanim rakama sva manja riba. Ribolov vISa ne 
donoai radoat I aportiko zadcvoljstvo. Umaata 
toga, onl aj r^amodni I railanirani poamatraCi 
Isgana all naumlina imni raka a kojlme au fiHav 
{h/ot drujovall. . , 

..A*” "I'™* POBva6i|amo ovu „CHNU 

LISTU , u kojpj su sva veatl i inlormaclla upravo 
pd njih potakia. prako njlhovog glailla „Rlbo. 
lovac , Kap Istfnaki ljuOitalll prirodnih lapota I 
taJtitntal naiib vPda, on! zaaluiuju da I njihov glas 
dopra do onib koji Im svakirr danom sva vita 
uakra6i)u ndosil sportakog riaolova. 


tra2i se krivac 

ZA POMOR RIBE 


rniSljenIa da bl TIsCi tto pra trabi 
lakijvirvo aporrskom rakom, Jar c 


VRBAS: 

KRIVAC SE ZOVE 
„ELEKTROVRBAS“ 


d Okruinim sudom u Prijapoliu odrZan la 
‘ •"♦hi prijapoljska optHna I druitva 

V Ivangradika Fabrika caluloza I 


LImj. Pradstavnici fabrika catuloza I paplra. kola 
ja vad u dva maha kaZnIavana I pladala oditatu od 
250 000 dinara zbor sHinog pomora, prigovorlli su 
loZbanom zahiavu, tvrdail da lu pomor riba moola 
Izazvail isto take I otpadna voda Iz b|alopoliskog 
vunartkog komblnata, klanlea I hladniade. Potto la 
fudiko yata kaa dokazni matarijal vMalo doku- 
maptarrx film, tnimljan na lam dan masovnog 
trovanja riba u Umu, pratraa )e odIoZan na 
vrama dok vHtacI iz aarajavskos Inst)- 
' fauna, kao I pradstavnici 



TISA: 

SVE MANJE 
PLEMENITE RIBE 

If u Tisl 53 760 
>kO 20 000 kllo- 
* ':o la varovatl 
TItu, u ovoi 

... kolidina plama- 

ribe. Najvadu (tatu nanosa otpadna voda 

nska Sadarana, sIrova nafta kod Nadrljana I 

otpadna voda Iz nakih fabrika. 2sto lu strudnjacl 


VARDAR; 

RIBOLOV SAMO NA 
PRITOKAMA! 


VELIKI KANAL U BACKOJ; 
KAD SECERANE 
NEMAJU FILTERE 

U Vatikom kanalu u Batkoj, vaoma valno] 
vodano) taebrtdajnlcl, doilo ja do maaovnog tro- 
yanja riba na duZinI od 30 kllomatera. Na ovoj 
daonicl danes praktldno nama riba, a ptama 
pradvldaniu ribolovaca nada ja ni bill sva dok na 
atigna Iz Tise. Pouzdano aa zna da su vinovniel 
ovog pomora riba tadarana o Vrbasu I Crvanki. all 
nadleZni ne praduzimaju mere; naima. zakon jot no 
obavazuja praduzada da Izgrada ffltara za pradiida- 
vanja otpadnih voda, Tako tadarana u Vibasu I 
Crvanki dakaju propisa, jar Ih bat zakona niko na 
mote nalaratl da voda brigu o Zlvotnoj sradinl 
sianovnika Badka, 



STVARNOST SERVIS 

Zagreb KNJIGA 



Prvo izdanja du- 
vane Itnjige Eriha I 
fon Denikena SJE-J— 

6aNJA na BU-; 

DU6NOST (itarTk' 
peno 1969. godl-il 
na) u poqjunosti Je J 
rasprodato, Na za- ' 
htev mnogih koji 

nlsu uspali da na- 

have ovu jedinstvenu knjigu, „Stv8rno*t" 
je nedavno itampala drugo Izdanja, „Ga- 
laksija" vam pnjJa mogudnost da je 
nabavita putem narud2benlce koju ovde 
objavijujamo. 

U toku Cetiri godine ova knjiga (na- 
pisana 1968) objavijana je u preko 
stotinu raznih izdanja, na dvadesatak 
jezika, u mlllontkim tiraiima. 

Oeniken tvrdi: korane nata civilizaelje 
5 tfaba traiiti samo pod povrfinom 
zamlje nago I negde be^rajno daleko u 
svamiru. Oinednui sirastvenom ieljorn da 
dokaie svoje Idaja, neprekidno u potrazl 
za mogudim tragovima svemirskih bida i 
njihovog boravka na natoj planatl, Deni- 
kan je utroSo patnaast godina tvog tivota 
' proputovao vijia od 100 000 kilomatara 
, 0 svim kontinentima, prekopavao i 
traiio po zemiji i sienama. prouCavao 
lagende, predanja i zapisa, razgovarao sa 
stotinama nauenika i hiljadama ljudi - 
da bi, na kraju, kao razuitat svih traganja, 
ajavio ovu knjigu. 

Stampanaja latinicom; format 13x20, 
(trana 224, plattiflcirane korica, cana 
30 dinara. 


narud2benica 

,.OUGA - GALAKSIJA", 11000 SEO- 
GRAO, VLAJKOVI6eVA 8 

Ovim naruiujem primeraka 

knjiga SJECANJA NA BUDUCNOST, po 
- — '■ od 30 dinara. 

Iznos od ukupno dinara uplatidu 

pfilikom_ prauzimanja knjiga na poSti - 

pouzeCem. 

Ime i prezime 
Ulica i broj 
Broj poSte i meno 



RJTUROLOGIJA 



NAUKA TRAGA ZA NOVIM RESURSIMA 

Neiscrpno b 


Harlson Braun u svojoj knjizi „lzazovi 
fiovekove budu6nostl" predvida da 6e se 
tada predi na koriJienje obidnih stena i 
gline: „Stotinu tona prosadne vulkanake 
stene, kao iio Je granit, sadrii osam tona 
aluminijuma, pet tona gvo2da, 560 kg titana, 
85 kg mangana, 30 kg hroma, 15 kg ntkia, 
12 kg vanadijuma, 8 kg bakra, 4 kg tungste- 
na i 15 kg olova". 

Da bi sa ovi elementi ekstrahirali, po- 
trebna je ne samo napredna hemijska tehni- 
ka, ved i znatne kolidine energija, Stenu bi 
prvo trebalo Izlomiti, a zatim ja tretlratl 
toplotom, alaktrolizom i drugim sradstvima. 
Tona granita sadrii dovoijno urana I tori- 
juma da bi data istu koiidlnu anergije kao 50 
tona kamenog ugija. Enargija potrebna za 
preradu nalazi se, dakie, ved u samo] steni. 

Rude iz morske vode 

Drugi, gotovo neiscrpan izvor bazidnih 
sirovina predstavija mora. Kubna miija mor- 
ska vode sadr2i oko ISO miiiona tona raznog 
materijala. Najvedi dao (120 miiiona tona) 
predstavija obidna so, ali u preostalih 30 
miiiona tona nalaze sa u Impresivnim koii- 
dinama gotovo svi aiementi. NajviSs ima 
magnezljuma (oko 18 miiiona tona). Prvi 
alement dobijan iz morske vode bio je brom, 
dija je ekstrakcija u komercijainim koiidina- 
ma podeia joS 1924. godine. TeSkode sa 
dobijanjem ruda iz mora nastaju usied toga 
ito se one naiaze u vrio slabim koncentra- 
cijama. Ovih 18 miiiona tona magnezijuma 
po kubnoj miiji predstavijaju ogromnu koii- 
dinu (biia bi dovoijna da za nekoiiko vakova 
podmiri potrebe ceiog sveta, ako bi sa troiiia 
kao danas), aii ta kolidina rastvorena je u 
detiri milijarde tona vode: detiri dela magne- 
zijuma na miiion deiova vode, a na kopnu se 
retko kad kopa rudada koja s^r2i manje od 
jednog deis rude na 10 deiova ukupna masel 
Mnoge ljude hipnotiSe dinjanica da kubna 
miija morske voda sadr2i oko 20 tona ziata, 
aii bi im se verovatno viSa isplatiio da ziato 
kopaju u svom dvoriStu. 

Veiiki nspredak na poiju hemijska pre- 
rade - narodito zahvaijujudi atomskoj enar- 
giji — navodi na pomisao da demo mora 
modi da ek^ioatiiemo mnogo pre nego $to 
iscrpemo resurse na kopnu. i ovde osnovni 
probiem predstavija pitanje energija: za 
pumpanje, evaporaciju i eiektroiizu. U mno- 
gim zemljama se obavijaju pripreme za 
dobijanje pijade vode iz mora; kao uzgredni 
proizvod dobijade se koncentrisanija slana 
voda, koju de biti mogude koristiti kao 
sirovinu za preradu u fabrikama. 

Motemo zamisiiti da de se pre kraja ovog 
veka pojaviti ogromne fabrike, koje de 


CRTEi PRIKAZUJe ORBfTE 
unutraSnjih PLANETA 
SUNdEVOG SISTEMA 
I NEKIH. ZEMLM 
BLlilHASTEROIDA. 
ONI dE, u buduOnosti, 
MOCi DA SE UPUTE 
KA ZEMUl, GDE BI SE 
izvrSilo rasparCa VANJE 
1 spuStanje na 
povrSinu. 



Jeftinu energiju dobijenu iz termonukiearnih 
reaktora koristiti za ekstrakciju diste vode, 
soii, magnezijuma, broma, stroncijuma, rubi- 
dijuma, bakra I mnogih drugih metaia iz 


Prodor u nedra zemlje 

Rude se mogu izdvajati i iz — atmosfere. 
„Sagorev3nJem'' obidnog vazduha pomodu 
eiekp-idnog tuka, jol podetkom ovog veka 
izdvajan je azot, neophodan za proizvodnju 
hemijskog dubriva. 

NaSi najdubiji rudnici (dija se okna 
spultaju do dubine od 2100 metara) pred- 
stavijaju samo rupice na povrSini naie pia- 
nete, diji je prednik 12 800 kilometara. Na 
8—16 kiiometara ispod nas ie2e sve sirovine 
koja de nam ikad zatrebati. Po njih nede 
modi, aii ni morati, da ide dovek: tej posao 
de obavijati maline-krtice, koje mogu neo- 
metano da rade na temperaturi od nekoiiko 
stotina stepeni i pod pritiskom od mnogo 
atmosfera. 

Zemija sadrli svega trimliionitideo ukup- 
ne materije Sundavog sistama. Preko 99,9 
odsto te materije pripada Suncu — a pianete. 


sateliti i asteroidi, zajedno, imaju masu kao 
450pianeta veiidine naia Zemije, 

imajudi u vidu astronomsku cenu sve- 
mirskog putovanja u naia vreme, moida 
izgieda suvide fantastidna misao da demo 
rudariti u Sundevom sistemu i prevoziti 
megatone rudada kroz prostor. £ak bi sa i 
ziato jedva ispiadivaio, a samo bi se na 
dijamantima ostvariia zarada. Na sredu, 
danadnja beznade2na neefikasna tehnika ra- 
da nede vedno potrajati. Neke proudavanja 
nukiearnih sistema za propulziju navode ra 
pomisao da svamirski letovi nede biti skupiji 
od transporta pomodu miaznih motors. 

Gvozdje od asteroida 

Rudno bogatstvo Meseca je ogromno. 
PoSto on nema atmosferu, a gravitacioro ' 
polje mu je priiidno siabo, biio bi sasvim 
izvodijivo da se sa njegove povrdine materijal 
baca ..doie" na Zemiju pomodu ne mnogo 
skupog elektridnog katapulta iii dine za 
iansiranje. Teoretski je mogudno da se na 
teretrtim ieteiicama-robotima otpremaju ve- 
like kolidine proizvoda sa Meseca. Ova 
letelice bi se spuitale na odredena mesta na 
Zemiji, poito bi u gornjim slojevima 
atmosfere smanjile brzinu. U celom procesu, 
jedino raketno gorivo koje bi se troSilo bllo 
bi ono za upravijanje i usporavanje: gotovo 
svu energiju davao bi stabilni izvor elektrid- 
ne struje na lansirnom uredaju na Mesecu. 

Ogromne kolidine metaia, narodito nikli 
i gvofda, lebde u Sundevom sistemu — u 



42 


^KSPLOATISe LAKO PRISTUPACNE RESURSE - BOGATA NALAZISTA U KOMMA SU ‘INAnp 
<0A'Cf/Vr/?/S4i,f METALE / U//VERALE. ZA OVE PRQCESE BILOJE POTREBNO VISe 00 M/LUARDU GODINA AMI 
St'fM NEKOUKO VEKOVA OPUACkAU TO DIVNO BLAGO. A KAO GA ZBOG NASE NEPROMISlJENOSTI SASVIU 
NESTANE. JOSJEDNOM GEMO BITI PRINUDENI DA UMESTO M/SiGa UPOTREBIMO MOZAK '^‘^''^^‘J'^'SUENOSTI SASVIM 

igo svuda oko nas 


obliku meteorita i asteroida- Najveci asteroid 
Je Ceres, s preCnikom od oko 700 kilo- 
metara, a verovatno ih je na hiljade koji u 
predniku imaju preko dva kllometra. A samo 
jedan gvozdani asteroid sa prednikom od 
oko 300 metara, podmirio bi za Oltavu 
godinu dana danainju svetsku potrebu za 
gvo2dem. 

Kad budu usavrSeni sistemi za nuklearnu 
propulziju. bar manji asteroidi modi de se 
pomeriti s njihove orbite i ubaciti u putarrje 
koje de ih, posle godinu ili vije dana, dovesti 
u blizinu Zemlje. Tu bi bill ..parkirani" na 
orbiti, a zatim sedeni u pogodne komade i 
puStani da jedan za drugim padajo na 

Titanske snage sunca 

Oizanje materijala sa divovskih planeta 
mnogo je manje prtviadan predlog: zbog 
veoma jakih gravitacionih polja ovo bi biio 
teSko izvodijivo i skupo, dak i kad bismo 
raspolagaii neogranidenom termonuklear- 
norn energijom. Pored toga, svetovi nalik na 
Jupiter izgieda da se sastoje goiovo u celosti 
od bezvrednih lakih eiemenata - vodonika 
heiijuma, ugijenika i azota - dok se te« 
eiementi naiaze u dubinama od nekoiiko 
hiijada kiiometara i*>od njihove kore, Slidni 
argumenti joS vi$e va2e za Sunce, 

Plazma provodi eiektricitet mnogo boije 
f»go ma koji metal, i njena marripuiacija 
pomodu magnetnih polja predstavlja bazu 
nova znadajne nauke magneto-hidrodina- 



mike (MHD). Danas se u istraiivadkom radu 
i industriji koriste mnoge MHD tehnike da bi 
se dobiii i odriavaii gasovi na temperaturama 
od nekoiiko miiiona stepeni. Slidne procese 
mo2emo posmatrati na Suncu, gde su ma- 
gnetna poija oko pega tako intenzivna da 
obiake gasova veiidine Zemlje bacaju hilja- 
dama kiiometara deleko, uprkos sna2noj 
gravitaciji Surwa. Modda suviie fantastidno 
zvudi pretpostavka da demo jednog dana 
modi da osiobodimo titanske snage koje 
deiuju na Suncu i odaberemo Ita nam je od 
njegove inkandescentne supstance poirebno. 
Svakako, pre nego dto pokuiia takve pro- 
metejske poduhvate, dovedanstvo de morati 
da sazri i umno i moraino. 

TransmutacIJa 

eiemenata 

Vratimo se opet na Zemiju. MoMa nam 
nikad nede bit! potrebno da van svoje 
planete traiimo sirovine, jer demo pomodu 
transmutacije modi da stvorimo svaki eie- 
mentusvakoj koiidini. 

Otkako su, 1942. godine, podeli da rade 
prvi reaktori, proizvedene su tone veitadkog 
metala piutonijuma, keo i ogromne koiidine 
drugih eiemenata. desto kao nedeljeni radio- 
aktivni uzgredni proizvodi. S obzirom na 
troikove, prema njima je dak I ziatojeftino. 
Nuklearna tehnika se, otprilike, naiazi tamo 
gde se podetkom XIX veka nalazila hemija, 
koja se danas razvila u veoma sna2nu naudnu 
disciplinu. Kroz nekoiiko generacija slidno 
de se razviti i nuklearna tehnika. I verovatno 
de biti izvodijiva transmutacija eiemenata. 

Atome vodonika ili njegovog izotopa 
deuterijuma, moiemo fuzionisati i tako 
dobijati sve te2e elemente. Takav proces se 
odigrava na Suncu ili u vodonidnoj bombi, u 
kojoj se kombinuju detiri atoma vodonika 
da bi se dobio jedan atom heiijuma, a pri 
tom se osltfjadaju ogromne koiidine ener- 


VEC PRILIKOM IZGRADNJE 
PRVE LUNARNE BAZE POGeGe 
SESA KORiSGENJEU 
rudaCe IZ NEDARA MESECA. 

U KASNUOJ FAZ! 

EKSPLOATACUE LUNARNOG 
RUDNOG BOGATSTVA 

Gita ve gromade bile 

BI KATAPULTIRANE 
SA MESECA NA ZEMLJU. 

(CRTEZA. LEONOVA I A. SOKOLOVA) 


gije. Pod pritiscima i temperaturama vedim 
nego §to su oni u termonuklearnim eksplo- 
zivlma ili uredajima za fuziju, atom! heii- 
juma de se sami kombinovati da formiraju 
tele elemente. U podetku ove reakc/je 
oslobedaju se nove koiidine energije, all kad 
dobijemo teSke elemente (kao gvozde i nikl), 
ravnotela se pomera: mora se. dakle. doda- 
vati energija da bismo ih stvorili. To je 
posledica dinjenice da najteli eiementi poka- 
zuju tendenciju da budu nestabiini i razJalu 
se lakSe nego Sto se fuzioniSu. S obzirom da 
se u unutraSnjosti zvezda javljaju tempera- 
ture 1—5 milijardi stepeni, a pritisci iznose 
biiione atmosfera, to je sigurno da napad na 
ovoj liniji ne prula baJ mnogo izgieda na 

Zlata kao olova 

Ali ima I drugih nadina. osim kritidne 
toplote i pritiska, da se zapodnu reakcije. 
Hemidari odavno upotrebljavaju katalizatore 
da reakcije ubrzaju ili ih ostvare na daleko 
niiim temperaturama. Ima li nuklearnih 
katalizatora, kao ito ima hemijsklh? Imal 
Ugljeniku i azotu pripada takva uloga na 
Suncu. Molda ima mnogo drugih nuklearnih 
katalizatora, koji ne moraju uvek biti eie- 
menti. Medu mnoStvom osnovnih destica 
koje danas zbunjuju fizidare - mezoni, 
pozitroni i neutroni — moida ima entiteta 
koji mogu ostvariti fuziju na temperaturama 
i pod pritiscima kojima moiemo da upravlja- 
mo, A molda postoje sasvim drugadlje 
metode za postizanje nuklearne sinteze, koje 
mi danas ne moiemo ni zamisliti . . . 

U morima naSe planete nalazi se 100 
kvadriliona tona vodonika i 20 trilionatona 
deuterijuma. Uskoro demo saznati kako da 
pomodu ovih najjednostavnijih atoma dobi- 
jamo neogranidenu energiju. Kasnije — moi- 
da mnogo kasnije - naudidemo kako da 
stvorimo svaki element koji ielimo. Cinje- 
nica da de u tim uslovima, na primer, zlato 
biti malo jeftinije od olova. nede imati 
nikakav poseban znadaj. 

Trebalo bi da ovaj prikaz bude dovoljan 
da bi ukazao — isko ne dokazuje — da nikad 
nede morati da dode do potpune nesteSice 
sirovina. Pa ipak, pesimisli kao ser Oiordi 
Darvin. koji je u delu ..Idudih milion 
godina" izrazio predvldanje ^ de naSe doba 
predstavijati zlatno doba u poredenju sa 
Bonima siromaltva koji de kasnije dodi, 
moida imaju pravo. U ovom nezamislivo 
ogromnom kosmosu nikad ne moiemo osta- 
ti bez energije i sirovina, pod uslovom da 
nauku stavimo o sluibu mire i potraiimo I 
nadin kako da Ih dobijemo U protivnom, 
moiemo ostati bez svoje bududnosti. I 


43 


ISHRANA 


POUOPHIVREDA, KOJOM SE COVEK BAV! OD PRE DESET HlUADA GODINA, 
PREDSTA VUA LA JE ZA Co VEKA MOtDA NAJJACi PODSTICAJ DA ZAGOSPODA Rl 
ZEMUOM. DANAS. JEDAN POTPUNO NOV NAdiN PROIZVODNJE HRANE POClNJE 
DA POTISKUJE POUOPRIVREDU: STVARANJE NAMIRNICA U - RETORTI. 
BRASNO, Se 6ER. SKROB - NAMIRNICE KOJE SE SADA MUKOtRPNO DOBUAJU SA 


MED I MLEKO IZ RETORTS 


Sansa za opstanak : s 


Svaks dva meseca dovek pojede koli£inu 
hrane koia odgovara njegovoj te2ini. Za 
sadamdeset godina svog iivota on pojada 
prosadno oko 5000 kg mesa, 14 000 litara 
mieka i mieinih preradevina, 11 000 koma- 
da jaja, 3500 kg krompira, i jol dosta drugih 
namirnica — Ito ukupno iznosi gotovo 30 
tona hrane! 

Da bi sa za milijarde ljudi obezbadila 
potrebne koliCine hrane, naSa planeta je 
pratvorena u ogromnu biohemijsku fabriku 
na sunSanI pogon, koja ja, uprkos ogronv 
nom trudu i stalnom povadanju tro$kova, sve 
manje u atanju da odgovori ek^anzivnim 
potrebama fiovadanstva. 

Da bi mogao da 2ivi, £oveku je neophod- 
no 50 do 80 osnovnih supstanci. Medutim, 
va£inu od njih on koristi u minimalnim 
kotidinama, jar ih njegov organizam zahtava 
u mikrorazmarama, Presudan uticaj imaju 
samo dve grupe sastojaka namirnica: 

Prvo: skrob, br^o, leder - ugljeni 
hidrati. Iz njih, putem sagorevanja, telo 
obezbeduja potrabnu pogonsku energiju (to- 
ploTu i elaktricitetl. Isti zadatak obavijaju i 
masnoie. 

Drugo: mieko, jaja, meso - proteini 
(belandevine). Pom^u njih sa izgraduje i 
obnavija tkivo organizma. 


Umesto blljaka - mailna 

Ni ugljene hidrate ni proteine dovedije 
telo ne mo2e da gradi iz mrtvih matarija. Da 
bi sa mogli koristiti, potrabno ja da pret- 
hodni ..posao" obave biljka, odnosno 2ivo- 
tinje. Samo su biljka u stanju da proizvadu 
ugljene hidrate, a iivotinje da stvore pfO- 
teine neophodne za naS opstanak. Hiljade 
delikatesnih jela sastoje se iz tih dveju 
osnovnih matarija. 

U suitini, biljka i Jivotinje iz obidnih 
hemijskih supstanci stvaraju sve $lo2enije 
matarija. A to je isti onaj posao koji 
hamijika industrija obavija pri proizvodnji 
sintetidkih boja, sintetidke gume iii stotina 
plastidnih matarija — bolje i efikasnije nego 
priroda, Za$to, onda ne pokulati da se i 
hrana proizvodi sintetidki? 

Fascinanma misaol Kakav bi to 2ivot bio 
kad bi se meso u ieljenim kolidinama moglo 
stvarati u maiinama, bez mukotrpnog gaje- 
nja i tova domadih iivotinjal Kakvo bi se 
blagostanja moglo stvoriti na Zemiji kad bi 
sa bradno moglo proizvoditi u fabrikarrra, 
bez obzira na doba godine i meteoroloSke 
neizvesnostil 

Istradivanja se razvijaju u dva pravca; 
traianju nadina da se postigne neovisnost od 


poljoprivrednih kulbJra, i iznalatenju puta 
kojim bi se domade divotinje udinile ne- 
potrebnim. Prva grupa naudnika dobila je 
impulse od istra2ivada u astronautici: k^ 
danaSnji svemirski putnik konzumira ugljene 


ZA NAUKU JE KRAVA BIOLOSkI 
APARA T KOJIM SE BILJKA 
PRETVARA U MLEKO. 

DA BI PROCES TRANSFORMAClJE 
MOGLI DA TACnO IZMERE, 
nauSnici POLJOPRIVREDNOG 
ISTRAilVAdKOG INSTITUTA 
U BEL TSVIL U (SAD) STA VI L I 
SU 0 VU KRA VU U PLASTICNU 
KOMORU. ZAKLJUdAK: EFIKASNIJE 
SU maSineza PROIZVODNJU MLEKA. 


hidrate, oni, nakon sagorevanja u njegovim 
delijama (disanje), iziuduju ugljen dioksid, 
Biljke prihvataju ovaj gas, pretvaraju ga u 
ugljene hidrate i time astronautima pru2aju 
hranu. Taj proces se staino obnavija, 

Profesor Sapiro je predloiio da se na 
kosmidkom brodu umesto biljki koristi 
maSina koja bi prauzela njihove funkcije. 


Princip Je dokazan 

Utopijska zamisao o „Stodidu, postavi 
se” pretvorila se iz maSte u stvarnost. Danas 
vad postoji prototip automata za stvaranje 
namirnica. Konstruisala ga je firma ..General 
American Transportation", a velldina mu je 
nekoliko desatina kubnih decimetara. U 



44 



'‘^o'^vodiCe se veStaCkim putem, u prehbrambeniu KOMBI- 

NATIMA, A NOVOpTKBIVENI UIKROOBGANIZMI CE ZAMENITI STADA NEEKO- 
NOMfdNIH DOMAdH ilVOTINJA. <»ccau 

TOJE NOVA SaNSA U BORB! PBOTIV UVEK PfUSUTNE GLAD! KOJA SOBZIROM 
NA DEMOGRAFSKU EKSPLOZUU, PRETt DA POSTANE SVEOPStA. 


nteticka hrana 


njega se uvode gasovr ugljen dioksid, vodo- 
nik i kiseonik, a na suprotnoj strani dobija 
osnovna supstanca 2a Izgradniu ugljenlh 
hidrata — formaldehid, Produktivnost ova 
maJine je joS mala - 40 grama dnavno - all 
princip ja dokazan. 

Sa formaldehidom kao polaznom materi- 
jom mogu se stvarati mnoge namirnice; 

. masnode: Industrllski je ispiian metod 
pretvaranja formaldehida u triacetin, prostu 
masnodu, koja se ved koristi kod tova 
2ivot!n]a. 

. Seder: Firma ,.Esso'' pretvara formalde- 
hid u glicerol — supsiancu slatku i hranljivu 
kao Seder, Posle veoma uspeSnih pokosa na 
ilvotinjama. Seder se ved ispituje na dobro- 
voljcima. Prvi rezultati pokazuju da njegovo 
konzumiranje na Izaziva nikakve Stetne 
propratne pojave. 

. alkohol: Hemijske laboratorije ved pro- 
izvode sintetidki alkohol (sa formaldehidom 
iz nafte i prirodriog gasa), u zr>atni(n 
kolldinama, ali za sada samo u industrijske 

Iz tih prvlh sintetidkih ugljertih hidrata, 
joS veoma prostih, uskoro de se proizvoditi 
mnogo sloZeniji. Prvi dlsto sintetidki kristali 
pravog domsdeg Sedera, adekvatnog do po- 
slednje nijanse, ved su zablistali u epruveti 
dvojice kanadskih IstraSivada, Stvoren je i 
potpuno sintetidki skrob, koji se nl po demu 
ne razllkuje od kukuruznog. Ono Sto joS 
treba udiniti jeste da se razvije metod koji bi 
bio toliko jednostavan da mo2e konkurisati 
kukuruznom polju. Na tome se intenzivno 
radi u SSSR, SAD i SR Nemadkoj. CiiJ je da 
se „retortom" zamene oranice s jeftinim 
bilikama, koje za svo) razvoj koriste vodu, 
vazduh I sundevu energlju i prudaju drago- 
cene ugljene hidrata, Godine 1969. prof, 
Helmut Uecner, iz Tibingena, uspeo je da 
fotolizu biljke potpuno kopira disto fizidko- 
-hemijskim metodom. U njegovom eksperi- 
mentalnom uredaju voda podinje da se razlaJe 
na kiseonik i vodonik dim svetlost p^ne na 
nju — kao u listu biljke. 


Pravo mesa - Iz bil|aka 

Oruga grupa istra2ivada, koju dine oni 
diji je cilj zamena Jivotinje kao stvaraoca 
hrane, postigla je veoma ohrabrujude rezul- 
tate. S obzTrom da iivotinje prVenstveno 
daju meso, centraino pitanje naudnika bllo 
je: da li se meso mo2e veStadki proizvoditi, 
bez tovijenih Jivotinja, bez goveda i svinja? 
Da li se Snicia ill dimljena Sunka mogu 
stvorltl veStadkim putem? 


Sve vrste mesa sastoje se od jedne 
osnovne materije - proteina (belandevina) — 
koja postoji u najrazliditijim varijantama: 
drugadija u govedem mesu nego u piledem, 
drugadija u dZigerici nego u butu. Razlog: 
belandevina se sastoji od dvadeset razliditih 
aminokiselina. Sve one mogu se u retorti 
poredati tako da veStadki dobijemo Seljenu 
vrstu belandevine. Treba samo znati kako su 
one poredane u Snicii, poznavati „gradevin- 
ski plan" Snide, 

Svih dvadeset vrsta aminokiselina mogu 
se danas proizvoditi u hemijskim fabrikama, 
Medutim, u praksi se ne mora pribegavati 
potpunom sintatizovanju belandevina, Jevti- 
nije je, bar zasad, da se koriste neke bioloSke 
komponente. 


OW LEPI I UKUSNI 

OBROCI OD KROMPIRA I SINTETICkOG 
GOVEDEG MESA PRtPREMLJENI 
SUPRILIKOM DEGUSTAClJE 
KOJOJJE PR/SUSTVOVAO 

I zapadnonemaCk! ministar 

ISHRANE. 


Metod prvi: Ni iivotinja ne stvara u 
potpunosti belandevine iz kojih se sastoji 
njeno meso. Ona ih preteJno uzima iz 
biljaka I transformiSe ih. Primer: protein 



GLADNIH U SVETU. 

NADA DA CE glad BITI 
POBEDENA, ZAHVALJUJUdi 
S/NTETidKOJHRANI, SASVIM 
JE REALNA. (BEL! LIKOVI 
PREDSTA VLJAJU ONE 
KOJI GLADUJU. A CRN! - 
ONE KOJ! IMAJU DOVOLJNO HRANE; 
SVE GORNJE BROJKE SU 
U MILIONIMA. A DONJI 
BROJEVI ODNOSE SE NA GODINEJ. 


pienice sadinjen ja iz istih osnovnih ..grade- 
vinskih" elemenata kao i meso svinje ~sem 
i^nog: nedostaje mu lizin. Ni kukuruz: 
njegov protein je slidan proteinu govedeg 
mesa, ali mu nedostaju lizin i triptofan. 
Transformaclja koja se sa biljnom belandevi- 
nom dogada u utrobi Sivotinja sastoji se 
samo u tome da joj ova dodaje jedan lli dva 
sopstvena elemanta. Da li je za to neophod- 
no ditavo govede, ditava svinja? Zar se 
„mesni'' protein! ne bi mogli uzimati di- 
rektno iz biljaka, s tim da im se dodaju 
aminokiselina koje nedostaju? 



TEHNOLOGIJA 


„Mehani6ka krava** 

Metod drugi: doma£e 2ivotinje su talosno 
neekonomifini proizvodaii belandevrna. Brk 
od 1000 kg pojede brda trave, a proizvede 
dnevno samo 0.5 kg mesa. Postoje, medu- 
tim, 2lva bi£a koja mnogo brie ranu: 
jednoielijski mlkroorganizmi. Onr su veoma 
sitni, all 1000 kg tih bi£a mogu da proizvedu 
2500 puta vile balandevina nego bik za islo 
vreme. Ideja da se ti mikrobi, sa izvanred- 
nom produktivnoliu u stvaranju belanCe- 
vina, masovno gaje umesto domaiih 2ivati- 
nja pokazala se vaotna dobrom. 

Obe meiode se danas upotrebljavaju za 
masovnu proizvodnju sintetidkog mesa, U 
Indiji se plenidno braino obogaiuje llzintKn, 
vitaminima i mikromineralima, pede u driav- 
nim pekarama i prodaje pod nazivom „mo- 
derni hleb", Krajam 1970. godineprodato je 
100 miliona ovih ..hlebova", koji praktidno 
zamenjuju meso, mada imaju dnigadiji ukus. 

Za divno dudo, i ukus moie da se 
„popravi". Potrebno je da se biljna belande- 
vina dobije u distom obliku, oslobodena 
caluloze i skroba. Od distog proteinskog 
praha britanski istraiivadi su uz pomodsvoje 
..mehanidke krave" di^ili „prave 2lvotin]ske 
proizvode", 

Krava samo tredinu pojedinih biljnih 
belandevina transformlle u 2ivotinjski pro- 
tein, dok relativno mala ..mehanidka krava" 
- ne mnogo komplikovana malina — stvara 
dnevno tonu kvalitetnog mieka. Recept: 
pored biljnih belandevina (iz korova, kopri- 
ve. pa i lilda od krompira) u malinu se 
stavijaju tadne doze masnode, prtenog la- 
dera, morske soli, lecitina soje, kalcijum 
fosfata, ekstrakta islandske mahovine, vita- 
mina Bj, B,,. A, D i kalcijuma. 

Veltadko mleko je toliko hranijivo i 
ukusno da se meksidka vlada ved odiudila na 
izgradnju fabrika koje de po sistemu engle- 
skih naudnika proizvoditi mleko od lilda 
iederne repe. 


nGovedfna** od soJe 

U ameridkim marketinzima ved se mogu 
kupiti razne vrste ukusnog veltadkog mesa: 
„govedit>a" koja ne potide od goveda, 
..bjnka" koja samo po ukusu ima veze sa 
svinjom, sintetidka pilatina, razne egzotidne 
vrste mesa koje imaju ukus originala ali su 
stvorene veltadki. Neke firme proizvode 
razne vrste veltadkog mesa od beladevina 
jeftine soje. Pralkasti proteinski materijal se 
sto2enlm operacijama pretvara u vlaknasto 
tkivo, da bl se pri ivekanju stvorio utisak o 
pravom mesu. Tehnologija: izolovana belan- 
devina se rastvara u alkalnom medijumu i 
propulta kroz spiralni mlaznik. Tako se 
stvsraju vlakna, koja se zatim zgrulavaju u 
kiseloj kupki i stavijaju pod niz valjaka koji 
se obrdu sve vedim brzinama. Sveinjevi 
vlakana sa zatim spajaju jesiivim vezivnim 
materijama i najzad Im se dodaju razni 
aditivi — aromatidne materije, boje, zadini i 
dopunske hranljive materije. 

I ovako proizvedeno „meso" je poljo- 
privredni produkt - jer mu je polazni 


materijal soja — Ito znadi da je podlolan 
dudima klime i, Ito je jol znadajnije, ne 
dopulta neprekidnu masovnu proizvodnju. 

Sludaj js pomogao da se dode do toliko 
pri2eljkivane masovne sirovinske baze. U 
traganju za jeftinim metodom otkienjanja 
parafindcih sastojaka Iz nafte (koji su u 
dizel-gorivu negativan faktor), irancuski na- 
udnik Alfred ^mpanja dolao je na ideju da 
za taj „posao" koristi mikroorganizme. Neka 
od tih mikro-bida oblaporno bl se bacila na 
parafin, rasla i razmnoiavala se ogromnom 
brzinom, Ved posle nekoliko dasova ona su 
„obrstila" sav parafin, pa Ih je Sampanja 
isfiltrirao iz nafte i dobio belidasti prah — 
najdeficitarniju supstancu ljudske ishrane: 
belandevinu, 


Iz nafte - Hkosna hrana 

Ako bi postojao metod kojim bi ta] 
koncentrat belandevine mogao da se pretvorl 
u ukusnu hranu — rezonovao je naudnik - 
onda bi dovedanstvo dobilo basnosiovan 
izvor namirnica. On je izradunao da se svake 
godine iz Zemljlne utrobe dobija oko 1,7 
milijarde tona nafte. Od samo 2,5 odsto te 
kolidine mo2e se proizvesti dak 22 miliona 
tona belandevina, koliko iznosi godlinja 
poboinja livotinjskog mesa na naloj planeti. 

^mpanja se odiudno latio posla da iz 
bezukusnog belandevinastog praha svojih 



PROTOTIP ,M£HANICkE KRA VE" 
BRITANSKOG NAUdNIKA 
DR HAD2A FRANKUNA: 
maSinaikorov 
PRETVARA U MLEKO. 


malih „saradnika" nadini delikatesna jela, 
Uspeo je da ubedi direktore britanskog 
petrolejskog koncerna „6P" da izgrade dve 
proteinske rafinerije — jednu u Skotskoj, a 
drugu u JuZnoj Francuskoj. One su zapodele 
proizvodnju prolle godine, Fabrika u Fran- 
cuskoj mole godiinje da proizvede toliko 
„mesa" koliko se dobija od 80 000 svinja po 
200 kg telinel 

Pored Francuske i Engleske, na proizvod- 
nji sintetidke hrane najintenzivnije se radi u 
SAD, SSSR, Japanu, SR Nemadkoj, i Indiji. 

Dosadainji rezultati su ohrabrujudi, iako 
su trolkovi istralivadkih radovaza proizvod- 
nju sintetidke hrane visoki. Kad podne 
masovna proizvodnja, rulenjem hiljadugodll- 
njeg mita o sudbinskoj neophodnosti poljo- 
privrede bide stvorene svetlije perspektive za 
prehranjivanje dovedanstva koje se eksplo- 
zivnopovedeva. 


Gde je 
ne k 

Ova pojava se objelnjava postojanjem 
mikroskopskih defekata u strukturl dvrstog 
tela: na tim mestima je spajanje aioma 
znatno slabije. Ovrstoda tvrdog tela, naime, 
zavisi od dvrstode najslabijeg mesta u njego- 
voj strukturi. Zbog toga realna dvrst^a 
materije nikada ne odgovara teoretskoj. 

Poznato je, medutim, da su takvidefektl 
znatno redi u materijama sa vlaknastom 
strukturom. Staklo sa, na primer, razara pri 
opterederrju od 10 kg/mm^, a staklenovlak- 
no tek pri opteredenju od 200 kg/mm’ , ono 
je po dvrstodi ravno dellkul 


GvHiee od metala 

U toku treganja za visokokvalitetnim 
rakatnim gorivom, ameridki neudnici su 
otkrili da bor raspola2e visokom teoretskom 
dvrstodom. Posle mnogo truda stvorili su 
kombinaclju volframovih niti i bora, na taj 
nadin Ito su volframove niti iziagali dejstvu 
pare bora. Posle takve obrade dobili su 
relativno debelo vlakno - s prednikom 0,1 
milimetra — koje se koristi za pojadavanje 
matrica od epoksidne smole, pa dak i metal- 
nih. 

Stvorene je i melavina viekana od kristala 
distog bora i plastidne smole. Ona se danas 
koristi u izgradnji savramenih aviona jer po 



46 


REVOLUCIJA U PROIZVODNJI SINTETICKIH MATERIJA 


anko 


U OSNOVI NAUCNIH ISTRAilVANJA / PRAKTICNOG EKSPERIMENTISANJA S 
NOVIM MATERUAMA LEil POZNAT! PARADOKS CVRSTOtE: S/LA, NEOPHODNA 
ZA RAZARANJE CVRSTOG TELA. ZNATNO JE UANJA OD ENERGUE KOJASPAJA 
ATOME /Z KOJIH SE TO TELO SASTOJ/. NA PRIMER. ENERGUA SPAJANJA ATOMA 
KUH/NJSKE SOLI DOSTIZe 2IOkg/mm^ A IRAK SE KR/STAL TE SOLI NOKTOM 
LAKO OSTEGUJE. 



fvrstcxii pramaSa aluminijum dva puta, a po 
ja£ini dva i po; lakSa je za 25 odsto, a uz to 
jaftinija. Pri tom sa mora imati u vidu da se 
do tog, kao i svih druglh novih materijala, 
dolazi tak dataijnim istrativanjem strukture. 


premeitanjem teiiita istra2ivanja sa hatnije 
na fiziku, a iz oblasti laboratorijskog eksperi- 
mantisanja u oblatt — matematika. Rad na 
zapodinje od materlja koja nam pru2a pri- 
roda, nego od odredivanja zahteva koje da 
novi proizvod morati da posaduja. 

Istovremano s radovima Amerikanaca na 
vlaknima od bora, u Japanu i Engleskoj su 
proizvadena vlakna ugljenika. Pomodu tih 
vlakana stvorani tu kombinovani materijali 
koji se po svojlm osobinama ne razlikuju od 
onih s vlaknima bora. Cvrstoda Im je do 
detiri puta veda od dvrstode metala; po 
pouzdanosti ne ustupaju prad najboljim 




U VAZDUHU, NA KOPNU / NA MORU 
PRIMENOM VISOKOKVALITETNIH, 
sintetiGkih MA TERUALA 
biGe omoguGeno stvaranje 
dZinovskih konstrukcua 


RAZVOJ ELEKTROMOBILA 
UBRZAGESE PRIMENOM LAKIH 
SINTETIGKIH MA TERUALA 
VELIKE GVRSTOGE 


vrstama dellka, a 2—4 puta pramaiaju legure, 
Kvalitat legura najdeide zavisi od gustine 
njihove strukture; ukoliko je ona veda, 
utoliko je legura kvalitatnija. Ovde je situ- 
acija drugadija, Gustina kod materijala od 
ugljenidnih vlakana i apoksidne smole dva- 
put je manja od gustine kod aluminijuma.' 
Ako se konstrukcloni materijali cane po 
odnosu module elastidnosti prema dvrstodi, 
ml se kod ovih, sintatidkih, susredemo s 
pravom revolucijom u poboijianju hemijskih 
i fizidkih osobina. 


47 


,NaJve6e ilostlgnu6e“ 


Cvrstoda novih materijala praktidno Is- 
kljuduje svaku mogudnost plastidnih defor- 
maclja; kod njlh ne postoji preiaz od da- 
formacije ka razaranju, Posl^ice toga su 
suStinske prirode; novi materijali .,drie" se 
bez deform isanja svedo tadke razaranja, 

Ml tehnologija kod novih materijala nema 
gotovo nideg zajednidkog s metalurgijom, U 
fabriku oni najdeSde stl2u u vIdu prethodno 
Impregniranih vlakana, pa se ta masa stavija 
u kalupe I lepi visokokvalitetnim lepkovima. 


veItaCki dijamanti 

Vaitsdki dijamanti proizvode se Iz graflta, 
pod dejstvom izvanrtdno vrsoke temparitura I 
valikog pritiska, Najjadnostavniji maiod bio bl 
da ea istopljan grafil dril pod pritiskom, a 
zatim da mp sa sniiava tamparatura, iar pod 
tim ualevcma zapodlnja kristalizacl|a dljama- 
naia. All, potraban ja pritisak od oko 140 000 
atmosfara i Tamparatura od 37004, (to sa moia 
postiti V trajaniu od samo nakoliko daaatih 
dalova sakurKSa. Sam toga, dljamanli stvorani 
tlm matodom suvHa su sltnl. 

Naudnlol au nedavno otkrili da sa uvoda- 
njam matalnog katallzatora fgvoMa III nlkla) u 
g^ilnu maau, dijainantl mogu proizvoditi u 
„prrhvaTIjlvljlm'’ usiovima: 57 000 atmosfara I 
1500“ C. Pratvaranja grafita u difamantavrti sa 
tsda pomoOu lankog matalnog sloia. Tim 
procaaom sa za aada, na iaiosi, taSko uoravlia. 

Struinjacl firms „Ganaral Elactric" razvill 
su tahnologiju stvaranjs manjag broja krupnih 
dllamanata umasto mrvoStva sltnih, koji aa 
obldno korlfta za izrsdu aUta za brulan{a, 
Nova tahnologijs zasnlva sa ne dva prlnckM: 

Idijamantakog „rnada''l, koji iluia kao osnova 
za stvaranjs krupnih kristala, i taOan proratun 
tamparaturnog ratima u iksparlmantalnoj ko- 
mori. Tima sa obazbeduie raskrupnjsvanja 
dijamantskog „rasada" i spradeva neatajanla 
novih, napotaijnih, sltnih kristala. 


Zbog pozitivnih osobina, upotreba novih 
materijala da biti veoma iiroka. Take de, na 
primer, primenom u avio-industriji taking 
aviona bitl smanjena za 20 do 40 odsto. Ho 
de doprineti poboIjSanju letnih karakteri- 
stlka i smanjenju potroSnje goriva, Lakii de 
postatl i automoblli, £to 6e ubrzati tnasovnu 
proizvodnju elektromobila, U gradevinarstvu 
nikog nede duditi neboderl visoki 1000 
metara, sa spavadim sobama koje de biti 
bukvaino iznad oblaka. Mostovi s rasponom 
od 5 kilometara nade biti nikakva retkost. 

Sintetidke materije, smatrane u vreme 
njihove pojave za surogate metala, dobijaju 
danas sve vedi znadaj, narodito posle otkriva- 
nja mogudnosti menjanja njihove hemijsko- 
-fizidke strukture, driver, doskoraSnji direk- 
tor programs „MOL'’ jorbitalne stanice 5 
posadom) nazvao je nove sintetidke materije 
..najvedim dostignudem za poslednje tri hilja- I 
de godina". Ne bi samoglo redi da je mnogo I 
preterao, | 



ARHEOLOGUA 


IZGLEDA DA JE INTELIGENCIJA HOMO SAPIENSA BILA VECA NEGO STO SE 
DOSAD VEROVALO. NOVA TEORIJA UKAZUJE DA SU NASi DALEK/ PRECI IMALI 
RAZVUENO OSECANJE ZA PROTOK VREMENA. A TIME / ZNATNE MOGUCNOST! 
ZA SPOZNAJU SVETA. 


II traganju 

za korenima civilizacije 


J«dnostavn«, suptllne I pomalo sumorne 
Ellotova reCi poetska su meditacija o Covek- 
ovom osaianju vrsnrwns. S manja poazije, ali 
it istih pobuda I u znaeajnim dokazima. 
Alekaandar MarSak (Alaxandar Marshak) 
objavio je knjigu „Korani civilizaciie". Kao I 
vallki Eliot, on koHsti dovekovo osatanje za 
vrema kao kulturni kontinuum kojim objai- 
njava korene komuniclran)a, pa prama tome 
i korene civilizacije, 

Osepanje za vreme kontroilie Covakov 
procas spoznaja. Na primar, pra nego ito ja 
pofiao obradivatl zamlju, on je bio spotoban 
da shvati vramenske perioda; njagova aktiv- 
noit je morale bit! uskladana sa faktorom — 
vrema. Neandartalac I njegov prethodnik iz 
Kromanjona (n^starlji predstavnlk homo 
saplensa, star AOOOOgodina) Imali su pri- 
blIZno isti kapacitat mozga kao I savremeni 
4ovek, Prama toma, proces spoznaja varo- 
vatno ja bio IstI — uskladan s faktorom 
vrema. Ako je tako, tvrdi Mariak, mnoga 
preistorljska obelaifa i crteii - dos^ tuma- 
Canl Iskljufilvo kao dekoratlvni simboll — 
mogu u stvari biti spoznajna oznake za 
vrema, najverovatnija za mesaSave trtane. 


Sta piSe na 
KOSTIIZISANGOA? 

Ako ja Uarlak u pravu, oznaka koje on 
oplsuja kao masadave ntana predstavljaju 
sistem notaclja u upotrabl 25 OOO godina pra 
masopotamilskog kllnastog pisma i aglpat- 
skih hijerogllfa. „Jasno ml je", piSa Meriak, 
„ako je ta soiucija iqsravna Hi se bar 
pribliiava nekoj istini, da 4a tada mo2da bitI 
potrabno ponovo napisatl nova poglavija 
Istorija nauke, umatnosti, raliglja i clvi- 
lizacija i datl nova tuma4anja o ioveku I 
njegovoj inteligenclji", 

MarSakova istra2lvanja po£ale su 
1963. godine, kad je kao publicist specijali- 
zovan za naudno-fantastldni 2anr napisao 
knjigu 0 programu NASA za istrailvanje 
Meseca. Ispitujudi arheoloSke iskopine, na- 
iiao je na predmat koji ja podsa4ao na neko 
koStano crude; na njemu su blli ugravirani 
neki iudni znaci u pritidno pravilnom 
redosladu. FoOgrafisao ih je i opisao u 
popularno-naudnom Sasopisu ..Scientific 
American", Ta kost, stara 8500 godina, 
iskopana je u liangou (naiazIStu iz srednjeg 
kamanog doba u Kongu). 

Sitne oznake prvobitno su protumadene 
kao neka aritmetiSka igra. Veruju4i da je 
dovekov mozak, u suStinI, vremanski orijen- 
tisan organ, Mariak je zakijuiio da oznake 
na staroj kosti znade neSto viSe od obldne 
igra brojeva: tl znaci mogu bit! vezani za 


.Vreme uidasnje i mm Jmlo 
Oba su moida sadmje u hudutnaOi, 
A buduimt sadtiam je u pmkai . . . 
Vrme prsdlo i vreme budud 
One do ie moelo bid i /« d bid 


Othivaju smu hga je uvek sadidrjtf 
T S. Elios (IB88-I965ji .Cetiri kvartesd' 


neko vremensko radunanje, najvarovatnije — 
ZB lunarne faze. 

PRASTARI 

LUNARNI KALEMDAR 

Jedna obradena i obeleiena kost mo2a 
znaditi svaSta I - nitta. Zato ja MarSak 
podeo da proudava nalaze iz evropskog 
ledenog dot»; vallki broj predmata iz po- 
znog palaolita ima uiedena belega u para- 
lalnim nizovima. Dok su nakl naudnici ta 
obaleija tumadili dovakovom potrebom da 
popuni Hi ukrasi prazan prostor, drugl su u 
njima videli lovadke amajlije. U novlje vreme 
tim pritmitivnim rezbarijama pridaje sa 
saksualno znadenje. Smatrajudi da su naSi 
daleki praci Imali intelakt usiovijan pro- 
tokom vrenwna, MarSak je ta tumadenja 
ocenio kao naosnovana. 

Osim na orude iz ISangoa, on sa poziva na 
Irvasovu kost nadenu u Cehoslovadkoj I 



ALEKSANDAR MARSAK: 

OD AMATERA DO NAUdNIKA. 
NJEGOVO DELO 
..KORENI CIVILIZACIJE" 
IZAZVALOJE VELIKU POLEMIKU 
MEOU ARHEOLOZIMA 


mamutov zub iz Ukrajine: oba predmata 
imaju ugravirana obalaSJa, koje odgovarqu 
kalandaru mesedevlh faza. U pariskom mu- 
zeju antidkih starina naSao }e pet kostiju I 
jedan oblutak sa urezima koji bl se mogll 
oplsati kao lunarni. Sta viie, na jednoj kosti ja 
klasificirao 186 notacija koje mogu ozna- 
davatl Sest ..rnaseci". 

Posle mikroskopskog Ispitivanja, MarSak 
ja opisao ukupno 30 arheoloSkIh pradrrwta, 
za koje kaSe da su embrioni „lunarnog 
kalandara". Uzimao je dak u obzir i to da H 
su znaci urezivani jednim. Hi sa vISa vrsta 
oruda, u isto vreme Hi u duSem pariodu, 
nastojedi da otkrija koncapciju I ritam, 

U zakijudku svoje knjige MarSak tvrdi; 
„Ako se moja otkrida pridodaju ved posto- ' 
jedim naudnim metodama . . , u rakonstruk- 
ciju Sivota prvih ljudi ukijudidemo i dine- j 
miku njihovog stvarnog 2lvljenjs, konkratan { 
1 simbolldan odnos koji su Imali prams 
svetu, kao I njihov proces spoznaja kojim ja | 
kultura stvorena I odrSana. Mlsterioznl stva- I 
raise kamanih saklre I koStanih no2evs | 
predstavide nam sa ne samo kao Ijudsko | 
bide, ved I kao lidnost koja ja bila sposobna 
da naudno poudava". | 


BORBA MISLJENJA 

Sudblna ja novlh teorija da nisu svuda i | 
odmah prihvedene. MnogI naudnici su sksp- i 
tidki ocenili MarSakov nadin IstraSivanja. | 
„Ciklus od 29 dana mo2e biti lunarni, ali 
Isto tako i menstruacloni", ka2a D2ems ! 
Saket se univarzitata u Los Andelosu. Andre I 
Rozenfeld iz Britanskog muzeja zamara 
MarSakovoj metodologljl: „Mnoga od opl- 
sanih obala2ja predstavljaju dva Hi viSa Ilnija 
koje sa preklapaju; mo2da je umetnik morao 
da uporno pokreda orude da bi postigao 
dubinu I pri tome pravio suviSne dopunska 
llnije vidijive samo pod mikroskopom . . I 
Astronom Antoni AvenI sa univerzitata u : 
Hamilionu (SAD): ., MarSakov rad ja vaoma | 
zanimijiv. Podsetimo sa astronomskih Ilnija 
otkrivenih na kamanim blokovima u Stoun- 
hendiu, koje su svojevremeno iznenadile 
arheologe. Tvrdenja te vrste uvek izazivaju 
kontraverznu polemiku, jer ljudi nisu spre- 
mnl da veruju da su naSi praci imali 
astronomska znanja", 

(iinjenica je da niko dosad nije govorio o | 
„5poznajr)om sadr2aju" arheoloSkIh predme- 
ta. NajdeSda, njima se pridavalo dekorativno, i 
umetnidko, religijsko ili magijsko znadenje. 

„A ja nastojim", ka2e MarSak, .da otkrijem 
Iza mase simbola napor spoznaja svata. ' 
Mo2da nisam potpuno u pravu, ali moja teza , 
ipak zaslufuje da se o njoj diskutuje". ' 


TRANSPORT 



Na velikom Oalsovom aerodromu, pored 
Vasingtona, 27. maja je otvorena prva Medu- 
narodna saobraiajna izioiba SAD, TRANS- 
PO 72. Ueesrrici iziozbe su tehnidke, grade- 
vinske, saobrafiajne, vazduhoplovrre, lelez- 
nidke, drurrrske, tr^iine i druge organizacije i 
kompanije. Planirano je da se u VaSingtonu 
za vreme izioibe (u vreme ulaska ovog 
rukopisa u Siampu ona joi nije zalvorerra, pa 
ne raspotaiemo konadnim podacima) drii 
najmanie 17 konferencija, susreta i simpozi- 
juma, posvedenih problerrrima saobradaja. 
Jedna od ovih. Medorrarodni kongres saobra- 
iajnih konferencija, privudi te, kako se 
odekuje, vi$e od SOOO saobradajnih strud- 

Veclna strudnjaka veruje da de se do 
kraja ovog veka udvostruditi povrSina na 
kojo] su smelteni gradovi, ..Gradski saobra- 
daj. koji se vec danas nalazi u agoniji, bice u 
haosu mnogo pre 2000. godine, ukoliko ne 
I preduzmemo brzu I odiudnu akciju za 
I obezbedenje neopbodne pokretijivosti", iz- 
' javlo je nedavno ameridki sekretar za saobra- 
caj, Dzon Volpl. 

Strudnjaci veruju daje najbolje sve obllke 
saobradaja kojI uildu na gradski zivotnl 
siatem i njegovu ekonomlju povezatl u jedan 
IniegrIsanI sistem. Na primer, jedan element 
brzog tranzitnog sistema povezivao bl Istu- 
renl aerodrom i odvozio kopnenog putnika 
iz grada do vazduSnog prlstaniSta. Osim toga, 
I integrisani gradski saobradajnl sistem mora 
sluZItI raspodeli i isporuci raznovrsne robe 
' koju zahtevaju stambani, privredni, obrazov- 

[ nl I rekreativni elementi jednog grada. Da bi 
I se to ostvarllo, mora postojatl tesna saradnja 

I 49 


Izmedu saobradajnlh planera I urbanista, 
tako da buduci razvoj ne dovede do bezizlaz- 
nosti 5 kojom se suodavaju danaSnje gradske 
opitlne. 

Integrisani saobradajnl sistemi znadill bl 
kraj neplanskog, neorganizovanog i loSe 
sprovodenog razvoja. Uvodenje takvih siste- 
ma pretpostavlja mnogo vecu brigu o svim 
vrstama saobradajnog planiranja: spredavanje 
zagadivanja vazduba, smanjivanje III elimlni- 


MOMOKOLA: VOZILA 
SJEDNOMKABINQM. ZAKACENOM 
ZA VODENU ZELEZNICU.PBIKAZANA 
NA IZLOZBt TRANSPO 72, 

BADE PQ TPUNO AUTOMA T/ZO VANO 
/ BEZBEDNO. UONOKOLA 
SUPLANIBANA ZA BBZ! TBANZtT, 
JEBPBOLAZESVAKIH 10SEKUNDI. 
SNIMAK PBIKAZUJE VOZILO 
ZA SeST PUTNIKA KOJESE 


STANICI. 



TRANSPO 72: NA DALSOVOM 
AEBODBOMU, NA POVBSiNI 
OD 120HEKTABA, 
OTVOBENA JEPBVA 
MEDUNABODNA SAOBBA^AJNA 
IZLOZBA SAD. VISE 
OD 300 IZLAGACA PBIKAZALO 
JESVOJE UBEDAJE, VOZILA, 
SISTEME I TEHNOLOGUE - 
NAJNOVIJA DOSTIGNUdA 
U OBLAST! - KOPNENOG. VODENOG 
/ VAZDUSNOG SAOBBACAJA: 

BBZI TBANZITNI SISTEMI. 
EKSPERIMENTALNI VOZOVI, 
AMFIBUSKA VOZILA. 
VAZDUHOPLOVI 8UDUCN0STI. 
AUTOMOBILI ClJIJEBAD 
GOTOVO NECUJAN. MOTOR! 
KOJI NE ZAGAOUJU VAZDUH. 


sanje buke, vecu bezbednost za udesnike u 
saobradaju, optimaino Iskoriscavanje saobra- 
dajnlh kapaelteta, stednju ved osIromaSenlh 
energetskih resursa. 

TRANSPO 72 je I IzIoZba zadaiaka 
Impllcitnih novoj tehnologiji. Daijnjom Iz- 
gr^njom vedeg broja vozlla, polaganjem 
novlh koloseka, izitvanjem novih kllometara 
betonskp trake problemi se samo gomilaju. 
Zbog toga istrazrvanje novih koncepcija I 
eksperimentisanje s njima I njihovim kompo- 
nentama predstavija vltalne elemente u pro- 
gresu saobradaja. 

Prva Medunarodna saobracajna izIoZba 
SAD, TRANSPO 72, zatvorena je 4, juna - 
all de akcije koje je inlcirala bit! nastavijene 
sa joSjadIm intenzitetom. 



ZOOLOG I JA 


TAJNE 2IVOTINJSKOG SVETA 


svi nauCnici se sla^u da je 2ivot nastao u moru 

PRVA BICa KOJA SU SE TOLIKO RAZVILA DA SU MOGLA 
IZACI tZ PRVOBITMOG OKEANA NASTAVILA SU SVOJU 
EVOLUCIJU NA KOPNU. A ZATIM U VAZDUHU. COVEK SE 
NASAO NA VRHU TE EVOLUCIJE, NASUPROT NJEMU NEKI 
SISARr, POSLE KRATKOG BORAVKA NA KONTINENTIMA 
VRATILI SU SE U SVOJU PRVOBITNU SREDINU - VODU, 
VREMENOM, TAMO SU OSTVARILI SAVRSENU ADAPTACIJU 
KOJOJ COVEK DANAS MOZE DA ZAVIDI. 


Morski sisari-fenomen ai 


Provesti zimu pod ledom nije 
primamijiva perspektiva ni za 
koga, £ak I ako se promoli nos 
na povrSnu svakih tridesel ml- 
nuta, Medutim, lakva je sudbl- 
na foka, svetskih Sampiona u 
slobodnom ronjenju (tzv. Veda- 
lova foka ostaje pod vodom 60 
minuta na dubrni od 600 m: 
apsolutni rekord drSi kljunati 
kit sa 125 minuta na 825 m). 

Sisari ronioci, daleki preci 
ioveka, izazivaju veliku rado- 
znalost naudnika svojim savrie- 
nim mehanizmom adaptacije ii- 
votu u /odi. Mada poznatl jo$ 
od antidke epohe, morske slsare 
Je prvi put podeo sistematski da 
proudava Pol 8er 1870, godine. 
Danas se o njima dosta zna, all 
sve tajne njihovog organizma 
jo§ nlsu odgonetnute. 


Sampioni 
U NEDISANJU 

Kod kopnenih sisara, apnea 
(kradi ill dufi zastoj u dlsanju) 
traje do 3 minuta, dok se kod 
morskth krece prosedno od 6 
do 12 minuta, zavisno od vrste. 
Ta sposobnoa ronjenja i za- 
dr2avanja pod vodom rezultat 
je izuzetne fIzioloSke prilagode- 
nosti. Duboke modifikacije u 
disaonom i kardtovaskularnom 
sistemu ovih sisara, zatim u 
oblasti njihovih dula i odriava- 
nja temperature tela pruiaju 
znadajne indikacije i pouke za 
ronjenje ljudi. 

Ako se uporedi apnea sisara 
ronilaca s kapacitetom njihovih 
pluda, zapa^a se da je pludni 
kiseonik dovoljan za tredinu ill 
polovinu stvarnih potreba iivo- 
tinja. Stoga njihova Insuficijent- 
na pluca moraju Imati neki 
mehanizam koji da kompenzo- 

. potrebu da se odupru stra- 
hovitom pritisku vtxJe; 

. potrebu da se izbegne de- 
kompresija (azot iz pludnog 


vazduha rastvoren u krvi pod 
pritiskom se naglo oslobada i u 
obllku gasovitih mehurida od- 
lazi na povrfirtu); 

. potrebu da se poveda otpor 
hiperemiji i hipokseniji (pre- 
punjenost krvnih sudova krvlju, 
odnosno smanjenost kolidine 
kiseonikau knri), 

Saglasno BojI-Marfotovom za- 
konu, ukoliko se okoini pritisak 
vlJe povedava - pludni vazduh 
se viSekomprimira. Drugim re- 
dima, kad pritisak na grudni 
ko$ dostigne kritifinu tadku, 
nastupaju dve posledice; ili se 
tednost iz tkiva rastura u alve- 
olama (pludnim mehurfdimaj 
koje ispunjava, ili se grudnl koS 

Ovaj kritidni pritisak sisari 
ronioci kompenziraju na tri na- 

, Njihov toraks, mnogo ela- 
stidniji nego kod doveka, pod- 
nosi bez oStedenja znadajne iz- 
mene u obimu. 

. Pluca kod foke i kite korrv 
primiraju se tako da zidovi 
alveola medusobno dolaze u 
kontakt; u tim udovima Izmena 
izmedu alveola I kapilara ravna 
je null, a to znadi da magacioni- 
rani pludni gas sluti jedino kao 
rezervoar kiseonika. 

. Venska krv koja ne mo2e 
da se komprimira zauzima zna- 
dajan prostor u grudnom koSu. 
Postojanje velikih venskih Sup- 
Ijina karakteristidno je za foke, 
a i kontrakcija dijafragme po- 
mate da se krv zadr2i u grud- 
nom koSu. 


SMANJEN 
RAD SRCA 

Ovi venski rezervoari i funkci- 
onisenje dijafragme doprinose, 
u isto vreme, da se smanji rad 
srca dim se okoini pritisak 
poveda, 

Nije^manje zanirnljiy mehani- 


suprotstavijaju dekompresiji 
(kod doveka ona je ustovjena 
vremenom i dubinom ronjenjal. 

Oni zaronjavaju tek kad 
snaino izdahnu vazduh; u tim 
usiovima kolidine azota koja bi 
se mogla rastvoriti u njihovom 
tkivu smanjuje se za 80 do 90 
odsto, Poreklo ove adaptacije 
nije dovoijno objadnjeno, ali je 
zapaleno da sisar ispratnjenih 
pluda mnogo lakSe roni, jer 
postaje te2l u odnosu na svoju 
zapreminu, 

. Drug! faktor prevencije je 
mehanidkog karaktera, Kao Sto 
je ved redeno, dok je sisar pod 


primiraju; zaostao vazduh otide 
u „mrtve" bronhije diji zidovi 
ne dopudtaju rasturanje gasa. 
Prema tome, azot ne moie 
prodreti u tkivo, Mada je kapa- 
citet pluda kod foke I doveka 
uglavnom isti, vodeni sisar ima 
disaonu frekvenciju znatno ni- 
2u, a uzimanje kiseonika je 
znatno vede kad diSe na po- 

Kolidina kiseonika je verovat- 
no uslovljena ukupnom povrfi- 
nom alveola, Prema nekim au- 
'torima, delfin ima 437 miliona 
alveola, a dovek iste velidine 
samo 150 miliona, Veliki je 
broj biolodkth posledica ovih 



50 


itacije 

. Spora frekvencija i respira- 
torne amplitude smenjuju ener- 
getske potrebe. 

. Povebano uzimanje kiseoni- 
ka pojaSava resplraiomu efikai- 
rost (ier se izbegava ubrzana 
frekvencija kojom bl trebalo 
obezbediti zadovoljavajuiu ko- 
libinu kiseonika), 

. Sirenje pluba, tj. grudnog 
koSa olaklava plovnoit, fto dp- 
prlnosi ekonomcsanju energije 
prilikom pokreta plivanja. 

JoS znabajnije su kardio- 
vaskularne modifikacije sisara 
ronilaca: one omogudavaju pre- 
kid disanja (apneu). Kod foke 
rad area se amanjuje na deset 
odsto u odnosu na njegovu 
aktivnost pre zaronjavanja. Kod 
boveka to smanjenje ]e samo 50 
odsto u toku 30 sekundl. 

Usporen rad sree nije fkodijiv 
jer je idealno usaglaSen sa va- 
skularnim, hsmatolofkim, me- 
tabolibnim, pa bak i urinarnim 
aktivnostima. 


uvo 

VODENIH SISARA 

Sisari ronloci vide u vodi 
istom jasnobom kao kad su i na 
povrSini, zahvaljujubi specifib- 
no] formaeiji njihovih ro^njaba 
i zenica u obliku U. Uvo vode- 
nih sisara ]e temeijito proubeno 
da bi se saznalo kako izdr2ava 
ogromne razllke u pritisku I 
uvek je sposobno da prenese 
zvuk, Vazdu^a kipijina unu- 
traSnjeg uva kod morskog lava 
ispunjena je veoma stabilnom 
penom, nekom vrstom emulzije 
uljane sluz! koju tubi bubna 
opna; srednje uvo je, medutim, 
napunjeno vazduhom. £im na- 
stupi pritisak, komora srednjeg 
uva smanjuje svoj obim; pritisak 
$s uravnotezuje, pa srednje uvo 
i kofbice, za koje je vezano, 
pcimaju vibraeije i omogubavaju 
nesmelano slufanje, |U stvari, 
sisari ronioci tokalizuju iurrrovc 
prema principu ..sonara"). 

SI 



FOKAJE IDEALAN RONILAC 
JER SVOJOM NEOBliNOM 
ADAPT ACIJOMSRCA 
I KRVOTOKA, 

HIDROOINAMI^NIM OBLIKO^ 
TELA I DISAONIM SISTEMOM 
M02e DA SE ISKUUCl 
OD 40 DO 120MINUTA 


Vodeni sisari imaju razvijene 
sisteme zaitite, koji im omogu- 
bavaju da 2ive bak i u potarnim 
vodama. To su: 

. Povebana izolatorska svoj- 
stva ^oljnog omotaba (ko2a, 
diake) i potko2nog tkiva; kod 
kita, potkoino saio ima i uiogu 
amortizera prilikom naglog za- 
ronjavanja u velike dubine. 

. Koncentraeija muskulator- 
ne mase na trupu (dok su udovi 
uglavnom od kostiju i ko2e); 
izostajanje krvotoka u predelu 
omotaba tela i repa za vreme 
ronjenja takode konzervira top- 

. Cuvanju telesne toplote do- 
prinosi i prekid disanja. 

. Drhtanje (jeza) je nabin 
borbe protiv hladnote; ali ta 
muskuiatorna kontrakeija je ve- 
llki potroSab kiseonika, ho 
pretpostavlja povebanje krvo- 
toka i gubitak u kalorijama. All 
foke ne drhte pod vodom vet 
jedino na povrfini, u periodima 
..prikupljanja snage". Tada 
drhtavlea povebava proizvodnju 
telesne toplote 5 do 7 puta, a 
to je dovoijno da se kompenzira 
kaloriben gubitak za vreme ro- 

Kretanje sisara ronilaca je 
odiibno uskladeno sa zakonima 
hidrodinamike. Njihov dugu- 
Ijast, zaobljen oblik, sa isture- 
nom glavom smanjuje turbulen- 
eije i brazde. Ta svojstva omo- 
gubavaju delfinima, na primer, 
lako i brzo plivanje, bak i do 30 
bvorova na bas. 

Sve fizioloike adaptaclje sisa- 
ra ronilaca su rezultat evolucije 
koja je trajala desetine hiljada 
godina, i bovek nema ianse da 
ih kopira. Ali mu preostaje 
mogubnost da se inspiriSe 2ivo- 
tom vodenih sisara radi pronala- 
2enja sredstava koja bi mu 
omogubila boravak pod povrSI- 


MLADOST 
Zagreb 

SERVtS 
KNJIGA 


fHEO HOJL-. ASTflO^OMIJA - 
* * i|l je jedsn od n^veblh savremenir 
'8 ..Astroncmija" 




FORMAT 21 « 28.. STRANA 320, 
PLATNENI POVEZ; CENA 140,00 
OINARA, 

Z. RANIC - B. MARINKOVlC: 
OPRAVKA TEUEVIZORA, BA 100 
SeMA - Studanlima alektroiehnie- 
ih falculteti. 


njivo ta od velike korisil biTi knjiae 
..Opravke lelavizora", kojs u prilogu 
sadrZi bak 100 skemil FORMAT 
14x19, oko 1000 STRANA; CE- 
NA 230,00 DINARA. 

IN2.PETAR MAROESiO: 00 PJE- 
SAKA DO RAKETE, I i II DEO - 
Ook se obifina, ooite enclklopedije 
" • — - - „Od 


pebar) nailn doSli . 

in saznanja. Ova ennklopediji je 
VI spektar Einjenlca, izioien rako 
m tonom i s toliko ilikovn'ih 
. lorl priloge da postR'e izvrsne 
diialaeko Slivd. Cena pive knjlge 


Iz Siampe, najdalje u julu 1972. 
FORMAT 20,5 X 29. PO 310 
" VISE- 


NENI POVEZ. 

SREZINSCAK: I4ERENJE I RA- 
CUNANJE U TEHNICI I ZNANO- 


lega. Ova knjige ja obiaSnjen|e 
mentalnih i nekih Caste najas- 
nin pojmova. udZbenik s najpovzda- 
nljem naflnu rabunanja, opis naj- 

nairovljin I najsiaurniiin memlli po 
deteka, zbirka najnovijin odlukaMa- 
dunarpdne meuoloSka organzacije, 


STRANA 1309. SA PRILO^ENIM 
TABLICAMA. PLATNENI POVEZ, 
LATINICA; CENA 600,00 DI- 
NARA. 

LANSELOT HOGBEN: STVARA- 
NJE MATEMATIKE - Namena eve 
knjige je de ra najladnostavnijl i 
prisiupaien nabin upozna biiaoce sa 
matematikom. Itnilga je ovih godira 
dofivela vellki iispeh u Evropi i 
SAD. Dels dokazuje da se slofene 


pronade najboljl i n^jadnosiavnljj 
metbd tumabanja, bilo da sa redi o 
ptestim rsbunskim radnjama Hi slo- 
lenim problamima. FORMAT 
21 X 28, 318 90GAT0 ILOSTRO- 
VANIH STRANA, PLATNENI Pa 
VEZ; CENA 140,00 OINARA. 
BERTRAND RAS6L: MUDROST 
ZAPADA ilSTORIJSKI PREGLED 
ZAPADNE FILOZOFIJE U NJE- 
NOM DRUSTVENOM I POLITlC- 
KOM OKVIRU) - Rasel, dobitnik 
Nobalove nagrada za knjlfenost 
19S1.BOdine, spadso ja u prvi red 
mlslll8canovogvremena.Ova knjiga, 
po reblms autora ,,lstorijt zapadna 
filozolija", potupuno ja novo dalo, 
kako u pogladu sedrZaja lako i u 
pogledu prlsiupa problamima. U 
njoj Rasel uspafno ujadinjuja istorij- 
ska Cinjanibnostl sa naubno-filozof- 
skom anallzom, ho blnl knjigu 
izuzatno poubnem, jnformalivnom i 
dokumentarnom. U ovom dalu vt- 
oma uspaine sa qadinjuju opisnl I 
slikovnl prilozi s ciljam da sa osvatle 
bovekova Idaja o sabI i svamiru. 
FORMAT 21 x 28, 320 STRANA 
SA BROJNIM ILUSTRACIJAMA, 
POVEZ U PLATNU. LATINICA, 
CENA 140.00DINARA, 


NARUDZBENICA 

„DUGA-GALAKSIiAM100BEOGRAD,VLAJKOVlOEVAS, 

Ovim naopozivrvo narubujam od IKP ,,Mla4ost’' sladaba knjiga {za 


3. odpjeSakadorakete^sioni 


4 , MERENJE I RAOUNANJE 

U TEHNICI I ZNANOSTI. 800 NO. 

5, STVARANJE MATEMATIKE, 140NI 
S. MUDR0ST2APADA, 140ND, 


NARUClOCIMA KOJI KNJIGE KLIPUJU 2A GOTOVO (POUZECEMI 



BiONIKA 


OD 

DO 


PATENTI PRIRODE 


CULA 
SAVRSENIH MASINA 


Gtavni zadatak bionike sastoji se u tome 
da istraJuje i upofeauje fenomene prirode, 
kako bi dobijane informacije kasm'je bile 
iskoriSfena pri konstruisanju kompleksnih 
lehnibkc'h formacija — najdeitie raznih vrsta 
maSina i sloienih elektronsklh uredaja, 
Etimololki, bionika vodi poreMo od 
grCke rail „bion’'. 5to u pribliinom prevodu 
znaCi „Siva delija", Njena osnovna premisa 
I'este da j prirodi postoje problemi relalivno 
identidni problemima s kojima se fiovek 
susrede u svom istraiivafikom radu. Stoga 
bionifiar svoju painfu treba prvenstveno da 
usredsredi na delifrovanje principa i tehnike 
reSenja, ovaplodanlh u izuzetno bogatom 
svetu floie i faune. 


CUOESNI 
DAROVI PRIRODE 

Postoji ditav niz entitata koji su narodito 
osposobljeni da osadaju i najmanje promene 
temperature, pritiska, svetlosti, zvuka Mi 
mirisa. Klasidan primer za to je suncokret. 
NepOjpeSIvo reagujudi na siduSne impulse 
energija sa Sunea, udaijanog oko sto pedeset 
miliona kilometara, on usmerava svoj cvet 
pratedi Sundevo kretanje po nebeskom svo- 
du. Nijedan elektronskl sunCev senzor u 
najmodernijim svemirskim letellcama, diji je 
zadatak gotovo identidan, ne funkcIoniSe 
tako besprakorno I Jadnostavno, 

Zvedarka je u stanju da oseti promenu 
temperature i do blljaditog dela stepena 
Celzijusove skale, Siepi miS poseduje ne- 
pogreSiv radarski sistem. kojim razabira Sum 
komarca u nezamislivoj kakofoniji zvukova, 
koja je ! do dve hiljade puta budnija od tog 
tona, Kad se pojavi senka iznad 2abine glave, 
njeno oko, a ne njen ogranideni mozak, u 
delidu sekunde odreduje da li je u pitanju 
senka bezazlen^ obladka ili neke zmije. 

Ovako precizna i izoStrena duia odriata 
su se tokom evolucije zato ho su predstav- 
Ijala neku vitainu komponantu u sklopu 
organizma - najdeSde odbrambeni mehani- 
zam. Pred bionidarima je zadatak da deSif ru- 
ju principa delovanja tih dula, kako bi 
dobijeni rezultati bill primenjeni za konstru- 
isanje boijih instrumenata na vasionskim 
letelicsma, za izgradnju novih tehnoloSkih 
postrojanja ill istraiivanja u laboraiorljama. 

Kada - primera radi - bude odgonetnut 
nadin funkcionisartja sundevog senzora kod 
suncokreta, relativno jadnostavno modi de 


da se n^ravl neuporedivo osetijiviji sundev 
senzor od onog kojI se danas upotrebijava u 
svemirskim brodovima. 

Na demu » temelji selekilvna ^osobnost 
slepog miSa da iz mnoStva znatno intenzivni- 
jih zvukova razabere baS SeljenI? 

Kada jednom ovo pltanje bude reSeno i 
realizovano u praksi, naSi radlo-teleskopi 
verovatno de bit! u stanju da registruju svaki 
Jeljeni impuls koji dolazi iz dalekih prostran- 
stava vasione. Ti impulsi ce biti primljeni 
potpuno jasno, bez obzira na permanentni 
elektronskl haos u kosmosu, 1 bez obzira na 
vibracrje koja elektroni stvaraju u radio-tele- 


NOCNA leptirica 
I RADAR 

Razvoj vazduSnog saobradaja nesumnjivo 
pokazuje da de uskoro prosedne brzine 
putnidkih aviona iznositi blizu 3000 kilo- 
metara na das. Ako bi se nekim sludajem dva 


II 



takva aviona naSla jedan ispred drugog, pilot! 
bi na najmanje tridesal kilometara razdaijine 
morati da izdaju komande radI izbagavanja 
sudara. Radarl koji se danas koriste na 
avionima imaju efektivno polje dejstva dija 
gomja granica nije veda od 20-25 kilome- 
tara, Pod pretpostavkom da se u radarskoj 
lehnici niSta bitno ne izmeni, pilot bi u tim 
avionima sulraSnjice praktidno imao na 
raspolaganju svega petnaestak sekundl kad 
primeti avion koji mu dolazi u susret, da 
precizno odredi nadin akcije i da prisili 
metainu grdosiju da gotovo trenutno reaguje 


na njegove komande. Bio bi to suviSe kretak 
vremenski Interval I katastrofa bi bila ne- 
IzbeSna. 

Mo2da reSenje ovog problema, pret- 
postavljaju blonidari, mo2e da pruii izudava- 


imOSKOP: PO UZORU 
NA OKO PCELE 



nje izvesnib osobina nodne leptirice. Ona 
svojim „anienskim uredajem" otkriva pri- 
sustvo druge nodne leptirice na udaljenosti i 
do pet kilometara. S obzirom na velidinu i 
energetski potencijal ovog insekta, on u 


DOLE: SEGMENT! OKA pCELE - 
PRVOBITNA VAfUJANTA 
POLARIZOVANIH 
IND/KATORA: LEVO: SIMULATOR 
OKA INSEKTA - OD PRIRODE, 
PREKO KABINETA BIONICARA, 
DO praktiCne REALIZACUE 



52 


ANALIZIRAJUdl FENOMENE PRIRODE, COVEK JE VRLO ftAIVO UOCiO DA SE U QGROMNOJ RAZNOVRSNOST! ZlVIH 
ENTITETA OKO NJEGA, KAKO BfLMOG TAKO 1 2IVOTINJSKOG POREKLA, KRUE MNOSTVO OSOBINA I SPOSOBNOST! KOJE 
ONSAM NUE IMAO ILI NUE MOGAO DA OPONASA. MEDUTIM, TREBALO JE DA PROBE MNOGO VREMENA DOKSERODILA 
IDEJA DA SE PRI KREIRANJU NOVIH STRUKTURA U SFERI TEHNOLOGUE. ELEKTROWKE ILI PRIMENJENIH MEHANICKIH 
NAUKA KRENE PUTEVIMA KOJE JE VEd UTRLA PRIRODA STVARAJUCi SVET ZlVE MATERIJE. UPRAVONA OVOM NACELU 
TEMELJI SE JEDNA OD NAJMLAOIR. ALI I NAJMODERNIJIH DISCIPLINA SA VREMENE NAUKE - BIONIKA. 


odnosu na danaSnjI avionski radar ima 
znatno efikasniji i superiorniji sistem, 

Donedevno je viadalo miSljenje da no£na 
leptirica korlsti svoju „antenu" iskijudivo za 
to da osetl miris i zvuk. Danas, madutim, 
upotrebom najmoderniiih instrumenata pri 
latralivanjima doSlo se do izvesilh hipoteza 
koje nagoveStavaju da n)ena„anter)a" sluii i 
za neku vrstu komunikacija. U pitanju su 
krajnje jednostavna poruke koje se razme- 
njuju, ali ono Sto prvenstveno interesuje 
bionidare jeste da nauie na koj> na£ln noina 
teptirica moie da koristi antenu za komunl- 
ciranje, buduci da bl analogan nadin funk- 
ciorsisanja nesumnjivo doprineo bitnom use- 
vriavanju radarske tehnike na avionima. 

Pri funkcionisanju radara klasidnog tipa, 
opa2eni predmet se registruje na ekranu u 
obliku taike (,.bllp''l. senzor 

nocne leptirice radi mnogo jednostavnije i 
pouzdanije. On nju ne obaveStava samo o 
pravcu kretanja i udaljenosti, ve6 i o neCemu 
Ito danaSnji radar nije u stanju da saopiti — 
0 obliku samog predmeta. Bez obzira nasva 
buduca tehni&ka usavrSavanja radara, anierra 
nobne leptirice uvek £e imati dve prednosti, 
ona £e bill znatno osetljivija od svih sloienih 
naprava I — ito je najvainije — nikad se ne£e 
pokvariti. 


SVILENA BUBA - 
PRETECA SAVREMEMOG 
KOMUNICIRANJA 

U bliskoj vezi sa nadinom kotnunlciranja 
leptirova nalazi se ekvivalentan mehanizam 
kod jedne vrste svilenlh bubs. Naucnici su 


SISTEM ^NTENA - 
KOD NOCNE LEPTIRICE IDOLE): 
OSETLJI VUE I OD NAJSA VRSENIJIH 
RADARA IDESNOI 



primetili da muijaK svilene bube ■ na 
udaljenosti od deset Kilomeiara veoma pre- 
cizno fiksira poziciju u kojo) se nalazi 
njegova ienka, samo na osnovu specifiSnog 
mirisa koji ova ispuita. Ta koli£lna mirisa 
koji se izbacuje u vazduh izuzetno je mala — 
jedva jedan desethiljaditi deo grama. 

Da bi ustanovili na koji nafiin muijak 
odreduje pravac svog kretanja, naubnici su 
zatvorlli 2enku svilene butw u kutiju sa 
staklenim poklopcem. Kao da se nalaze na 
otvorenom polju, muijak je nepogreitvo 
naiao put do nje. Stakleni poklopac je 
potom zamenjen mre^astim metalnim za- 
stira6em. Ni to nije omelo muijaka. Na 
kraju, iznad kutije je montiran ekran koji 
odbija infrscrvene zrake. Posle toga, muijak 
nije mogao da pronade put do 2enke. 

Premda to joi ne dokazuje da se svilene 
bube pri medusobnom komuniciranju slu^e 
emisijama infracrvenih talasa, teiko da je i 
jedno drugo objainjenje verovatnije. Frek- 
vencija infracrvenih talasa samo je neito 
malo niia od svetlosne granice iznad koje 
oko mo2e da vidi. Frekvencija talasa koje 
korlste radari i radio joi je nila. 

Neito slidno dogada se i sa lulom 
„mirisa'‘ u riba. Svakome ko je posmatrao 
jato malih riba u plitkoj vodi sigurno je palo 
u oCi da izmedu njih postoji izuzetno brza i 



precizna sinhronizovanost pokreta. Na prvi 
znak opasnosti, litavo Jato bell u istom 
pravcu, istom brzinom i zajedno. Isto se 
tako iznenada zaustavijaju i okredu u dru- 
gom pravcu. Nikada nljedan komandant 
flotile brodova nije uspeo da upravlja ma- 
nevrima tako veito. 

IzudavajudI ovaj fenomen, bionidarl su 
doHi do hipoteze da je „mlris" kojim ribe 
komuniciraju neka vrsta elektromagnetskih 
talasa. Ako je tako, njihova frekvencija mora 
da je znatno Vila od talasa koji se korlste pri 
radio-komunikacljama, bududi da ovi, kako 
je primedeno kod podmornica, teiko prolaze 
kroz vodu. Talasi „mirlsa", odigledno, imaju 
frekvenciju blisku infracrvenim zracima, ako 


OKO PdELE - 

savrSeni navigator 

Star! kompas sa namagnetisanom iglom 
slutio je kao pouzdano sredstvo za naviga- 
ciju, sve dok avion! nisu podeli da preledu 
Severn! pol, gde takvi kompasi gube svoju 





ORIJENTACIONI SISTEM KOD 
SUNCOKRETA: PRAMODEL SUNCeVOG 
SENZORA U SVEMIRSKIU 
BRODOVIMA 


tadnosi Relenje za ovaj problem priroda je 
dale odavno, stvarajudi oko pdele. Segment! 
od kojih je ono sastavijeno rede isto Ito i 
polaroldna skala - razdvajaju svetlosne 
zrake. Zbog toga je pdela u stanju da fiksira 
poziciju Sunca gotovo izvan horizonta i da 
to koristi kao sredstvo za navigaciju, Pozna- 
vanje konstrukcije oka pdele i nadina njego- 
vog koriidenja pri navigaciji omogudilo je 
konstruisanje polarizovanih Indikatora za 
orijentaciju. koji se sada korlste u vedini 
aviona Ito preledu Severn! pol. Mnogi bro- 
dovi i avion! promenili su svoje kompase i 
sada upotrebljavaju ilroskope za odredivanje 
pravca, zbog njihove mnogo vede pouzda- 

Ovo je samo mall deo mogudnosti koje 
prula praktidno realizovanje Ideja i zamisli 
bionike. Ima dovoijno razloga da upravo u 
ovoj disciplini nauke — u tom modnom 
sintetidkom amalgamu ishodilta prirode I 
ljudskog Iskustva - ved u neposredno] 
Iwdudnosti vidimo centralnog nosioca teh- 
nidkog progresa nale civil izacije, 


VESTI 


IZ NAVKE M TEHNiKE 


Brodogradnja 


Ribaiski brodovi od betona 

U ltali|i ispituju mBtijl ribareki 
bfodovi od baton* Korpus Itti s« 
ttstoil ed nekoliko slojeve tnaialne 
mniie. oiaCana fatitnim SIpkama, 
koii JU prekriveni tsnkim slojem 
betona Takev bfodski trup na pro- 
puita vodu, ne moJe da te lapali, 
Dtporan i* na Irulania I dajsivo 


Rzika 

Pivafotografija izdvojenih atoma 

Baa obaira kakva ja priroda ato- 
ma, prema n^novljim nauinim tao- 
rijama - oni dafinitivno postoja kao 
Individualne jadinica maiariie. 0 
toma svedo«i fotograflja Hacujlro 
Hailmota sa uorMraltma Kioto IJa- 
pan). Snoj snimak on ja /aalijovso 
konvancfonaintm alaktronskim ml* 
kroakopom od 100-ka V; na nfamu 



KaSimoto se koriatio jadnom tab* 
nikom k(Ha IskliuCuie alaktronski 


torijumov nltrat I uranljuinov aca* 
tat, koji lu uklju6eni u raakci)u 

priausrvu kriatala grafita. AtomI 
uraniiuma i toriiuma formiraju 



Telelonija 


Nema viSe ■ ,^uzeto" 



vlljutku, tazgorar aa mole nasiavlii. 


Astronomija 

Topogiafske kaite 
Jupitemvil) satelita 

Na osnovu razultata oamatranja 


aovjalaki asti-onomi Eduard Njeato- 
FOvti I Ganadlj Kalarfald saEIncIi 
topografske karte Jupltarovih tako- 

lao Gatilaj fa talaskopom kojf ja aam 
nafinlo prvi otktio iatki naivata 
Jugitarova satallta pa se zato tako 



Poljoprivreda 

Od pustinje do plodnog tia 

Nastojanja da sa pustinla I ttapa 
pratvora u plodna Mljoprivradna 
podruEja stara su koliko i EovaEan- 
stvo. Soviatskl IstraiivaEi rada sada 
na konstrulaaniu robot* vcaokog 10 
a dugog 15 matara, ko)! 6e kreitl 
puillnjiko tk), oratl i aejatl. Pradvl- 
derto ja da afikasnost nova maSirta 
bude ioltana na taranima pusicnja 


SovietskI nauErrlcI nj 


Sis: 


obavija diinovski robot u procaau 

tako da paskovila zamija zadrina 
vieinost Hamllska formula bitu* 
menakog rastvora joS nija o^avljana, 
ell sa veruje da Ea ..pustlnjski robo- 
ti‘‘ pomoE! EovaEansivu u Otkla* 
njanju opasnosil od gladl. 



Opticka elektronika 

Laseiski plazmotroo 



incip rada optlEkog plazmotro* 
. ' sladadi' lasarski zrak Izgasnog 
kvanlnog ganeratora anaga ISO vati 


nu, posla Eega sa Impulsnl lai 
IskIjuEuie a plazma >03 dosta du 
„iivi‘’ na dodlrujuEl zidova komo 
Po miSljeniu nauEnIKa, optli 
plazmotron moia imatl I prakilEnu 


iji i tehnici Siroku primenu ni 
plazmotron! zasnovani na I 
an{u alaktromagnatnog pol, 
Medutim, ovi uradejl, uprkoa jadno- 
lom prlnclpu r^a, vaoma su 
ne konstrukcija. 2a njin su 
potrebne elaktrode, indukcion! kala- 
talasovodi I drug! uredajl. 


Kriminologija 

IdentiRkacija pomocu glasa 

Poznato ja da - sIMno kao koc 
Obsaka prstiju - ne postoja dva 
glasa idantiEnih osoblna Zahvslju- 
iuEI toj Slnjenlcl, u SAOje konstru- 
'—} fonospektrograf; ovaj aparat 
avodi" glas u otHke. koji sa lako 
gu anallzirati. Specljalnl urad^ 
ma brzo daje grafieku sUku 
frakvanciie, visine, dublne I intanzl- 
zvukovB zabaleianin na ma 


i •£ 

fc.-.fE.iu.-T'i.m. 


Medidna 


Protiv kijavice ■ hladenje pista 


Na kongresu Udruianja krloblolo* 
ga u VaSIngtonu predloian ja novl 
matod leEanja kijavica - hladanje 
vellkog prsta na nozi. Prst I nos su u 
tori',' narvnog s'rstama. Kada sa prst 
rasbladuia, tampatatura i stapen 
vlaZnosii u nosu smenjuju sa i 
nozdrve postaju suvlje, Po mlSIjeniu 
slruEniska, taj' efakat podsaEa na 
poievu izBzuanu — akupunkturom. 


Elektronika 

M potpiS'iz automata 


Englaska kompanlja „Brctisn 
egulpmant" proizvela je maiinu ko- 
la moie da poiplta svakog Slje la 
pokrata ruka pri stavljanju potpisa 
„ZBpamtlla". Savriano oponafajuEl 

,.Auto-sign", u toku jadnog sata 
potpisuja do 350 dokumanata, Ako 
iairta, on pri tom mode da korlstl 
vaSavlestito paro, 

Na maSInl posioji brpiEanIk kojlm 
sa kontrollia broj stauljenih poiplsa, 
kako bl mogla da aa prlmeti avantu- 
alna zloupotraba. 




54 



Inovacije 

Fotogiafije na tkanini 

Jadna zapadnonemaika tekstllna 
firms odnadavno proizvodi Ikaninu 
koja raspolaH osoBinama loto-pa- 
pira. rsia njoj se aa rtegativa mogu 
reprpdukovaii crteii. a i lotograflia 


Astrobiologija 

Organske materije 
vanzeinaljskog poiekla 

Oavat amerifiklh, angleskih i 

SSHS'ssifnsS 




Automatizovana kada 






odernizacija graficke industrije 

pjuteri 
u savrc 


Kad dits neku vest, dianak ili knjigu u 
kojima je reC o kompjuterima, retko bi 
ko pomislio da je mozda i ta vest, eianak, 
odnosno knjiga doila do nas u takvom 
obliku baS zabvaljujudi kompjuterima. I 
..Galaksija", koju sada dilate, nastala je u 
procesu u kojem se delimidno koriste 
kompjuteri. U poslednjih nekoliko godina, 
dobrom delu hamparske prolzvodnje „po- 
maiu" kompjuteri, pa tisak time dobija 
sasvim nove per^ektive. „Crna umetnost" 
kako su donedavno zvali ^amparstvo, danas 
je grafidka proizvodn/a Isto tollko moderni- 
zovana kao ostale grane industrije. Odnos 
originala (rukopist i konaCnog proizvoda 
Isiampana red} nije se mnogo izmenio, ali se 
gotovo u biti izmenio tehnoloski put od 
pisane do §tampane redi. 

Posioji viie ^amparskib tehnika. S obzi- 
rom da je ..Galaksija" itampana u ofsetnoj 
tehnici koja korisli i kompjutere, opisademo 
upravo tu tehnologiju. 


..COmiCHROMAGRAPH" - UREOAJ ZA IZftADU KORIGOVANIH 80JENIH IZ- 
VADAKA. U KOJIJE UGRADEN I KOMPJUTER. 



..GALAKSIJA" NA KRAJU PROIZVODNJE. KAD SE ARC! KOMPLETIRAJU. OSTAJE 
JOS SAMO DA SE ISEKU NA PLANIRANI FORMAT I - DA CASOPIS KRENE U 
PRODAJU. 


PERFORAGIJA 
UMESTO SLOVA 

Princip dtampe u olsetu je ukratko sle- 
dedi: sve elemente koje zelimo Stampati 
prenosimo sa filma na posebno prepariranu 
piodu koja prima boju na mestima koja se 
siampaju; a mesta koja nisu za Stampanje 
primaju vodu. Sa plode u vidu cilindra 
ovijene oko vaijka.bojase prenosi na gumeni 
valjak, a tek posle na papir. Sve intormacije 
koje ielimo da Itampamo moramo pre ko- 
piranja na plodu imati u vidu filmskog 
pozitiva ili negativa, a taj put nije jedno- 

Rukopis najpre moramo da pretvorimo u 
jedan takav sistem u kojem mo^e da se 
koristi kompjuter. To napravimo tako dto na 
malinama koje lide na pisade — zovu ih 
perforatori - tekst pretvorimo u sistem 
perloracije na uskoj papirnoj traci. Svako 
slovo ima svoju kombinaciju pertoracije. Na 
toj traci dajemo i komande — na primer 
kakva ieiimo da bude Sirina reda. Traku sada 
stavimo u specijaini uredaj ,.prvi distad", 
pomodu kojeg — uz dejstvo kompjutera — 
sistem perforacija opet pretvorimo u si..tem 
slova. Pomodu kompjutera, ispred svakog 
reda belezi se njegov redni broj. kako bi 
korektor prilikom ditanja teksta mogao da 
tacno signira u kojem redu i kakva se greSka 
eventuaino nalazi. 

One redove u kojima je potrebno da se 
izvr§i korektura opet pretvorimo u vid per- 
toracija. Uz pretpostavku da su ovi redovi 
otkucani bez grejaka, sada imamo dve trake: 
onu koja obuhvata ceo dlanak, I onu na 
kojoj se nalaze samo redovi — i to pravilno 



WJS JEDNOSTAVNO U KRATKOM TEKSTU IZLOtlTI NA KOJ! NACiN S£ U 
STAMPARUAMA KORISTE KOMPJUTERI, CUA JE APUKACUA U STALNQM 
PORASTU poStv I GALAKSUU" PRILIKOM proizvodnje. u ljubuanskoj 
STAMPARU! J3EL0". JEDNIM DELOM PRATE KOMPJUTERI. POKUSALI SMO DA 
UKRATKO PRATIMO TAJ PUT. U ..DELU" SE. INAOE. SVAK! DAN ODStAMPA PO 
JEDNA REVIJA U dETVOROBOJNQJ TEHNICI. ZAHVALJUJUdi BAS AUTOMATIZA- 
CIJI PROIZVODNJE I UP0TRE8I KOMPJUTERA. 

menoj stampi 


otkucani - j kojima je potrebno izvesti 
korekturu. Stavljajuci obe trake u jedan 
uredaj vezar sa kompjuterom. postiiemo da 
se Iz prve trake iskijucuju oni redovi u 
kojima je greSka. Tada se uklju£uje korek- 
turna traka, padobljamo novu, na kogoj je — 
prelpostavimo - tekst bez greSaka. Tako 
smo citav ceksl izrazili Izapisalj) na papirnu 
traku, u vidu perforaclja. 


72.000 ZNAKOVA NA CAS 

Traku zatim siavijamo u foto-slagacku 
malinu. u kojoj se brzinoin od 72 000 
znakova na cas ovi znaci pretvaraju — putem 
ekspozicije preko diska, na kojem su svi tl 
znakoiri predstavljeni u vidu negaliva - u 
pozitiv, koji se regisirira na tUm. Izborom 
razliditih diskova dobijamo razlidite vrste 
pisma. Posle razvijanja i tiksiranja imamo na 
filmu pozitivan lekst u onoj velidini u kojoj 
Zelimo da bade ^tampan. Da je posredi neka 
knjiga u kojoj je samo teksi, oslalo bi nam 
jedino da izvrsimo monia^u stranica, kopi- 
ramo !h na plocu i - ilampanje moze da 
podne. Medutini, kod revijalne stampe se 

ireba i o tome vodili raduna — jer svaka 
stranica ima svoju raspodelu teksla i ilustra 

U ovoj fazi posioje joi razlidite mogucno- 
sti dopune, a o nckima ved razmiSliaju i u 
ljubljanskom ..Delu". Naime, vec postojece 
kapacitele mogude je dopuniti novim kom- 
pjuterskim elementima. Na primer, u kombi- 
naciju bi mogao da se ukijudi kompjuter koji 
bi ..zapamlio" ditav rednik jednog jezika; 
kad bi dobio i program, koji bi obuhvatao 
sve gramatidke specifidnosti tog jezika, mo- 
gli bismo na perforalorima otkucati tekst 
bez deljerij:., dime bi postigli vedu brzinu. 
Podelu bi, u ovom primeru, vr§io kompjuter. 

Sa pertoratorne trake informacije mole- 
mo da prenesemo i na traku slidnu magneto- 
fonskoj, sa koje ih pomodu posebnih marina 
- orte, opet, lide na pisace — prenosimo 
kucanjem na papir. Takav sistem od IBM 
delimidno se koristi i kod izrade „Galak- 

Po „dizajnu" kompjuterski uredaji u 
Itamparijama veoma su j^nostavnog oblika, 
pa bi sludajni posetilac jedva naslutio Sta se 
krije u njihovoj unutrainjosti. 

Revijalna itampa je gotovo nezamisliva 
bez ilustracija. Ona na svojoj zanimijivosti 
znatno gubi ako nije aktuelna. Sve to trail 
obimnije zahvate i brzinu, a kvalitet I brzina 
obidno ne idu zajedno — osim u Itampar- 
stvu, Ito mole da se zabvaii baS kompjute- 


57 


ilustracije. I jedne i druge mozemo da 
izradujemo uz pomod kompjutera, kako se u 
,.Delu" i radi. Za izradu crno-belih, raster- 
skih i slrih negativa koristi se kamera Ex- 
pressa. kod koje se ekspozicija vrsi prema 
elementima koje je dao kompjuter - kad 
izmerimo reflektiranu svetlost na najtamni- 
jim i najsvetliiim delovima originala. pa te 
elemente. uz osnovne osobine filma, kom- 
pjuter upotrebi prilikom izradunavanja du- 
zirte trajanja ekspozicije, 

REPRODUKClJA 
BOLJA OD ORIGINALA 

Nesto je komplikovaniji rad sa origina- 
lima u boji, a njihovo reptodukovanje u 
osnovi je glavni zadatak u savremenoj repro- 
-tehnici. Kao originali za reprodukciju u boji 
sluze nam prvensiveno slajdovi (diasi). Me- 
dutim, postoji razlika izmedu boje na dija- 
pozitivu i Stamparskih boja sa kojima bismo 
zeleli taj original reprodukovati, a uzrok je 
u optidkim svojstvima boja. U klasidnoj 
fotografiji tu razliku kompenziramo izradom 
„maski'', to jest razlidito obojenih kopija 
originala u boji. Kad imamo loS original ili 
lelimo dobiti neSto drugadije boje, molemo 
da primenimo rudni retui, ali je to dugotra- 
jan posao. U pomoc nam dolaze skeneri, 
strojevi na kojima izradujemo crno-bele po- 
lutonske izvatke za lutu, crvenu, plavu i 
crnu boju - tako da pojedine kombinacije 
boja na originalu mozemo po zeiji menjati. 
Na skeneru na kojem se izraduju i izvaci za 
„Galaksiju", mogu da se kombinuju i dva 
dijapozitiva, ill tekst i dijapozit'v istovreme- 
no. Zbog toga se on i zove „combichroma- 
graph", a proizvod je zapadnonemadke fir- 
me Hell, koja je medu prvima u ..kompjute- 
rizaciji" u grafickoj industriji. 

Posto smo dobil' i tekst i ilustracije, sada 
ih kombinujemo prema zadatom obliku za 
svaku pojedinadnu stranicu. Zatim ih kopi- 
ramo na plodu — i Itampanje mole da 

Kolidina prtmeraka neke revije na pojedi- 
nim potroSadkim mestima menja se svakog 
dana. Kako bi sto brie i jednostavnije 
doznali koliko je kojeg dana i na kojem 
mestu potrebno primeraka, koristimo kom- 
pjuter koji informacije u vidu perforirane 
karte prenosi u stroj kojim se na hartiju 
otiskuju svi element!: tadna adresa, naziv 
revije, broj primeraka i si. Tako za desetak 
minuta moiemo da sinhronizujemo podatke- 
koje daju odsek za pracenje irlista i odelje- 
nje za ekspediciju. Tekst i snimci: 

ing. Janez Klemencid 



NAIZGLED SASVIM JEDNOSTAVNA, 
ALI IRAK DOSTA KOMPLIKOVANA FO- 

to-slagaCka maSina. 



slagaCnica koja koristi sistem 
IBM Lldl VISE NA NEKU SAVREMENU 
KANCELARIJU, NEGO NA PROIZVOD- 
NU PROSTORUU. 

OVAKO IZGLEDA KOMANDNA PLOCA 
NA ROTACIONOJ OFSETNOJ MASINI, 
NA KOJOJ SE REVUE STAMPAJU BRZI- 
NOM OD 20 000 PRIMERAKA NA 6AS. 





C' 


Popularna astronomija 

Pise: Kenet L Franklin Kako se citaju nebeske koordinate 



58 


naSaSkolaletenja(4) __ __ __ _____ _ 

PRECIZNO 

POLETANJE 



Nema pilota Sij! ideal nije 
precizno poletanje. Pri tom ne 
treba gubitl la vida £injenicu da 
povBdana braina prilikom pole- 
tanja ne ana£i da je poveiana i 
bezbednost. Pre bi se reklo da u 
takvim situacijama pilot poti- 
skuje palicu vi$e nego fto treba, 
jer ne poseduje onaj karakteri- 
stifini ,,ose6aj" o kome je bilo 
reii u prollim nastavcima, ill ne 
osmatra instrumente. 

U stvari, kod VFR poletanja 
(poletanje u usiovima vidljl- 
vosti) postoji samo jedan instru- 
ment kome sportski pilotl (i oni 
koji 2ele to de postanu) treba 
da veruju I upoznaju princip 
njegovog rada: to je pokazivaP 
brzine. On se nalati na tabli za 
instruments i sve (to je potreb- 
no jeste da se posmatra. Najbolji 
nailn da se stekne ta navika su 
ve2be u parkiranom avionu, na 
kome moie da se izvede simu- 
lirano poletanje, da se gleda 
naprsd, kontrcliSe brzinomer I 
osmatra zamiSljena poletno-slet- 


PRO VERA 
GUBITKA BRZINE 

Pogledate na brzinomer u 
parkiranom avionu I zamisllte 
da Instrument pokazuje 
90 km/ias, ito je gotovo brzina 
koju obeleiavamo kao kritiAnu 
-Si. 

Kad pogledamo na brzinomer 
I vidimo iglu na crvenoj liniji, 
znamo da smo na gubitku brzi- 
ne. All da bl poleteti sa zemlje, 
treba se zadr2atl na brzini od 
95 km/£as, upravo Iznad gubi- 


Pri ovoj kritienoj brzini, kon- 
trola aviona je teika a penjanje 
nemoguAe bez prethodnog spu- 
^nja nosa aviona. kako bi se 
smanjio otpor a zatim ubrzalo 
do brzine Sj Zbog sniiavanja 
nosa aviona dolazi do gubitka 
visine I pilot ne moze da se 
odvoji od tia prI brzini S;. 


BRZINA 

PENJANJA 

Nastavljamo da rulamo u to- 
ku naieg preciznog poletanja: 
pri brzini Sg blago povlaAlmo 
komandnu palicu i odvajamo se 
od piste. 

Da li se ovim zavrSava poleta- 

Ni u kom sluAaju. Sada su se 
gume I stajni trap odvojili od 
tie, ali nemamo najbolju brzinu 
penjanja. 

Zato treba blago spustiti nos 


aviona i nastaviti sa ubrzava- 
n/am,-, zavisno od prepreka ko- 
je su ispred nas. Najboija brzina 
penjanja mo2e da se odredl 
eksperimentaino, merenjem vre- 
mena koje sami vrSiie pomoAu 
$toperlce i podeiienim visino- 
merom pri penjanju sa razllAI- 
tim brzinama. 


Ali, prelpostavimo da se na 
kraju piste nalaze prepreke. U 
lorn sluAaju mi ielimo da ko- 
ristimo najbolji ugao penjanja 

penjemo tako brzo, veAi ugao 
penjanja omoguAuje da budemo 
na veAoj visini kada se nademo 
na kraju piste i pored Ainjenice 
da nam treba vi& vremena da 
dotle dodemo. 

Odiepilt smo se od tia, all 
poletanje joi nije zavrdeno. Sta 
je sa stajnim frepom i zekrllci- 
ma, podeSavanjem snage, i ita je 


sa postupcima u sluAaju opas- 
nosti pri poletanju? 

NekI pilot! penju se sa izvu- 
Aenim stajnim trapom, u potaj- 
noj nadi da stajni trap mole bit! 
od koristi u sluAaju da motor 
otkale. To je zabluda jer ko- 
risnost toAkova nestaje onog 
momenta kad avion napusti 
zemlju - osim ako nismo pole- 
tell sa neke od Auvenih pista 
dugih preko 3000 metara, koje 
malo korlste Ikolski i sportski 

U momenlu kada smo u 
penjanju, stajni trap treba da se 



brzine penjanja strujanje ill po- 
greSno izraAunavanje visine mo- 
gu da nas vrate na pIsTu. Ako 
toAkovi nisu izbaAenI olteti- 
Aemo elisu. Pri brzini penjanja 
treba uvuAi stajni trap i osetiti 
kad avion poskoAi unapred I 
kako se otpor smanjuje. 

Zatim, dolazi prvo smanjenje 
snage. Treba podesiti gas da bl 
se dobio relim rada motora za 
penjanje, a zatim podesiti korak 
elise na obrtaje za penjanje. 
Kod aviona, snabdevenog ell- 
som nepromenijivog koraka tre- 
ba smanjiti gas. Penjete se po- 
stojano, koristeAl pololaj nosa 
aviona na horizontu kao taAku 
provere koja omoguAuje stainu 
brzinu penjanja. U takvom po- 
lolaju i zadrilte avion, zato $to 
se maksimaino penjanje ostva- 
ruje samo u tom pololaju. 

All, mi joS uvek poleAemo. 
Odiepili smo se od tia, aJi 
imamo jol 30 ill 60 metara do 
kraja piste; pri naSoj brzini i 
visini ne moiemo da okrenemo 
nazad u sluAaju da dode do 
otkazivanja motora. SreAom, 
poznato nam je da se moderni 
motorl ne kvare Iznenada. Ipak, 
pogledajte sa obe strane I iza- 
berlte najpogodnije mesto za 
sletanje u sluAaju nulda. Ovaj 
nemio dogadaj ne mora nikad 
da vam se desi, all ukoliko ste 
pripremljenl moAi Aete bez- 
bedno da sletite na unapred 
odabran I povoljan teren. 






Marin GataHic 


(ielija je osnovni elemenat 
iivog bica. Njeni sastavni delovi 
ne smatraju se ilvom, ve6 
mrtvom materijom. Ona je or- 
ganiaam za sebe; moze da se 
pokreie, razvija i razmnoJava; 
raspolale sopstvenim metabo- 
liamom; moZe da umre. Celija, 
dakle, 2ivl u pravom smislu te 

Neke blljne delije su obavije- 
ne debelim zidovima. (ielije 
iivotinjskog porekla raspolaiu 
tanjim membranama, a imaju 
oblik kugll, atapida, spirala ill 
snelnih pahuljica. Mnoge lielije 
- kao, na primer, izazivafi 
zapaljenja pluia - imaju pree- 
nik ckI desstbiljaditog dela ml- 
limetra i jedva se vide mikro- 
skopom. All, i nojevo jaje je 
delija, mada ima velidinu bill- 
jarske kugle. 

6ez obzira na razllke u veil- 
&inl i funkciji £elija, njihove 
odredene strukture su zajednib- 
ke. Svaka ielija je miniorgani- 
zam, prema okolini ograniien 
membranom koja ima svoju 
komandnu centralu (jedro) i 
telijske organa (organelel- Vod- 
njikava osnovna supstanca, cito- 
plazma, podeljena je razgrana- 
(im sistemom membrane u 
mnogobrojne reakcione struk- 


ture. Jedro ielije takode je 
obuhvaceno s dve membrane 
koje, posmatrane kroz elek- 
tronski mikroskop, pruZaju uti- 
sak da su porpzne. One su 
brane koje propuStaju same 
mail i odredeni broj molekula, 
dok druge odbacuju, Jedro £e- 
lije prekriveno je mreiom finih 
bromozomnih vlakana (hroma- 
tinom), u kojima se nalazi dezo- 
ksiribonukleinska kiselina 
(DNK), koja je prenosnik na- 
slednih osobina. U jezgru se 
nalazi i lamno telaice jedra 
(isukleolus). izvanredno aktivan 
hromozomski element. Sve do 
£elijske membrane razgranjava 
se sistem kanallia, takozvani 
endoplezmstidni retikulum 

(ER). Poput industrijskih pre- 
duzeca na rekama ili kanalima, 
poredani su ribozomi, proizvo- 
dadi belandevina (proteina). Iz- 
vori energije telije nazivaju se 
mitohondrije, siduSna telaica u 
obliku vekne. 0 centriolama se 
zna da pri deobi fielije koman- 
duju hromozomima. Za pro- 
izvodnju sekreta odgovoran je 
takozvani Golgi-kompleks. Uz 
njega su encimi koji rastvaraju 
sastavne delove delije iizozome. 
Smatra se da su ovo ..samoubi- 
Irtki paketi", koji okonfiavaju 


Marin Getaldid, sin Jakova 
Getaldida i majka Anice Ristid, 
roden je 1568. godine u Du- 
brovniku. Pretpostavlja se da je 
njegovo Skolovanje u Oubrov- 
niku trajato od 1575. do 
1588, godine i da je zatim do 
1590. studirao na Univerzitetu 
u Rimu. 

U Dubrovackoj gimnaziji je 
stekao osnovna znanja iz pri- 
rodnih nauka; narodito su ga 
privukle matematika, fizika i 
astronomija. Od 1590. do 
1594. obavija poslove admini- 
strativnog i sudskog upravnika 
na poluosirvu PeljeScu. Oko 
1654. upuduje se naSestogodil- 
nje putovanje, obiiazedi nauCne 
I kulturne centre Zapadne Evro- 
pe, Sprijateijio se sa mnogim 
naudnieima i udenim Ijudima, a 
u kontaktu s njima upotpunio 
je i razvio znanja stedena u 
Oubrovniku. Upoznao se sa 
Galileo Galilejom I bio je lidni 
prijatelj i saradnik istaknutog 
francuskog matematidara Fran- 
soa VIjeta. Poseu Rimu donela 
mu je joSjedno valiko poznan- 
stvo, s profesorom matematike 
Klavijem sa Rimskog kole- 
gijuma, pod dijim uticajem je I 
dao svoje prve naudne rasprava: 
„Neki stavovi o paraboli" i 
. Unapredeni Arhimed' , objav- 
IJeni 1603. u Rimu. 

Boravedi u Oubrovniku I 
obavijajuci diplomatske, advo- 
katske, sudsks i druge poslove. 


radi na pripremi za Stampu 
rasprava: ,.Apolonije uskrslih' , 
„Dodatak Apoloniju Galskom' 

> ..Zbornik matematidkih pro- 
blems". Zatim podinje svoje 
Zivotno delo ..O matematidkom 
reSavanju i matematidkoj kon- 
stfukeiji", koje je zavrSio nepo- 
sredno pred smrt. Umro je 
1626- godine u Oubrovniku. 
Z^valjujudl zalaganju njegovih 
prijatelja 1630. njegovo po- 
slednje delo Stampano je u 
Rimu- 

Polje stavaralaStva Marina Ge- 
taldida zaista je vellko, od ma- 
tematidkih, veoma originalnih 
rasprava o paraboli, do izrade 
parabolicnib ogledala. Postoje 
neki dokurrtenti koji govore o 
GetakHcevom pronalasku lele- 
skopa - mnogo pre Njutna — o 
njegovoj opservatorijl na Plo- 

Getaldidevo ime ostade trajno 
zapisano u istorlju fizike kad je 
red o eksperimentalnom odre- 
divanju specifidnih teZina 
dvrstih I tednih tela, i o hidro- 
statidkoj vagi kao ele- 
mentamom instrumentu po- 
modu kojeg se ove teiine odre- 

Uaiin Getaldic radio je na 
konusnim preseclma, razmm 
geometrijskim problemima i na- 
kim disto filozofskim pita- 
njima. Getaldid je pisao i pe- 
sme, ali kao poeta nije dostigao 
Getaldida matematidara. 


o Cemu udZbenici Cute 


Arhitektura celije 




r ■; 




Malazabavna 

enciklopedija 


PrikljuCite oznakama (1- 
jaSnjenja. data pod slovima 
primer, In, 2e, 6a, rtd- 
proverite u $lede£em broju. 


10) pravtina Ob- 
1, b, c. d, ltd, (na 
Svoje znanje 


'■f 


3 . 6 - 

'if 


6 , 0 . 

1 


>0- 

1QC. 


,/KIcVAZARI 

i-ERGONOMIJA 

y3t ADAPTER 

AT3EMOGRAFIJA 

^TRANSMUTACIJA 

jr^LEVITACUA 

INKANDESCENTAN 

,»rLITOSF£RA 

'Xmiokard 

SINHRONIZACIJA 


;AKPomo6u toplote uiinjen vidljivin. 
svetl^m. 

ifsriani miiid koji se sastoji iz popredno 
sloienlh miSidnih vlakana. 

itr Vremensko podudaranje dvejii radnji, 
dvaju ill viie zbivania koja se razvijaju 

Prllagodavanje marine i drugih tehnid- 
kih -uredaia fioveku, njegovim psihiCkim i 
fizidkim mogudnostima, padela rada. 
ji^redaj, pribor koji sluzi za prllagodava- 
dfe dva razlidila tebnidka sistema. 

Ji^oi nedovoljno proudena nebeska tela - 
kvazi zvezdani radlo-izvori - koja su od 
Zemlje udaljena t,5 svetlosnlh godlna (oko 
17 hiljada milijardi kilometara). Smatra se 
da su to jezgra (embrioni) bududih galaksija. 

PreobraZavanje u nuklearnoj ftziei; 
pretvaranje jedne vrste atoma u drugu, 
preteiino bombardovanjem atomskog jezgra 
ultrabrzim desticama. Prvi eksperiment te 
vrste izvrsio je Raderferd bombardovanjem 
azota alfa-desticama (1919. fl,|, 

,^Stenoviti omotac Zemlje, dija se debljl- 
na ceni na 120 kilometara. Ispod nje je 
magma - usijana tedna masa rastopljenlh 
slllkaia. 

.-tflnipotetidno savladivanje Zemljine slle 
teie i gravltacionih sila uopite, upravljanjem 
koncantrisanim strujama gravitona (destica 
koje udestvuju u fenomenu gravitacijej; 
tobodnje lebdenje medija pri spiritistidkim 
seansama. 

.j^^granak statlstike koji proudava kreta- 
nje i razvoj stanovnIStva (natalitet. smrtnosti 
u vezi sa usiovima livota I socijalnom 
strukturom. 

e, 5f, 


15. JULA 


snifiKsun 


BR. 5 


Godine 1954. na iadriHiankom pr- 
vanttvu sveta sa dvoaedom jedrilicom 
^KeUva", Zwnimir Rajn i Boiidar Ko- 
mac osvo/ili su pn/o mesto. Doe godine 
kasnije Rajn i SrepanovH sa „Kolavom" 
iauiimaju dwgo mesto na wetskom 
prvenstvu. 


Inienierl i lehniSari u iiradi kosmiC- 
kog kompleksa ,^polo'' posfiiu taSnost 
od 99,9999 odsto. Sa istim naeinom 

izrade ovozamallski automobU prvi put bi 
se pokvario posla iOgodinavolnie. 


Krila siidna ptiejim sagradio je 
1891. godine Nemac Oto Liliiental I 
triad! nizbrdo uspeo da sa odvoji od 
zemlje I jedri nekoliko minuta, Jedrili- 
com je upiavljao balansirajuii talom. Pet 
godlna kasnije nalinio je novu jedrllicu u 
koju je nameravao ugraditi motor. Is- 
probavajuii letelicu zahvatio ga je jak 
udar vetra I sa ISmetara survao se na 
zemlju. Take je „otac jadriliiarstvaa" 
tragiino zavrSio svoju letaiku karijeru, 
paste preko 2000 letova. 


Odiuinu rei o moguinosti primane 
maiine za meduplanaama putovanja na- 
lazimo kod francuskeg pisca Sirana de 
■Berleraka. Mnogo pre nego ito je tehnika 
stvarno ovladala vazduhophvsrvem. onje 
izrazio misao oprimeni rakete za kosmii- 
ka putovanja. Medutim, kod Berieraka, 
poi^ pravihih misll Ima mnogo I netal- 
nih, iistih izmiiljotina, koje nemaju 
niieg zajedniikog s naukom. 


Pukovnik Albert Bejd prvi je zvanlino 
premalio granku snova o brzini od 1000 
kilometara na Cas na turbo-mlaznom 
avionu: juna 1947. on je pestavio nov 
svetski rekord u brzini od 
1003.834 km/h na avionu Lockheed 
P-80 ..Shooting Star" 


Prve rakete u Evropi pojavUe su se u 
Cetrnaestom veku u Engleskoj. Sluiilesu 
rnsvetijavanje na sveianostima, atek u 
XIX veku Engiezi ih upotrebljavaju kao 
borbeno sredstvo. Te rakete dobile su 
po njenom pronalazaiu pukovniku 
Vilijemu Kongravu. Domet im je bio oko 
1400 metara, a kasnije, keda se usavriita 
poi^d JO se na 2500 metara. 


61 


PISMA 


Nastsvsk sa 4. strane 


SORIC IVAN 
IZZAGREBA. 

KRAPANJSKA 17: 

„OduSevl/sn sam prvim bro/em 
„GalBksije'\ Ovako nelto sam dugo 
oCekivao od naSe Stampe. Zahta vam 
eestitam . . . Molim vas 
da u jadnom od sli/edeiih brojeva 
napiSete neito a spektru 


alektromagnecnih valoua 
s naglaskom na infracneno 
i ultraliubidasto podruije "... 

MARUAS FERENC 
IZBACKOG PETROVOG SELA. 
SVETOZARA MARKOVICA SO: 

„Vaia iidavaSka kuia je nan^tepSi 
naSin iinenadUa mene imnoge 
ljude u Jugoslavi/i koji le/e 
da iive u ritmu napr^ne tehnike. 

Vai cilj /a humanistiCki, jar ispunjava 
najbolie lalje svakog savremenog Coveka. 
Imam jednu moibu: iitao sam u nekom listu 
da sv Amerikanci konstruisali 
gasni pretvarai koji meSavinu butan i metan 
gasa pretvara u vodonik, koji se pri 
koriSbenju pratvara u vodenu paru, 
odobadajuii pri tom toplotu. 

Konstrukwri su ga naivali 
..Buduii loini materijal", jar se 
pri niegovoi toploti ne aagaduje vaaduh. 
Molim Vas da u jadnom od sledeiih 
brojeva „Galaksija“ 
o tome detalinije piSete". 



MESTROVIC MATKO 
IZZAGREBA, 

VODNIKOVA 9/11: 

..dastitam Vam na pothvalu. 

Vjerujam da £e Casopis odigrati 
znaiajnu ulogu u naioj druStvenoj sredini 


i da ds naiii na podrSku ditalaca. 

Slobodan sam sugerirati redakciji 
da vodi raCuna ne samo 
0 znansti/eno-tebnoloSkim iiniocima od kojih 
zavisi sudbina modernog svijeta, 
nego i d ideoloSkim. Uvjaren sam 
da da znaienje subjektiimog 
iinioca-svijesti u tom pogledu biti 
sve presudnije ..." 


NIKOLOV VLADIMIR 
IZSKOPJA. 

ULICA HO Si MINA 239: 

..OdpSevIjen sam prvim i drugim 
brojem ..Galaksije". MisHm da /a 
neophodno izialenje Casopisa koji 
6e popularizovati nauku I tehniku, 
dostupne svakome, a possbno mladima. 
NaroCito me interesuje hemija 
ipredlalem da otvorite rubriku u kojoj 
date pisad o manje poznatim elemantima 
(mineralima I metalimal. Isto tako 
ielao bib ds znam da ii biste 
objevljivali nauinofantastidne 
pripovetke ditalaca". 



KUKECJANEZ 

IZPOSTOJNE. 

ULICA PREKOMORSKIH BRIGADA 10: 
,2lelo me je presenesHa in razveseltia 
prva izdaja „Galaksije". 
saj resnidno nismo imeli niti one revije 
s to tematiko, odkarje prenehal izhajati 
„Kosmoplov", possbno pa sem bil navduSen 
nad zunanjo obliko revije . . . 

Ko je izSIa prva StevHka, sem jo pokaza! 
prijateljem v razredu; vsi so bill 
zaintaresirani zanjo in * drug! dan 
so se mizahvalili, da so 
tudi oni kupili ..Galaksijo". 

Kotvarjetno vsak, imam tudijaznekaj 
predlogov. Vesel bi bil, da bi lahko izdali 
kakSne nadrte zapreprostejSe radunalnike. 
Ker SB zanimam za raketarstvo, vasprosim, 
de bi napisali kaj natandnejiega o tern, 
ali pa izdali nadrte takih raket, 
kocjih delajo naii raketarski klubi 
(na primer, Celjski raketarski klubj. 

Lep pozdrav in mnogo srede 
pri izdajanju „Galaksije". 



SiKOVC. ING RUDI 
IZTRBOVLJA, 

KESETOVO 7/10: 

,Jako mi jedrago da se pojavio vaS list. 
Nadam seda dete kao i u „Kosmoplovu" 
saopStavati najnovija naudna doznanja 
iz astronautike. Ali i ostale 
rvbrike su vam dobre, pa mi je 
vaS list najboiji prijateij u kudi 
i je ga ditam od A do Z. 

BLUMENFELD HANS, 

INZENJER IZSPLITA: 

./‘rimite moje najsrdadnije destitke 
povodom prvog broja vaieg dasopisa, 
koji je svojom tematikom popunio veliku 
prazninu na poiju strudnih 
dasopisa u naSoj zemiji. Sa izborom 
dianaka i njihovom kvalitetom veoma 
sam zadovoijan. Imam i dva prijedioga: 
a) Za nas koje zanima astronomija mogii biste 
objaviti kako, gdje i kakav teleskop 
nabaviti, Sto i kadase snjim mole 
vidjeti, astronomske karte, 
te va/nije podatke o zvijezdama ipianetama: 
bl napise o astronomiji, kao i u prvom broju, 
ilustriraite iotografijama i podacima, 
aakoje mogude iznesite opiimo 
i Ajnitajnovu teoriju relativiteta". 


DAViDOV MILIVOJ 
izpanCeva, 

MARKA KRAUEVICA 32: 

„ . . . Kao jedini ovakav dasopis 
u naSoj zemiji, „Galaksija" 
de imati odgovoran zadatak u popularisanju 
nauke - od ekologije preko vazduhoplovsTva 
do bioiogije i medicine. Narodito bih htao 
dapohvalim rubriku ekologiju u kojoj se 
na nizu primere ukazuje 
na opasnosti danaSnjice. 

Por^ toga, i dianci iz astronomije, 
astronautike i kJbernetike su vrio dobri. 
MeOutim, mislim da bi trebalo 
da bude i dianaka o naSim naudnicima, 
kao injihovih dianaka, zatim rubrika 
o naudna-tehnidkim pronalascima I zanimljivin 
eks/Krimentima. Pored toga, u prva dva 
broja nije bilo humora, a za 
kibernetiku bi trebalo obezbediti 
dve stranice u svakom broju. 

62 


OELIMldNO ZAKLONJSNA 
<OPR£NOM PRASfNE, 
LAGUNA NGCSISa 
J KENTAUm/ £MITUJ£ « 
HADIt^UMOVE HILJADU 
‘UTAJACE NEGO 
'lORMALNE GALAKSUE 
C0rAJE JEDAN 
OD najenigmatiCnjjih 

OBJEKATAUSVEMIRU